Home » 0 Miroslav Zdravković, Strane direktne investicije, Trgovina Kine, SAD, Nemačke i Japana » Kina u tokovima direktnih investicija, odabrane zemlje

Kina u tokovima direktnih investicija, odabrane zemlje

Кина у 21. веку враћа свој релативан значај у светској економији какав је имала до краја 18. века. За Кину је 19. век био период „великог понижавања“, а до 1979. године њен удео у светској економији је маргинализован. Отварањем економије започео је раст какав не постоји у економској историји, али он само враћа Кини место у свету какво је имала још пре више од 200 година.

Прилив страних директних инвестиција имао је низ повољних ефеката за економски развој Кине попут раста запослености, трансфера технологија и знања.

Након дугог периода у коме су токови директних инвестиција били једносмерни, прилив у Кину, од 2003. до 2016. дошло је до експлозивног раста одлива инвестиција из Кине: повећане су са 2,9 на 196,1 милијарди долара, што је повећање 69 пута!

У 2017. је дошло до смањења одлива на 124,6 милијарди долара док је прилив имао рекордну вредност од 136,3 милијарди долара.

У наредним годинама кинески раст ће успорити (уколико трговински рат не изазове дугорочну стагнацију, не само САД и Кине), а под дејством једног фактора: старења становништва. Вишкови уштеђевине ће, по угледу на Јапан, кренути да се враћају у Кину, те Кина више неће, највећим делом финансирати трговински дефицит САД који је по вредности сличан њеном војном буџету.

Шта ће се догађати остаје да се види, и да се сигнали правца испрате. У сваком случају Трампова антикинеска политика има за циљ да успори даљи раст Кине која је још 2013. достигла САД према БДП-у, мерено куповном снагом валута, а у 2018. је за 23,6% већа економија од САД (Кина 25.239 милијарди, а САД 20.413 милијарди $).

Овде нас је интересовало где фирме из Кине инвестирају? Антикинеска хистерија је завладала не само у САД и подсећа на осамдесете године 20. века када су таква осећања владала у односу на Јапан. Јапанска економија је од 1992 године у 26 година дугој рецесији. Срећом по Јапан, етнички су хомогени па економске фрустрације нису изазавале унутрашњу нестабилност.

Највећи део инвестиција уложен је у Хонг Конг, Кину, и то је логична последица „прања пара“ и скривања порекла стеченог капитала. Међу одабраним земљама највећа улагања су у Сингапур (37,2 милијарде долара), Аустралију (30,3), САД (27,5) и у Холандију (23,8 милијарди долара). Ово су подаци о инвестицијама из Кине које су ММФ-у пријавили национални статистички заводи – централне банке.

У односу на 27,5 милијарди долара инвестираних из Кине у САД америчке компаније су инвестирале 92,5 милијарди долара у Кину, и још 65,6 милијарди у кинески Хонг Конг. Након ескалације трговинског рата можемо очекивати да ће следећи конфликт наступити у погледу пословања америчких филијала у Кини (експропријација, национализација, отежавање пословања…).

Све то заједно води светску економију у веома велику кризу. Али, Ђекна још није умрла…

Табела: Укупан прилив директних инвестиција из Кине и кинеског Хонг Конга, 2016, у милионима $

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>