Home » 0 Dragovan Milićević » RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI – Drugi deo

RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI – Drugi deo

U prethodnom radu istaknuti su ključni pokazatelji raspodele dohotka u zemljama EU i zemljama sa statusom pregovaračkog proseca sa EU, prema bazi statističkni podataka Eurostata. U nastavku izlaganja, a u cilju pravilne verifikacije jedne složene i u Srbiji zapostavljene teme o nejednakostima, mora se učiniti dodatni napor kako bi se problme nejednakosti što egzaktnije objasnio. Kvalitativan aspekt je pre svega analiza raspodele dohotka izmedju socijalnih grupa definisnih pre svega kroz decile (detaljno obrazloženje u predhodnom radu) jer ne postoji podaci o raspodeli  dohotka na nižim nivoima, pre svega percentilima, odnosno procentima stanovništva i njihovog učešća u dohotku. Na žalos,t jer bi takva anliza dala daleko preciznije pokazatelje. U tu svrhu se koristi analitički instrumentarijum definisan kao ’’Lorencova kriva’’, po ekonomisti Lorencu koji je prvi konstruisao Krivu raspodele dohotka izmedju različitih socijalnih grupa. U cilju razumevanja ove problematika, očekujući da jedan broj čitaoca nema adekvatna predznanja o ovoj problematici daću kratko tumačenje analitičkih pojmova.

Lorencova kriva  (kriva koncentracije) je grafički prikaz, koji u svom izvornom obliku predstavlja procenat raspodele dohotka (bogatstva), odnosno kumulativnu funkciju raspodele bogatstva (predstavljeno na vertikalnoj osi), u zavisnosti od procenta ukupne populacije (predstavljeno na horizontalnoj osi). Razvio ju je Max Lorenz, 1905. godine, kao alat za predstavljanje nejednakosti u raspodeli bogatstva. Svaka tačka na Lorencovoj krivoj pokazuje koliki procenat dohotka prisvaja određeni procenat populacije. Savršena jednakost u raspodjeli dohotka bi bila samo onda kada bi svaki procenat populacije prisvajao upravo isti toliki procenat od ukupnog dohotka. To znači da bi n% populacije prisvajalo tačno i n% dohotka, gde n=0%,…100% , odnosno n =0,…1, što bi se moglo predstaviti jednakošću, odnosno pravom linijom y/ x . Data prava je prava linija pod uglom od 45 stepeni i naziva se „linija savršene jednakosti“. Nasuprot tome, savršeno nejednaka raspodela će biti ona u kojoj samo jedna osoba ima sve prihode, dok svi ostali prisvajaju „nula dohotka“. Lorencova kriva će tada biti predstavljena sa y =0 , za sve x =­ 100% ( x ­= 1), odnosno poklapaće se sa y osom, i biće y 100% ( y =1) kada je x =100%(x= 1), to jest, Lorencova kriva će biti vertikalna linija, paralelna y- osi, za x= 100%. U tom slučaju, kriva se naziva „linija savršene nejednakosti“. Prema tome, Lorencova kriva uvek počinje u tački (0,0), a završava u tački (1,1). Međutim, Lorencova kriva se koristi i za analizu stepena koncentracije na tržištu, i dobija se tako što se prvo rangiraju učešća tržišnih učesnika, od najmanjeg do najvećeg, a zatim se vrši njihovo kumuliranje. Ona pokazuje kolika je nejednakost na tržištu, u odnosu na stanje potpune konkurencije, odnosno na situaciju kada svi tržišni učesnici imaju jednaka tržišna učešća. U tom slučaju, prava linija od 45 stepeni se naziva „kriva jednakih tržišnih učešća“, odnosno „idealna kriva koncentracije“. Svaka tačka na Lorencovoj krivoj u slučaju analize koncentracije na tržištu pokazuje koliki procenat tržišnog učešća prisvaja određeni procenat od ukupnog broja preduzeća na tržištu. Naravno, veća razlika između Lorencove krive i idealne krive koncentracije predstavlja veću nejednakost u tržišnoj moći preduzeća na tržištu.

Grafički prikaz Lorencove krive

Dubina nagiba govori o stepenu nejednakosti u raspodeli dohotka.

Lorencova kriva raspodele dohotka odabranih zemalja Evrope:

Na prvi pogled, sva nastojanja da se objasni  inferiorna pozicija Srbiju u nejednakosti

 

raspodele dohotka pada u vodu jer sve zemlje imaju veoma sličan nagib Lorencove krive i nivoe nejednakosti.  Medjutim, finese definišu zaključke.

Razmere proseka dohoka svih decila zemalja EU u odnosu na Srbiju u 2016. godini

Srbija ima izraženiji stepen nejedakosti izmedju decila što opet ne mora da presudno utiče na zaključa o nejednakosti. Prosek EU je veoma sličan krivi nejednakosti u Srbiji. Ali ono što daje kvalitativni prikaz, jeste pre svega nivo prosečnih i ukupnih dohodaka svih deset decila.

Sve analizirane zemlje imaju slične nivoe nejednakosti. Medjutim, i nejednakost se lakše podnosi uz činjenicu da najniži stratum ima nivo dohotka koji osigurava egzistenicju. Prema zvaničnim podacima (na koje se takodje može iskazati izvesna rezerva) 50% stanovništva u Srbiji nema dohodak dovoljan za elementarnu egzistenciju.

Važna napomena: Ova podela je na bazi decila i ukupni dohoci su na bazi proseka decila. Pogrešno je izvesti zaključak na bazi percentila pogotovo 99-tog i 100-tog jer su oni definisnai samo u okviru 10-tog decila.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>