SAVETOVANJE AGRONOMA I POLJOPRIVREDNIKA SRBIJE

Lider u oblasti vrhunske nauke

Rekordan broj, od oko 1.500 učesnika na zlatiborskom savetovanju agronoma i polјoprivrednika. Savetovanje je organizovao novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo koji je, sa 610 zaposlenih,  u devetoj deceniji života i rasta. U naučnoj ustanvoi stvoreno 1.250 sorti i hibrida

Piše: Branislav GULAN

Nakon  uspeha 2018. godine i proglašenja za instituciju od nacionalnog značaja, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu beleži novi trijumf. Ovogodišnje 53. savetovanje agronoma i polјoprivrednika Srbije, održano krajem januara na 2019. godini na Zlatiboru, najmasovnije je u istoriji. Naime, po rečima stručnjaka te kuće Radivoja Jevtića, ovogodišnjem skupu agronomske nauke i struke prisustvuje 1.397 posetilaca što je za oko pedesetak više nego pre 33 godine u Kuparima. Veruje se da je tokom održavanja skupa od 27. do 31. januara 2019. godine, u njegovom radu učestvovalo više od 100 gostiju koji su savetovanje pratili povremeno, pa se ova brojka može zaokružiti na 1.500 posetilaca! Rezultat vredan pažnje s obzirom na veličinu ondašnje države.

Otvarajući skup, sekretar u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović rekao je da se Institut za ratarstvo i povrtarstvo već 80 godina razvija i raste i prenosi nova naučna otkrića u praksu. „Institut je bitan za uspostavlјanje bilateralnih odnosa, kao i projekata prekogranične saradnje. Sa tri projekta učestvuje u najznačajnijem naučnom povezivanju u Evropi – Horizont 2020.“  On je najavio i novi model institucionalnog finansiranja iz Fonda za nauku ove, kao i ostalih naših naučnoistraživačkih kuća.

Pokrajinski sekretar za polјoprivredu Vuk Radojević rekao je da je u četiri dana Zlatibor centralno mesto okuplјanja agronomske nauke i prakse i ukazao na značaj koji Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima. „Institut ide u korak sa najznačajnijim svetskim multinacionalnim kompanijama. Zato je prava prilika da još jednom naglasim važnost upotrebe deklarisanog semena za uspešnu ratarsku proizvodnju“. On je dodao da će polјoprivrednici u Vojvodini ove godine dobiti najveće subvencije do sada, u iznosu od 1,3 milijarde dinara. Predsednik Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Bogdan Kuzmanović uporedio je uspehe Novaka Đokovića i Instituta. „Novak Đoković dolazi iz male zemlјe kao što je Srbija i svetski je šampion. Tako i naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo ide u korak sa svetskim multinacionalnim kompanijama. Onoliko koliko one dnevno potroše za istraživanja, mi utrošimo za dve godine rada. To je dokaz naše kreativnosti“.

Te navode potkrepljuje i direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Svetlana Balešević Tubić, rekavši da je na Institutu stvoreno 1.250 sorti i hibrida ratarskih useva, kao i povrća, a da je njih 1.100 priznato u svetu. Zaposleni u Institutu su svesni da investicije u znanje donose vrhunske rezultate. I zato stalno ulažu u naučne radnike. Postoji više načina zaprijem mladih I kalitetnih stručnjaka, navodi, Svetlana Balešević Tubić. Kandidate mogu da predlažu profesori sa fakulteta i poljoprivrednih škola. Takođe putem akcija Minsitarstva gde se grade mladi student, budući naučni radnici, opredeljujui za segment nauke i istraživanja i tako nalaze svoje mesto u institutskim projektima. Snagu Instituta čini 610 zaposlenih, a među njima je blizu 110 naučnih radnika, od kojih je 99 doktora nauka, što je garancija kvaliteta svega što Instititut nudi, a to je seme vrhunskih sorti i hibrida, tehnologija, edukacije i usluge. Tokom svih proteklih decenija iNstititu je opstao zahvaljujući svojoj primarnoj delatnosti, odnosno bavljenju naukom. Naučni radnici su ti koji su tokom osam decenija postojanja, pronosili njegovo ime svojim zaslugama, naučnim rezultatima i dostignućima. Instititu nudi svojim klijentima, seme vrhunskih sorti i hibrida poljoprivredngo bilja, tehnologija gajenja, edukacija, uslgua ispitivanja semena i zemljišta. Zahvaljujući doprinoisu nauek, Instititut se uspešno nosi sa konkurencijoim na doamćem i svetskom tržištu. Na to ukazuju i visoki prinosi svih kultura čija se semena i hibridi proizvode na poljima ove naučne ustanove. Za prestojeću prolećnu setvu u SRbiji koaj treba da seobavi na oko 2,5 miliona hektara, iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, obećavaju da će biti dovoljno svih semena, po pristupačnim cenama. Sa promenom klime,, dolazi8 I do promena zdravstvenog sanja biljaka., odnosno pojavljuju se patogeni koji se do sada nisu pojavljivali,a bolesti koje do sad anisu bile ni značajne, postaju veliak pretnja. Zato se u Instititutu naučni radnici osposobljavaju kroz specijaliazcije u vrhunskim svetskim naučnim instititucijama, kako bi stvorili sorte i hibride tolerantne na negativne efekte sve intenzivnijih klimatskih promena. Praćenje savremenih naučnihj trendova, danas je imperative. Naučni radnici u Instititutu su toga svesni i kako je u toku digitalizacija poljoprivrede pokrenuli su saradnju sa novosadskim Institutom ,,BioSense’’.

Zanimljivo je da će se  Svetska konferencija o soji, koja se organizuje svake četvrte godine, 2020. godine održati jedanaesta po redu po prvi put na teritoriji Evrope i to u Novom Sadu. Van američkog kontinenta održana je jedino u Kini i Arici. Pored toga novosadska naulna usanvoa u iz oblasti agrara, 2020. godine biće i domaćin Svetske konferencije o suncokretu. To samo potvrđuje da je Institut lider u oblasti vrhunske nauke I da je u istoj ravni s velikim svetskim naučnim kućama. Institituski kriterijumi kaliteta  semena su mnogo viši od onih propisanih zakonom,a sve u cilju da do proizvođača stigne zaista seme, koje će dati visoke i kvalitetne prinose. NS sorte i hibridi zastupljeni sun a domaćem ali i na inostranim tržištu. Najviše ih je u Evropi i Aziji. Cilj je da se poveća prisutnost na teritoriji Rusije, a sve interesantnije postaje i  kinesko tržište. Za sada, saradnja s Kinom odvija se preko bilateralnih projekata, ali Institut polako postaje i značajan partner i na tom tlu, jer postoji potražnja za NS sortimentom. Uporedo sa Savetovanjem agronoma na Zlatiboru održan je i 45. simpozijum o polјoprivrednoj tehnici na kome se govorilo o novitetima u oblasti polјoprivredne mehanizacije, u Srbiji gde funkcioniše oko 408.000 trktora i 25.000 kombajna.

Na 53. savetovanju agronoma na Zlatiboru dominantne teme su posvećene savremenom pristupu u oplemenjivanju bilјaka, osnovama precizne polјoprivrede, unapređenju proizvodnje povrća, mogućnostima za izvoz pšenice u Egipat i otpornosti korova na herbicide. Sorte i hibiridi stvorei na oglednim poljima novosadskog Instituta seju se na celoj planeti. To znači da je ceo svet njegova njiva. Bitno je istaći da pametna poljoprivreda i u Srbiji sve više uzima maha, zabeleženo krajem januara 2019. godine.

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU)

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *