Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » Krov za zelenu fabriku

Krov za zelenu fabriku

Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države. Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije

Piše: Branislav Gulan

Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u Srbiji, jer je zapostavlјeno njeno celo ruralno područje!

Ista misao i danas mi pada na um jer je vidlјivo da je zemlјoradnja, posebno u našem brdsko-planinskom području, i dalјe nerazvijena. Na tom velikom prostoru caruje siromaštvo. Nedavni popis pokazuje da je mlad živalј napustio očevinu, malobrojni starci životare, iščekujući kraj. Parlog, neplodna zemlјa. Na travnjacima, na kojima su se nekad belela stada ovaca i čulo mukanje goveda – ni repa ni papka… Oni koji su bili mladi i napustili sela sada su starci i vraćaju se u sela da prožive svoej treće doba. Oni koji su imali stan ostavlјaju ga naslednicima, a oni još uveke imaju tezu da je bolјe biti portir u gradu nego bogati selјak. Jer, on je još uvek ponižen u Srbiji, stanovnik drugogo reda i bilo je pogrno ime – seak! Na prostorima bivše Jugoslavije za vreme od pola veka, od 1950. do 2000. godine, iz sela u grad je prešlo oko osam miliona lјudi. U svetu je za takav proces trebalo više od 120. godina

Srpski polјoprivrednici (naročito brđani i gorštaci) i danas govore da je polјoprivreda „fabrika bez krova”. Dodaju i vekovno uverenje kako je „sve u božjoj ruci”, te da ne mogu, sve i da hoće, da utiču na visinu roda i prihoda…

Taj fatalistički lanac ima nekoliko beočuga: prvi i glavni je neznanje. Na njega se naslanjaju beznađe i pasivnost. Znanje o polјoprivredi je ogromno napredovalo. Selekcionari su stvorili seme visokog rodnog potencijala (više od 1.500 do 2000 sorti i hibrida), otkrivena su nova znanja o fotosintezi i ishrani bilјa. Krave, svinje, ovce i domaće životinje su produktivnije i, kad se pogleda, hrane ima dovolјno za naraslo stanovništvo Zemlјe. Procena je da će 2050. godine na svetu biti više od devet milijardi žitelјa. Dok se u svetu i Srbiji vodi borba za i protiv GMO organizama, nauka ističe da je točak istorije nezaustauvlјiv, a to znači da GMO proizvodi neće dozviliti da se poveća glad! Jer, danas na zemlјinoj kugli svakodnevno je gladno oko milijarda lјudi! U Srbiji zvanično nema GMO proizvodnje ni bilјa, niti se zvaničnoi vozi hran aza životinje tog porekla, pa ni nejdeemo takve proizvode. Ali, istina je sasvim drugačija. U svakoj uvezenoj turi hrane za životinje nalazi se GMO. Mi sa njom hranimo životinje i tako odavno jedemo proizvode sa primesama GMO. Uz to godišnje se uvozi više od 350.000 živih tovljenika koji se u svetu hrane za hranom proizvedenoj od GMO proizvdoa. I na taj način mi trošimo hranu sa primesama GMO. Privredna komora Srbije je 2005. godine predlagala da se ceo region Srbije proglasi za područje bez GMO. Na taj način bi se sve što se proizvede u Srbiji bilo znatno više traženo u EU. Jer, u njoj se deset odsto stanovnitšva ili oko 50 miliona njih izjasnilo se da hoće da troši takvu hranu. To bi bila šansa Srbije da svoje proizvode prodaje za 30 do 50 odsto skuplјe od konvencionalne hrane. Ali, tadašnja Vlada Srbije ni ministarstvo polјoprivrede nisu podržali takav projekat!

Nova saznanja agronomske nauke pomogla su da proizvodnja hrane danas bude manje izložena uticaju „nebeskih sila” – klimatskih odstupanja i poremećaja.

San nebrojenih generacija je ostvaren: zelena fabrika je dobila krov! Sa izuzetkom sušnih godina, ređe su smene „rodnih“ i „nerodnih“ godina. Ratari su u stanju da kontrolišu plodnost, vlagu, da usev brane od grada i nevremena. I više od toga: oni projektuju rod useva, imaju recept kako da naberu deset tona kukuruza u zrnu, četiri tone soje ili suncokreta na hektaru! Tako se projektuje i rod voća, grožđa, količina pomuženog mleka. Zemlјište se ispituje i na osnovu hranlјivih materija se utvrđuje najbolјa receptura za visok rod. Agronomi korporacije PKB nameravaju žanju i po 6,5 tona pšenice, deset tona kukuruza, 3,5 tone soje… Ovo je minimum koji donesi zaradu i veće plate radnicima.

Nevolјa je u tome što većina selјaka u Srbiji još ne koristi stečeni „krov“. Zašto? Za razliku od farmera EU, od naših se tek poneki školovao za agrarni posao. Zbog toga potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj boga, neba i – države. Po njima, posle neba, presudan značaj u njihovom životu ima država – vlast. Za njihovu nisku produktivnost i siromaštvo krive su nemarne vlade koje decenijama nisu marile  za polјoprivredu. Zato i danas slušamo stare zahteve da „država propiše garantovane (naravno, povolјne) cene“, otkupi ponuđene viškove i zemlјoradniku, koji radi u „fabrici bez krova“ – pruži veću sigurnost.

To su preterani zahtevi koji ne mogu i neće biti ispunjeni. Ipak, država ima značajnu ulogu u razvoju agrara, jedine obnovlјive privredne grane, visokog eksportnog potencijala. Jer, je u proteklih godinu dana izvoz hrane kako mi to kažemo, odnosno sirovina za njenu proizvodnju sitago 3,2 milijarde evra, pa je suficit veći od 1,5 milijardi evra. Međutim, to nije dovolјno i to može da zadovolјi samo slabe poznavaoce  agrara u svetu i  Srbiji. Jer ako se Srbija uporedi sa onima kojima teži, ona znatno zaostaje. Jer, Srbija ima 4,2 miliona hektara obradivog polјoprivrednog zemlјišta i na njemu ostvaruje taj ,,uspeh” kako kažu kreatori njene ekonomske politike. Holandija ima zemlјišta kao sama Vojvodina (oko 1,7 miliona hektara) i sa te površine izvozi hrane u vrednosti 70 milijardi dolara!

Uloga  države se, do sada, izražavala visinom agrarnog budžeta. On je bio najveći, šest odsto kada je donet 1996. godine. Posle toga se kretao dva do tri odsto. Ove, 2017. godine u siromašnoj Srbiji (koja se nalazi među osam najsiromašnijih zemalјa u svetu) stigao je oko 4,2 odsto ukupnog budžeta Srbije. Međutim, zakonska obaveza je da on bude najmanje pet odsto godišnje. To se posleddnje dve decenije nije ostarilo! Zakon, postoji, ali samoi na papiru. On se nesprovodi iako je obavezujući!

Ali nije bitna samo suma novca već i kako će biti upotreblјena. Ukoliko je tačna dijagnoza s početka ovog teksta, da je znanje presudan činilac – vlada bi trebalo da se stara o temelјima savremene proizvodnje, u šta najpre spada školovanje polјoprivrednika, potom brža gradnja zalivnih polјa, nabavka novih oruđa i priplodne stoke, podizanje visokih plastenika i, uopšte, brže usvajanje i primena novih, produktivnih postupaka. Od toga bi najveću korist imali zemlјoradnici, što je i pravo, a potom i država jer bismo imali velike viškove zdrave hrane. Ako brzo napustimo tradicionalizam u polјoprivredi, stara verovanja i zablude, doživećemo preporod o kojem, za sada, samo sanjamo…

Posle pola veka propadanja zadrugarsta u Srbiji, i u vreme kada je ono u svetu  doživlјavalo razvoj i ekspanziju, sredinom 2017. godine minstgar bez portfelјa u Vladi Srbiej Milan Krkobabić se dosetio da se u njegovom razvoju krije i brži razvoj Srbije. Ukoliko hoće da se osete rezultati te akcije on mora biti do kraja dosledan svojoj viziji.  Obezbedio je 25 miliona evra za pomoć i razvoj 500 novih i revitalizaciju dela postojećih zadruga zadruga u Srbiji. Za pohvalu. Jer, ako se selјaci na udruže u zadruge ne da će propasti, već će nestati! Oni se u Srbiji već nalaze na tom putu. Za sada ima oko 123.000 zadrugara, u 1.500 aktivnih zadruga u kojima je oko 10.000 zaposlenih radnika i svaka zaderuga ima i direktora. Zaposleni i direktori nisu zadrugari, nemaju pravo glasa i oni su izvršni organi zadrugara! Kod nas se to čenjto niej poštovalo, pa je to vodilo i ka unitšavanju zadruga. Danase se sčeosto zadrugarstvo meša sa klaѕsterima. Poznavaoci prilika znaju da klaster predstavlјa udruživanje preduzeća, dok zadruge predstavlјaju udruživanje lјudi! Ono nam nedostaje. To pokazuje i razvijeni svet gde postoji 800 miliona zadrugara udruženih u 750.000 zadruga. I svi oni dobro, žive, znatno bolјe od stanovnika Srbije! I dok oni dobro žive žitelјima u Srbiji se taj bolјitak stalno obećava da sačekaju novo sutra!

(Autor je redovan član Akademijskog odbora za selo SANU)

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>