Tag Archives: Poreklo stanovništva

Okolina Beograda

Žarkovo (Beograd)   Положај. – Ово је село на заравњеној пљошти, која се поступно спушта према равници Макишу, а с обе стране јаруге Провалије, чији поток тече у Макиш. Од Београда је удаљено 7 киломаетара. Сава само при надоласку, када прелије насип, који иде кроз Макиш, плави ливаде сеоске. У средини јаруге има два извора (чесме), са којих пије воду …

Pročitajte Još »

Kupreško i Glamočko polje

Borivoje Ž. Milojević „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje“ , Naselja knj 13. Купрешко Поље Шеменовци (Купрес, Република Српска) Кућа има: Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34. Куће првих двеју породица и шест кућа Кнежића растављене су од осталих кнежићских кућа, и то растојање износио око 200м. У обема групама куће су у низу. У другој групи кнежићке су …

Pročitajte Još »

Morača, Rovca i Kolašin

X БРАТСТВЕНИЧКЕ ГРУПЕ У ДОЊОЈ МОРАЧИ СТАРОСЈЕДИОЦИ Даниловићи У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас. До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијеле садашњих Бара Радовића. Према очуваном предању, прије 300г заваде се са Климентима, …

Pročitajte Još »

Vasojevići, srpsko pleme

Vasojevići u Crnogorskoj granici Bogdan Lalević i Ivan Protić, Etnografski zbornik, knj. 5   Васо је имао три сина: Раја, Новака и Мија, те се по њима Васојевићи деле на: Рајевиће, Новаковиће и Мијомановиће, или, како неки кажу, Мијемановиће. Рајо је, опет имао три сина, од којих су Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи. Општи назив Рајевићи само се памти, али се …

Pročitajte Još »

Naselja u Lepenici

Насеља и порекло становништва, књига 27, Насеља у Лепеници, Т. Радивојевић, 1930 Адровац (Рача) Адровац је заселак варошице Раче, од које је удаљен дваестак минута хода према северозападу. Он се простире с обеју страна потока Уљара који се зове и Бошњачки Поток, јер тече од Бошњачке Баре у селу Бошњану. Осим њега сеоски атар наводњавају поток Крагујевчић и река Рача, …

Pročitajte Još »

Korjenići

Petar Šobajić, Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju   У Корјенићима су села: Клобук, Ораховац, Горња и Доња Ластва, Жупа, Аранђелово, Вучија, Скозјигрм (Скочигрм) и Горње и Доње Грнчарево. Клобук је на старом путу од Дубровника за Никшић. Дели се на два села која се зову Заклобук и Клобуци. Заклобук је северно од града Клобука на висини око 900м. Око њега …

Pročitajte Još »

Putovanje starom Srbijom u 2020.

У књизи „Зашто се нисте убили?“ Виктор Франкл је написао да су најтеже муке и искушења Аушвица преживели, попут њега, људи богати духом и фантазијом, а не они велике физичке снаге. Ове друге би сломила малодушност а први су и у највећим мукама маштали о љубави и сусретима са вољеним особама (већином убијеним) и налазили још који атом снаге да …

Pročitajte Još »

Bilećske Rudine

Jevto Dedijer У Билећи је живио Бан Будећ, чије је имање протезало од Баћовог Мрамора на Вучијем Долу до Крњина Камена у Звијерини. Мисли се, да су од њега поријеклом сви Милићевићи у Рудинама и Невесињу и сви Шуловићи у Билећи. По народном вјеровању Бан Будеч је живио посљедњијех година независности Херцеговине, и погинуо је од Турака, који су му …

Pročitajte Još »

Hercegovina

dr Jevto Dedijer, Српски етнографски зборник, 1909 Гатачка села Муљани На десној страни од улаза ријеке Мушнице у Гатачко Поље. Куће згруписане око стално врела Бјела; за вријеме врућина пије се хладнија вода из језера у пећини Вучици. Мусломани су аге и слободни тежаци, православни кметови и приорачи. Земља врло плодна. По муљу, земљи од наноса и прозвано село. Старина …

Pročitajte Još »

Boka

(Antropogeografska studija) od popa Save Nakićenovića, Srpski etnografski zbornik, knjiga 20, 1913 Luštička Opština Луштица је област на полуострву истога имена која има у простору 3841 хектара, становника 1203, између којих православних 1003, а остало римокатолици. По народности припада Србима 1.148, а остало су Њемци, Талијани и друге народности (то су војници). Мушких има 597, а женских 606. Свега је …

Pročitajte Još »

Crnogorsko primorje i krajina od Andrije Jovićevića

Становништво ове области не сачињава једну цјелину; они је различито и по вјери и по народности, невезано племенским уређењем, те ћемо га зато прегледати по већим географским, негдје и етнографским цјелинама. Барско становништво Овамо иде становништво Зубаца, Сусташа, Туђемила, Заљева и Бара. А) Зупци По томе, што у Херцеговини постоји село Зупци, неки нагађају да су из Херцеговине. Други опет …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u opštini Kuršumlija

Досељавање Срба у Косаницу ишло је споро. Прво су се вратиле породице из села која су избегла 1876 (Требиње, Парада, Штава, Луково, Сеоце, Трећак). Затим неке породице из села Блажевске општине. Такође и неке породице из села горњег тока реке Лаба. После Берлинског конгреса и доношења „Закона о насељавању новоослобођених крајева“ 1880, насељавање је ишло нешто брже. Ради регилисања положаја …

Pročitajte Još »

Nigde Romima nije (bilo) lepše nego među Srbima

Хтедох да напишем Циганима, али сад се то сматра погрдним, увредљивим називом, а ја под Циганима подразумевам све најлепше. Боеми, заљубљеници у живот, без злих мисли и поступака који су постали нужни инструменти за свакодневно преживљавање. Мотив за ових пар реченица било ми је изненађење када сам на порталу општине Јагодина погледао податке о броју становника, домаћинстава и станова по …

Pročitajte Još »

Bjelopavlići i Pješivci, Petar Šobajić, CID Podgorica 1996

Састав и порекло Бјелопавлића. – Испитујући понаособ порекло сваког братства у племену долази се до сазнања да у састав племена Бјелопавлића улазе три по пореклу и времену досељења различите групе; њих ћемо звати: старинци, Дукађинци и новији досељеници. Старинцима онде називају Лужане, остатак старог српског становништва Горње Зете. Има их врло мало у племену. Највише је Дукађинаца, зовем их тако …

Pročitajte Još »

„Srpski“ Beograd

Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се педесет пута из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори? Године …

Pročitajte Još »

Krasava (Krupanj)

У Архиву Србије могуће је наћи пописе становника од 1818. године. Најдрагоценији је попис из 1865. године који садржи и попис имовине, и чланове домаћинства. Положај. Куће сеоске су на страни долине Мађупца, окренуте Југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове и долине Буљевца, и на присојној страни последње долине. Тип. Мале су у селу: Рељићи: …

Pročitajte Još »

Perućac, Bajina Bašta

Село је источно од Перућанског Врела, које се овде зове само Врело, и низ Дрину до паралелног Митровачког Врела, на дринским изломљеним терасама и високо над Дрином и под Алушким Планинама. Село је високо под планином и кроз планине се пење Тисово Брдо и Митровац. Нема планинског села тако збијеног и прегледног као што је Перућац. Не дели се на …

Pročitajte Još »

Rastišta, Bajina Bašta

Растишта су, као и Заовине, право планинско село, друго село планине Таре. Село је растурено испод Црвене Стијене, по Алушкој Планини, испод Црног Врха, Звијезде, Дугог и Топлог Дола и по пољу низ Дрину, од ушћа Дервенте до Перућанског Врела. Ово је по простору највеће и најрастуреније подринско село. Замљишта су Алуга, Пожар, Јагоштица, Галине у Јагоштици, Предеов Крст и …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva sliva Belice (Jagodina)

Belica   Selo Trešnjevica kod Paraćina   1. Велика Трешњевица („Црешњевица“)   Село је на падинама Јухора („Љуора“), поред пута („насипа“) Јагодина-Варварин. Већи део села је у страни, поред Трешњевачког Потока, а мањи поред пута и на моравској равници. Од Велике Мораве удаљено је за један км. Ту је и скела на којој се превози за Параћин и обратно. Кроз …

Pročitajte Još »

Čelinački kraj (Republika Srpska)

Porijeklo stanovništva čelinačkog kraja, Momčilo Spasojević   Према досадашњим испитивањима и анкетама у челиначком крају, у коме има 30-ак насељених мјеста и живи око 17000 становника слави се око 30 различитих слава, почевши од славе коју слави само једна п па до оних које славе више десетина п различитих презимена. Тако чак око 60п слави Ђурђевдан што је карактеристично за …

Pročitajte Još »

Vogošća

Vogošća, Stanoje Jovanović, Geografsko društvo BiH, 1967 1. Вогошћа Насеље Вогошћа налази се, како је већ напоменуто, око доњих токова ријека Вогошће и Јошанице… У новом насељу у Вогошћи, како је већ раније напоменуто, налазило се до изградње новог насеља (1948) 9 сеоских кућа: 5к Јовановића у којима је било 8п и 4к чији су власници били Салко Алић, Мујо …

Pročitajte Još »

Zvali su se Zlojutro Čedomir i Boško

Злојутро Милета Чедомир рођен је 1940 године, Србин, убијен од усташа 1942г у збегу на Козари (ИД 1163029023). Не знам да ли је проходао, шта је проговорио, само знам кад је рођен и кад је убијен. Злојутро Милета Бошко рођен је 1941. Србин, убијен од усташа 1942, у збегу на Козари. Сем да је заклан од усташа ништа не друго …

Pročitajte Još »

Sarajevska okolina

Српски етнографски зборник, Књига једанаеста, Поп Стјепо и Владимир Трифковић: Сарајевска околина, Стр. 140-145   1. Пофалићи (Ново Сарајево, Федерација БиХ) Пофалићи леже на западној страни Сарајева одмах преко потока Сушице, у равници, на подножју брда Хума, по косама и странама присојним, јужно и осојним, западно, истога брда. У махали Пофалићима има данас 29к, а заједно са кућама административно убрајаним …

Pročitajte Još »

Kusadak: Proizvođač železničara i krem bananica

Давне 1834г највеће насеље у Србији био је Београд, са 6.023 становника, а након њега били су Шабац (3018) и Јагодина (2.558). Кусадак је тада био на 30. месту са 1.151 становником, испред Краљева (1.022), Чачка (908), Велике Плане (907) и Ваљева (893 становника). Упркос проширењу Србије и укључивању Ниша, Лесковца, Пирота и Врања, Кусадак (4.031) је приликом пописа из …

Pročitajte Još »