Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » Nacionalni tim za preporod sela Srbije 3: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 3: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Сектори агробизниса у Србији и ЕУ

Пошто Србија иде ка ЕУ, а до 2018. године сви прописи и легислатива, дакле услови производње и прераде морају се прилагодити ономе шта и како се ради у ЕУ. Тако се мала и микро, као и средња предузећа морају прилагодити, односно и припремити за пословање и конкуретност у заједници каква ће тада бити ЕУ. То се односи и на секторе агробизниса.

Вишегодишњи засади

  • Који су услови за подизање нових засада у земљама ЕУ и која документација је потребна?

Прописи ЕУ не предвиђају постојање квота за подизање нових засада воћњака, тако да је то ствар процене сваког потенцијалног произвођача. Произвођачи су дужни једини да поштују кодекс добре пољопривредне праксе, прописе који регулишу безбедност хране, заштиту потрошача, као и мере усмерене на очување животне средине. За разлику од подизања нових воћњака, подизање нових винограда по важећим прописима на нивоу ЕУ није више могуће. Једино могу да се крче стари виногради и подиже нови на истим површинама. Због тога је веома битно, да се пре уласка у ЕУ обнове или подигну нови виногради и да се на тај начин обезбеди боља позиција.

Млекарство

  • Какве су квоте за млеко за поједине државе чланице и који је критеријум за утврђивање квота?

Квоте за млеко у ЕУ уведене су 1984 године због великог пораста производње млека, а одређене су на основу производње у референтној (почетној) години. Свака држава чланица има квоте за испоруку млека у млекаре и за директну продају потрошачима. Националан квота распоређује се међу произвођачима на основу производње из референте (почетне) године, тако да произвођачи добијају своју појединачну квоту. Произвођачи могу своје квоте да продају или изнајмљују онима који желе да повећају производњу по ценама дефинисаним на тржиштима.

  • Колико траје обрачунска година за млеко?

Обрачунска година за млеко рачуна се од 1. марта текуће календарске године до 1. априла наредне године. Свака држава чланица подноси Европској комисији до 1. септембра текуће године извештај о примени квота за млеко у претходном обрачунском периоду. У случају да држава чланица прекорачи утврђену квоту, предвиђа се плаћање казне која тренутно износи око 28 евра на 100 литара млека. Износи квоте за млеко у ЕУ важили су до 2015. године.

  • Шта треба да урадимо у производњи млека што до сада нисмо?

Пракса у ЕУ показала је да би требало оформити регистре газдинстава која се баве сточарством на нивоу јединица локалне самоуправе (општина), како би се газдинства и прерађивачи који се баве одређеним производњама и технологијама раздвојила од мешовитих. Породична пољопривредна газдинства треба да се специјализују, пређу с мешовите на специојализовану производњу, уз повећање производње до максималне  за постојећу величину и капацитете газдинстава – микро фирми. Такође, још једна препорука је да се обави укрупњавање поседа, колико је то могуће, јер се то показало као најбоље решење из праксе држава чланица ЕУ.

  • Да ли произвођачи из Србије могу да користе ознаку ,,фета” за домаће сиреве или друге млечне производе?

Након истека рока од пет година од ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица и Републике Србије, односно Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и Републике Србије, домаћи произвођачи немогу да користе термин ,,фета” за своје производе.

Термин ,,фета” представља уобичајени израз у општој употреби у промету у Републици Србији за одређену врсту производа, па је стога досадашња пракса била да су произвођачи у промету користили реч ,,фета” за обележавање својих производа и као саставни део одређеног броја регистрованих жигова. На нивоу ЕУ дуго је постојао спор по питању генеричког карактера термина ,,фета”, у смислу да се ради о изразу у општој употреби или и традиционалном називу, да би коначно ,,фета” добила заштиту као ознака географског порекла која се везује за подручје Грчке. Произвођачи сира из Србије никада не могу постати овлашћени корисници ознаке географског порекла (имена порекла или географске ознаке) која се везује за подручје Грчке, јер свој сир не производе на означеном  географском подручју.

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије и ЕУ, односно и Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима, Република Србија је преузела обавезе које се тичу заштите ознака географског порекла регистрованих на нивоу ЕУ.

- обавеза Републике Србије је да на својој територији забрани сваку употребу имена заштићених у ЕУ и за сличне производе који не задовољавају услове за коришћење ознаке географског порекла;

- обавеза је да у року од пет година од дана ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, односно Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима, престану да се користе жигови који се састоје или у себи садрже назив који је идентичан или сличан ознаци географског порекла која је регистрована на нивоу ЕУ, у складу са Уредбом ЕЗ 510/206, а који се односи на сличне производе који не испуњавају услове за коришћење ознаке географског порекла;                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      - обавеза је да се обезбеде правна средства која ће гарантовати да ће свака ознака географског порекла заштићених на нивоу ЕУ, а које представљају уобичајене изразе у општој употреби за одређене производе, престати да се користи у Републици Србији, најкасније пет година након ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, односно Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима;

Свако коришћење ознаке ,,Фета”, чак и ако се користе речи ,,врста”, ,,тип”, ,,начин”, ,,имитација”, по поступку и слично, па чак и ако је наведено истинито географско порекло производа (нпр ,,Сомборска фета” или сир у типу ,,Фете”, сир произведен на начин како да се производи ,,Фета”) представља недозвољену радњу, због које сви произвођачи овог сира из Србије могу имати врло озбиљне правне и економске последице, као што је надокнада стварне штете и измакле добити, до њеног троструког износа.

СТОЧАРСТВО

  • У ЕУ је утврђен систем праћења (следљивости) говеда и говеђег меса. Да ли овај систем важи само за говеђе или и за друге врсте меса (на пример за прасад, живину и слично)?

У ЕУ успостављени су системи обележавања и регистрације за говеда, овце,, козе, свиње, коње, као и кућне љубимце. Циљ формирања ових регистара је да се успостави праћење кретања стоке (такозвана следљивост), контрола од стране надлежних ветеринарских служби и спречавање ширења болести ради, безбедности хране и заштите потрошача.

На основу одредби Закона о ветеринарству Републике Србије и релевантних подзаконских прописа којима се регулише начин обележавања и вођења евиденције о обележеним говедима, копитарима, овцама, свињама, козама, пчелињацима и пчелињим друштвима, у Р.Србији, успостављени су системи обележавања и регистрације ових врста животиња, који се непрекидно унапређују, а који ће омогућити већу следљивост производа, ефикаснију контролу, виши ниво заштите потрошача и безбедност хране.

  • Како ће улазак Србије у ЕУ утицати на производњу говеда, свиња, живине, ситне стоке и осталог?

На тржишту ЕУ не постоје квоте за производњу меса, тако да се може производити у складу са захтевима тржишта (односно понудом и потражњом), али уз строго  спровођење здравствено ветеринарских мера. Производња меса у Р.Србији не покрива потребе домаћег тржишта, тако да се месо увози. Приступање Србије ЕУ не би требало да значајније утиче на смањење производње. Ипак, очекује се да ће производња у сектору меса бити уже специјализована међу произвођачима, а да ће евентуални подстицаји бити условљени не само применом одговарајућих стандарда већ и тиме да једино регистровани произвођачи могу да остварују права на одређена подстицајна средства.

  • Шта за индустрију прераде меса значи приступање ЕУ?

Приступање Србије ЕУ за индустрију прераде меса значиће увођење још строжијих правила у производњи и контроли од стране надлежних ветеринарских служби праћењем линије клања, категоризације и квалитета меса. Контролу и сертификацију ове производње у ЕУ обављају независни контролори с лиценцом, који нису запослени у министарствима надлежним за пољопривреду, нити су представници произвођача, односно произвођача меса. Циљ ових мера је постизање објективности у раду.

  • Какву подршку могу да очекују српски произвођачи златиборске пршуте, кулена, кобасице?

Постоји предлог да се успоставе мере подршке за повраћај трошкова контроле за производе са географским пореклом, дела трошкова за издавање контролних маркица од стране Завода за израду новчаница, као и за куповину опреме и адаптацију производних капацитета.

  • Како ћемо заштитити аутохтоне пољопривредне производе?

Последњих година, због повећане конкурентности, све је већи тренд да се на тржиште пласирају прехрамбени производи који се одликују аутентичношћу и/или традицијом. Те карактеристике прехрамбеног производа произилазе из вредности његовог састава, начина производње и прераде, и поднебља из којег долази. Србија има огроман потенцијал у овом сегменту, јер је земља климатских и географских различитости, због богате културе и традиције. Овај систем утиче на повећање екслузивности производа, и одговора потрошачима у Европи, која се највише служи означавањем географског порекла. Међутим, ознаке географског порекла хране представљају облик права интелектуалне својине, који до сада није довољно коришћен и искоришћен у Републици Србији. До сада је у Републици Србији више од 50 пољопривредних производа регистровано именом порекла или географском ознаком. Такође, поред контроле производа са географским пореклом, у процесу је и успостављање система обележавања ових производа контролним маркицама.

 

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>