Home » 0 Miroslav Zdravković, Sela » Nigde Romima nije (bilo) lepše nego među Srbima

Nigde Romima nije (bilo) lepše nego među Srbima

Хтедох да напишем Циганима, али сад се то сматра погрдним, увредљивим називом, а ја под Циганима подразумевам све најлепше. Боеми, заљубљеници у живот, без злих мисли и поступака који су постали нужни инструменти за свакодневно преживљавање.

Мотив за ових пар реченица било ми је изненађење када сам на порталу општине Јагодина погледао податке о броју становника, домаћинстава и станова по насељима.

http://www.jagodina.org.rs/o-gradu/stanovnistvo/

У Стрижилу има 370 становника а има 412 кућерина у које су уложени милиони евра.

Човек, пореклом из Багрдана, причао ми је о њиховој навици да дођу у Багрдан ујутру, фино обучени, „као господа“ да иду у Јагодину, до пијаце, да прошетају градом, а да се онда поподне враћају у своја домаћинства-куће.

Ваљда ће та њихова навика да се прошетају до Јагодинe још неколико година потрајати. И онда ће село полако замрети, све мање ће се гастарбајтера лети враћати и остаће џиновске куће да сведоче о вредним потомцима некадашњих становника земуница.

Strižilo (Jagodina)

Ово је циганско насеље више Ловаца, у присоји је, с леве стране Осанице. Више кућа има у равници поред реке него у страни. Пије се бунарска роба. Има мало зиратне земље, али се и она слабо обрађује, пошто је становницима главно занимање коритарство и торбарство (Цигани израђују: корита, вретена, карлице, заструге, вагане, ложице и др.). Имања су им груписана и дата приликом поделе ловачке и општинске утрине. Шуме имају мало, и то ситне. Дрво за прераду набављају из државне шуме на Црном Врху по утврђеним ценама.

Њиве и сенокоси су на местима: Поље, Бивоља Бара, Крушар. Шуме и пашњаци су на местима: Циганска Коса и Лануш. Шума је у месту званом Миљина Страна.

Село је тимочког типа, али су куће збијеније него код осталих села са сличним положајем. Село је добило име отуда што су се на том месту некада стригле овце, које су пландовале по црновршким пашњацима („испустима“).

Прво је насеље било у црновршком Липару, а хатару села Кијева (у Лепеници). Тамо је имало 10 кућа, све земунице („бурдељи“). Отуда се овамо поместило, купујући још имања од Ловчана и Милошеваца. То је било пре 80 година.

И када су се овамо поместили живели су у прво време опет у земуницама. У то време је осим земуница било само 6 кућа под сламом и једна под ћерамидом. Данас нема ниједне земунице и ниједне куће која не би била покривена црепом или ћерамидом. Село је новијег постанка, јер га нема у списковима села од 1818, 1819, 1821 и 1836 год.

Стрижило има 251 кућу, 18 родова и 1020 становника.

Родови. – Јовановићи (15 к., Св. Арханђео): дошли из Орашја (у Ресави) пре сто и више година. – Обрадовићи (20 к., Св. Арханђео): из Лукова (под Ртњем), дошли кад и Јовановићи. – Тодоровићи (17 к., Св. Арханђео): „из неког села у Шумадији“ пре сто година. – Ђорђевићи (10 к., Св. Никола): из тимочког краја пре сто година. – Маринковићи (30 к., Св. Арханђео): из тимочког крај пре сто година. – Стојановићи (22 к., Петковица): из тимочког краја када и Маринковићи. – Станојевићи други (10 к., Св. Никола): „из неког села испод Јастрепца“ пре 80 година. – Костићи (25 к., Петковица): из Тимочке Крајине пре сто година, а тамо из Румуније. Зову их и „Власима“. – Станковићи (11 к., Св. Арханђео): из Лукова у Црној Реци пре сто година. – Чечеловићи (13 к., Петковица): из Тимочке Крајине кад и Станковићи. – Шарбановићи (18 к., Св. Арханђео): из црноречког Шарбановца пре сто година. – Сандуловићи(3 к., Св. Никола): из Тимочке Крајине кад и Шарбановићи. – Чотићи, Јовановићи други (8 к., Петковица): из Тимочке крајине пре 80 година. – Тодоровићи други (8 к., Петковица): из тимочке Црне Реке када и Чотићи. Ђорђевићи други (10 к., Св. Никола): из Плане (параћинске) пре 80 година. – Обрадовићи, Филиповићи (12 к., Петковица): из Тимочке Крајине пре 70 година. – Сретеновићи(12 к., Св. Никола): из Тимочке Крајине пре 50 година, а тамо из Румуније. – Тодоровићи трећи (8 к., Петковица): из Суваје (у Темнићу) пре 50 година.

Становници Стрижила имају ношњу српску; говоре српски и румунски, а вере су источно-православне.

Сеоска слава је Велики Спасовдан. Заветина нема. Гробље је у ловачком хатару, испод села, ниже ловачког гробља.

Српски етнографски зборник, Књига 56, Прво одељење, Насеља и порекло становништва, Књига 30, станице 146-147. Станоје Мијатовић, БЕЛИЦА

П.С. Стрижило је 1948 године имало 1.164 становника, а само 365 пописом из 2011 године. Највећи део становника Стрижила је у емиграцији на „привременом раду“. Деце до пет година старости у време пописа било је 13  а просечна старост становништва била је 55 година. По више од 50 становника припадало је старосним групама од 60 до 74 година старости.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>