Tag Archives: Sela

Brigu o selu vodilo 35 institucija

Član Naučnog  društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan ukazuje na to da je brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodilo oko 35 različitih institucija, ali daq su rezultati bili katastrofalni. Sad smo dobili i ministarstvo sad tim imenom, pa se konano ,,vidi svetlo na kraju tunel. Rezultate o biljitku analiziraćemo za nekolik godina …

Pročitajte Još »

Презимена на отоку Шолта

Podrijetlo stanovništva otoka Šolte, Dr Ivo Rubić, SANU, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 36, Naučno delo, Beograd 1960Grahote (Šolta)БезићБиланковБлашковићБрашкићБродарићБуктеницаБечицаБурицаЦецићЦецић – КарузићЧерињЕлезовићГарбинГешићГомојићГвозденовићКалајзићКарузићКупарићКузманићМаркочМатељанМладиновОрловићОзретићПипунићПрвинић – ПећарРадићРедовниковићРеметинРуићШкокоСулеСпицијалићУрсићВлак П.С. Грохоте су 2011г имале 449с. Рогач (Шолта)БродарићЦецићМатковићКалајзићМладиновП.С. Рогач је 2011г имао 126с, без млађих од 5г.Нечујам (Шолта)БенковићРеметинП.С. Нечујам је 2011г имао 171с.Средње Село (Шолта)БалићБогетићБуктеницаЂурић-АтлагићДероссиКарузоКларићЛуканМихићМиочМиховиловићПаруновПавишићПуртићСладеЖупановВулићП.С. Средње Село је 2011г имало 245с.Доње Село (Шолта)БеговићБлагаићБлашковБучевић – НиколчићБурићДоброшевићГрковићКалебићКундичевићЛисичићЉубићМештровићМихотовићОџакПаладинРадетићРадманРогулићСиновчићШћебринаУводићВигурићП.С. Доње Село …

Pročitajte Još »

Poluostrvo Rat (Pelješac), Nikola Zvonimir Bjelovučić

… Почетком 7в насељују Југославени полуоток, како уопће и сву римску Далмацију. Од Неретве до Ријеке дубровачке уз море стварају област Захумље, којој припада полуоток Рат све до г 1333. Југославени запосјеше насеобине, у којима су Римљани живљели. Тако се може хисторијски утврдили, да је мало села на полуотоку створено од доласка Југославена до данас. Готово већина села воде свој …

Pročitajte Još »

Dubrovnik i okolina, Ilija Sidnik

Имотица (Дубровачко приморје) Г 1498 било је у Имотици 30п, а 1583г 49, 1606г 48, 1642 било је 36к за становање са 82п. У попису од г 1673-74 налазимо само 20п са 111с. А) г 1498 спомињу се ове породице: Батковић, Батољевић, Вукихнић, Вукичевић, Вукмировић, Вукосављевић, Ивановић, Милорадић, Михочевић, Никшић, Прибисаљић, Радачиновић, Радљић, Радичевић, Радивоевић, Радоевић, Радосаљић. Б) Г 1587 …

Pročitajte Još »

Када би свака општина у Србији имала Планинку, или молим за пет ари паркинга у Луковској бањи

Планинка из Куршумлије је домаћа компанија за пример другим фирмама како се чува свој крај у коме се послује. Луковска бања спречава исељавање становништва из више суседних села, исту функцију има и Пролом бања а и Спомених природе Ђавоља варош одржава ова компанија (линк). Имао сам срећу да проведем вече у Луковској бањи са Браниславом Гуланом и да од њега …

Pročitajte Još »

Restitucija pre licitacije

Agrarna reforma kao zakonska regulativa usmerena na redistribuciju agrarnih resursa jedne zemlje nije izmišljotina komunističkog režima iz polovine prošlog veka, već je ona sastavni deo svih velikih i suštinskih, društveno-ekonomskih promena, narodnih revolucija i kontrarevolucija, seoba i egzodusa naroda. Svaku agrarnu reformu treba vrednovati u kontekstu vremena, u kome je ona sprovedena, kao i sa merilom vremenske distance slobodne i …

Pročitajte Još »

Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Lj Kašić

…a 1546 премјестили су Турци у Воћин дотадашњег пожешког команданта Вукашиновића са задатком да помјера крајину све више на запад и да по њој насељава Србе. Али многи од тих Срба почеше пребјегавати на хришћанску страну. Већ су они Јахиоглини Срби у септембру 1530 пребјегли најприје у Бихаћ, а затим у Крањску и Жумберак, да би се касније спустили на …

Pročitajte Još »

Počeci naselja i stanovništvo Brodskog i Gradiškog kraja, A. Zirdum, Slavonski Brod 2001

OPĆINA BEBRINA Banovci Бановци се налазе на 16км ЈЗ од Слав.Брода, између аутоцесте и ријеке Саве, 3км јужно од Бебрине, на 90м н/м Г1760 Бановци су имали 36 кућа, 52 обитељи и 319 католика. Кућедомаћини били су: Јосип Алаванић (3 обитељи, 15 чланова), Петар Ћосић (1,2), Матија Алаванић 1,4, Анто Каралић 2, 8, Тадија Алаванић, 1,7, Петар Алаванић 1,9, Мартин …

Pročitajte Još »

AGRARNA POLITIKA JUČE, DANAS I SUTRA: Starci obrađuju njive i proizvode hranu

U Srbiji ima 569.310 poljoprivrednih gazdinstava što je za 9,9 odsto manje u odnosu na popis 2012. godine. Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3,47 miliona hektara. Manje od dva hektara obrađuje 217.682 gazdinstva. Navodnjava se samo 46.823 hektara. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Драгачево

Доње Драгачево Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Београд 1902. Јован Ердељановић, стр. 117-203. Дучаловићи (Лучани) Положај. Највећи је део Дучаловића у непосредној суподини планине Овчара са његове јужне стране. Кроз село теку поток Бањица, који протиче са западне стране Овчара, и његова притока Дучаловички Поток под југоисточном суподином Овчаром. Сеоске су куће већином по косама, …

Pročitajte Još »

Genocid nad selom i seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, …

Pročitajte Još »

Ужичка Црна Гора, део

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010. Маковишта (Косјерић) Ово необично дугачко село које се пружа уз Скрапеж с обе стране до његовог извора, увучено између Малог и Средњег Повлена и уздигнуто уз Велики, има више од 20к, у дужину и 10 у ширину. Источним делом преваљује преко Равник Маковишта, …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini

Талежа (Требиње) Село лежи на рачном, голом и кршевитом месту. Куће су размештене по влаци око једне продоли, која се пружа правцем С-Ј за 600-700м… Талежа је једно од најстаријих села у Шуми, што се види и по помињатим старинама, а и по највећем простору који овом селу припада, јер има земље као других пет села. Сем овога има и …

Pročitajte Još »

Љубомир Павловић: Колубара и Подгорина

Babajić (Ljig) Положај села. – Бабајић је на левој обали реке Љига, а према рудничком селу Гукошима, с друге стране Љига. Село је на косањицима, које од Сувобора слазе Љигу. Земљиште је терцијерно, неравно и испресецано многим паралелним потоцима и поточићима разноликог правца. Брегови су плећати и врло се благо спуштају у долину главне реке и немају нарочитих имена. Извора …

Pročitajte Još »

Površine pod crnim lukom

Србија је у 2019 остварила рекордну вредност извоза лука у износу од  5,9 милиона евра. Извоз је повећан 10,2 пута од 2008. Ово би била одлична вест да није остварена и рекордна вредност увоза од 7,7 милиона евра те је остварен дефицит у износу од 1,8 милиона евра. Лука се извозио највише у суседне земље: Албанију, С.Македонију, Црну Гору, Румунију, …

Pročitajte Još »

Uručena nagrada ,,Darodavnica’’ Branislavu Gulanu

Nestajanje sela, knjiga godine! Uručeba nagrada za knjigu godine ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države          Knjiga ,,Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države’’ autora Branislava Gulana, proglašena je za knjigu goien u ovoj oblasti. Na ssvečansoti održanoj u Grockoj, autoru je uručena nagrada ,,DARODAVNICA’’. To je najviše priznanje Društva za narodno prosvećivanje SVETIONIK iz Kragujevca …

Pročitajte Još »

Brigu o selu vodi 30 institucija, rezultati katastrofalni

Član Društva ekonomista Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan u ukazuje na to da brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija Branislav Gulan Rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela. A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. …

Pročitajte Još »

Površine pod bostanom u Srbiji

Србија је повећала вредност увоза диња и лубеница са милион евра у 2008. на 2,3 милиона у 2012. и на рекордних 4 милиона у 2019. Највећа вредност увоза била је из Грчке (2,2 милиона), Шпаније (663 хиљаде евра) и Албаније (568 хиљада евра). Извоз бостана смањен је са 1,9 милиона евра у 2008. на 1,1 у 2012. и на 935 …

Pročitajte Još »

HRANA I SEOSKI TURIZAM U SRBIJI

Sela, poslednje zelene oaze Ulaganje u ponudu poljoprivrednih domaćinstava seljacima se može višestruko vratiti za nekoliko godina, a to Srbiji može da donese nekoliko milijardi evra godišnje. Međutim, o tome samo još uvek  pričamo… Jer, dve strateške grane Srbije su poljoprivreda i turizam, ali samo verbalno, jer takvu odluku nije nikada doneo Parlament Srbije. Konkretno, o tome se govori samo …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA I SEOSKI TURIZAM ZASLUŽUJU ŠANSU

Sela, poslednje zelene oaze Ulaganje u ponudu poljoprivrednih domaćinstava seljacima se može višestruko vratiti za nekoliko godina, a to Srbiji može da donese nekoliko milijardi evra godišnje. Međutim, o tome samo još uvek  pričamo… Jer, dve strateške grane Srbije su poljoprivreda i turizam, ali samo verbalno, jer takvu odluku nije nikada doneo Parlament Srbije. Konkretno, o tome se govori samo …

Pročitajte Još »

Okolina Beograda

Žarkovo (Beograd)   Положај. – Ово је село на заравњеној пљошти, која се поступно спушта према равници Макишу, а с обе стране јаруге Провалије, чији поток тече у Макиш. Од Београда је удаљено 7 киломаетара. Сава само при надоласку, када прелије насип, који иде кроз Макиш, плави ливаде сеоске. У средини јаруге има два извора (чесме), са којих пије воду …

Pročitajte Još »

Kupreško i Glamočko polje

Borivoje Ž. Milojević „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje“ , Naselja knj 13. Купрешко Поље Шеменовци (Купрес, Република Српска) Кућа има: Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34. Куће првих двеју породица и шест кућа Кнежића растављене су од осталих кнежићских кућа, и то растојање износио око 200м. У обема групама куће су у низу. У другој групи кнежићке су …

Pročitajte Još »

Vasojevići, srpsko pleme

Vasojevići u Crnogorskoj granici Bogdan Lalević i Ivan Protić, Etnografski zbornik, knj. 5   Васо је имао три сина: Раја, Новака и Мија, те се по њима Васојевићи деле на: Рајевиће, Новаковиће и Мијомановиће, или, како неки кажу, Мијемановиће. Рајо је, опет имао три сина, од којих су Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи. Општи назив Рајевићи само се памти, али се …

Pročitajte Još »

Аkcije, umesto strategija

Republici Srbiji za njenih 570.000 gazdinstava i oko sedam miliona stanovnika potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Oni proizvode hranu na 3,47 miliona hektara koje čini 19 miliona parcela! Vrednost te proizvodnje 2019. godine bila је oko 5,5 milijardi dolara Branislav GULAN Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 …

Pročitajte Još »

Budućnost poljoprivrede: udeo mlađih menadžera u ukupnom broju

Подаци које прилажемо могу садржати информацију која је последица локалног менталитета а не младости пољопривредника. Титуле „газде“ над имовином негде се држе до своје смрти, а опет у неким крајевима је могуће да очеви синовима препуштају имање чим осете да физички слабе, или да ће на тај начин задржати потомке код куће. Првобитни мотив за истраживање били су ми подаци …

Pročitajte Još »

Površine pod paradajzom u Srbiji

Србија је од 2008. до 2018. повећала извоз парадајза са 1,6 на 5,4 милиона евра. Највећа вредност извоза парадајза била је у Грчку (2,4 милиона евра), Црну Гору (1,7) и у БиХ (0,5) у 2018. Увоз је повећан са 14,8 на 18,9 милиона евра у истом периоду. Увоз из Албаније повећан је са хиљаду евра у 2008 на 8,9 милиона …

Pročitajte Još »

Korjenići

Petar Šobajić, Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju   У Корјенићима су села: Клобук, Ораховац, Горња и Доња Ластва, Жупа, Аранђелово, Вучија, Скозјигрм (Скочигрм) и Горње и Доње Грнчарево. Клобук је на старом путу од Дубровника за Никшић. Дели се на два села која се зову Заклобук и Клобуци. Заклобук је северно од града Клобука на висини око 900м. Око њега …

Pročitajte Još »

Putovanje starom Srbijom u 2020.

У књизи „Зашто се нисте убили?“ Виктор Франкл је написао да су најтеже муке и искушења Аушвица преживели, попут њега, људи богати духом и фантазијом, а не они велике физичке снаге. Ове друге би сломила малодушност а први су и у највећим мукама маштали о љубави и сусретима са вољеним особама (већином убијеним) и налазили још који атом снаге да …

Pročitajte Još »

Bilećske Rudine

Jevto Dedijer У Билећи је живио Бан Будећ, чије је имање протезало од Баћовог Мрамора на Вучијем Долу до Крњина Камена у Звијерини. Мисли се, да су од њега поријеклом сви Милићевићи у Рудинама и Невесињу и сви Шуловићи у Билећи. По народном вјеровању Бан Будеч је живио посљедњијех година независности Херцеговине, и погинуо је од Турака, који су му …

Pročitajte Još »

Hercegovina

dr Jevto Dedijer, Српски етнографски зборник, 1909 Гатачка села Муљани На десној страни од улаза ријеке Мушнице у Гатачко Поље. Куће згруписане око стално врела Бјела; за вријеме врућина пије се хладнија вода из језера у пећини Вучици. Мусломани су аге и слободни тежаци, православни кметови и приорачи. Земља врло плодна. По муљу, земљи од наноса и прозвано село. Старина …

Pročitajte Još »

Boka

(Antropogeografska studija) od popa Save Nakićenovića, Srpski etnografski zbornik, knjiga 20, 1913 Luštička Opština Луштица је област на полуострву истога имена која има у простору 3841 хектара, становника 1203, између којих православних 1003, а остало римокатолици. По народности припада Србима 1.148, а остало су Њемци, Талијани и друге народности (то су војници). Мушких има 597, а женских 606. Свега је …

Pročitajte Još »

Crnogorsko primorje i krajina od Andrije Jovićevića

Становништво ове области не сачињава једну цјелину; они је различито и по вјери и по народности, невезано племенским уређењем, те ћемо га зато прегледати по већим географским, негдје и етнографским цјелинама. Барско становништво Овамо иде становништво Зубаца, Сусташа, Туђемила, Заљева и Бара. А) Зупци По томе, што у Херцеговини постоји село Зупци, неки нагађају да су из Херцеговине. Други опет …

Pročitajte Još »

Pčele izumiru zajedno sa ostarelom Srbijom

Србија је имала раст вредности извоза природног меда са 1,4 милиона евра у 2008 на 11,2 милиона евра у 2013 и од тада осцилира око вредности од 9 милиона евра, колико је износио у 2019. Рекордан удео Србије у светском извозу меда био је у време пописа пољопривреде у 2012 од 0,726%. Мада извоз природног меда стагнира, број кошница у …

Pročitajte Još »

Damjanovići stradali u NDH

Banja Luka Banja Luka Damjanović (Dušan) Tihomir, rođen 1925. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Cemernici (1132051005) Banja Luka Goleši Damjanović (Vid) Gavro, rođen 1907. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Goleši (1129030012) Beli Manastir Beli Manastir Damjanović (Pajo) Ilija, rođen 1880. Srbin, poginuo 1944. Prilikom borbi ili bombardovanja, Beli manastir (2292013009) Bihać Bihać Damjanović (Đuro) Vid, rođen 1935. Srbin, ubijen …

Pročitajte Još »

Površine pod krompirom u Srbiji

Регион Шумадије и Западне Србије је, осим по малинама и другом воћу, познат је и као произвођач кромпира. Укупно 62% површина налази се у овом региону. Јужна и Источна Србија имају 22,1% од укупних површина, Војводина 15,8% А Београд само 0,8%. Моравичка област (61 квадратни километар), Златиборска област (54) и Јужнобачка област (18) имале су заједно више од половине свих …

Pročitajte Još »

Površine pod šargarepom u Srbiji po naseljima

Почетком марта ове године док сам лутао по јагодинској пијаци налетео сам на друга из одељења из средње економске школе. Стајао је поред камиона и продавао је џакове шаргарепа: по 5 килограма за 150 динара. Питао сам га за стање на тржишту и жалио ми се на конкуренцију из Војводине која је технолошки напредовала, инвестирала у опрему и ценама им …

Pročitajte Još »

Agraru i selu potrebne akcije umesto strategija, prvi deo

Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma. Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma. Srbija je nekad bila ispred SAD, kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa. Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja.Potrebna je i …

Pročitajte Još »

Miljatovići stradali u NDH

Banja Luka Bočac Miljatović (Mile) Jovo, rođen 1889. Srbin, ubijen 1941. u zatvoru, Bosanski novi (1128015018) Bosanska Dubica Dizdarlije Miljatović (Vaso) Kosa, rođena 1919. Srpkinja, poginula 1943. U NOBu, Dizdarlije (1156020018) Bosanska Dubica Donji Jelovac Miljatović (Mile) Vaso, rođen 1904. Srbin, streljan 1941. u direktnom teroru, Zemun Sajmište (2126047015) Bosanska Dubica Međuvođe Miljatović (Đoja) Dragoje, rođen 1908. Srbin, poginuo 1941. …

Pročitajte Još »

Srbija je u 2019. postala najveći svetski izvoznik višanja!

Србија је у 2019 извезла 14.252 тоне вишања што је највећа количина у светској трговини. Мађарска је продала 10.322 тоне, Пољска 5.210 тона па следе САД са 3.176 тона. Србија је имала тек четврту вредност извоза, након САД, Канаде и Мађарске јер прве две продају вишње по 10 пута већој цени, Мађарска за око 50% већој, а просечна извозна цена …

Pročitajte Još »

Gde žive najvredniji Srbi?

Однос према раду може бити последица мноштва фактора попут васпитања, историјског сећања, резултата који се радом постижу, лакоће са којом се ради… Нормално је да северњаци (у Европи) имају већу склоност ка раду од јужњака јер прве рад загрева а другима је врело и без физичког напора. Однос према имовини зависи од начина на који је стечена или се стиче. …

Pročitajte Još »

Pavići stradali u NDH

Banja Luka Banja Luka Pavić (Milko) Boško, rođen 1905. Srbin, ubijen 1941. kod kuće, Banja luka (1131039027) Bosanska Dubica Aginci Pavić (Marko) Savo, rođen 1894. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1182051024) Bosanska Dubica Bosanska Dubica Pavić (Jovica) Mileva, rođena 1882. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u direktnom teroru, Stara gradiška (0888117024) Bosanska Dubica Bosanska Dubica Pavić (Nn) …

Pročitajte Još »

Površine pod trešnjama u Srbiji

У време пописа пољопривреде у 2012 утврђено је да се под трешњама налази 2.074,2 хектара што је непуних 21 квадратних километара Србије. При томе код више од четири петине насеља уписано је да немају површине под трешњама (или имају мање од 5 ара), што је готово немогуће. Али, нећемо сад у овакве детаље. За Трешњевицу код Параћина уписана је нула, …

Pročitajte Još »

Nestanak stoke i umiranje sela!

Od poslednjeg popisa poljoprivrede u 2012. godine ugašeno je 62.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Broj je smanjen na 566.000! Branislav Gulan Prema podacima prikazanim u saopštenju u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2019, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2018. godine, veći je ukupan broj goveda (za 2,3 odsto) i svinja (za 4,3 odsto), dok …

Pročitajte Još »

Top 100 naselja prema površini pod jagodama

Пошто сам рођен у Јагодини а мајка ми је из Трешњевице могу слободно рећи да сам бобичастог порекла. Тако се и понашам: све што могу уситњавам на најмање делове. Када се спомену јагоде прва асоцијација су ми шабачка села. И ту нисам у праву. Тачно је да се највише узгајају јагоде у општини Шабац, али Шабачка (Мачванска) област није на …

Pročitajte Još »

Belo Blato je među svetskim liderima u proizvodnji i izvozu četki i metli od prirodnih materijala

За Бело Блато ме везује одлазак у Царску бару пре седам година, а због кога ми се укућани, када се сете, смеју као тврдици (било би добро да је само због овог догађаја). У међувремену је ћерка, као обавезну лектиру, читала Молијеровог Тврдицу па је савршено разумела каквог оца има. Тада, пре седам година, није ни знала ни разумела моје …

Pročitajte Još »

Branislav Gulan u Štajerskim novicama: KONAČNO DA SVANE SRPSKOM SELU

KONAČNO DA SVANE SRPSKOM SELU Knjiga od 283 strane: Ruralne sredine u Srbiji — Spasavanje sela i države — nova razvojna filozofija autora Branislava Gulana (rođen 1953.), člana Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, novinara i publiciste, koji je 50 godina “u materiji” sa selom i seljacima dobro je uzburkala političku, naučnu, stručnu i široku javnost. …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 4: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

ВИНО И РАКИЈА Шта је Србија учинила у погледу заштите географског порекла вина? У складу са Законом о вину Републике Србије, усвојен је Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино с географским пореклом. Од септембра 2010. године успостављена је процедура обележавања вина с географским пореклом евиденционим маркицама. Вино с географским пореклом (PGI-protected geographical indication) или заштићеном …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 3: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Сектори агробизниса у Србији и ЕУ Пошто Србија иде ка ЕУ, а до 2018. године сви прописи и легислатива, дакле услови производње и прераде морају се прилагодити ономе шта и како се ради у ЕУ. Тако се мала и микро, као и средња предузећа морају прилагодити, односно и припремити за пословање и конкуретност у заједници каква ће тада бити ЕУ. …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 2: mere za reforme

MEРE ЗA РEФOРME   Нeoпхoднe мeрe кoje трeбa прeдузимaти зa oствaривaњe циљeвa и приoри­тe­тних прaвaцa рaзвoja у рeгиoнaлнoм и рaзвojу aгрaрa Србиje:   НA НAЦИOНAЛНOM И ПOКРAJИНСКOM НИВOУ Зa прoмeну стaњa нa сeлу и пoљoприврeди нeoпхoднa je пoлитичкa вoљa, упo­рнoст и ис­трa­jнoст. To je први прeдуслoв зa зaустaвљaнe нeгaтивних тeндeнциja у oвoj oблaсти. – Jeр, зa пoслeдњe три дeцeниje aгрaр …

Pročitajte Još »

Preduzetnička ekonomija u selima Srbije

У Србији је стопа незапослености протеклих неколико година смањена на 10,6 одсто, што је значајан успех знајући да је пре само једне деценије била око 26 одсто. Сваке године у свет  са картом у једном правцу оде око 40.000 људи. У земљи расте сиромаштво, и у градовимa и у селима. Села  се и даље напуштају (1.034 села има мање од …

Pročitajte Još »

OBNOVA SELA SRBIJE: Cilj, podići kvalitet života u selima

Ključni problem u državi je odlazak mladih se sela. Ako se ugasi selo, nestaće i Srbija. U projektu “Naše selo” obnovljena škola u Maloj Jasikovi. Jedanaest mališana iz Male Jasikove ove jeseni krenulo je na nastavu u renoviranu školsku zgradu. Selo ima blizu 100 stanovnika, a ove godine u prvi razred osnovne škole ,,Jovan Jovanović Zmaj’’ upisana su dva prvaka, …

Pročitajte Još »

Nestajanje sela: ima li spasa?

Нaциoнaлни сaвeт зa прeпoрoд сeлa ускoрo ћe Влaди Србиje дoстaвити кoнкрeтнe прeдлoгe зaс oпстaнaк сeлa у Србиjи. Опстанак села значи и опстанак државе. Приоритети су удруживање и сеоска инфраструктура. И тo je сaмo joш jeдaн знaк тeжинe прoблeмa сeлa у Србиjи. Сурoвa истинa o њeгoвoм нeстajaњу дaje мaлo прoстoрa зa oптимизaм, пa je приликoм њeгoвoг фoрмирaњa, и инaчe пoслoвичнo уздржaн …

Pročitajte Još »

Sela u Srbiji: sumorna statistika

  Бранислав Гулан, члан Научног друштва економиста Србије, Националног тима за препород села Србије, новинар и публициста, који се 50 година бави селом и сељацима, истражиања из неколико деценија о нењсгтајању села, а самим тим и државе, приказао је у књизи РУРАЛНЕ СРЕДИНЕ СРБИЈЕ  – Спасавање села и државе,  на 300 страна.   У издању новосадског «Прометеја» објављена је и …

Pročitajte Još »

Srpsko selo umire!

Од последњег пописа пољопривреде у 2012. године угaшeнo је 62.000 пoљoприврeдних газдинстава у Србиjи. Број је смањен на 566.000! Бранислав Гулан Прeмa пoпису пoљoприврeдe из 2012, у Србиjи билo oкo 628.000 пoљoприврeдних гaздинстaвa и joш 2.000 прaвних лицa. Meђу кojимa су дoминирaлa мaлa и срeдњa. Зa СAMO ШEСT ГOДИНA БРOJ ГAЗДИНСTAВA JE СMАЊEН НA 566.000!!! Oвo су нajнoвиjи пoдaци Рeпубличкoг …

Pročitajte Još »

Stanovništvo u naseljima – selima Srbije u 2019. godini

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelja; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavljanje …

Pročitajte Još »

Selo vratiti u Ustav!

U Srbiji ima 4.700 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika Branislav Gulan*   Put do uništenja jedne zemlјe je, izumiranjem sela i uništavanjem semenarstva i – agrara. Srbija se sad nalazi na tom putu. Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji nepostoji ni jedno selo! Dakle, prvi korak ka uništavanju učinili …

Pročitajte Još »

Genocid nad selјakom

Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije. Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u Srbiji, jer je zapostavlјeno njeno …

Pročitajte Još »

Bitka za izgubljena sela, spasavati varošice!

Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela je uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manje od po 100 stanovnika. U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostajan život! Srbija se nalazi među demograski …

Pročitajte Još »

Zapostavljeno ruralno područje!

U Srbiji ima 4.700 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu i po dana osnovano 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 350 novih zadruga   Branislav Gulan …

Pročitajte Još »

Za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi

Od 1991. do 2012. godine Vojvodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a  južna i istočna Srbija više od 200.000 lјudi. Razvoj polјoprivrede Srbije u poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje!!!   Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g):   2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam …

Pročitajte Još »

Zapostavljeno ruralno područje!

U Srbiji ima 4.700 naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 340 novih zadruga Branislav …

Pročitajte Još »

Stanovništvo u naselјima – selima Srbije na početku 2019. godine

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelјa; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavlјanje …

Pročitajte Još »

NESTAJANJE SELA I SRBIJE

Loša politika jede državu Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d aima i dostajan život! Srbija …

Pročitajte Još »

Srpske kuće da čuvaju ćirilicu!

Потребно је да се и свету  отварају сабирни дистрибутивни центри са најбољом робом из Србије, који би се звали ,,Српска кућа“, обележени и ћирилицом. Десетак таквих објеката у градовима као што су Чикаго, Торонто, Беч, Франкфурт, Минхен, Стокхолм, Сиднеј, Цирих, Милано, Москва… снабдевених робом у вредности од по најмање милион евра, означених са ћирилицом, и да су из Србије, била …

Pročitajte Još »

CRNA TRAVA Mlačište, plač bebe posle 38 godina

U polovini crnotravskih sela nema nijednog deteta. Zato se s radošću u tom kraju pronela vest da je u planinskom selu na Mlačištu, posle 38 godina, na kraju 2014. godine – rođena beba. Što je još zanimljivije, njeni roditelji su se tamo doselili pre godinu dana. Još se Mlačište navikava na zvuk bebinog plača. Nije ga bilo skoro četiri decenije. …

Pročitajte Još »

Srbi među narodima koji izumiru

Srbija se, uz Portugal, baltičke zemlje, Rumuniju, Ukrajinu i druge, nalazi u grupi od 11 država čija se populacija sve više smanjuje iz godine u godinu. Prema demografskim podacima, Srbija godišnje gubi između 35.000 i 40.000 stanovnika. Skoro tri miliona stanovnika starije je od 50 godina, a srpske porodice mahom imaju samo jedno dete. Odnos umiranja i rađanja u Srbiji …

Pročitajte Još »

Promenjena zadrugarska mapa

Šansa poljoprivrednika, seljana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje ciljeve, postati konkurentni opstati i ostati I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenaj zadrugara je veoam brzo vfraćeno. Pokretanjem akciej ,,500 zaruga u 500’’, čiji cilj je regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo …

Pročitajte Još »

SELA, ŠKOLE I BROJKE

Zatvorene škole u čak 40 sela Učionice mnogih osmoletki u unutrašnjosti Srbije ostale prazne i zakatančene u septembru 2014. godine. Ništa bolje nije ni u srednjem obrazovanju – ugašeno 189 odeljenja. Ključni problemi mali priraštaj i migracije U Mršelju, Crkavcu, Ljubanju, Toplom Dolu, Tularu, Medevcu, Piskupovu i Crcavcu u septembru 2014. godine nije zazvonilo školsko zvono. Tako je u više …

Pročitajte Još »

Srbija region bez GMO

Za uspešan razvoj Srbije u celini nužno je da agrar bude strateška delatnost i da se prostor Srbije proglasi za region bez proizvodnje genetski modifikovane hrane. To je do sada uradilo više od 130 opština u Srbiji! Kada bi poljoprivreda dobila takav tretman i ulaganjem od samo milijardu evra godišnje, već za dve – tri godine proizvodnja hrane vrednosno bi …

Pročitajte Još »

Više sela nego đaka

U Zucu, kuršumlijskom selu uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom u XX veku bilo je 800 učenika, a na kraju 2014. – samo dva đaka! Dijana i Petar jedina su deca u četiri sela. „Ja sam odličan đak i mnogo volim učiteljicu“, kaže Dijana, „ali mi fale drugari da se igram s njima.“ Kad je 2012. godine počela da radi u toj školi, kaže učiteljica Daniela …

Pročitajte Još »

Mudar i tih povratak

U svetu, dijaspori, živi više od  četiri miliona ljudi iz ovih krajeva. Ako bi samo dva miliona njih potrošilo po 200 dolara za našu robu, što je trošak njihovog jednog odlaska u super market, za Srbiju bi značilo izvoz od 800 miliona evra godišnje. Cilj je da im se ponude proizvodi iz domovine, a kupujući i štiteći te artikle oni …

Pročitajte Još »

Država staraca

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ona se nalazi među 10 država sveta sa najstarijim stanovništvom. Doduše u Vojvodini je bilo pokušaja da se preko opštinskih vlasti reši problem napuštenih domaćinstava. Opštinama je, naime, predloženo da otkupi napuštene kuće, a zatim da ih prodaju o povoljnim cenama ljudima koji bi se skućili i možda započeli privatni biznis. Da bi …

Pročitajte Još »

Depopulacija sela i prenaseljenost gradova

Širom Srbije danas je prazno oko 50.000 kuća, a na 150.000 njih piše –  trenutno niko ne stanuje ovde! Jedan od najvećih strukturno razvojnih problema srpskog društva danas jeste brzo smanjivanje seoskog stanovništva (depopulacija sela) koja prevazilazi tempo smanjivanja poljoprivrednog stanovništva (deagrarizaciju). U 60 odsto srpskih sela smanjuje se broj stanovnika odseljavanjem. To su sela sa starijim stanovništvom, u njima …

Pročitajte Još »

Povratak nije poseljačenje

Sve što se dešavalo sa ideologijom na ovim prostorima ostavilo je duboke tragove i na srpskom selu. Primera radi, danas u Srbiji ima 4.709 naselja sela (selo ne postoji u Ustavu Srbije), a za deceniju i po sa mape će nestati svako četvrto, ili 1.200 njih! Kao dokaz skorašnjeg života u njima će ostati novi spomenici, ako bude imao ko …

Pročitajte Još »

Tužna slika sela u Srbiji

Sa sve manjim brojem sela smanjuje se i broj žitelja u njima: ISTRAŽIVANјE:Branislav GULAN, član Akademijskog odbora za selo SANU Rezultati popisa stanovništva Srbije: 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš; …

Pročitajte Još »

Marginalizovanje ruralnih područja

Republika Srbija je izrazito ruralna zemlja. Veliki deo njene teritorije čine ruralna prostranstva, na kojima živi približno polovina stanovništva. Polazeći od te činjenice postoje potencijali za razvoj agrarnog preduzetništva u Srbiji. Ne postoji, međutim, ruralna politika u Srbiji (tek sad se kreće pionirskim koracima ka njenom stvaranju), kojom bi se po ugledu na EU, realizovala ova ideja. Ona do sada …

Pročitajte Još »

Bjelopavlići i Pješivci, Petar Šobajić, CID Podgorica 1996

Састав и порекло Бјелопавлића. – Испитујући понаособ порекло сваког братства у племену долази се до сазнања да у састав племена Бјелопавлића улазе три по пореклу и времену досељења различите групе; њих ћемо звати: старинци, Дукађинци и новији досељеници. Старинцима онде називају Лужане, остатак старог српског становништва Горње Зете. Има их врло мало у племену. Највише је Дукађинаца, зовем их тако …

Pročitajte Još »

Krasava (Krupanj)

У Архиву Србије могуће је наћи пописе становника од 1818. године. Најдрагоценији је попис из 1865. године који садржи и попис имовине, и чланове домаћинства. Положај. Куће сеоске су на страни долине Мађупца, окренуте Југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове и долине Буљевца, и на присојној страни последње долине. Тип. Мале су у селу: Рељићи: …

Pročitajte Još »

Sadilovac, Slunj 75 godina od ustaškog zločina

Muzej genocida u Beogradu   Baić (Pane) Mane, rođen 1899. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Bugar (2248033230) Čakširan (Dmitar) Anđa, rođena 1938. Srpkinja, spaljena od ustaša 1942. u crkvi, Sadilovac (2248033073) Cvetićani (Janko) Mihajlo, rođen 1924. Srbin, spaljen 1941. u crkvi, Sadilovac (0442019003) Cvetićani (Janko) Rade, rođen 1921. Srbin, zaklan od ustaša 1942. u direktnom teroru, Sadilovac (0442019006) Cvetićani (Sava) …

Pročitajte Još »

Vodič za spas sela i Srbije

Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“   Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“ (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra …

Pročitajte Još »

Maslovare, Novi Grad

Baltić (Božo) Nikola, rođen 1927. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Pančevo (1238029058) Baltić (Đuro) Mihajlo, rođen 1901. Srbin, ubijen 1941. nepoznato, Bosanski novi (8006s00876) Baltić (Đuro) Mirko, rođen 1915. Srbin, ubijen 1941. nepoznato, Blagaj rijeka (1238029032) Baltić (Ilija) Dušan, rođen 1926. Srbin, poginuo od ustaša 1943. U NOBu, Maslovare (1238029045) Baltić (Mića) Stojan, rođen 1904. Srbin, ubijen 1941. nepoznato, …

Pročitajte Još »

Perućac, Bajina Bašta

Село је источно од Перућанског Врела, које се овде зове само Врело, и низ Дрину до паралелног Митровачког Врела, на дринским изломљеним терасама и високо над Дрином и под Алушким Планинама. Село је високо под планином и кроз планине се пење Тисово Брдо и Митровац. Нема планинског села тако збијеног и прегледног као што је Перућац. Не дели се на …

Pročitajte Još »

Rastišta, Bajina Bašta

Растишта су, као и Заовине, право планинско село, друго село планине Таре. Село је растурено испод Црвене Стијене, по Алушкој Планини, испод Црног Врха, Звијезде, Дугог и Топлог Дола и по пољу низ Дрину, од ушћа Дервенте до Перућанског Врела. Ово је по простору највеће и најрастуреније подринско село. Замљишта су Алуга, Пожар, Јагоштица, Галине у Јагоштици, Предеов Крст и …

Pročitajte Još »

Sve starije selo

Petina stanovnika sela Srbije 2030. biće starija od 65 godina. Rezultati istraživanja pokazuju da se od 2002. do 2011. godine seosko stanovništvo smanjilo za 311.139, odnosno za 10,9 odsto U Srbiji, po popisu stanovništva iz 2011. godine, 17,25 odsto stanovnika je starije od 65 godina. Demografske projekcije za Srbiju, po podacima iz istraživanja „Položaj starijih osoba na selu“, predvidjaju da …

Pročitajte Još »

Begovići (Petrinja)

Muzej žrtava genocida u Beogradu: Begović (Boško) Nikola, rođen 1925. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Crna gora (2572014078) Begović (Branko) Milan, rođen 1936. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Jabukovac (2572014010) Begović (Đuro) Mićo, rođen 1933. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U zbegu, Drvar (0020036055) Begović (Dušan) Jovan, rođen 1912. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Begovići (2572014023) …

Pročitajte Još »

Marini, Oštra Luka

Bilbija (Mihajlo) Marko, rođen 9999. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1844016012) Bilbija (Mikailo) Miloš, rođen 1922. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Banja luka (1305003061) Bilbija (Simo) Jovo, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Marini (1305003062) Brkić (Marko) Zorka, rođena 1927. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u nemačkoj ofanzivi, Budimlić japra (7010s00493) Čorokalo (Laka) Nikola, rođen 1880. …

Pročitajte Još »

Divoselo, Gospić

Muzej genocida u Beogradu:   Arambašić (Nn) Milica, rođena 1929. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. bačen u jamu, Janjče (7037s00273) Basarić (Budo) Đuro, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Kruškovača (7052s00088) Basarić (Budo) Marija, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Kruškovača (7052s00089) Basarić (Dmitar) Pavle, rođen 1897. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, …

Pročitajte Još »

Selakova Poljana (Vojnić)

Radičanin (Cvijo) Milka, rođena 1885. Srpkinja, umrla 1941. U NOBu, Selakova Poljan (2270039039) Radičanin (Dragan) Ranka, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7032s00323) Radičanin (Đuro) Dragica, rođena 1941. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7032s00311) Radičanin (Đuro) Ljubica, rođena 1932. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Đakovo (2218123059) Radičanin (Đuro) Mićo, …

Pročitajte Još »

Majkić Japre (Sanski Most)

Majkić Japra Donja (Sanski Most)       Adamović (Boriša) Mirko, rođen 1941. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u nemačkoj ofanzivi, Grmeč (7010s00354) Adamović (Boriša) Žarko, rođen 1941. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u nemačkoj ofanzivi, Grmeč (1306011049) Adamović (Damjan) Mara, rođena 1894. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1943. u logoru, Nemački logor (0406274006) Adamović (Danilo) Nikola, rođen 1874. Srbin, ubijen …

Pročitajte Još »

Štikada, Hrvatska

Alagić (Djuro) Marko, rođen 1873. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (5015s00982) Alagić (Mile) Mika, rođena 1910. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00981) Alagić (Mile) Stana, rođena 1891. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00977) Alagić (Nn) Dane, rođen 1873. Srbin, ubijen od ustaša 1941. Kod kuće, Štikada (5015s00980) Alagić (Nn) Milica, rođena 1875. Srpkinja, …

Pročitajte Još »

Čelinački kraj (Republika Srpska)

Porijeklo stanovništva čelinačkog kraja, Momčilo Spasojević   Према досадашњим испитивањима и анкетама у челиначком крају, у коме има 30-ак насељених мјеста и живи око 17000 становника слави се око 30 различитих слава, почевши од славе коју слави само једна п па до оних које славе више десетина п различитих презимена. Тако чак око 60п слави Ђурђевдан што је карактеристично за …

Pročitajte Još »

Sanička župa u Bosanskoj krajini

Sanička župa u Bosanskoj krajini, od Milana Karanovića, Naselja knj. 26.   Овако ограничена област Саничке Жупе има 15 насеља, а то су: Српска Саница, Горња Саница или Турска Саница, Доња Саница, Горњи Будељ, Доњи Будељ, Српски Будељ, Српски Биљани, Турски Биљани, Мухамедбегова Присека, Смаилбегова Присјека, Међеђе Брдо, Корјеново, Пиштеница, Врхпоље и Хрустово. Сва ова насеља припадају кључком срезу а …

Pročitajte Još »

Pištalije (Bosanska Krupa)

Pоunje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović i Dušan D Miljković „Stradanja u cazinskoj krajini“ Пишталије (Бихаћ) Свега је у Пишталинама 41 прав п са 136к и п мусл п са 60к. Пишталине су опустеле сасвим за ЛР 1790г. Ивео их је вероватно онај поп Филип Дмитровић, јер код те породице постоји предање да им је предак прешао на Кордун испод …

Pročitajte Još »

Bosanska Gradiška: stradali u Drugom svetskom ratu, 4. deo

Rogolji       Antić (Đurđe) Jovan, rođen 1910. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1224077077) Antić (Đurđe) Petar, rođen 1900. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Bosanska gradiška (1224077076) Antić (Jovan) Dragoljub, rođen 1923. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište (1224077078) Antić (Stojan) Čedo, rođen 1915. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u direktnom teroru, …

Pročitajte Još »

Srbi u opštini Livno

У општини Ливно 1931г живело је 33.260 становника, 1948 године живело је 36.664, а 1991 године живело је 39.526 становника. Срба је 1931 године било 6.296, 1948 године 4.452, а 1991 године 3.782.   У току Другог светског рата у општини Ливно је, према подацима Музеја жртава геноцида из Београда, имало 2.626 пописаних жртава, у томе 2.110 Срба, 301 Хрвата, …

Pročitajte Još »

Bosanska Gradiška: stradali u Drugom svetskom ratu, 3. deo

Jazovac       Dobraš (J) Zdravko, rođen 1915. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (5103s00453) Dobraš (Zdravko) Boro, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (7005s01038) Dobraš (Zdravko) Dara, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (7005s01037) Dobraš (Zdravko) Nebojša, rođen 1942. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (7005s01039) …

Pročitajte Još »

Horor u Miostrahu (Cazin)

Pоunje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović i Dušan D Miljković „Stradanja u cazinskoj krajini“   Свега је у селу 8 мусл п са 57к, 6 прав са 23к и 1 католичка са 1к. Најпре су доселили Бегићи 29к. По једним су из Цетина, а по другима из Лике. Изашло их је 5 браће. Атар села Мијостре спадао је острожачком граду. …

Pročitajte Još »

Bosanska Gradiška: stradali u Drugom svetskom ratu, 2. deo

Elezagići       Babić (Božo) Petar, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Stara gradiška (1207041077) Babić (D) Milan, rođen 1890. Srbin, ubijen od ustaša 1943. nepoznato, Karajzovci (5105s00832) Babić (Pane) Branko, rođen 1909. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Stara gradiška (1206031030) Babić (Pane) Stojan, rođen 1913. Srbin, ubijen od ustaša 1944. U direktnom teroru, …

Pročitajte Još »