Home » 0 Branislav Gulan » Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, peti deo

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, peti deo

ПОВРТАРСТВО

 

Производња поврћа у Србији има веома дугу традицију. Гајило се 68 најразличитијих врста поврћа. Има сва обележја производње у региону, на југоистоку Европе, Европи и свету. Гаји се релативно велики број врста. У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста најразноврснијег поврћа. Производи се целе године у башти, на њиви и у различитим облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора.

Доминантне повратске врсте су: парадајз, грашак, купус и кељ, црни лук, паприка, пасуљ, диње и лубенице, шаргарепа, краставац и бели лук. Статистика овде придодаје и кромпир, који код себе сврставају и ратари.

Званична статистика води евиденцију о производњи 10 повртарских врста и кромпира. У периоду од 2010-2016. године у просеку се произведе 1.028.789,3 t поврћа и 724.211,0 t кромпира са површине од 123.676,9 ha (74.616,8 hа десет повртарских врста и 49.060,1 ha кромпира). Поврће се највише произведе у АП Војводини (377.466,6 t), а кромпир у региону Шумадије и Западне Србије (312.989,0 t). Процена је да се у баштама (48.799 hа) произведе још око 409.240 t поврћа. Осим тога на значајним површинама се производи кукуруз шећерац (3.433 hа), зачинска паприка (3.558 hа), боранија (2.558 hа), карфиол (422 hа) и брокола (380 hа) углавном за потребе прерађивачке индустрије. У сталном заштићеном простору произведе се око 247.202,0 t поврћа са површине од 2.421,8 hа. Процена је да се у привременом заштићеном простору произведе још око 120.000,0 t свежег поврћа са површине од око 3.000,0 hа.

С агрономског и економског становишта највећи значај код нас има њивска производња поврћа, затим производња поврћа из заштићеног простора, производња семена и садног материјала и на крају производња поврћа у башти. Њивска производња поврћа и производња из заштићеног простора намењена је домаћем тржишту и за извоз, док је производња у башти превасходно намењена за сопствену потрошњу у домаћинству, а вишкови се износе на зелену пијацу.

Велики професионални произвођачи на породичним комерцијалним газдинствима су производњу поврћа на отвореном пољу у целости реструктурирали и максимално интензивирали, уважавајући биолошке захтеве гајених биљака. Организовали су целогодишњу производњу квалитетног свежег поврћа по количини и асортиману поштујући принципе смене усева у времену и простору, уз одржавање плодности земљишта и увођење нових технологија гајења. (Илин, 2017)

Код нас у различитим типовима заштићеног простора поврће се производи:

  1. На природном земљишту;
  2. На смешама чисте баштенске земље, згорелог стајњака, компоста и/или тресета;
  3. На индустријски начин припремљеним супстратима органског порекла (кокосова влакна, или на смешама од црног и белог тресета);
  4. У систему „без земље“ (супстрати неорганског порекла, камена вуна);
  5. Техником танког хранљивог филма;
  6. Ebb & Flow.

 

Интензивна производња поврћа у специјализованим породичним комерцијалним газдинствима подразумева производњу поврћа као главног усева (паприке бабуре, туршијаре или роге, парадајз паприке, зачинске паприке, црног лука, парадајза за свежу потрошњу и прераду у сок, кромпира, мркве, першуна, паштрнака и целера, краставца корнишона за прераду), накнадног усева (кељ пупчар, купус, краставац корнишон), у пострној сетви, односно садњи (краставац корнишон за тржиште, карфиол, броколе, цвекле за прераду, купус за прераду и свежу потрошњу током зиме и раног пролећа) и у предзимској сетви (зимски лук, спанаћ), уз увођење механизације и наводњавања као обавезне агротехничке мере. (Илин, 2017)

Мере аграрне политике у производњи хране, поготово у најинтензивнијим гранама пољопривреде као што је производња, чување, прерада и дистрибуција поврћа, морају бити свеобухватне и што је можда још важније на што дужи рок. Конкурентност домаће производње поврћа омогућиће мере аграрне политике примењене на начин и у складу са мерама аграрне политике у земљама ЕУ. Ове мере су у функцији опстанка и развоја села (такозвани рурални развој), а подразумевају:

  1. Директну подршку произвођачима поврћа плаћањем по ha;
  2. Мере подршке које су усмерене ка развоју села (рурални развој);
  3. Институционална подршка развоју повртарства, финансирањем нових технологија и неопходне пратеће механизације и опреме за савремену производњу поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору.

 

Мере аграрне политике у производњи поврћа треба да обезбеде конкурентност производње у односу на окружење, али и на земље ЕУ, поготово у односу на земље изнад 450С ГШ. Осим конкурентности производње важно је мерама аграрне политике обезбедити количину, континуитет и квалитет произведеног поврћа за свежу потрошњу, топлу и хладну прераду, кишељење, дехидрацију или сушење, производњу полу и готових јела и производњу дечије хране у првом реду за домаће тржиште, али и за извоз.

 

Стање у производњи поврћа у Србији и мере које би требало предузети

у периоду до 2040. године – SWOT анализа (Илин, 2017)

Компаративне предности у производњи поврћа Слабости у производњи поврћа
1)      постоји дуга традиција у производњи поврћа;

2)      повољни агроеколошки услови (едафски и климатски);

3)      довољне количине воде;

4)      квалитетан домаћи и страни сортимент високе адаптабилности, униформности и стабилности;

5)      спремност произвођача да уводе нове  технологије;

6)      релативно јефтина радна снага;

7)      оспособљени кадрови за увођење нових технологија гајења;

8)      висок квалитет произведеног свежег поврћа за свежу потрошњу и прераду;

9)      почело се улагати у складиштење и чување свежег поврћа намењеног домаћем тржишту и извозу;

10)  развијена прерађивачка индустрија с уведеним стандардима квалитета.

1)      мале површине, уситњен посед и одсуство концентрације производње;

2)      одсуство специјализације у производњи поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору;

3)      мали број гајених врста;

4)      слабо развијена агроиндустрија;

5)      недостатак органске материје-стајњака;

6)      недостатак повртарске механизације;

7)      недостатак система за наводњавање;

8)      застарела технологија производње поврћа на отвореном пољу код већине произвођача чија је производња у комбиновано ратарско-повртарском плодореду;

9)      старосна структура произвођача поврћа и ангажоване радне снаге;

10)  скуп репроматеријал (дизел, гас, струја, минерална ђубрива, пестициди, семе, супстрати, малч фолије, агротекстил…);

11)  недостатак знања, посебно у производњи поврћа у заштићеном простору;

12)  мале површине под заштићеним простором;

13)  низак ниво технологије и опремљености у производњи поврћа у заштићеном простору;

14)  мањак складишног простора за краткорочно и дугорочно чување поврћа;

15)  недостатак откупно-дистрибутивних центара по регионима и велетржница;

16)  монополски положај прерађивача поврћа;

17)  циклуси у понуди и тражњи произведеног поврћа;

18)  недостатак свежег поврћа из предзимске, зимске и рано пролећне производње;

19)  сезонски карактер производње и потрошње поврћа;

20)  ниска свест и необавештеност потрошача о биолошкој вредности и значају поврћа у исхрани, а у складу са препорукама светске здравствене организације;

21)  нема развијене свести о ефектима маркетинга на потрошњу свежег и/или на различите начине прерађеног поврћа.

 

Могућности у производњи поврћа у Србији Претње у производњи поврћа
1)      омогућити произвођачима поврћа субвенције за укрупњавање поседа и куповину земље;

2)      субвенционисати куповину система за наводњавање на отвореном пољу и у заштићеном простору;

3)      субвенционисати набавку повртарске механизације и то: садилица за контејнерски расад, сејалица за сетву ситносемених култура на гредицама, на банку, разривача, подривача, машина-фреза за прављење гредица, машина за постављање система „кап по кап“ и пластичних фолија, машина за прављење ниских пластичних тунела, постављање агротекстила, противградних мрежа или мрежа за сенчење, набавку платформи за бербу поврћа и комбајна за индустријску производњу поврћа;

4)      субвенционисати пилот пројекте и набавку пластеника/стакленика и пратеће опреме;

5)      подстицати и субвенционисати коришћење алтернативних извора енергије (жетвених остатака, геотермалних вода, топлих отпадних вода индустрије и ветра);

6)      субвенционисати пилот пројекте за подизање складишта за краткорочно и дугорочно чување поврћа и/или ревитализацију складишног простора;

7)      спречити монополски положај прерађивача поврћа;

8)      подстицати произвођаче да са конвенционалне пређу на интегралну производњу поврћа;

9)      подстицати развој органске производње поврћа;

10)  подстицати сертификацију технолошког процеса производње, чувања и прераде поврћа;

11)  субвенционисати увођење најновијих технологија гајења на отвореном пољу и у заштићеном простору и семенарству поврћа.

1)      постоји објективна опасност да тржиште Србије буде преплављено увозним поврћем сумњивог квалитета, семеном и садним материјалом;

2)      драстично смањење конкурентности, количине, квалитета и континуитета у производњи и преради поврћа;

3)      недовољан број инспектора у инспекцијској  служби и непостојање акредитоване националне лабораторије за контролу квалитета увезеног поврћа, али и поврћа из домаће производње;

4)      недостатак капитала код професионалних произвођача за неопходне инвестиције у репро материјал, повртарску механизацију, заштићени простор, складишта за чување поврћа;

5)      недостатак капитала за инвестиције у прерађивачке капацитете и/или за  ревитализацију постојећих прерађивачких капацитета;

6)      смањење производње поврћа испод нивоа сопствених потреба;

7)      уништавање домаћег семенарства и зависност од увоза семена поврћа и садног материјала кромпира и лука;

8)      драстично смањење броја ангажованих радника.

 

(Табеле 9 и 10)

 

 

Табела 9. Планиране површине под поврћем и кромпиром у периоду

до 2040. године (ha) у Републици Србији

 

Врста

Године

2017. 2020. 2030. 2040. ПРОСЕК
1. Кромпир 49.060 54.000 54.500 46.724 51.071
2. Пасуљ 12.450 13.600 14.243 15.000 13.823
3. Грашак 6.825 10.000 12.993 14.930 11.187
4. Црни лук 5.020 5.600 14.792 15.000 10.103
5. Купус и кељ 11.450 12.000 17.423 18.000 14.718
6. Паприка 13.140 17.000 18.994 20.000 17.284
7. Парадајз 9.500 10.000 18.421 20.000 14.480
8. Бостан 6.850 7.500 12.088 15.000 10.360
9. Мрква 3.000 3.500 7.626 8.616 5.686
10. Краставац 4.100 4.500 9.386 9.609 6.899
11. Бели лук 2.500 3.000 4.000 5.000 3.625
12. Зачинска паприка 4.100 4.250 4.750 5.000 4.525
УКУПНО 127.995 144.950 189.216 192.879 163.760

 

 

Табeла 10. Планирани приноси поврћа и кромпира у периоду до 2040. године (t/ha)

у Републици Србији

Врста

Године

2020. 2030. 2040. ПРОСЕК
1. Кромпир 18,9 35,0 50,0 29,8
2. Пасуљ 2,5 2,9 3,0 2,7
3. Грашак 6,4 8,0 8,5 6,9
4. Црни лук 13,1 45,0 70,0 34,6
5. Купус и кељ 14,5 42,0 65,0 34,0
6. Паприка 12,6 25,0 50,0 24,6
7. Парадајз 10,2 30,0 80,0 32,5
8. Бостан 19,3 40,0 100,0 44,3
9. Мрква 14,5 35,0 60,0 30,4
10. Краставац 9,9 12,0 15,0 11,4
11. Зачинска паприка 10,0 18,0 25,0 15,3
УКУПНО - - - -

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>