Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, osmi deo

ПЧЕЛАРСТВО

 

Пчеларство у Србији данас је организовано преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларских организација Србије (СПОС) који су, заједно са Министарством за пољопривреду и шумарство, после пописа пољопривреде 2012. године, регистровали 673.651 кошница у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се последњих година извезе од једне до две трећине укупне производње у земље Европске уније, Северне Африке, Индије и Јапана. Процењује се да девизни прилив од извоза меда може бити већи од оног који Србија остварује од извоза меса „беби бифа“, не рачунајући посредни феномен – ефекат медоносне пчеле у савременој биљној производњи, која је у многим случајевима незаменљив опрашивач.

Мед произведен у Србији је изузетно квалитетан и тражен у Норвешкој и земљама ЕУ, а од недавно је за његову потрошњу примећена велика заинтересованост арапских земаља. Српски мед је веома квалитета и у свет можемо извести све што се произведе! Пчеларство у Србији постаје све профитабилније занимање, па стога није више само хоби већ и професионално занимање.

Развијено пчеларство утиче не само на здравље нације, него и на бољи род воћа, а знатно доприноси повећању производње сунцокрета, уљане репице и свих нектароносних биљних култура. Зато је потребно остварити бољу сарадњу пчелара са воћарима и ратарима, пољопривредним саветодавним службама, школама и факултетима, са здравственим установама, привредним коморама, извозно-увозним предузећима и трговачким ланцима. Важне препоруке које се предочавају самим пчеларима, наведеним институцијама, а нарочито надлежним државним органима од којих се очекује да системским финансијским, организационим и свим другим подстицајима помогну да пчеларство у Србији добије оно место у економској, еколошкој, здравственој и развојној политици које одавно заслужује и какво има у развијеним европским земљама.

Да би пчеларство напредовало у Србији, неопходно је урадити следеће:

  • смањити ненормалну смртност пчела применом готових решења и препорука из света, посебно из Европе;
  • стандардизовати производњу и квалитет производа по узору на ЕУ;
  • ускладити законске прописе Републике Србије са прописима Европске уније;
  • повећати координацију Министарства пољопривреде и шумарства са Министарство за просвету и образовање по питању нових пројеката и едукације;
  • селекционисати матице у постојећим центрима толерантних или резистентних пчелињих матица на болести легла и пчела;
  • зауставити фалсификовање меда увођењем софистицираног скрининг метода у лабораторијама (утврђивање изотопа С13 и С14 у меду);
  • поштовањем строгих прописа ЕУ увести удруживање у задруге и кластере;
  • формирати банку гена аутохтоне расе пчела домаће карике (Apis mellifera carnica) на нивоу Републике Србије;
  • формирати базу података, како у СПОС-у, тако и у Министарству за пољопривреду и шумарство Републике Србије;
  • повећати субвенције, као што су у ЕУ (52 одсто) са бесповратним средствима, увести регресе и смањити каматне стопе на краткорочне и дугорочне кредите са већим грејс периодом;
  • вратити поверење купца и повећати цену производима органског порекла и заштићеним географским пореклом;
  • смањити трошкове производње увођењем савремене опреме и механизације;
  • контролисати и санкционисати примену регистрованих лекова у пчеларству;
  • преиспитивати велики број непотребних селидби пчелињака на познатим и великим пашама;
  • освежити чланство са млађим образованим људима;
  • увести Пчеларство као обавезан предмет у средње пољопривредне школе;
  • стимулативним мерама и едукацијом превести и образовати хобисте у робне произвођаче меда и других пчелињих производа;
  • елиминисати наплату стајалишта на липовој паши-пашарини (као што је то на Фрушкој гори);
  • поједноставити регистрацију возила као специјална возила за пчеларство;
  • формирати националну организацију која ће се бавити маркетингом, пласманом и реализацијом пчелињих производа на домаћем и међународном тржишту.

 

Да би пчеларство значајно напредовало у Србији и био решен проблем болести пчела, потребно је размотрити формирање посебне националне институције која ће се бавити селекцијом, технологијама узгоја, унапређења медоносних биљака и свих осталих важних проблема у пчеларству.

Широм друштвеном акцијом потребно је направити план да се у року од пет година повећа број пчелињих кошница на један милион и да се производња меда стабилизује на 10.000 тона годишње.

Дугорочним планом дефинисати све потребне мере како би у Србији у 2040. години било 2 милиона напредних кошница пчела и производња меда да буде већа од 1,5 милиона тона годишње.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *