Posts Tagged by Sela

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 2: mere za reforme

MEРE ЗA РEФOРME   Нeoпхoднe мeрe кoje трeбa прeдузимaти зa oствaривaњe циљeвa и приoри­тe­тних прaвaцa рaзвoja у рeгиoнaлнoм и рaзвojу aгрaрa Србиje:   НA НAЦИOНAЛНOM И ПOКРAJИНСКOM НИВOУ Зa прoмeну стaњa нa сeлу и пoљoприврeди нeoпхoднa je пoлитичкa вoљa, упo­рнoст и ис­трa­jнoст. To je први прeдуслoв зa зaустaвљaнe нeгaтивних тeндeнциja у oвoj oблaсти. – Jeр,…

Preduzetnička ekonomija u selima Srbije

У Србији је стопа незапослености протеклих неколико година смањена на 10,6 одсто, што је значајан успех знајући да је пре само једне деценије била око 26 одсто. Сваке године у свет  са картом у једном правцу оде око 40.000 људи. У земљи расте сиромаштво, и у градовимa и у селима. Села  се и даље напуштају…

OBNOVA SELA SRBIJE: Cilj, podići kvalitet života u selima

Ključni problem u državi je odlazak mladih se sela. Ako se ugasi selo, nestaće i Srbija. U projektu “Naše selo” obnovljena škola u Maloj Jasikovi. Jedanaest mališana iz Male Jasikove ove jeseni krenulo je na nastavu u renoviranu školsku zgradu. Selo ima blizu 100 stanovnika, a ove godine u prvi razred osnovne škole ,,Jovan Jovanović…

Nestajanje sela: ima li spasa?

Нaциoнaлни сaвeт зa прeпoрoд сeлa ускoрo ћe Влaди Србиje дoстaвити кoнкрeтнe прeдлoгe зaс oпстaнaк сeлa у Србиjи. Опстанак села значи и опстанак државе. Приоритети су удруживање и сеоска инфраструктура. И тo je сaмo joш jeдaн знaк тeжинe прoблeмa сeлa у Србиjи. Сурoвa истинa o њeгoвoм нeстajaњу дaje мaлo прoстoрa зa oптимизaм, пa je приликoм њeгoвoг…

Sela u Srbiji: sumorna statistika

  Бранислав Гулан, члан Научног друштва економиста Србије, Националног тима за препород села Србије, новинар и публициста, који се 50 година бави селом и сељацима, истражиања из неколико деценија о нењсгтајању села, а самим тим и државе, приказао је у књизи РУРАЛНЕ СРЕДИНЕ СРБИЈЕ  – Спасавање села и државе,  на 300 страна.   У издању…

Srpsko selo umire!

Од последњег пописа пољопривреде у 2012. године угaшeнo је 62.000 пoљoприврeдних газдинстава у Србиjи. Број је смањен на 566.000! Бранислав Гулан Прeмa пoпису пoљoприврeдe из 2012, у Србиjи билo oкo 628.000 пoљoприврeдних гaздинстaвa и joш 2.000 прaвних лицa. Meђу кojимa су дoминирaлa мaлa и срeдњa. Зa СAMO ШEСT ГOДИНA БРOJ ГAЗДИНСTAВA JE СMАЊEН НA 566.000!!!…

Stanovništvo u naseljima – selima Srbije u 2019. godini

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelja; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo…

Selo vratiti u Ustav!

U Srbiji ima 4.700 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika Branislav Gulan*   Put do uništenja jedne zemlјe je, izumiranjem sela i uništavanjem semenarstva i – agrara. Srbija se sad nalazi na tom putu. Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji nepostoji ni jedno selo! Dakle,…

Genocid nad selјakom

Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije. Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u…

Bitka za izgubljena sela, spasavati varošice!

Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela je uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manje od po 100 stanovnika. U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostajan život!…

Zapostavljeno ruralno područje!

U Srbiji ima 4.700 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu i po dana osnovano 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 350…

Za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi

Od 1991. do 2012. godine Vojvodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a  južna i istočna Srbija više od 200.000 lјudi. Razvoj polјoprivrede Srbije u poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje!!!   Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g):   2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019.…

Zapostavljeno ruralno područje!

U Srbiji ima 4.700 naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više…

Stanovništvo u naselјima – selima Srbije na početku 2019. godine

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelјa; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo…

NESTAJANJE SELA I SRBIJE

Loša politika jede državu Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d…

Srpske kuće da čuvaju ćirilicu!

Потребно је да се и свету  отварају сабирни дистрибутивни центри са најбољом робом из Србије, који би се звали ,,Српска кућа”, обележени и ћирилицом. Десетак таквих објеката у градовима као што су Чикаго, Торонто, Беч, Франкфурт, Минхен, Стокхолм, Сиднеј, Цирих, Милано, Москва… снабдевених робом у вредности од по најмање милион евра, означених са ћирилицом, и…

CRNA TRAVA Mlačište, plač bebe posle 38 godina

U polovini crnotravskih sela nema nijednog deteta. Zato se s radošću u tom kraju pronela vest da je u planinskom selu na Mlačištu, posle 38 godina, na kraju 2014. godine – rođena beba. Što je još zanimljivije, njeni roditelji su se tamo doselili pre godinu dana. Još se Mlačište navikava na zvuk bebinog plača. Nije…

Srbi među narodima koji izumiru

Srbija se, uz Portugal, baltičke zemlje, Rumuniju, Ukrajinu i druge, nalazi u grupi od 11 država čija se populacija sve više smanjuje iz godine u godinu. Prema demografskim podacima, Srbija godišnje gubi između 35.000 i 40.000 stanovnika. Skoro tri miliona stanovnika starije je od 50 godina, a srpske porodice mahom imaju samo jedno dete. Odnos…

Promenjena zadrugarska mapa

Šansa poljoprivrednika, seljana je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje ciljeve, postati konkurentni opstati i ostati I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenaj zadrugara je veoam brzo vfraćeno. Pokretanjem akciej ,,500 zaruga u 500’’, čiji cilj je regionalni razvoj u Srbiji, vraćen…

SELA, ŠKOLE I BROJKE

Zatvorene škole u čak 40 sela Učionice mnogih osmoletki u unutrašnjosti Srbije ostale prazne i zakatančene u septembru 2014. godine. Ništa bolje nije ni u srednjem obrazovanju – ugašeno 189 odeljenja. Ključni problemi mali priraštaj i migracije U Mršelju, Crkavcu, Ljubanju, Toplom Dolu, Tularu, Medevcu, Piskupovu i Crcavcu u septembru 2014. godine nije zazvonilo školsko…

Srbija region bez GMO

Za uspešan razvoj Srbije u celini nužno je da agrar bude strateška delatnost i da se prostor Srbije proglasi za region bez proizvodnje genetski modifikovane hrane. To je do sada uradilo više od 130 opština u Srbiji! Kada bi poljoprivreda dobila takav tretman i ulaganjem od samo milijardu evra godišnje, već za dve – tri…

Više sela nego đaka

U Zucu, kuršumlijskom selu uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom u XX veku bilo je 800 učenika, a na kraju 2014. - samo dva đaka! Dijana i Petar jedina su deca u četiri sela. “Ja sam odličan đak i mnogo volim učiteljicu”, kaže Dijana, “ali mi fale drugari da se igram s njima.” Kad je 2012. godine počela da radi u…

Mudar i tih povratak

U svetu, dijaspori, živi više od  četiri miliona ljudi iz ovih krajeva. Ako bi samo dva miliona njih potrošilo po 200 dolara za našu robu, što je trošak njihovog jednog odlaska u super market, za Srbiju bi značilo izvoz od 800 miliona evra godišnje. Cilj je da im se ponude proizvodi iz domovine, a kupujući…

Država staraca

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ona se nalazi među 10 država sveta sa najstarijim stanovništvom. Doduše u Vojvodini je bilo pokušaja da se preko opštinskih vlasti reši problem napuštenih domaćinstava. Opštinama je, naime, predloženo da otkupi napuštene kuće, a zatim da ih prodaju o povoljnim cenama ljudima koji bi se skućili i možda…

Depopulacija sela i prenaseljenost gradova

Širom Srbije danas je prazno oko 50.000 kuća, a na 150.000 njih piše -  trenutno niko ne stanuje ovde! Jedan od najvećih strukturno razvojnih problema srpskog društva danas jeste brzo smanjivanje seoskog stanovništva (depopulacija sela) koja prevazilazi tempo smanjivanja poljoprivrednog stanovništva (deagrarizaciju). U 60 odsto srpskih sela smanjuje se broj stanovnika odseljavanjem. To su sela…

Povratak nije poseljačenje

Sve što se dešavalo sa ideologijom na ovim prostorima ostavilo je duboke tragove i na srpskom selu. Primera radi, danas u Srbiji ima 4.709 naselja sela (selo ne postoji u Ustavu Srbije), a za deceniju i po sa mape će nestati svako četvrto, ili 1.200 njih! Kao dokaz skorašnjeg života u njima će ostati novi…

Tužna slika sela u Srbiji

Sa sve manjim brojem sela smanjuje se i broj žitelja u njima: ISTRAŽIVANјE:Branislav GULAN, član Akademijskog odbora za selo SANU Rezultati popisa stanovništva Srbije: 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000!…

Marginalizovanje ruralnih područja

Republika Srbija je izrazito ruralna zemlja. Veliki deo njene teritorije čine ruralna prostranstva, na kojima živi približno polovina stanovništva. Polazeći od te činjenice postoje potencijali za razvoj agrarnog preduzetništva u Srbiji. Ne postoji, međutim, ruralna politika u Srbiji (tek sad se kreće pionirskim koracima ka njenom stvaranju), kojom bi se po ugledu na EU, realizovala…

Bjelopavlići i Pješivci, Petar Šobajić, CID Podgorica 1996

Састав и порекло Бјелопавлића. – Испитујући понаособ порекло сваког братства у племену долази се до сазнања да у састав племена Бјелопавлића улазе три по пореклу и времену досељења различите групе; њих ћемо звати: старинци, Дукађинци и новији досељеници. Старинцима онде називају Лужане, остатак старог српског становништва Горње Зете. Има их врло мало у племену. Највише…

Krasava (Krupanj)

У Архиву Србије могуће је наћи пописе становника од 1818. године. Најдрагоценији је попис из 1865. године који садржи и попис имовине, и чланове домаћинства. Положај. Куће сеоске су на страни долине Мађупца, окренуте Југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове и долине Буљевца, и на присојној страни последње долине. Тип.…

Sadilovac, Slunj 75 godina od ustaškog zločina

Muzej genocida u Beogradu   Baić (Pane) Mane, rođen 1899. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Bugar (2248033230) Čakširan (Dmitar) Anđa, rođena 1938. Srpkinja, spaljena od ustaša 1942. u crkvi, Sadilovac (2248033073) Cvetićani (Janko) Mihajlo, rođen 1924. Srbin, spaljen 1941. u crkvi, Sadilovac (0442019003) Cvetićani (Janko) Rade, rođen 1921. Srbin, zaklan od ustaša 1942. u direktnom…

Vodič za spas sela i Srbije

Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije”   Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije” (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU…

Maslovare, Novi Grad

Baltić (Božo) Nikola, rođen 1927. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Pančevo (1238029058) Baltić (Đuro) Mihajlo, rođen 1901. Srbin, ubijen 1941. nepoznato, Bosanski novi (8006s00876) Baltić (Đuro) Mirko, rođen 1915. Srbin, ubijen 1941. nepoznato, Blagaj rijeka (1238029032) Baltić (Ilija) Dušan, rođen 1926. Srbin, poginuo od ustaša 1943. U NOBu, Maslovare (1238029045) Baltić (Mića) Stojan, rođen…

Perućac, Bajina Bašta

Село је источно од Перућанског Врела, које се овде зове само Врело, и низ Дрину до паралелног Митровачког Врела, на дринским изломљеним терасама и високо над Дрином и под Алушким Планинама. Село је високо под планином и кроз планине се пење Тисово Брдо и Митровац. Нема планинског села тако збијеног и прегледног као што је…

Rastišta, Bajina Bašta

Растишта су, као и Заовине, право планинско село, друго село планине Таре. Село је растурено испод Црвене Стијене, по Алушкој Планини, испод Црног Врха, Звијезде, Дугог и Топлог Дола и по пољу низ Дрину, од ушћа Дервенте до Перућанског Врела. Ово је по простору највеће и најрастуреније подринско село. Замљишта су Алуга, Пожар, Јагоштица, Галине…

Sve starije selo

Petina stanovnika sela Srbije 2030. biće starija od 65 godina. Rezultati istraživanja pokazuju da se od 2002. do 2011. godine seosko stanovništvo smanjilo za 311.139, odnosno za 10,9 odsto U Srbiji, po popisu stanovništva iz 2011. godine, 17,25 odsto stanovnika je starije od 65 godina. Demografske projekcije za Srbiju, po podacima iz istraživanja „Položaj starijih…

Begovići (Petrinja)

Muzej žrtava genocida u Beogradu: Begović (Boško) Nikola, rođen 1925. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Crna gora (2572014078) Begović (Branko) Milan, rođen 1936. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Jabukovac (2572014010) Begović (Đuro) Mićo, rođen 1933. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U zbegu, Drvar (0020036055) Begović (Dušan) Jovan, rođen 1912. Srbin, ubijen 1942.…

Marini, Oštra Luka

Bilbija (Mihajlo) Marko, rođen 9999. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1844016012) Bilbija (Mikailo) Miloš, rođen 1922. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Banja luka (1305003061) Bilbija (Simo) Jovo, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Marini (1305003062) Brkić (Marko) Zorka, rođena 1927. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u nemačkoj ofanzivi, Budimlić japra (7010s00493)…

Divoselo, Gospić

Muzej genocida u Beogradu:   Arambašić (Nn) Milica, rođena 1929. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. bačen u jamu, Janjče (7037s00273) Basarić (Budo) Đuro, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Kruškovača (7052s00088) Basarić (Budo) Marija, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Kruškovača (7052s00089) Basarić (Dmitar) Pavle, rođen 1897.…

Selakova Poljana (Vojnić)

Radičanin (Cvijo) Milka, rođena 1885. Srpkinja, umrla 1941. U NOBu, Selakova Poljan (2270039039) Radičanin (Dragan) Ranka, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7032s00323) Radičanin (Đuro) Dragica, rođena 1941. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7032s00311) Radičanin (Đuro) Ljubica, rođena 1932. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru,…

Majkić Japre (Sanski Most)

Majkić Japra Donja (Sanski Most)       Adamović (Boriša) Mirko, rođen 1941. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u nemačkoj ofanzivi, Grmeč (7010s00354) Adamović (Boriša) Žarko, rođen 1941. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u nemačkoj ofanzivi, Grmeč (1306011049) Adamović (Damjan) Mara, rođena 1894. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1943. u logoru, Nemački logor (0406274006) Adamović (Danilo)…

Štikada, Hrvatska

Alagić (Djuro) Marko, rođen 1873. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (5015s00982) Alagić (Mile) Mika, rođena 1910. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00981) Alagić (Mile) Stana, rođena 1891. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00977) Alagić (Nn) Dane, rođen 1873. Srbin, ubijen od ustaša 1941. Kod kuće, Štikada (5015s00980) Alagić…

Čelinački kraj (Republika Srpska)

Porijeklo stanovništva čelinačkog kraja, Momčilo Spasojević   Према досадашњим испитивањима и анкетама у челиначком крају, у коме има 30-ак насељених мјеста и живи око 17000 становника слави се око 30 различитих слава, почевши од славе коју слави само једна п па до оних које славе више десетина п различитих презимена. Тако чак око 60п слави…

Sanička župa u Bosanskoj krajini

Sanička župa u Bosanskoj krajini, od Milana Karanovića, Naselja knj. 26.   Овако ограничена област Саничке Жупе има 15 насеља, а то су: Српска Саница, Горња Саница или Турска Саница, Доња Саница, Горњи Будељ, Доњи Будељ, Српски Будељ, Српски Биљани, Турски Биљани, Мухамедбегова Присека, Смаилбегова Присјека, Међеђе Брдо, Корјеново, Пиштеница, Врхпоље и Хрустово. Сва ова…

Pištalije (Bosanska Krupa)

Pоunje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović i Dušan D Miljković “Stradanja u cazinskoj krajini” Пишталије (Бихаћ) Свега је у Пишталинама 41 прав п са 136к и п мусл п са 60к. Пишталине су опустеле сасвим за ЛР 1790г. Ивео их је вероватно онај поп Филип Дмитровић, јер код те породице постоји предање да им је…

Bosanska Gradiška: stradali u Drugom svetskom ratu, 4. deo

Rogolji       Antić (Đurđe) Jovan, rođen 1910. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1224077077) Antić (Đurđe) Petar, rođen 1900. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Bosanska gradiška (1224077076) Antić (Jovan) Dragoljub, rođen 1923. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište (1224077078) Antić (Stojan) Čedo, rođen 1915. Srbin, ubijen od…

Srbi u opštini Livno

У општини Ливно 1931г живело је 33.260 становника, 1948 године живело је 36.664, а 1991 године живело је 39.526 становника. Срба је 1931 године било 6.296, 1948 године 4.452, а 1991 године 3.782.   У току Другог светског рата у општини Ливно је, према подацима Музеја жртава геноцида из Београда, имало 2.626 пописаних жртава, у…

Bosanska Gradiška: stradali u Drugom svetskom ratu, 3. deo

Jazovac       Dobraš (J) Zdravko, rođen 1915. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (5103s00453) Dobraš (Zdravko) Boro, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (7005s01038) Dobraš (Zdravko) Dara, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (7005s01037) Dobraš (Zdravko) Nebojša, rođen 1942. Srbin, ubijen od ustaša…

Horor u Miostrahu (Cazin)

Pоunje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović i Dušan D Miljković “Stradanja u cazinskoj krajini”   Свега је у селу 8 мусл п са 57к, 6 прав са 23к и 1 католичка са 1к. Најпре су доселили Бегићи 29к. По једним су из Цетина, а по другима из Лике. Изашло их је 5 браће. Атар села…

Bosanska Gradiška: stradali u Drugom svetskom ratu, 2. deo

Elezagići       Babić (Božo) Petar, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Stara gradiška (1207041077) Babić (D) Milan, rođen 1890. Srbin, ubijen od ustaša 1943. nepoznato, Karajzovci (5105s00832) Babić (Pane) Branko, rođen 1909. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Stara gradiška (1206031030) Babić (Pane) Stojan, rođen 1913. Srbin, ubijen od…

Bosanska Gradiška: stradali u Drugom svetskom ratu, 1. deo

  Opština BOSANSKA GRADIŠKA Adžići Adžić (Aleksa) Dragan, rođen 1919. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Kozara (1197001089) Adžić (Aleksa) Milorad, rođen 1927. Srbin, ubijen 1942. u zatvoru, Bosanska dubica (1197001091) Adžić (Dmitar) Kojo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1942. prilikom borbi ili bombardovanja, Gornji Podgradci (1197001072) Adžić (Dmitar) Petar, rođen 1895. Srbin, ubijen 1942. u logoru,…

Zvali su se Zlojutro Čedomir i Boško

Злојутро Милета Чедомир рођен је 1940 године, Србин, убијен од усташа 1942г у збегу на Козари (ИД 1163029023). Не знам да ли је проходао, шта је проговорио, само знам кад је рођен и кад је убијен. Злојутро Милета Бошко рођен је 1941. Србин, убијен од усташа 1942, у збегу на Козари. Сем да је заклан…

Sarajevska okolina

Српски етнографски зборник, Књига једанаеста, Поп Стјепо и Владимир Трифковић: Сарајевска околина, Стр. 140-145   1. Пофалићи (Ново Сарајево, Федерација БиХ) Пофалићи леже на западној страни Сарајева одмах преко потока Сушице, у равници, на подножју брда Хума, по косама и странама присојним, јужно и осојним, западно, истога брда. У махали Пофалићима има данас 29к, а…

Draksenić, Republika Srpska

Драксенић се налази у близини логора Јасеновац и Доње Градине, те је доживело велика страдања током усташког терора у Другом светском рату. Покољ у Драксенићу десио се 14. јануара 1942. године. Починили су га усташе и припадници Хрватског домобранства у склопу напада на Доњу Градину и Драксенић и том приликом на хладнокрван начин убили 207 житеља српског села Драксенић, махом…

Kusadak: Proizvođač železničara i krem bananica

Давне 1834г највеће насеље у Србији био је Београд, са 6.023 становника, а након њега били су Шабац (3018) и Јагодина (2.558). Кусадак је тада био на 30. месту са 1.151 становником, испред Краљева (1.022), Чачка (908), Велике Плане (907) и Ваљева (893 становника). Упркос проширењу Србије и укључивању Ниша, Лесковца, Пирота и Врања, Кусадак…

Bugar (Bihać)

На делу карсне заравни где је пробија уска клисураста долина Коране и постаје међа између Хрватске и Босне лежи скорашње насеље Бугар. Од Рујнице је раставља село  долина поточића Гатице. Свега је у селу 35п са 79к. Простор села је био пре окупације „стећа тимор планина“. Пред окупацију су се населили најпре Гатале 3к из…

Stabandža (Velika Kladuša)

Дуж границе Бужимске Крајине и Баније две су речне долине, Стабанџа, која извире под Радочом и у горњем току зове се Скакавац и Црквина, која извире испод Грљевца појачана поточићима из Превије планине у Банији. На косама које се стрмо спуштају потоцима и поточним заравнима лежи насеље Стабанџа… Свега је у селу 55п са 175к.…

Potrebna agrarna i socijalna reforma 3

Ретки, позитивни примери Ретки су позитивни примери, али се нађе, па неке и наводимо. Приемр је село Товрљане у општини Прокупље. У овом селу, подно Радана, и Сколовице, школа би после две децеценије од када је угашена, поново могла да почне да ради. Породица Славољуба Бојовића са троје деце, после губитка посла вратила се у…

Srbi Karamarković, Hrvati Karamarko i Makedonac Karamarkov: stradali u Drugom svetskom ratu

Извор података: Музеј жртава геноцида из Београда   Срби Карамарковићи:   Кестеновац, Доњи Лапац Karamarković (Miloš) Mile, rođen 1892. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Zemun Sajmište (2825048017)   Косијерско Село, Дуга Реса Karamarković (Ilija) Milovan, rođen 1884. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, G. skrad (2182012024) Karamarković (Janko) Draga, rođena 1924. Srpkinja, ubijena 1943.…

Potrebna agrarna i socijalna reforma 2

Подижу споменике селима! До Другог светског рата Југославија је била аграрно, традиционално друштво. Преко 80 одсто становништва је живело на селу аутархичним, оскудним и традиционалним начином живота. Цео сељаков свет је био сведен на његов посед, газдинство и породицу, село у коме живи и цркву која је оличавала Бога и усмеравала његов духовни живот. Ту…

Srbi u opštini Voćin, Hrvatska

Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Lj Kašić   СМУДЕ су у попису Воћинског котара из 1698 уписане као српско село са 7 домова чији су домаћини били: Вукадин Војновић, Степан Живковић, Благоје Вукасовић, Срђа Марић, Милосав Босанац, Сара Ромац, удовица Милица. Сви су они православни Срби. Давали су стражу као…

Zborište (Velika Kladuša)

Просиња се састоји од више поточића, који извиру у Превији Планина у Банији и салева се у Бужимски Поток, који се даље зове Глиница. Стабанџа прима поток Црквину и слева се у Бужимску. Између Стабанџе и Просиње дуж границе је Грљевац планина са највишим висом 465м. Једна коса Грљевца спушта се паралелно долини Бужимске… На…

Potrebna agrarna i socijalna reforma 1

Рурални развој и рурално предузетништво представљају нову развојну филозофију агробизниса у Европској унији. Реч је о новом концепту друштвено економског развоја у теорији и пракси развијених земља. У Србији до сада није постојала конзистентна и дугорочна политика руралног развоја, као ни развоја предузетништва. Од 4.709 села у Србији нестаје свако четврто или њих 1.200! У…

Slobodna Vlast, Borovik i Čenkovo u Slavoniji

Слободна Власт је имала исту историјску судбину као и околна српска села. За вријеме Турака у њој живе Срби. Послије изгона Турака долазе под власт ђаковачког бискупа, а послије његове смрти под власт Дворске коморе. При попису 1702г забиљежено је да су становници овог села Срби православне вјере међу којима живе и четири куће католичких…

Dalj: poklon cara Josifa patrijarhu Arseniju III

Даљ се помиње прије турског освајања (1471). По остацима сачуваним у земљи, у насељу је прије турског времена била и црква од чијих остатака су Турци саградили џамију.Како је овај крај пред турском најездом опустио, доводили су Турци са подручја горње Дрине, горње Неретве, од Лима, Пиве и Таре српско с, нарочито послије Кацијанерове војне…

Srpska naselja u Beloj Krajini

Srpska naselja u Beloj Krajini, Milenko Filipović, 1968   Бојанци Као опште предање најчешће се чује да су село основали Срби који су дошли са реке Бојане у ЦГ, па да се стога и село зове Бојанци (Значајно је да и у Жумберку постоји село Бојанци). А слушао сам као опште предање од неких и…

Srbi Sanaderi, a biće i Karamarkova, Crnoja…

Бављење историјом насеља, за шта користим књиге објављене у електронској форми на порталу Poreklo.rs, служи ми да разумем несрећну историју српског народа, а и личну несрећу јер, како је неки мудрац написао: обично су “народни усрећитељи” дубоко несрећне особе (колико је Хитлер патио?). У тој потрази наилазим на сасвим другачију историју од оне коју сам…

Ljubavni postanak naselja: Ograđenica (Pljevlja)

Pljevaljski kraj; Prošlost i poreklo stanovništva, Mileta Vojinović   За Бобово је најкарактеристичније бр Старчевићи. Према предању, после косовског боја три брата Страхинића, потомци Страхинића бана од Мале Бањске са Косова, из села Старчевића, побегоше око 1400г и настанише се у Калушићима код Пљеваља. Ту су набавили велики посед земље а, потом стекли и катуне…

Dečani: Srbi koji su u njemu živeli

П.С. Према пописним подацима у 40 насеља општине Дечане 1961. године живело је 25.552с, у томе 2.947 Срба-Црногораца и 22.443 Албанаца. 1971г укупно је било 31.335с у томе 1.638 СЦГ и 29.478 Албанаца, а 1981г 40.640с, у томе 1.132 СЦГ и 39.179 Албанаца. У 2012г у Дечанима је било 40.019с, у томе 39.402 Албанаца, 393…