Home » 0 Dragovan Milićević » RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI

RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI

Da je Srbija postala zemlja izrazite nejednakosti u raspoledi dohotka nije nikakva novost. O tome je već pisano a i Republički zavod za statistiku o tome iznosi validne pokazatelje. Medjutim problem nejednakosti je politička anatema, u svetskim okvirima se tom problemu posvetio mali broj pravih i relevatnih stručnjaka (Branko Milanović ispred Svetske Banke) koji neprestano dokazuju da nema napretka sveukupne ekonomije zemlje sa izrazitim i stalno rastućim stepenom nejednakosti u raspodeli dohotka. Autor ovih redova (iako mu nije profesionalna orijentacije) je pokušao na bazi ukršatanja relevatnih podataka zvaničnih institucija da pokaže da politička prijemčivost rasta, razvoja, napretka i društvenog blagostanja nažalost služi da lakira stvarnost i da bar ¾ ljudi ubedi da je trenutna situacija  mnogo ružičastija  i bajkovitija od realnosti. U tom cilju analiza nekoliko ključnih segmenata koji definišu kredibilitet istraživanja će pokušati da sudu stručne javnosti prezentira  medjunarodno verifikovanu bazu podataka o kretanju dohotka po zemljama Evripske unije. Uključene su i Srbija, Turska i Makedonija. Nažalost nema prikaza za ostale balkanske zemlje (BiH, Crnu Goru u Albaniju.

Kretanje potrošnje stanovništa prema Anketi o potrošnji stanovništva

Podaci o potrošnji domaćinsava na bazi ’’Ankete o potrošnji domaćinstava’’ se mogu kvalifikovati kao izrazito pouzdan pokazatelj, jer istu metodologiju koriste i svi statistički zavodi i intituti u Evropi. Postoji odredjen stpen neslaganja pojava koji je u domenu statističi prihvatljive greške. Republički zavod za statistiku Srbije ima mnoštvo publikacija i baza podataka na bazi kojih se mogu izvesti veoma relevatni zaključci. Autor ovih redova je kostistio nekoliko bitnih izvora podataka  kod analize potrošnje mesa i mesnih preradjevina, konditorkse industrije i sl.  Korišćene su uporedne baze podataka statističkih zavoda Srbije i okolnih zemalja u cilju uporednih analiza potrošnje stanovništva i domaćinstava ali će ti podaci biti predmet nardnih analiza. Ovde je fokus analize na nejednakosti i učešću raspodeli dohotka tako da će naredne tabele biti samo u funkciji definisanog cilja.

Pad potrošnje u naturalnim pokazateljima kod najveće grupe esencijlanih potrošnih dobara je izrazita. Autor je za potrebe nedeljnika NIN uradio detaljnu eksplikaciju, ovom prilokom je naglasak na sasvim drugim kvalitativnim pokazateljima.

Pad potrošnje je funkcija dve varijable:

Realnog pada dohotka stanovništva;

Rasta cena iznad nominalnog rasta dohotka;

Kretanje cena osnovnih životnih namirnica:

Osim nekoliko namirnica od 2010 do 2017 sve ostale namirnice su imale značajno manji procenat rasta cena od prosečne zarade. Zašto je onda došlo do enormnog pada potrošnje u naturalnom izrazu: Odgovor je raspodela dohotka

Kretanje nominalne prosečne zarade u Srbiji od 2010-2017

Nominalno kretanje neto zarada (prosek godišnji), bazni indeks i presečna stopa rasta

Izvor: Mesečni statisički bilten, Republički zavod za statistiku, različiti brojevi

Kod najvećeg dela esencijalnih namirnica prosečno godišnje kretanje (rast) cena je bilo manje nego prosečno kretanje nominalnih prosečnih neto zarada. Kako se onda desio pada potrošnje u nautralnim pokazateljima. Na prvi pogled i na bazi domaće statistike tu pojavu nije jednostavno objasniti.

Medjutim, dublja analiza zasnovana pre svega na kretanju nejednakosti u raspodeli dohotka izmedju socijalnih grupa daje odgovor na ova pitanja. Za tu svrhu su korišćeni oficijelni pokazatelji Eurostata[1]

Ovi veoma relevatni podaci potpuno uklanjanju palitajtivni način posmatranja suvih i kvalitativno gledano potpuno irelevantih statističkih pokazatelja. U tu svrhu je autoru, pored dva autorska teksta u nedeljniku NIN u decembru 2017 godine inspiraciju dao i veoma koristan i veoma nadahnut, stručno potkovan tekst autorke Maje Krek ’’ Šta znači “prosečna zarada” ako je većina nema? Gde je uradjena veoma relevanta analiza zarada i broja zaposlenih u Srbiji. Zbog karaktera rada autorka nije navela detaljne eksplikaicje tabela sa eurostata, tako da je autor ovih redova analizu proširio imajući u vidu potencijalne korisnike informacija i njihovu analitičku potkovanost.

Analiza daje detaljni prikaz raspodele dohotka svih zemalja EU kao i Srbije i Turske prema raspodeli dohotka i to podeljene na kvintile i percentile (20% stanovništva i prosečni dohodak po glavi, a u decilima, posmatra se 10 grupa stanovništva u raspodeli dohotka). Radi detaljne analize u prilogu su dati kompletni podaci o svima analiziranim zemljama uporavo da bi se video položaj Srbije i kretanje nejednakosti u poredjenu sa ostalim zemljama. Radi prilagodjavanja teksta objavljivanju na portalu uzeti su podaci samo za 2016 godinu. Autor raspolaže podacima za predhodnih 9 godina. (2008-2016 godina)

 

 

RASPODELA DOHOTKA PO KVINTILIMA (grupe od 20% stanovništva)

Raspodela dohotka po decilima u eurima-godišnji dohodak 2016 godina

Raspodela dohotka 6% stanovništva sa najvišim dohotkom

Rekapitulacija na primeru Srbije

Analizom i uporednim pokazateljima prema raspodeli dohotka  (eurostat nije eksplicitno dao podatke za peti kvintil i deseti decil već samo relativno učešće u dohotku) autor je na bazi podataka iz ostalih kvintila i decila izračunao nivoe dohotke granične grupe stanovništva.

Izvor: Izračun autora na bazi: Distribution of income by quantiles – EU-SILC survey [ilc_di01]

Isto,

Na žalost 70% nema prosečnu zarada kako Republički zavod za statistiku uredno mesečno prezentuje. Srbija je duboko podeljeno društvo prema primanjima na 80% onih koji manje-više ne mogu da obezbede potrošnju i život dostojan statisitke i 20% onih kojim to nije problem. Preciznija analiza govori da samo 10% stanovnika ima mogućnosti za luksuzan život u srpskim okvirima od oko 3,000 eura mesečno u proseku. I taj iznos je u odnosu na druge zemlje Evrope nizak.

Na kraju, kao ilustracija, uproedjivanje zemalja Evrope prema visini dohotka 1% najbogatijeg sloja stanovništva. Ovde je takodje bitno učiniti jednu napomenu da su nivou dohotka za prisavjanja po zemljama različiti i zavise pre svega od stvorene vrednosti i nivoa ekonomske razvijenosti. Srbija i u tom segmentu je na vrhu lestvice u distribuciji bogatstva. 1% najbogatijih stnovnika Srbije raspolaže sa preko 6% ukupnog dohotka. Interesanto je da se pobleda i raspodela dohotka prema percentilima, odnosno koliko koji procenta stanvništva raspolaže visonom dohotka. U analizi su korišćeni podaci za 95-100-tog percentila

 

Posebna pažnje je kod 1% najbogatijih ljudi u Srbiji. Njihov godišnji dohodak je čak 158,8 hiljada eura i 10 puta je viši nego dohodak 99 -tog percentila.

Naravno da je ovakva situacija i očekivana jer i razvijene zemlje sa mnogo višim nivoima dohodaka imaju daleko veći raspon dohodaka. U ovu grupu ulaze svi dohoci od kapitala pre svega tako da ovakav trend očekivan.

Medjutim, ostali pokazatelji nejednakosti pre svega odnosi graničnih percetila mnogo bolje odslikavaju stvarnos u domenu nejednakosti, raspodele dohotka i sl.

Generalni zaključak, komparirajući ove podatke sa drugim zemljama, Srbija je duboko podeljeno i podvojeno društvo. Najveći stepen nejednakosti izmedju grupa dohodaka pokazaju i može na nagovesti da u Srbiji je prisutan delom nelegalna isplata  i delom neevidentirani rad (tzv. rad na crno). Kada se ukrste ovi podaci sa podacima o ukupno raspoloživim sredstvima za potrošnju oko 62 hiljade po domaćinstvu u proseku i pomnoži sa brojem domaćinstava dobijaju se ukupna raspoloživa sredstva za potrošnju od 15 milijardi eura. Tu su svakako i dohoci po raznim osnovama, doznake, prihodi od rente kao i prihodi od poljoprivrede.

 

 


[1] ec.eurostat.eu/Distribution of income by quantiles – EU-SILC survey [ilc_di01]

 

 

6 Komentara na RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI

  1. Poštovanje;

    Izgleda kako je došlo do neke pogreške, naime na stranici eurostata kaže kako je udio 100-tog centila dohodovne ljestvice u Hrvatskoj 3.8% u nacionalnom dohotku dok je u Srbiji 6.9%(nešto više, što znači da u prosjeku pripadnik tog razreda zarađuje 7 puta više od sredine dohotka), u Sloveniji rekordno niskih 3.7%(po ginijevom indexu najegalitarnija zemlja na svijetu!!).

    10-ti decil u Hrvatskoj zarađuje 22,1% dohotka, u Srbiji 27%(dakle nesto malo vise ali opet razumno) i u Sloveniji 20%.

    Izvor;http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/submitViewTableAction.do

    • Nije Ivane, u pitanju su različiti nivoi dohotka, to može da buni. Svakako da je u Srbiji niži nivo dohotka nego u Hrvatskoj. Uostalom to je zvaničan izveštaj Eurostata

      • Ok, ali po ovoj tablici eurostata kaže da 100-ti centil europske populacije zarađuje između 3,7 i 7,2% nacionalnog dohotka, već zavisno o državi o kojoj se radi(mislim da je Bugarska najvisi postotak), uglavnom su brojke oko 5%, primjerice na prosječnu plaću od 50 000 RSD bi značilo da taj “pripadnik 100-tog centila” zarađuje oko 350 000 RSD mjesečno, u Njemačkoj bi se radilo o 10 000 eura mjesečno(5x više). Angela Merkel ima brutto plaću od cca 19 000 eura mjesečno,dakle netto oko 11 000.

        • Мени су овде апсолутне вредности много значајнија информација од релативних показатеља (сиротињо, и Богу си тешка). На пример, 1% најбогатијих у Србији има у просеку 158.841 евра. Када помножимо са 70.000 то је 11.118.840.580 евра. А то може да буде резултат 69.500*12.000 и 500*20.569.681 евра. Дакле у око 100 породица приходује се тачно једна четвртина укупних прихода (40 милијарди евра).
          Драговане, исправи ме ако нисам у праву (да ли се приходи односе на све становнике или само на радно активне?)

          • sve stanovnike dragi prijatelju, tu jos nepovoljnija siutacija…odnosi I i V kvintila su nepovoljniji kod radno aktivnih (15-64 godine) nego kod ukupne populacije, kad uključis stanovnike iznad 65 godina….

            • Ispravi računicu prijatelju nije 70 miliona nego 7 miliona, smanji za jednu decimalu, 100 porodina imaju 4 milijarde prisvojeng godišnjeg dohotka

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>