Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda » Kusadak: Proizvođač železničara i krem bananica

Kusadak: Proizvođač železničara i krem bananica

Давне 1834г највеће насеље у Србији био је Београд, са 6.023 становника, а након њега били су Шабац (3018) и Јагодина (2.558). Кусадак је тада био на 30. месту са 1.151 становником, испред Краљева (1.022), Чачка (908), Велике Плане (907) и Ваљева (893 становника).

Упркос проширењу Србије и укључивању Ниша, Лесковца, Пирота и Врања, Кусадак (4.031) је приликом пописа из 1884г доспео на 23. место према броју становника, а тик иза Јагодине (4.401) и Ваљева (4.390).

Укључивање Војводине у српске податке уз нарастање београдских урбаних насеља утицали су да Кусадак приликом пописа из 1948. године падне на 74. место по броју становника, којих је тада имао 7.226, а што је било више него у Шиду (6710), Неготину (6.143) или Алексинцу (5.797).

Приликом последњег пописа, Кусадак је имао 4.886 становника и пао је на 184 место, упоредив са Малим Иђошем и Лозовиком.

Кусадак је, за оне који су упознати са стањем у Железницама Србије, најпознатији по радницима запосленим у овоме предузећу. Деценијама уназад постојао је обичај, када се роди мушко дете, да му се стави железничарска капа на главу. Тако је некада било, а како је сада не знам.

Сећам се студентских дана, када сам користи овај вид саобраћаја, да је сваки воз, без обзира на значај, морао да стане у Кусадак како би се искрцали радници железнице у своје родно место.

И овде би се прича о Кусатку завршила да није наступило, сасвим случајно откриће локалног произвођача кондиторских производа „Gold technology“ из овог села.

Лепо је да се у великим селима отварају фабрике прехрамбене индустрије, а како би се сељаци мотивисали да више производе за сигурног и блиског купца, чији је даљи посао да пронађе удаљено тржиште, уколико није у могућности да приступи „домаћим“ трговинским ланцима.

Ово је путања ка том предузећу, а следи порекло становника Кусатка:

http://www.gold-sweet.com/onama.php

 

Borivoje M. Drobnjaković „Smederevsko Podunavlje i Jasenica“ Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2011.

Кусадак (Смедеревска Паланка)

Кусадак лежи на пиносавској површи, рашчлањеној у више делова Малим Лугом, Бојанцем, Крчмарцем и другим мањим потоцима. Јужно од села настаје пространа долина Великог Луга и Кубршнице и ту пролази железничка пруга Београд – Ниш. Ту су имања и само неколико кућа са железничком станицом.

Пије се и употребљава вода са извора и бунара. Главнији су извори: Точак, Бојанац, Крчмарац, Дачица, Пескуша, Аџин Бунар, Пиносава (код цркве), Стублина, Бубања, Читлук, Согојевац, Гачпаровица и др.

Најбоља имања, нарочито ливаде, налазе се поред Кубршнице, Великог и Малог Луга. Земља за обрађивање је свуда врло добра и око села растурена. Нарочито су добре зиратне земље на простору од Крушељева до Стражевице. Приватни забрани су у Клику. Црквени забран је у Пиносави, код цркве.

Село је разбијеног типа шумадијске врсте. Потоцима је подељено на крајеве: Силијански, Карићански, Кнежевски, Банковићски и Лопарски. Вечи део Силијанске породице иселио се из Силијанског Краја у Дрење и Брод, на имања, која су била доста удаљена. Исто тако су и Ћертићи отишли на имање у Купусиште, а има их и одсељених у Велику Плану. Има одсељених породица и у Косовцу. Због гушће насељености, а и због даљине имања, почели су се исељавати изван села и овај се процес и данас врши.

Некада је село било у Селишту, северно од данашњег Кусатка; ту је у близини и стара црква Пиносава. Због помора који је завладао почну се расељавати и заузимати данашње положаје. У селу су ове породице:

Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи) 50к, Митровдан. Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се „запатила“ ова породица. Становали у Селишту. Старином су од Бијелог Поља. Род су са Михајловићима (Јовановићима) у Умчарима.

Силијани (Миленковићи, Лазаревићи, Недељковићи, Стевановићи, Николићи, Јанковићи, Моторкићи, Димитријевићи, Костадиновићи, Љубичићи, Симичићи, Новаковићи, Миросављевићи, Дражићи, Ивановићи, Радосављевићи, Степановићи) 230к, Св. Никола. Станују у крају који се по њима зове Силијански Крај, а има их доста одсељених на имања у Дрење. Претци Силијан и Милијан, браћа, побегли су од Турака. Из Старе Србије („Турске“) дошли су у Јездине (трнавски, руднички) где не остану дуго већ крену даље и дођу у Ваташево (засеок Ратара у крагујевачкој Јасеници), Силијан се ожени и пређе у Азању. Ту му се удави једно дете, због чега се он врати опет у Кусадак. Од другог брата Милијана су:

Милијани (Маркићевићи) 12к, Куће су им у близини цркве Пиносаве. Причају да се Силијану и Милијану било досадило путовати и зарекну се да се задрже онде, где им једа куса крава рикне. Ово се деси у Селишту и они се ту настане.

Банковићи (Милијашевићи, Маринковићи) 125к, Аранђеловдан. Претци Банко и Маринко дошли од „Сјенице – Старог Влаха“. Од Банка су данашњи Банковићи а од Маринка Маринковићи. Имају рођаке у Неменикућама. Рачунају да су од Банка и Маринка пето колено.

Кнежевићи – Карићи (Толићи, Милосављевићи, Ристивојевићи, Николичићи, Стојановићи, Гачићи, Гајићи, Радивојевићи, Тошићи, Милојевићи) 184к, Ђурђиц.  Била четири брата и они побегли од Турака. Дошли „са Косова од Ђаковице“. Сви се населили у Кусадак али се доцније један брат одвоји, оде на кованлук у Лађевац и оснује данашњи Ковачевац (Маринковићи).

Ђаковићи 2к, Аранђеловдан. Потомци Милоја ђака. Старином су са Косова. Род су им Кићановићи у Рајцу (код Чачка).

Нешићи („Казаци“ 16к, Св. Никола). Непознато порекло. У селу их сматрају да су Руси, и зато их зову „Казацима“.

Петровићи (Николићи, Џекићи, Пауновићи) 35к, Св. Никола. Непознато порекло.

Спасојевић (Игњатовићи) 14к, Аранђеловдан. Дошли њихови стари из Друговца (подунавски). За време Првог Устанка били овде.

Радишићи (Марисављевићи) 21к, Св. Стеван. Стара породица, непознато порекло.

Маркићевићи 8к, Ђурђевдан. Довела их мати из Влашке (космајски).

Ристићи („Ерови“) 10к, Ђурђевдан. Дошао отац пре 90 година из Драгоља (качерски, руднички).

Пешићи (Павловићи) 3к, Св. Симеун. Деда им био свештеник, а и његови потомци су и данас свештеници. Дошао пре 70 година из Ковачевца (од Дамњановића).

Аџићи 6к, Св. Василије. Старином су из Црне Горе. Род су са Ђурђевићима у Азањи и Поповићима у Голобоку.

Стојковићи 5к, Св. Петка. Цигани, занатлије.

Ђорђевићи 8к, Св. Никола. Цигани, занатлије.

Асановићи (Весићи) 45к, Св. Јован. Стара породица. Непознато порекло. Два брата, за време пропасти, пребекла „преко“ у „Сасе“.

Гегићи (Стојковићи, Ђурићи, Лукићи, Чупићи, Аврамовићи) 56к, Св. Ђурђиц. Старином су са Косова.

Лопарице (Симићи, Гајићи) 32к, Св. Алимпије. Стара породица; досељени са Косова. Има их одсељених у Сепце (Јасеница).

Ристићи 3к, Св. Јован. Отац служио; дошао из Радовања (код Паланке).

Ћертићи (Урошевићи, Станковићи) 54к, Петровдан. Три брата дошла са Косова. Род су са Станковићима у Ковачевцу, а имају породицу у Жабарима (крагујевачки).

Имају два гробља: Старо гробље и гробље код цркве.

У селишту се наилази на трагове од насеља. Црква Пиносава је, по предању, још из доба деспота; ту се војска причешћивала. Била је од брвана и служила је за сва околна села.

П.С. Кусадак је имао 1.151 становника у 1834, 4.031 у 1884, 7.226 у 1948, 5.961 у 2002, и 4.886 у 2011 години, у томе 184 млађа од 5 година (217 од 5 до 10), уз просечну старост од 43,8 година.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>