Home » 0 Branislav Gulan » Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, četvrti deo

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, četvrti deo

ВОЋАРСТВО

 

Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се показало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавања социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10-20 пута већа вредност производње и запошљава око 20 пута више радне снаге по хeктару него при гајењу пшенице. Велико је ангажовање радне снаге у низу пратећих делатности које су везане за воћарску производњу. Поред тога, воћарствo покреће и друге гране привреде.

Последњих година подижу се интензивни засади, са новим савременим сортиментом и високим нивоом технологије производње. Квалитетан садни материјал се производи и у домаћим расадницима, а све је већи и број савремених хладњача за чување плодова као и нових погона за прераду. У раду је анализирано стање производње континенталних врста воћака и предлог технологија и мера које могу значајно унапредити развој села. (Кесеровић и сар., 2014)

Резултати пописа 2012. показују да воћњаци у Србији заузимају 163.310 ha (без јагоде), односно 4,8% површина укупног пољопривредног земљишта, што је мало с обзиром на повољне климатске и земљишне услове за гајење воћака. Ако би се сваке године подизало по 5.000 ha, имали би 2.040 нових засада воћа 110.000 ha. Реално у 2040. Србија би могла да има око 260.000 ha. Укупна производња воћа у Србији била је највећа у 2013. години где је остварена производња од 1.523.000 тона са просечном годишњом производњом у последњих неколико година од 1.300.000 тона. Повећањем површина под воћем са интензивном производњом уз фертиригацију и противградне мреже та производња 2040. могла би да буде око 3.000.000 тона. Повећањем засада под воћем омогућио би повећање стандарда становништва, повећање извоза, смањила би се незапосленост и одлив становништва из руралних подручја. Производња воћа чини око 11% вредности пољопривредне производње у Србији. У структури извоза пољопривредних производа и воће прерађевина од воћа учествује са 17% што би са подизањем засада са технологијом прилагођеном насталим климатским променама, савременим хладњачама и прерађивачким погонима уз пласман производа више финалне обраде удео извоза воћа и прерађевина у структури извоза пољопривредних производа би могао да се повећа 2040. на 25%. У Србији је доста екстензивна производња воћа. Мало се површина наводњава око 11%. До 2040. треба повећати на преко 50% површине под наводњавањем и противградним мрежама. (Кесеровић, 2017)

 

Предлог развоја концепта

 

Како би се постигао секторски циљ, неопходно је реализовати следеће задатке:

1)        Урадити воћарску рејонизацију Србије. Треба дефинисати воћарских рејона и подрејона у Србији са детаљним описом климатских, земљишних, топографских и биотичких карактеристика. Ово подразумева и креирање листе воћних врста и сорти и препорука и ризика за њихово гајење на одређеном подручју.

Резултати би били следећи:

  • Нови засади воћа подизали би се искључиво на подручјима која својим агроеколошким карактеристикама омогућавају постизање високих, редовних приноса плодова високог квалитета;
  • Губитци приноса воћа у Србији услед лошег одабира локалитета и неповољних услова средине би се смањили, те би се повећао просечан годишњи род воћа;
  • Повећана рентабилност и продуктивност производње.

 

Створени би били услови за интензивирање производње, увођење нових технологија и иновирање сортимента.

1) Утврдити које су то воћне врсте и сорте најподесније за поједине рејоне јер би то представљало основу за плански и систематски рад на унапређењу воћарства. Сама разноврсност природних услова наше земље, а нарочито климатских, условила је и карактер воћарске производње у појединим нашим крајевима. У појединим воћарским крајевима, према обиму производње, издвојиле су се поједине воћне врсте, јер им услови за њихово успевање ту највише одговарају, мада су присутне и друге воћне врсте. Подстицајним средствима треба стимулисати подизање воћних врста у рејонима који највише одговарају за ту врсту.

2)        Трајно радити на повећању нивоа знања произвођача;

3)        Организовати Извештајно-прогнозну и саветодавну службу;

4)        Увести интегрални и органски концепт производње;

5)        Успоставити производњу сертификованог садног материјала;

6)        Увођење механизације у воћарску производњу;

7)        Повећати складишне капацитете и могућности за дистрибуцију воћа;

8)        Повећати прерадне капацитете по регионима;

9)        Повећати улагања у маркетинг;

10)    Формирати и јачати удруживање произвођача у задруге и акционарска друштва;

11)    За сваки регион оформити потребне инфраструктурне објекте, хладњаче, дистрибуционе центре и извршити избор врста воћа и сортимента унутар сваког региона.

 

У Србији се издваја 10 воћарских региона, и то:

1)      Суботичко-хоргошки рејон у којима се успешно могу производити јабука, вишња, шљива и трешња и леска.

2)      Фрушкогорски рејон где се успешно могу производити крушка, бресква, јабука, трешња, вишња, кајсија, орах, леска.

3)      Јужно-банатски рејон који је подесан за производњу крушке, брескве, трешње и на нижим теренима јабука и вишња.

4)      Подунавски рејон изузетно повољан за производњу крушке, јабуке, брескве, кајсије, трешње, вишње, шљиве и јагоде.

5)      Тимочки рејон је подесан за производњу вишње, ораха, јабуке, кајсије и купине.

6)      Шумадијски рејон има добре услове за производњу јабуке, шљиве, малине, крушке, брескве, вишње и ораха.

7)      Западно-моравски рејон изузетно повољан за производњу малине, боровнице и шљиве али се могу гајити и јабука, кајсија, трешња, вишња, купина и јагода.

8)      Подринско-колубарски рејон овде најбоље резултате дају следеће воћне врсте: шљива, малина, боровница, вишња, јагода, јабука, крушка, лешник и трешња.

9)      Јужно-моравски рејон изузетно повољан за производњу вишње, јагоде, купине, крушке, јабуке, кајсије, трешње и боровнице.

10)  Косовско-метохијски рејон је повољан за производњу јабуке, вишње, ораха, трешње и кестена.

 

Из ове макро-рејонизације се види да Војводина нема услова за производњу малине и боровнице, а ове две воћне врсте се масовно шире, као и бресква и кајсија у равничарском делу.

 

 

СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ И МЕРЕ

 

А. СТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА РАСТ И СТАБИЛНОСТ ДОХОТКА ПРОИЗВОЂАЧА

1)      Олакшан приступ тржишту земљишта, финансијског капитала и нових технологија;

2)      Јачање производног ланца (повезивање, стандарди, брендирање);

3)      Смањење производних и тржишних ризика;

4)      Производи веће додате вредности (кроз стандарде, дораду, прераду).

 

Б. РАСТ КОНКУРЕНТНОСТИ

1)      Обезбеђивање високог степена самодовољности у кључним прехрамбеним производима након либерализације увоза;

2)      Оспособити пољопривреду и прехрамбену индустрију за извоз ширег асортимана производа на најзахтевнија тржишта.

 

В. ОДРЖИВО УПРАВЉАЊЕ РЕСУРСИМА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

1)      Унапређење квалитета земљишта (смањење киселости, ерозије, пошумљавања, класификације)

2)      Нитратна подручја и заштита вода

3)      Спречавање даље деградације ресурса у ПОУПП.

 

Г. УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И СМАЊЕЊА СИРОМАШТВА

1)      Изградња и унапређење квалитета руралне инфраструктуре

2)      Активирање руралног тржишта рада диверзификацијом руралне економије.

 

Д. СТВАРАЊЕ НОВИХ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ СИСТЕМА ТРАНСФЕРА ЗНАЊА

1)      Перманентни „Tailormade“ програм и тренинг за различит групе корисника

2)      Подршка програмима и пројектима за креирање нових производа и услова.

 

Реализацијом свега напред изнетог, реализацијом научних и стручних пројеката до 2040. године могуће је повећати приносе код свих воћарских врста.

 


Табела 8. Принос по ha по воћним врстама на основу пописа 2012. и планирани принос 2040. (Кесеровић, 2017)

 

Воћне врсте Принос 2012. t/ha Принос 2040. t/ha
Јабука 10,7 50,0
Крушка 7,49 40,0
Дуња 12,70 30,0
Шљива 7,0 25,0
Вишња 6,0 18,0
Бресква 6,27 25,0
Кајсија 7,1 22,0
Трешња 6,9 15,0
Орах 1,89 3,5
Леска 8,0 3,0
Малина 8,0 15,0
Купина 9,0 20,0
Јагода 14,7 20,0

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>