Home » 0 Miroslav Zdravković » Beograd u ukupnim investicijama u 2016. godini

Beograd u ukupnim investicijama u 2016. godini

Као и у другим државама, тако и у Србији Београд као главни и највећи град има специфичну, урбану структуру инвестиција у односу на остатак земље. Београд је једна од 150 највећих светских метропола и његова „арена за борбу“ су ове метрополе, оне ближе у суседству, као и даље. На пример, Београд је на око 60% од просека развијености ЕУ.  Изнад европског просека су Будимпешта, Букурешт, Софија и Загреб, а испод Београда су Скопље и Сарајево. Ови градови би требало да буду референца Београду, а како би се што брже развијао.

А да би се брже развијао неопходно је да има много веће инвестиције у основна средства у односу на око 1,85 милијарди евра у 2016 години: барем 2,5 милијарди евра. То је услов да крене да се приближава просечној развијености у ЕУ, и да побољшава релативну развијеност у односу на набројане градове.

Шта чини Београд у односу на остатак Србије (без Новог Сада) посебним? Структура економских активности и инвестиција. Удео Београда у укупним инвестицијама у 2016 години износио је 42,3% (у БДП-у удео је био 39,8%). Удео у инвестицијама у прерађивачкој индустрији, која је убедљиво имала највише инвестиција, Београда је био најмањи међу свим делатностима – само 10,4%. Низак удео је Београд имао и код осталих услужних делатности (14,4%) и код пољопривреде (14,6%).

Београд је највећи удео имао код инвестиција у административним и помоћним услужним делатностима (96%), стручним, научним, иновационим и техничким делатностима (95,5%), пословању са некретнинама (80,5%), информисању и комуникацијама (77,9%) и финансијским делатностима и осигурању (77,9%).

Београд има своје специфичности као највеће тржиште радне снаге у Србији, па омогућава постизање разних економија обима, нижих транспортних трошкова и слично.  Остатак Србије своју конкурентност треба да заснива на пољопривреди и прерађивачкој индустрији, уз специфичности сваке локације (туризам, електропривреда…).

Ниво инвестиција у 2016. години није био и највећи до сада. Номинално (па тиме и реално) већу вредност инвестиција имао је Београд у 2008. години (230,2 милијарде динара) и у 2011. години (236,7 милијарди динара). Од брзине пораста инвестиционих улагања зависиће брзина хватања „прикључка“ са другим метрополама, али и смањивање одлива младог образованог становништва из њега.

Највећи део становништва Србије после Другог светског рата рођен је у селима и мигрирао је у мање градове по Србији. Друга генерација је из мањих градова кренула пут Београда, а од 1991. године Београд предводи у исељавању из Србије.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>