Home » 0 Dragovan Milićević, 3 Poljoprivreda » Decenije koje su pojeli skakavci: 1. POLJOPRIVREDA SRBIJE OD 1976-2017

Decenije koje su pojeli skakavci: 1. POLJOPRIVREDA SRBIJE OD 1976-2017

Da Srbija ima maćehinski odnos prema ovoj privrednoj grani već decenijama (praktično od 1945 godine) nije nikakva novost. Nije namera ovog teksta da komenatriše sve propuste i propuštene prilike da se poljoprivredi definiše pravo mesto u privrednom sistemu tokom proteklih  decenija, već da se ova privredna grana analizira prema izabranim esencijalnim parametrima od 1980. godine do danas, i to za područje Republike Srbije. Tačnije, zbog odredjenih cikličnih kretanja osnovnih proizvodnih agregata u poljoprivredi uzrokovanih pre svega uticajem vremenskih prilika na nivou godine, analizirani su podaci od 1976 do danas. Kakva je situacija u proizvodni osnovnih ratarskih kultura u ovom periodu:

Proizvodnja osnovnih kultura

Izvor: Statistički godišnjak RS 1981,  za period 2015-2017, stat.gov.rs/poljoprivreda

Isto,

Srbija od 2015-2017 (imamo dve ekstremne godine u ovom periodu, 2016 ekstremno vlažna i 2017 ekstremno sušna), koja se posebno odrazila kod  kasnijih kultura (kukuruz, suncokret, repa), pšenica nije osetila sušu zbog dovoljno padavina u vegetacionom periodu). Proizvodnja pšenica u Srbiji je u ove tri godine prosečno manja nego 40 godina ranije (1976-1980).  Zasejane površine su takodje gotovo prepolovljene. Poznato je da u poljoprivredi važi  ‘’Zakon opadajućih prinosa’’ koji kaže da se sa ograničene površine ne može dobiti neograničena količina produkta, ma koliko se uvećavala količina primenjenog rada. Površine i sortni sastav odnosno genetika su opredeljujuće kod ostvarivanja optimalnih proizvodnih rezultata i uvećanja bruto dodate vrednosti.  Zabrinjava prinos po ha koji stagnira i pored velikog doprinosa naučnih instituta u produkciji semena visoke rodnosti. Pirmena agrotehnike je osnovni razlog ovoj nepovoljnoj tendenciji. Ista situacije je i sa kukuruzom, naime prinos za predhotnih 40 godina po hektaru jedva da je povećan 10-tak procenata.

Površine pod kukuruzom takodje stagniraju, razlog će biti detaljno objašnjen u nastavku, vredi samo napomenuti da zbog ekonomskih prilika i neadekvatne cene sa stanovišta ‘’cost-benefit’’ analize poljoprivrednici se orijentišu na druge kulture,  pre svega suncokret i krmno bilje. Osnova za formiranje cena ovih kultura su robne berze na kojima uslove diktiraju veliki proizvodjači iz razvijenih zemalja sa enormnim državnim subvencijama u  poljoprivredi. Srbija za poljoprivredu izdvaja onoliko sredstava koliko i za potrebe JP Železnica Srbije da bi mogla da kako-tako funkcioniše.

Kretanje cena kukuruza na svetskim berzama od 1988-2018

Izvor:indexmundi.com

 

Cene pšenice od 1988-2018 godine

Izvor:Isto,

Osim kratkog perioda od 2019-2013 godine kada su cene ove dve strateške kulture imale svoj vrh od oko 300, odnosno 350 dolara po toni ostale godine pokazuju da je neka prosečna cena od 140-200 dolara po toni. Nažalost troškovi inputa nemaju tendenciju stagnacije ili opadanja (hemijska sredstva, nafta, đubrivo i sl).

U sledećoj tabeli su na bazi podataka ‘’faostat-a’ prezentirani podaci o kretanju prinosa osnovnih ratarskih kultura u odabranim zemljama. U kg po hektaru

Izvor: fao.org/faostat

Obzorom na podatke iz 2016. Godine, kada je Srbija imala izrazito povoljne uslove za proizvodnju zbog iznad prosečnih padavina obeležena je zvezdicom. Pažnju privlači sledeća činjenica:

ü  Zemlje severnije geografske širine sa nepovoljnijom klimom imaju neuporedivo veći prinos po ha;

ü  Veliki broj zemalja za razliku od Srbije ima izraziti rast prinosa od1980-2016 godine, od 2,5-3 puta

ü  Najrazvijenije zemlje su istovremeno i zemlje sa najvećim prinosima po ha (Austrija, Danska i Holandija)

Kretanje prinosa osnovnih kultura u Srbiji od 2005-2017

Izvor:stat.gov.rs

Ovi podaci su prezentirani u cilju sagledavanja kretanja prinosa po godinama i eliminisanja cikličnih varijacija.

Mora se imati u vidu i činjecinica da se poljoprivredna proizvodnja značajno reformisala u smislu ukrupnjavanja poseda (za razliku od pre neku deceniju) farmerskog načina proizovodnje i bolje primene agrotehnike. To samo još više produbljuje krizu jer su prinosi na manjim individualnim površinama značajno manji nego u baznom periodu kada su kompbinati u društvenoj svojini imali tek oko 20% ukupne produkcije.

Stepen inteziteta i kvaliteta poljoprivrede se ogleda u doprinosu stočarstvu ostvarenju bruot dodate vrendosti.

Stočni fond u Srbiji:

Izvor: Isto,

Snaga poljoprivredne proizvodnje jedne zemlje se ogleda u brojnosti stočnog fonda. Srbija je doživela potpunu devastaciju stočnog fonda u predhodnih 40 godina. Broj goveda čini jedva jednu trećinu broja iz 1976. godine. Kod svinja je nešto bolja situacija ali je smanjenje gotovo 40%. Slična situacije je i kod ovaca. Obzirom da je za obnovu stočnog fonda pre svega goveda potrebno bar 2-3 godine, nema naznaka da će pri ovoj poljoprivrednoj stretegiji doći do značajne revitalizacije ove grane.  Stočarstvo bez pomoći države samostalno ne može da se razvija, i to ne u Srbiji, nego globalno. Dva primera kalkulacije tova junadi i svinja najbolje potvrdjuju ove konstatacije.

U narednoj tabeli je dat scenario tova junadi silažom i koncentratom. Takođe je pretpostavka da krajnja težina bude 700kg  obzirom da jako mali broj proizvodjača isporučuju  ‘’ baby beef’’ junad sa težinom do 480kg. Kao što se vidi u najeftinijoj varijanti po grlu ostane posle 2 godine tova oko 25.000 dinara od toga država stimuliše 10.000 dinara. Koliki broj junadi omogućava rentabilnu proizvodnju domaćinstva ili farmera? Najgrublja računica govori da je prema ovoj ceni mesa ili otkupne cene žive vage taj broj oko 150 u turnusu. Na ovo treba dodati i amortizacioni plan troškova podizanja objekta i uslova za tov (ovo su samo varijabilni troškovi).

U ovoj kalkulaciji nema mesta malim tovilištima do 50 grla (ranije su mala tovilišta imala održivi scenario poslovanja i količinom od 20-30 grla) u brzom tovu do 240 dana. U ovoj kalkulaciji nema živog rada niti troškova po istom.

Preračun autora na bazi sopstvenog modela izrade kalkulacije i tržišnih cena

 

Zaklana stoka:

Izvor:isto,

Za razliku od perioda od 1976-1980 kada se statistički procenjivala ukupno zaklana stoka u period od 2015-2017 posebno se evidentira zaklana stoka u klanicama. Uglavnom se ne kolje podmalak (telad i prasad) ali razlika izmedju ukupno zaklane stoke i zaklane u klanicama daje neki aproksimativni podatak da je 2/3 svinja zaklano van klanica i to u domaćinstvima. Procena je da se u domaćinstivma zakolje približno oko 1,5-2 miliona prasića, ostatak su tovne svinje.

Ukupna proizvodnja mesa po godinama:

Statistički godišnjak RS 1981 i Saopštenja 2017

Proizvdnja svinsjkog mesa u 2017 godini je 428 hiljada tona od toga je u klanicama oko 160 hiljada tona. Na prvi pogled se podaci o zaklanim svinjama i proizvodnji mesa ne slažu jer je zaklano manje grla a proizvedeno više mesa. Deo odgovora leži u uvezenim količininama.

Izvor:trademap.org

Doda li se tome i uvoz 10 hiljada tona živih svinja dolazi se do odgovra na navedeno pitanje,

Kada se pogleda spoljnotrgovinska razmena glavnih poljoprivrednih proizvoda od mesa i ratarskih kultura može se videti sledeće:

Izvor: Statistički godišnjak Srbije 1981 i trademap.org

Srbija je u 1980 godini izvezla navednih prozvoda za 212 miliona dolara. Doda li se tome da je kupovna moć dolara za 38 godina opala za 197% ili 2,97 po sadašnjim cenama to bi vredelo 630 miliona dolara. Medjutim, sagledavajući vrednost izvoza u 2017 u istoj valuti po tekućim paritetima vidi se da je relativni odnosi razmene nepovoljniji. Ali, iako je vrednost izvoza ovih proizvoda po tekućem kursu veća nego 1980,  struktura izvoza je jako bitna. Osnovicu izvoza u 1980 su činili juneće meso i šunke u konzerva, kukuruz je bio sporadična stavka. U 2017 kukuruz kao sirovina čini gotovo 70% izvoza, što znači da je izvoz postao krajnje ekstenzivan i pokazuju svu devastaciju domaće poljoprivrede.

Izvor:za 1980. Statistički goidšnjak RS za 1981, str.195, za 2017.godinu, stat.gov.rs/poljoprivreda i ribarstvo, ostvarena proizvodnja biljnih kultura 2017

Srbija je za 37 godina izgubila 1,639 miliona hektara obradivih površina. Osim industrijskog bilja, gde su površine povećane za 217 hiljada hektara sve kulture beleže enormno smanjanje zasejanih površina. Kod livada i pašnjaka zapušteno je preko 770 hiljada zemljišta koje nema ko da koristi (broj goveda je samnjen za 1,5 miliona grla).

Opremljnost mehanizacijom je posebna tema.

Broj traktora u individualnim domaćinstvima se čak i smanjio 2012 u odnosu na 1980 godinu. Porast broja traktora se beleži uglavnom u velikim sistemima nastalih nakon privatizacije poljoprivrdnih kombinata od 2002.godine. Preko 90% traktora je starije od 10 godina i taj prirast je uglavnom uvozom najvećim delom polovne mehanizacije. Srbija je za 12 godina uvezla traktora u vrednosti od 494 milion eura. U tabeli je važno napomenuti da se od 2017. uvoz traktora vodi prema snazi motora. U prethodnim godinama je prema medjunarodnoj bazi podataka o uvozu data ukupna vrednost uvoza, bez razgraničenja na nove i polovne.

Izvor:UN Comtrade Statistics, Intracen org.

Umesto zaključka:

Potpuna devastacija ključne privredne grane u poslednjih 38 godina sa neizvesnim i dugotrajnim procesom oporavka. Ovo je jedina oblast privrede gde smo od 2001 do 2017 godine imala 12 ministara poljoprivrede sa prosečnim mandatom od jedva 15 meseci.

Ni jedna oblast privrede nema nejasniju politiku razvoja osim poljoprivrede. Nije smisleno pretpostaviti da neokalsični koncept kapitalizma koga se Srbija u jednom delu drži (mada je država još uvek najveći poslodavac) što se poljoprivrede tiče naslanja, na koncept marksističke ekonomske filosofije iz 1945 godine. Ili je pak sve podređeno krupnim tržišnim igračima sa posedima od oko 200 hiljada hektara ukupno, naspram individualnih domaćinstava koje drže oko 70% ukupnih poljoprivrednih površina. Država još uvek upravlja sa gotovo 830 hiljada hektara ili 25% ukupno obradivog zemljišta. Pri ovom scenariju razvoj poljoprivrede ide ka tome da se ratarstvom i voćarstvom bave krupni proizvodjači a da je malom posedniku jedina opcija hektar ili dva povrća i ostalo za svoje potrebe.

Dodatak:

 

Podaci o obezvredjenju dolara od 1980-2017 godine prema stopi inflacije-interna depresijacija:

Stopa inflacije u SAD, 1980-2017 ($ 1)

Prema indeksu potrošačkih cijena Zavoda za statistiku rada, dolar je imao prosečnu stopu inflacije od 2,99% godišnje. Cene u 2017. su 197,0% veće od cena u 1980.

Drugim rečima, 1 dolar u 1980. godini je ekvivalentan kupovnoj moći na 2,97 dolara u 2017. godini, razlika od 1,97 dolara za 37 godina.

Stopa inflacije u 2017. godini iznosila je 1,99%.

http://www.in2013dollars.com/1980-dollars-in-2017?amount=1

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>