Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda » Svetsko tržište jogurta

Svetsko tržište jogurta

Овај кратак текстић мотивисан је чаробним текстом Миљенка Јерговића у Јутарњем листу (https://www.jutarnji.hr/komentari/da-nije-jednog-migranta-predsjednica-danas-ne-bi-mogla-uzivati-u-raznolikoj-ponudi-jogurta-u-slobodnoj-neovisnoj-bijeloj-i-krscanskoj-hrvatskoj/7839090/). Чаробним, јер су таква сећања на детињство: можда није некада живот био бољи него данас, али је свакако био лепши, јер смо били млађи. Тих давних седамдесетих година ја се не сећам избора јогурта у Јагодини, јер никада нисам жудео за материјалном храном, увек за духовном. Сад, та духовна баш и није била храна, већ смеће, али су Битлси, Ролинг Стонси, хипици и панкери били део потраге за личним идентитетом још у најранијем узрасту. Од материјалног смећа сећам се само Кока коле, коју сам радосно открио када сам, упркос оштром упозорењу баке да ћу имати велики кусур, једном отишао у продавницу.

И тако, одличан је текст о понуди јогурта (и кефира) у Сарајеву, пре 40 и више година, али шта нам кажу подаци о светској трговини јогуртом?

Вредност извоза у еврима повећана је за 38% од 2008, са 1,6 на 2,2 милијарде евра. Највећи извозници јогурта су Немачка, Француска, Саудијска Арабија и Грчка. Француска је смањила вредност извоза док је Саудијска Арабија повећала 8,7 пута. „Сестре“ Србија и Хрватска, према речима Оливера Фрљића, то сродство доказују 35. и 36. местом у светском извозу јогурта, „слепљене“ једна уз другу. Постоји разлика у динамици јер је Србија свој извоз дуплирала, док је Хрватска смањила. Сад, ако је извоз последица пословања хрватских филијала млечне индустрије у Србији, ово баш и није неки разлог за понос, али мишљења смо да није, јер нема ни еврића извоза у Хрватску.

Од земаља у окружењу већу вредност извоза јогурта од Србије имају Румунија и Бугарска. Румунија је повећала вредност извоза преко 12 пута.

Највећи увозници јогурта су Италија, Уједињено Краљевство и Шпанија и само су УАЕ неевропска земља међу 10 највећих увозника. Србија је на ниском 115 месту са 536 хиљада евра увоза у 2017, и само је Албанија имала мању вредност од суседних земаља.

Овде смо додатно излистали „љубавни троугао“ Београд-Загреб-Сарајево, а да би видели какви су сада узајамни односи. На жалост, нисмо у стању да из података реконстуишемо прошлост, морамо веровати Миљенковим сећањима како су само словеначке млекаџије представљале запад Сарајлијама, док Београд и Загреб нису имали интереса да снабдевају ово тржиште. Словенцима треба одати признање за врхунске вештине у маркетингу и тада, али и сада, јер имају већу вредност робног извоза од Србије и Хрватске сабране у исту корпу.

Србија, тј. њене млекаре, највише извози јогурт у Црну Гору и БиХ, а у релативно мањим вредностима и у БЈР Македонију и Русију. Из Хрватске увози 74,6% од укупне вредност и ово подсећа на Колиндине чоколадице: асиметрију у пласману пољопривредно-прехрамбених производа између Хрватске и Србије. И док чоколаде и некако нађу своје купце у Хрватској, јогурт то не постиже никако.

Хрватска јогурт највише извози у БиХ, Шведску (?), Словенију и Мађарску, испред Србије, док највише увози из Немачке, Словеније, Мађарске и БиХ.

Извоз јогурта из БиХ иде у Црну Гору, Хрватску и БЈР Македонију, а у Србију за само хиљаду евра, док се највише увози из Хрватске, Србије, Словеније и Немачке.

И тако, за све ове три земље, најбоље би било да имају што више локалних произвођача, и то не само јогурта, а у интересу како произвођача тако и потрошача.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>