Home » 0 Dragovan Milićević, Javna preduzeća i velike kompanije » ODGOVOR NA SERIJU TEKSTOVA KAKO JE UPROPAŠTENA FARMACETUSKA INDUSTRIJA SRBIJE

ODGOVOR NA SERIJU TEKSTOVA KAKO JE UPROPAŠTENA FARMACETUSKA INDUSTRIJA SRBIJE

Povodom serije tekstova pod napred navednim naslovom pojedini navodi u najmanju ruku ne stoje. U slučaju Hemofarma za oko su mi zapale sledeće konstatacije:

  • Oštećeni mali akcionari i država
  • Preplaćena cena akcija
  • Netačni rezultati poslovanja
  • Naduvani promet i otpis potraživanja i sl.
  • Nemogućnost investiranja od strane Štade zbog otpisa potraživanja i sl.

Prva i osnovna postavka je da je Hemofarm krenuo u privatizaciju još pod Saveznim zakonom vlade Ante Markovića iz 1990 godine i Republičkim zakonom iz 1992 godine. Tada je preko 55% kapitala Hemofarma već bio akcionarskog karaktera, koje čak i ispravka i revizija iz 1994 nisu mogle da značajno poremete.

Da su mali akcionari oštećeni je notorna neistina…najveći broj akcionara koji su učestvovali u privatizaciji Hemofarma po  ova dva zakona su radnici i penzioneri Hemofarma i svaki je kući u avgutu 2006 godine odneo na desetine i stotine hiljada evra. Takodje svaka akcija u posedu akcionara se uredno vodila u knjizi akcionara i kasnije u Centralnom registru.

Oštećeni bi bili da su akcije volšebno nestale smanjila im se vrednost i sl. Zakon iz 2002 godine je druga priča. Ostatak državnog kapitala je prodat po ovom zakonu malim akconarima i državi. Nominalna vrednost akcije Hemofarma je bila 1000 dinara. Zašto je država odmah prodala svoje paket po ceni duplo nižoj od nominalne kako je pravilnik o trgovanju tada nalagao za cenu na početku uključivanja akcije na berzu to je valjda pitanje za državu i njene rukovodioce toga vremena, a ne za kompaniju i njenog čelnika.

Trgovanje akcijama Hemofarma se isključivo, prema Zakonu o hartijama od vrednosti i finansijskom tržištu, obavljalo na Beogradskoj berzi kao organizovanom tržištu i bilo je slobodno. Kako može biti oštećen neko koji je platio akciju 1000 dinara a prodao je na berzi po 12,340 koliko je bila poslednja cena trgovanja pre zaključenja kuporpodajnog ugovora sa strateškim partnerom. To pokazuju izveštaj BB za 2006 godinu gde se vidi da je cena akcija Hemofarma samo u toj godini porasla za 54% u odnosu na 2005.

 

Izvor:belex.rs/istorijski podaci/2006 godine

Kao što se zna, Štada je kupila akcije o ceni od 145 eura ili 12,345 dinara pa da li onda ima osnova za tezu da je cena preplaćena kada je bila tržišna i kada nije mogla biti po zakonu značajno niža.

Takodje iz ličnog ugla nema čak ni neposredan interes da uključim navijački poriv u ovaj tekst jer sam ja uspeo da legalno kupim i platim do poslednjeg dinara akce tek prema poslednjem zakonu iz 2002 godine i to ukupno sa svim dodatinim kupovinama 1590. Imao sam čak i neuporedivo manje od nekih malih akcionara. Besplatne podele akcija u tom perodu nije bilo. Naravno da sam na berzi kao slobodni gradjanin kupovao u slobodnoj prodaji i akcije Zorka Pharme koje su se takodje kotirale nekoliko puta više od nominalne vrednosti.

O naduvanom prometu nema smisla govoriti jer kao član užeg rukovidstva Hemofarma i generalni direktor Zorka Pharme odgovorno tvrdim da to nije bio slučaj. Kada se pogleda mulitplikator vrednosti i prodaje u slučaju Hemofram  EV/Sales je bio 2,2 što je uobičajni racio na tržištu kapitala u svetu. Hemofarm je kupujući Zorka Pharmu u 2002 godini platio 25 miliona eura. Prodaja Zorka Pharme u 2002 je bila oko 12 miliona eura godišnje, što znači da je ovaj racio bio još povoljniji. U tu istu firmu je investriano preko 27 miliona eura i podignut najsavremeniji pogon za proizvodnju masti i gelova u ovom delu Evrope. Prodaja kompanije je u 2006 u trenutku privatizacije majke firme već bila preko 22 miliona eura ili gotovo dvostruko više nego u trenutku kupovine. (da li je to devastacija ili nije prosudite sami). Plus,ni jedan dinar potraživanja za isporučene lekova nije otpisan. Broj proizvedenih pakovanja lekova je od 26 miliiona u 2002 na kraju 2006 bio 70. Ni jedan radnik a bilo je po raznim osnovama (naročito političkim,zaposleno bar 1/3 više od korisnog broja) je otišao dobrovoljno uz otpremninu koja se zavisno od godina staža kretale i više desetiha hiljada eura.

Takodje, stotine miliona eura su od 1995 od kada sam ja došao u kompaniju pa do privatizaicje investirane, Hemofarm je dobio sve moguće evropske sertifikate za izvoz lekova, čak i čuveni FDA za izvoz i to liofiliziranih oblika u SAD. Najsavremenije fabrike u Rusiji i Kini su potvrda toga.

Pri tome, svaki dinar po osnovu prodaje akcije i poreza po osnovu toga je obračunat i plaćen državi. Teško da se može naći grad kao Vršac gde se u jednom danu slije preko 50 milona eura svežeg novca od prodaje akcije i to malih akcionara. Takodje moram napomenuti da sam u junu 1995 bio 953 randnik Hemofarma a da 11 godina kasnije broj zaposlenih u kompanije je bio preko 3500.

Neumesno je porediti prodaju Plive i Leka sa srpskom fabrikama iako sigurno ima istine u tome da su pojedine fabrike (Zdravlje) prodate za ’’tepsiju ribe’’ ali se mora uzeti u obzir i petogdišni period preživljavanja srpskih fabrika bez mogućnosti racionalnog urpavljanja u uvozu i izvozu zbog sankcija. Što se Juoremedije tiče, i tu je odnos EV Sales bio preko 2 ali je problem države što postprivazacioni postupak nije adekvatno ispraćen i kontrolisan.  Svedok sam da je komisija Agencije za privatizaciju od 2003-2005 svakih pola godine dolazaila u rigoroznu kontrolu. Zar treba porediti makrekonmksi položaj države Slovenije i Hrvatske u devedesetim i početkom dvehiljaditih godina sa položajem Srbije.

Što se Galenike tiče, mogu samo reći da EMS kao kupac nije baš bio tako velikodušan pa umesto 1 evra platio 16 miliona toliko obožavajući Srbiju nego je bio javni poziv da dostavljnje  kovertiranih ponuda.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>