Home » 0 Branislav Gulan » MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici

Piše: Branislav Gulan

Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga. Holandija ima 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane iz mora, i godišnji izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 75 milijardi evra. Srbija ima 5,1 miliona hektara visoko poljoprivredne zemlje i izvoz od svega 2,9 milijardi, od čega 1,2 milijarde čini voće i povrće. U Evropi se godišnje proizvede 12 miliona tona jabuka, Poljska u tome učestvuje sa 42 odsto, a mi imamo rod od oko 360.000 tona u bolje rodnim godinama. Zadruge treba da vrate život u opustela srpska sela. Akcija ,,500 zadruga u 500’’ sela koju vodi Ministar za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić tek u budućnosti treba da pokaže prave rezultate. Prvo Uulaganje od 25 miliona evra u naredne tri godine, u ovom trenutku je samo prva pomoć za pokretanje zadrugarstva u Srbiji. Od 11. aprila 2017. godine kada je akcija pokrenuta osnovano je oko 130 novih zadruga u Srbiji. Da je to mnogo najbolje ukazuje činjenica da je Srbija sve do 2017. godine bila zemlja u kojoj je godišnje umiralo po 100 zadruga! Ali, zadrugama se sad vraća duh, a potrebno je vratiti i imovinu oduzetu posle Drugog svetskog rata vrednu oko dve milijarde dolara (za šta država nema para) i oko 200.000 hektara oduzetih njiva. Tek posle toga može se očekivati rast proizvodnje kod malih proizvođača, da oni imaju u tržne viškove, pa da se to prikaže i u bilansima zemlje.

Dok se zadrugarstvo u svetu razvijalo ono je kod nas nazadovalo. Zato udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomiojama razvjihe zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali capital. Koliko je udruživanje značajan svetski process i trend za visoki respektr najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje 800 miliona zadrugara koji su organizovani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na azne načine, sa radom radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom svega, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije od maja 2017. godine, u Srbiji je registrovano 2.600 zadruga, od čeg aje 1.548 poljoprivrednih. Svoje poslovanje prema Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, uskladilo je 2.000 zadruga. U Srbiji postoji 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza, predvođenih Zadružnim savezom Srbije i Vojvodine. U zadrugama rada i oko 10.000 zaposlenih, među kojiam su I direktori. Zaposleni i direktori nisu zadrugari i nemaju pravo glasa. Zadruge su,kao ekonomske organizac ije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formriali su sitni robni proizvođači – zanatlije i trgovci. Prva zadruga u svetu je bila tkačka u Ročdelu u Engleskoj osnovana 1.844 godine. Godinu dana posle nje osnovana je u Sobotištu, u Slovačkoj, druga zadruga, a treća u Bačkom Petrovcu 1846. godine (koji je tada bio u Austrougarskoj). Srbiji danas nedostaju štedno kreditne zadruge koj postoje u celom svetu I oko kojih se ,,vrti’’ kompletno njihovo poslovanje. Za to je potrebna hitna izmena postojećeg Zakona o zadrugama, doneto krajem 2015. godine. Takvu zadrugu Srbije je imala 1844. godine koja je bila osnovana u selu Vranovu 1844. godine, pored Smedereva.

Evropski eksperti za voćarstvo Srbiju nazivaju voćarskim rajem, a mi to blago puštamo da zarasta u korov. Od jednog hektara zasađenog jabukama u Evropi, kada se podmire svi troškovi, ostane 8.000 evra čiste zarade. U Srbiji, s obzirom na uslove, moglo bi da ostane i dva ili tri puta više, ali hajde da uzmemo samo tih 8.000. Hipotetički, kada bi od 5,1 miliona hektara polovina bila pod jabukom, to bi donosilo više od 20 milijardi evra godišnje. Računajte da će najmanje trećina ići u preradu, koja donosi veću zaradu, i dolazimo do iznosa  od blizu 30 milijardi evra. Imajte na umu i da jabuka nije najskuplja i da malina i višnja koštaju više .

Da bi se do tog iznosa došlo, ključnu ulogu moraju da igraju zadruge, koje rešavaju glavne probleme seljaka – čime da obrade zemlju i kome da prodaju rod. Mi imamo 16 zadružnih saveza po okruzima, a tih 16 okruga, koji okupljaju po nekoliko velikih gradova, moraju da imaju 50 velikih zadruga, koje su pravna lica. Zadruga bi bila stožer oko kog se okupljaju poljoprivrednici jer od nje dobijaju mehanizaciju, hemijska sredstva, đubrivo, agronome… U ovom trenutku na birou imamo 32.000 mladih koji su završili poljoprivredne škole i 5.500 agronoma sa diplomom fakulteta. Dakle, kadrovski potencijal postoji. Inače, Srbija je sve do ove godine bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Do sada je u ovoj godini osnovano njih 130! Karakteristično i pohvalno je da imamo sve više specijalizvaonih zadruga. U Vojvodini se javljaju ribarske zadruge, zadruge za proizvodnju belog luka, a nekada je je bilo hmelja imali smo i hmeljarske zadruge.

Uz svaku zadrugu treba napraviti pogon za preradu voća i povrća. Zadruga će od tog proizvoda praviti svoj brend koji dalje prodaje putem agencija. Agencije rade kao nekada velike prodajne kuće – njihov cilj je da u svetu nađu kupce za taj proizvod, npr. zamrznutu malinu ili sok, sirup, džem, a plaćaju se od procenta prodaje. Seljak ne bi brinuo o tome šta će biti sa rodom i bio bi plaćen na vreme. Zadruge bi od prodaje uzimale 15-20 odsto, plaćale agencije i vraćale kredite, a slični dogovori mogli ostvariti i sa hladnjačama.

Problem je početni kapital za finansiranje zadruga, pa se predlaže sledeće rešenje: Država bi trebalo da zadrugama da kredite, recimo svakoj po 10-20 miliona evra za mehanizaciju i prerađivački pogon. To je ukupno između 500 miliona i milijardu evra, a zadruge bi te pare počele da vraćaju za dve godine, kada stigne rod. Znate, 20 odsto, koliko bi uzimale zadruge, od 24 milijarde je 4,8 milijardi evra godišnje. Od tih para bi se brzo vratili krediti.

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima.

Primera radi, u Nišu trenutno imamo oko 50.000 nezaposlenih. Da desetini od njih date po 10 hektara opštinskog zemljišta, besplatne sadnice i mehanizaciju iz zadruge, to je oko 5.000 zbrinutih Nišlija, koji će vraćati novac državi, civilizovati zapustela sela i zarađivati novac od koga će, preko zadruge, opština dobiti novu infrastrukturu. Procena je da državnog zemljišta ima između 600.000 i 900.000 hektara, ali neka je i 500.000 – ako ih date našim ljudima u zakup, vi ste za godinu dana zaposlili 50.000 ljudi. Taj broj je i veći ako se uračunaju oni koji će raditi u zadrugama i agencijama.

Izvoz preko agencija dok ne izrastu Geneks, Progres…

Veliku pomoć u izvozu zadrugama treba da pruži Agencija za promociju izvoza Vlade Srbije dok ne zaživi neki novi „Genex“, „Inex“, „Progres“…  Do tada, prodaju mogu da obavljaju manje agencije koje na svetskim tržištima traže kupce za ovaj proizvod i ubacuju se na tržište. Ukoliko uspeju da godišnje prodaju proizvode za pet miliona evra i da uzmu samo jedan procenat, to je 50.000 evra.

Porodici od 10 hektara 40.000 evra

Od jednog hektara pod kajsijom ostane 6.500 evra zarade.  Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 evra, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, jednoj porodici ostaje 40.000 evra godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali.

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU)

 

Jedan komentar na MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!

  1. od maline zarada po hektaru iznosi oko 15 hiljada eura puta 5.1 milion hektara to je hipoteticki 75 milijardi eura ciste zarade.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>