Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, četvrti deo

ВОЋАРСТВО

 

Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се показало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавања социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10-20 пута већа вредност производње и запошљава око 20 пута више радне снаге по хeктару него при гајењу пшенице. Велико је ангажовање радне снаге у низу пратећих делатности које су везане за воћарску производњу. Поред тога, воћарствo покреће и друге гране привреде.

Последњих година подижу се интензивни засади, са новим савременим сортиментом и високим нивоом технологије производње. Квалитетан садни материјал се производи и у домаћим расадницима, а све је већи и број савремених хладњача за чување плодова као и нових погона за прераду. У раду је анализирано стање производње континенталних врста воћака и предлог технологија и мера које могу значајно унапредити развој села. (Кесеровић и сар., 2014)

Резултати пописа 2012. показују да воћњаци у Србији заузимају 163.310 ha (без јагоде), односно 4,8% површина укупног пољопривредног земљишта, што је мало с обзиром на повољне климатске и земљишне услове за гајење воћака. Ако би се сваке године подизало по 5.000 ha, имали би 2.040 нових засада воћа 110.000 ha. Реално у 2040. Србија би могла да има око 260.000 ha. Укупна производња воћа у Србији била је највећа у 2013. години где је остварена производња од 1.523.000 тона са просечном годишњом производњом у последњих неколико година од 1.300.000 тона. Повећањем површина под воћем са интензивном производњом уз фертиригацију и противградне мреже та производња 2040. могла би да буде око 3.000.000 тона. Повећањем засада под воћем омогућио би повећање стандарда становништва, повећање извоза, смањила би се незапосленост и одлив становништва из руралних подручја. Производња воћа чини око 11% вредности пољопривредне производње у Србији. У структури извоза пољопривредних производа и воће прерађевина од воћа учествује са 17% што би са подизањем засада са технологијом прилагођеном насталим климатским променама, савременим хладњачама и прерађивачким погонима уз пласман производа више финалне обраде удео извоза воћа и прерађевина у структури извоза пољопривредних производа би могао да се повећа 2040. на 25%. У Србији је доста екстензивна производња воћа. Мало се површина наводњава око 11%. До 2040. треба повећати на преко 50% површине под наводњавањем и противградним мрежама. (Кесеровић, 2017)

 

Предлог развоја концепта

 

Како би се постигао секторски циљ, неопходно је реализовати следеће задатке:

1)        Урадити воћарску рејонизацију Србије. Треба дефинисати воћарских рејона и подрејона у Србији са детаљним описом климатских, земљишних, топографских и биотичких карактеристика. Ово подразумева и креирање листе воћних врста и сорти и препорука и ризика за њихово гајење на одређеном подручју.

Резултати би били следећи:

• Нови засади воћа подизали би се искључиво на подручјима која својим агроеколошким карактеристикама омогућавају постизање високих, редовних приноса плодова високог квалитета;
• Губитци приноса воћа у Србији услед лошег одабира локалитета и неповољних услова средине би се смањили, те би се повећао просечан годишњи род воћа;
• Повећана рентабилност и продуктивност производње.

 

Створени би били услови за интензивирање производње, увођење нових технологија и иновирање сортимента.

1) Утврдити које су то воћне врсте и сорте најподесније за поједине рејоне јер би то представљало основу за плански и систематски рад на унапређењу воћарства. Сама разноврсност природних услова наше земље, а нарочито климатских, условила је и карактер воћарске производње у појединим нашим крајевима. У појединим воћарским крајевима, према обиму производње, издвојиле су се поједине воћне врсте, јер им услови за њихово успевање ту највише одговарају, мада су присутне и друге воћне врсте. Подстицајним средствима треба стимулисати подизање воћних врста у рејонима који највише одговарају за ту врсту.

2)        Трајно радити на повећању нивоа знања произвођача;

3)        Организовати Извештајно-прогнозну и саветодавну службу;

4)        Увести интегрални и органски концепт производње;

5)        Успоставити производњу сертификованог садног материјала;

6)        Увођење механизације у воћарску производњу;

7)        Повећати складишне капацитете и могућности за дистрибуцију воћа;

8)        Повећати прерадне капацитете по регионима;

9)        Повећати улагања у маркетинг;

10)    Формирати и јачати удруживање произвођача у задруге и акционарска друштва;

11)    За сваки регион оформити потребне инфраструктурне објекте, хладњаче, дистрибуционе центре и извршити избор врста воћа и сортимента унутар сваког региона.

 

У Србији се издваја 10 воћарских региона, и то:

1)      Суботичко-хоргошки рејон у којима се успешно могу производити јабука, вишња, шљива и трешња и леска.

2)      Фрушкогорски рејон где се успешно могу производити крушка, бресква, јабука, трешња, вишња, кајсија, орах, леска.

3)      Јужно-банатски рејон који је подесан за производњу крушке, брескве, трешње и на нижим теренима јабука и вишња.

4)      Подунавски рејон изузетно повољан за производњу крушке, јабуке, брескве, кајсије, трешње, вишње, шљиве и јагоде.

5)      Тимочки рејон је подесан за производњу вишње, ораха, јабуке, кајсије и купине.

6)      Шумадијски рејон има добре услове за производњу јабуке, шљиве, малине, крушке, брескве, вишње и ораха.

7)      Западно-моравски рејон изузетно повољан за производњу малине, боровнице и шљиве али се могу гајити и јабука, кајсија, трешња, вишња, купина и јагода.

8)      Подринско-колубарски рејон овде најбоље резултате дају следеће воћне врсте: шљива, малина, боровница, вишња, јагода, јабука, крушка, лешник и трешња.

9)      Јужно-моравски рејон изузетно повољан за производњу вишње, јагоде, купине, крушке, јабуке, кајсије, трешње и боровнице.

10)  Косовско-метохијски рејон је повољан за производњу јабуке, вишње, ораха, трешње и кестена.

 

Из ове макро-рејонизације се види да Војводина нема услова за производњу малине и боровнице, а ове две воћне врсте се масовно шире, као и бресква и кајсија у равничарском делу.

 

 

СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ И МЕРЕ

 

А. СТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА РАСТ И СТАБИЛНОСТ ДОХОТКА ПРОИЗВОЂАЧА

1)      Олакшан приступ тржишту земљишта, финансијског капитала и нових технологија;

2)      Јачање производног ланца (повезивање, стандарди, брендирање);

3)      Смањење производних и тржишних ризика;

4)      Производи веће додате вредности (кроз стандарде, дораду, прераду).

 

Б. РАСТ КОНКУРЕНТНОСТИ

1)      Обезбеђивање високог степена самодовољности у кључним прехрамбеним производима након либерализације увоза;

2)      Оспособити пољопривреду и прехрамбену индустрију за извоз ширег асортимана производа на најзахтевнија тржишта.

 

В. ОДРЖИВО УПРАВЉАЊЕ РЕСУРСИМА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

1)      Унапређење квалитета земљишта (смањење киселости, ерозије, пошумљавања, класификације)

2)      Нитратна подручја и заштита вода

3)      Спречавање даље деградације ресурса у ПОУПП.

 

Г. УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И СМАЊЕЊА СИРОМАШТВА

1)      Изградња и унапређење квалитета руралне инфраструктуре

2)      Активирање руралног тржишта рада диверзификацијом руралне економије.

 

Д. СТВАРАЊЕ НОВИХ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ СИСТЕМА ТРАНСФЕРА ЗНАЊА

1)      Перманентни „Tailormade“ програм и тренинг за различит групе корисника

2)      Подршка програмима и пројектима за креирање нових производа и услова.

 

Реализацијом свега напред изнетог, реализацијом научних и стручних пројеката до 2040. године могуће је повећати приносе код свих воћарских врста.

 

Табела 8. Принос по ha по воћним врстама на основу пописа 2012. и планирани принос 2040. (Кесеровић, 2017)