POGLEDI NA ZADRUGARSTVO

Ono što je blisko pojmu složene zadruge, na našem području, to su bivše složene organizacije udruženog rada, koje su nekada veoma uspešno funkcionisale. To su bili PKB, PIK ,,Servo Mihalj“ u Zrenjaninu, PIK ,,Sirmijum“ u Sremskoj Mitrovici, PIK ,,Vrbas“ u Vrbasu i mnogi drugi. No to je bilo drugo vreme i u drugom ekonjomskom sistemu

Piše: Branislav Gulan

Zadružno zakonodavstvo Jugoslavije, a ni Srbije sve do 2015. godine nije poznavalo instituciju složenih zadruga. One su dobile svoje mesto tek 29. decembra 2015. godine u novom aktuelnom Zakonu o zadrugama. Složene zadruge nisu poznate ni u svetskom zadružnom pokretu, iako ta mogućnost nije isključena. Ono što je blisko pojmu složene zadruge, na našem području, to su bivše složene organizacije udruženog rada, koje su nekada veoma uspešno funkcionisale. To su bili PKB, PIK ,,Servo Mihalj“ u Zrenjaninu, PIK ,,Sirmijum“ u Sremskoj Mitrovici, PIK ,,Vrbas“ u Vrbasu i mnogi drugi. No to je bilo drugo vreme i u drugom ekonomskom sistemu.

Kod zadruga je jasno da je čine zadrugari. Složenu zadrugu čine zadruge. Normalno je pretpostaviti da i zadruge koje organizuju složenu zadrugu isto tako čine zadrugari. No, nije sve jedno da li sa ulogom ili sa članarinom. Možda bi složene zadruge bile, kao treća vrsta zadruga, zadruge sa udelom. Pošto složenu zadrugu organizuju zadruge, znači da ih ne čine zadrugari neposredno već posredno, to je onda suprotno članu 2. Zakoan o zadrugama, na šta upućuje i shodno primena ostalih sadržina Zakona koja se odnosi na zadrugu. Ali, mislim da to ne sme da bude problem ni prepreka za formiranje složenih zadruga, već sve to mora u hodu da se prilagođava, a sve u cilju što uspešnijeg zadružnog organizovanja.

Složenu zadrugu mogu da čine zadruge sa malim brojem članova, najmanje s po pet zadrugara. No mogle bi da je čine zadruge sa više desetina i stotina članova.  Naravno ni to nije nerešiv problem ali ga objektivno rečeno komplikuje. Naročito u uslovima napora za reafirmacijom zadrugarstva. Neko može smatrati ovo pitanje formalnim, ali je ono jedno od bitnih koje čini razliku između zadruga i drugih privrednih društava. Možda mnogo ozbiljniji izazov ili problem predsavlja to što složena zadruga, pretpostavlja, iako to nije neophpdno, novi činovnički aparat ovakve zaruge. Finansiranje svega toga, hteli ili ne, pada na teret članova onih zadruga koje organizuju takvu složenu zadrugu.

Zato danas, prvo što treba postaviti je, pitanje šta  je to što čini složenu zarugu složenom? Da li je to što su dve zadruge sa po pet zarugara odlučile da je organizuju (što je malo verovatno), ili dve i više zadruga sa više stotina zadrugara to odlučile i stvorile složenu sa nekoliko hiljada zadrugara. Ili je složenost u tome što organizuju zadruge sa različitim i brojnhim delatnostima. Danas u kod nas najprisutnije i najsloženije su opšte zemljoradničke zadruge koje manje ili više zadovoljavaju raznovrsne i brojne potrebe svojih članova i još uvek  kooperanata koji nisu pristupili u članstvo zadruge.

Koncentrancija proizvodnih sanga i udruživanje u poslovno povezivanje na stotine i hiljade zadrugara preko njihovih zadruga je ne samo korisno i potrebno već – neophodno. Za sve ono čemu bi zadrugarstvo moglo da doprinese razvoju Srbije. Formalna zakonska centraliazcija proizvodnih snaga može da ima i kontra efekat. Uspešno zadrugarstvo u svetu je zasnovano na doslednoj i integralnoj primeni Odrednica – izjave MZS o identitetu zadruge, o definiciji zadruge, zadružnim vrednostima i zadružnim principima, a mi smo to samo delimično prihvatili!

Novi Zakona o zadrugama promoviše tri bitno različite vrste zadruga:

1. Jedno su zadruge sa ulozima – član 16.
2. Drugo su zadruge sa članarinom – član 16.
3. Treće složene zadruge – član 67.

Složene zadruge dobijaju sve značajniju ulogu u reafirmaciji i daljem razvoju zadrugarstva. Koncentracija proizvodnih snaga, udruživanja i poslovno povezivanje na stotine i hiljade zadrugara preko njihovih zadruga je ne samo korisno i potrebno već i neophodno. Složena zadruga čija sadržina nije šire zakonski razrađena, može ako je postavljena sa definicijom zadruge, zadružnim vrednostima i zadružnim principima, nesumnjivo da doprinese razvoju zadrugarstva i razvoju Srbije. Odstupanje od ovih polazišta predstavljaće ozbiljan rizik za ostvarivanje onih ciljeva zbog kojih su nam reafirmacija i razvoj zadrugarstva danas potrebni. Uspešno zadrugarstvo u svetu je zasnovano na doslednoj i integralnoj primeni Odrednica – izjave Međunarodnog zadružnog saveza o identitetu zadruge, o definiciji zadruge, zadružnim vrednostima i zadružnim principima. Mi smo to samo delimično prihvatili.

Potreba izgradnje velikih zadružnih skladišta, hladnjača, industrijskih pogona za preradu voća, povrća i drugih agrarnih proizvoda, proizvodnju i preradu mesa, spoljnotrgovinsko poslovanje, naučnoistraživački rad u zadrugarstvu i za zadrugarstvo, zadružno obrazovanje i informisanje je neophodnost zadrugarstva. Kao što je i nužnost štedno – kreditno poslovanje u zadrugarstvu. Potreban je sistemski rad i ono što je najvažnije u poljoprivredi, da se u to uključe poljoprivredni proizvođači, bez rezerve i trunke sumnje. Akcija ministra Milana Krkobabića, odnosno Vlade Srbije ,,500 zadruga u 500 sela“ je probudila i pokrenula interes ljudi da zadrugarstvo to može da ostvari. I mnogo više od toga. Velika šteta bi bila da se to iskompromituje! Zato udruživanjem u složenu zadrugu, zadruge ne smeju da izgube svoju samostalnost i nezavisnost. Ina;e,m yaduygarstvo u SRbiji je bilpo yapsotgavljeno sedma decenija. TEk kada je Milan Krkobabi’ dobio yadu\enej da vodi regionapni rayvoj, a to yan;I da se on ujedna;I u Sribji, prepoynao je problem. Istovremeno je uvideo da se to može uraditi kroz razvoj zadrugarstva. Ikrenuo je u akciju. U vladi čiji je član, obećano mu jeza tri godine 25 milioanevra. Nije dovoljno, za zapušteno zadrugarstvo, u kome je sredinom 2017. godine bilo 1.543 zezmljroadniček zadruge… Ali, kenulo se u akciju u toj godini bespovratno pomoć od 197 miliona dinara dobile su 22 zadruge. Prvenstvo imaju one iz pet najnerazvijenjih okruga na jugu Srbije, a to su u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkomi Pčinjskom upravnom okrugu. U 2018. Godini akciaj je nastavljena, ali sa novcem koji je čitir puta uvećan i iznosi 825 milioan dinara. Bespovratnu pomo će dobiti oko 70 zaruga. Prvi put sekrenulo i u osniovanej složenih zadruga, već postoej dve u Arilju i Starom Slankamenu. Na ovaj način je vraćenm i duh zadruzgarstva u Srbiji. Jer, je oan bila zemlaj gde se godišnej , prethodnih decniaj gasilo po 100 zadruga. Sad je samo za godinu i po dana osnovano oko 320 novih!

Dakle, ako bismo želeli da napravimo eksperiment sa složenom zadrugom, onda joj moramo prići dosledno kao zaruzi, kao zadruzi zadruga, bolje rečeno kao zajednici zadrugara, u svetu poznatom kao zadružnim savezima sa jasnim poslovnim zadacima. Složenma zadruga treba da ostvari poslovnu funkciju koju je Zakona o zadrugama namenio zadružnim savezima, koju još uvek nisu prihvatili i praktično se u to uključili. Skladišteenje, industrijska prerada, izvoz, zadružna samokontrola, bolje rečeno zadružna revizija kloja niej samo refizija finansijskog poslovanja, već revizija celokupne aktivnosti zadruge koje zajednički proizvode i plasiraju na domaćem i stranom tržištu. To je veliki posaqo koji je do sada bio potpuno zapušten i zahteva ne samo novac, već i mladi i obazovane i vredne ljude koji u njemu treba da učestvuju.

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU)