Tag Archives: Sela

Petina stanovnika sela Srbije 2030. biće starija od 65 godina. Rezultati istraživanja pokazuju da se od 2002. do 2011. godine seosko stanovništvo smanjilo za 311.139, odnosno za 10,9 odsto U Srbiji, po popisu stanovništva iz 2011. godine, 17,25 odsto stanovnika je starije od 65 godina. Demografske projekcije za Srbiju, po podacima iz istraživanja „Položaj starijih osoba na selu“, predvidjaju da …

Muzej žrtava genocida u Beogradu: Begović (Boško) Nikola, rođen 1925. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Crna gora (2572014078) Begović (Branko) Milan, rođen 1936. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Jabukovac (2572014010) Begović (Đuro) Mićo, rođen 1933. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U zbegu, Drvar (0020036055) Begović (Dušan) Jovan, rođen 1912. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Begovići (2572014023) …

Bilbija (Mihajlo) Marko, rođen 9999. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1844016012) Bilbija (Mikailo) Miloš, rođen 1922. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Banja luka (1305003061) Bilbija (Simo) Jovo, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Marini (1305003062) Brkić (Marko) Zorka, rođena 1927. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u nemačkoj ofanzivi, Budimlić japra (7010s00493) Čorokalo (Laka) Nikola, rođen 1880. …

Muzej genocida u Beogradu:   Arambašić (Nn) Milica, rođena 1929. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. bačen u jamu, Janjče (7037s00273) Basarić (Budo) Đuro, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Kruškovača (7052s00088) Basarić (Budo) Marija, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Kruškovača (7052s00089) Basarić (Dmitar) Pavle, rođen 1897. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, …

Radičanin (Cvijo) Milka, rođena 1885. Srpkinja, umrla 1941. U NOBu, Selakova Poljan (2270039039) Radičanin (Dragan) Ranka, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7032s00323) Radičanin (Đuro) Dragica, rođena 1941. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7032s00311) Radičanin (Đuro) Ljubica, rođena 1932. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Đakovo (2218123059) Radičanin (Đuro) Mićo, …

Majkić Japra Donja (Sanski Most)       Adamović (Boriša) Mirko, rođen 1941. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u nemačkoj ofanzivi, Grmeč (7010s00354) Adamović (Boriša) Žarko, rođen 1941. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u nemačkoj ofanzivi, Grmeč (1306011049) Adamović (Damjan) Mara, rođena 1894. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1943. u logoru, Nemački logor (0406274006) Adamović (Danilo) Nikola, rođen 1874. Srbin, ubijen …

Alagić (Djuro) Marko, rođen 1873. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (5015s00982) Alagić (Mile) Mika, rođena 1910. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00981) Alagić (Mile) Stana, rođena 1891. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00977) Alagić (Nn) Dane, rođen 1873. Srbin, ubijen od ustaša 1941. Kod kuće, Štikada (5015s00980) Alagić (Nn) Milica, rođena 1875. Srpkinja, …

Porijeklo stanovništva čelinačkog kraja, Momčilo Spasojević   Према досадашњим испитивањима и анкетама у челиначком крају, у коме има 30-ак насељених мјеста и живи око 17000 становника слави се око 30 различитих слава, почевши од славе коју слави само једна п па до оних које славе више десетина п различитих презимена. Тако чак око 60п слави Ђурђевдан што је карактеристично за …

Sanička župa u Bosanskoj krajini, od Milana Karanovića, Naselja knj. 26.   Овако ограничена област Саничке Жупе има 15 насеља, а то су: Српска Саница, Горња Саница или Турска Саница, Доња Саница, Горњи Будељ, Доњи Будељ, Српски Будељ, Српски Биљани, Турски Биљани, Мухамедбегова Присека, Смаилбегова Присјека, Међеђе Брдо, Корјеново, Пиштеница, Врхпоље и Хрустово. Сва ова насеља припадају кључком срезу а …

Pоunje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović i Dušan D Miljković „Stradanja u cazinskoj krajini“ Пишталије (Бихаћ) Свега је у Пишталинама 41 прав п са 136к и п мусл п са 60к. Пишталине су опустеле сасвим за ЛР 1790г. Ивео их је вероватно онај поп Филип Дмитровић, јер код те породице постоји предање да им је предак прешао на Кордун испод …

Rogolji       Antić (Đurđe) Jovan, rođen 1910. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1224077077) Antić (Đurđe) Petar, rođen 1900. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Bosanska gradiška (1224077076) Antić (Jovan) Dragoljub, rođen 1923. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište (1224077078) Antić (Stojan) Čedo, rođen 1915. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u direktnom teroru, …

У општини Ливно 1931г живело је 33.260 становника, 1948 године живело је 36.664, а 1991 године живело је 39.526 становника. Срба је 1931 године било 6.296, 1948 године 4.452, а 1991 године 3.782.   У току Другог светског рата у општини Ливно је, према подацима Музеја жртава геноцида из Београда, имало 2.626 пописаних жртава, у томе 2.110 Срба, 301 Хрвата, …

Jazovac       Dobraš (J) Zdravko, rođen 1915. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (5103s00453) Dobraš (Zdravko) Boro, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (7005s01038) Dobraš (Zdravko) Dara, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (7005s01037) Dobraš (Zdravko) Nebojša, rođen 1942. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (7005s01039) …

Pоunje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović i Dušan D Miljković „Stradanja u cazinskoj krajini“   Свега је у селу 8 мусл п са 57к, 6 прав са 23к и 1 католичка са 1к. Најпре су доселили Бегићи 29к. По једним су из Цетина, а по другима из Лике. Изашло их је 5 браће. Атар села Мијостре спадао је острожачком граду. …

Elezagići Babić (Božo) Petar, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Stara gradiška (1207041077) Babić (D) Milan, rođen 1890. Srbin, ubijen od ustaša 1943. nepoznato, Karajzovci (5105s00832) Babić (Pane) Branko, rođen 1909. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Stara gradiška (1206031030) Babić (Pane) Stojan, rođen 1913. Srbin, ubijen od ustaša 1944. U direktnom teroru, Nova topola (1206031029) …

  Opština BOSANSKA GRADIŠKA Adžići Adžić (Aleksa) Dragan, rođen 1919. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Kozara (1197001089) Adžić (Aleksa) Milorad, rođen 1927. Srbin, ubijen 1942. u zatvoru, Bosanska dubica (1197001091) Adžić (Dmitar) Kojo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1942. prilikom borbi ili bombardovanja, Gornji Podgradci (1197001072) Adžić (Dmitar) Petar, rođen 1895. Srbin, ubijen 1942. u logoru, Adžići (1197001066) Adžić (Đurđo) Gospava, …

Злојутро Милета Чедомир рођен је 1940 године, Србин, убијен од усташа 1942г у збегу на Козари (ИД 1163029023). Не знам да ли је проходао, шта је проговорио, само знам кад је рођен и кад је убијен. Злојутро Милета Бошко рођен је 1941. Србин, убијен од усташа 1942, у збегу на Козари. Сем да је заклан од усташа ништа не друго …

Српски етнографски зборник, Књига једанаеста, Поп Стјепо и Владимир Трифковић: Сарајевска околина, Стр. 140-145   1. Пофалићи (Ново Сарајево, Федерација БиХ) Пофалићи леже на западној страни Сарајева одмах преко потока Сушице, у равници, на подножју брда Хума, по косама и странама присојним, јужно и осојним, западно, истога брда. У махали Пофалићима има данас 29к, а заједно са кућама административно убрајаним …

Драксенић се налази у близини логора Јасеновац и Доње Градине, те је доживело велика страдања током усташког терора у Другом светском рату. Покољ у Драксенићу десио се 14. јануара 1942. године. Починили су га усташе и припадници Хрватског домобранства у склопу напада на Доњу Градину и Драксенић и том приликом на хладнокрван начин убили 207 житеља српског села Драксенић, махом жена и дјеце.[1] Већина жртава …

Давне 1834г највеће насеље у Србији био је Београд, са 6.023 становника, а након њега били су Шабац (3018) и Јагодина (2.558). Кусадак је тада био на 30. месту са 1.151 становником, испред Краљева (1.022), Чачка (908), Велике Плане (907) и Ваљева (893 становника). Упркос проширењу Србије и укључивању Ниша, Лесковца, Пирота и Врања, Кусадак (4.031) је приликом пописа из …

На делу карсне заравни где је пробија уска клисураста долина Коране и постаје међа између Хрватске и Босне лежи скорашње насеље Бугар. Од Рујнице је раставља село  долина поточића Гатице. Свега је у селу 35п са 79к. Простор села је био пре окупације „стећа тимор планина“. Пред окупацију су се населили најпре Гатале 3к из Бјелајског Поља, где су се …

Дуж границе Бужимске Крајине и Баније две су речне долине, Стабанџа, која извире под Радочом и у горњем току зове се Скакавац и Црквина, која извире испод Грљевца појачана поточићима из Превије планине у Банији. На косама које се стрмо спуштају потоцима и поточним заравнима лежи насеље Стабанџа… Свега је у селу 55п са 175к. За ЛР становништво је прешло …

Ретки, позитивни примери Ретки су позитивни примери, али се нађе, па неке и наводимо. Приемр је село Товрљане у општини Прокупље. У овом селу, подно Радана, и Сколовице, школа би после две децеценије од када је угашена, поново могла да почне да ради. Породица Славољуба Бојовића са троје деце, после губитка посла вратила се у родно село. Отац децу по …

Извор података: Музеј жртава геноцида из Београда   Срби Карамарковићи:   Кестеновац, Доњи Лапац Karamarković (Miloš) Mile, rođen 1892. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Zemun Sajmište (2825048017)   Косијерско Село, Дуга Реса Karamarković (Ilija) Milovan, rođen 1884. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, G. skrad (2182012024) Karamarković (Janko) Draga, rođena 1924. Srpkinja, ubijena 1943. u direktnom teroru, Kosjersko selo …

Подижу споменике селима! До Другог светског рата Југославија је била аграрно, традиционално друштво. Преко 80 одсто становништва је живело на селу аутархичним, оскудним и традиционалним начином живота. Цео сељаков свет је био сведен на његов посед, газдинство и породицу, село у коме живи и цркву која је оличавала Бога и усмеравала његов духовни живот. Ту је још за поштоање био …

Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Lj Kašić   СМУДЕ су у попису Воћинског котара из 1698 уписане као српско село са 7 домова чији су домаћини били: Вукадин Војновић, Степан Живковић, Благоје Вукасовић, Срђа Марић, Милосав Босанац, Сара Ромац, удовица Милица. Сви су они православни Срби. Давали су стражу као граничарски војници на ријеци Илови. …

Просиња се састоји од више поточића, који извиру у Превији Планина у Банији и салева се у Бужимски Поток, који се даље зове Глиница. Стабанџа прима поток Црквину и слева се у Бужимску. Између Стабанџе и Просиње дуж границе је Грљевац планина са највишим висом 465м. Једна коса Грљевца спушта се паралелно долини Бужимске… На косама и косењцима Грљевца су …

Рурални развој и рурално предузетништво представљају нову развојну филозофију агробизниса у Европској унији. Реч је о новом концепту друштвено економског развоја у теорији и пракси развијених земља. У Србији до сада није постојала конзистентна и дугорочна политика руралног развоја, као ни развоја предузетништва. Од 4.709 села у Србији нестаје свако четврто или њих 1.200! У 1.034 села Србије данас има …

Слободна Власт је имала исту историјску судбину као и околна српска села. За вријеме Турака у њој живе Срби. Послије изгона Турака долазе под власт ђаковачког бискупа, а послије његове смрти под власт Дворске коморе. При попису 1702г забиљежено је да су становници овог села Срби православне вјере међу којима живе и четири куће католичких хришћана. Ево имена тих домаћина: …

Даљ се помиње прије турског освајања (1471). По остацима сачуваним у земљи, у насељу је прије турског времена била и црква од чијих остатака су Турци саградили џамију.Како је овај крај пред турском најездом опустио, доводили су Турци са подручја горње Дрине, горње Неретве, од Лима, Пиве и Таре српско с, нарочито послије Кацијанерове војне (1537), када су Турци већ …

Srpska naselja u Beloj Krajini, Milenko Filipović, 1968   Бојанци Као опште предање најчешће се чује да су село основали Срби који су дошли са реке Бојане у ЦГ, па да се стога и село зове Бојанци (Значајно је да и у Жумберку постоји село Бојанци). А слушао сам као опште предање од неких и да су Бојанчани пореклом из …

Бављење историјом насеља, за шта користим књиге објављене у електронској форми на порталу Poreklo.rs, служи ми да разумем несрећну историју српског народа, а и личну несрећу јер, како је неки мудрац написао: обично су „народни усрећитељи“ дубоко несрећне особе (колико је Хитлер патио?). У тој потрази наилазим на сасвим другачију историју од оне коју сам учио у школи, што је …

Pljevaljski kraj; Prošlost i poreklo stanovništva, Mileta Vojinović   За Бобово је најкарактеристичније бр Старчевићи. Према предању, после косовског боја три брата Страхинића, потомци Страхинића бана од Мале Бањске са Косова, из села Старчевића, побегоше око 1400г и настанише се у Калушићима код Пљеваља. Ту су набавили велики посед земље а, потом стекли и катуне на Ограђеници. Како се бр …

П.С. Према пописним подацима у 40 насеља општине Дечане 1961. године живело је 25.552с, у томе 2.947 Срба-Црногораца и 22.443 Албанаца. 1971г укупно је било 31.335с у томе 1.638 СЦГ и 29.478 Албанаца, а 1981г 40.640с, у томе 1.132 СЦГ и 39.179 Албанаца. У 2012г у Дечанима је било 40.019с, у томе 39.402 Албанаца, 393 Египћана, за 64 се не …

Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini, Obren Đurić – Kozić   Село се налази З од цесте која из Дубровника води у Требиње, 8км од последње вароши далеко. У селу има 6к, од којих су: Ћеловићи 1, Секерези 2, Чуквас 1, Бегенишић 1 и Влатковић1. Док је постојао манастир Тврдош, чије су развалине с десне стране Требишњице, 4км од овог …