Home » Sela » “Prenošenje oblaka” u Mrštanima (Leskovac)

“Prenošenje oblaka” u Mrštanima (Leskovac)

Мрштане лежи у средини алувијалне равнице коју је формирала Ј. Морава. Засељено је између села на левој обали Ј. Мораве: Доњег Крајинца, Манојловца и Доњег Буниброда са истока, Бадинца са СИ, Братмиловца, Лесковца и Рудара са запада. Иако својим атаром прелази и на десну обалу Ј. Мораве, ово село нема близу себе никакву текућицу, што је редак случај за сеоска насеља. Збијеног је типа, а у средини, по угледу на многа равничарска села у Области, има празан простор, на коме је расло култно дрво – дуд са крстом.

Име села. – Борисав Трајковић, из Мрштана, стар 67г, испричао ми је легенду по којој је име селу дао први насељен род Мрсини. Преци овог рода су се први населили на овом месту долазећи из Губеревца, па је по њима село добило име Мрштане. Ово је Борисаву казивао његов отац Арса, а Арси његов отац Трајко. Легенду о имену села Мрштана потврдио ми је и Стојан Мрсин, стар 82г из рода Мрсиног. Мрсини су се иселили из Гиберевца и населили у будућем Мрштану вероватно у доба када се Губеревце, угрожено од Мораве, помештало на данашње своје место. Мрсини су, у страху који је у њих улила вода, потражили место што даље од ње, па то може и да објасни, иначе необичну појаву, да се село насељава на месту где нема текућице.

О Мрштану немамо података из старијих српских извора. Овог села нема ни у сумарном попису села нахије Дубочица с почетка 16в, мада се помињу имена многих данашњих села у долини Мораве, међу којима и Губеревце као зијаметско село. Врло је могуће да се село Губеревце налазило на првобитном месту и да је његово помештање

Први траг о селу Мрштану, који је мени познат, налази се у тефтерима нишке митрополије које је 1935г објавио у Скопљу Јован Хаџи-Васиљевић. У овом извору се помиње неки Хамза Мрштанац. Овај документ потиче из 1731г, дакле с почетка четврте деценије 18в. У то време, што значи стотину година пре реформе турског царства, Мрштане је припадало зијамету, лену већег значаја и пространијем од тимара. У чији све лено после овога улазило ово село, и шта је било са њим после танзиматске реформе, немамо података. Ја сам од Борисава Трајковића сазнао само то да му је деда Трајко казивао како је Мрштане било господарско село и да му је господар био неки Турчин са титулом бега. Тај мрштански господар није становао у селу, али је присуствовао врши.

Из прошлости овог села, за етнолошку науку је веома интересантан један обичај који нисам срео ни у једном моравском селу, који није забележио ни вредни сакупљач народних обичаја Драгутин Ђорђевић на простору Лесковачке Мораве. То је обичај „преношења облака“. Ево у чему се он састојао и како је обављено то „преношење облака“.

Уочи Ђурђев-дана у селу се, у глуво доба ноћи, састану четири Стојана, пре тога од села одређени за тај посао. Уз сваког од њих су још двојица сведока. Сваки од њих понесе са собом по један колац. Из центра села крену сва четворица у четири стране света: исток, запад, север и југ. Уз пут Стојан и његови пратиоци не смеју да проговоре ни једну реч. Када Стојан дође до границе сеоског атара стане и пободе у земљу колац, па се окрене натраг и врати истим путем у село. То чине и остала тројица Стојана. Ни у повратку не сме нико са својим пратиоцима – сведоцима да проговори ни речи.

Забодени колац у земљу на граници сеоског атара називају потком, дакле називом којим се зову и знаци од земље око њива и ливада који означавају трећим лицима да власник запоткане њиве и ливаде, не сме у њих пуштати своју стоку да пасе отаву или траву по стрњици и кукурузишту.

Повратак четворице Стојана у село се подешава тако да дођу једновремено у центар села. Ту где они има да се сретну налази се нека зграда у којој се приређује заједнички обед за све сељаке. У тој згради чекају сакупљени Мрштанчани да се четворица Стојана врате у село. Кад се они врате и дођу до ове зграде проговоре први пут пошто се пољубе:

„Пренесосте ли облак?“ питају се и одговарају: „Пренесосмо!“

После тога настаје гозба, песма, свирка и коло. И то траје цео дан. Тако су до другог светског рата Мрштанчани славили Ђурђевдан.

Радњом „преношења облака“ магијски се преноси замишљени градоносни облак преко поља сеоског атара и по народном веровању тиме се штитило поље од градобије током лета те године. Разуме се, ово се чинило сваке године.

У селу живе ови родови:

  1. Рубини, досељени из Губеревца 3к,
  2. Прилепски, из Прилепца 7к,
  3. Ковачеви, досељени из Ковачеве Баре 9к,
  4. Присјачани, из Доњег Присјана 2к,
  5. Тончини, нп 3к,
  6. Савинци, нп 13к,
  7. Ђуђини, нп 2к,
  8. Чикини, нп 4к,
  9. Дачкини (од деде Даке), нп 3к,
  10. Дакинци, нп 12к,
  11. Новаци (Марковићи) из Дејана 1к,
  12. Ицини – Вацкини, нп 2к,
  13. Мирини, нп 4к,
  14. Ђилинђије (Илићи), нп 5к,
  15. Спасини, нп 5к,
  16. Чешњови, нп 10к,
  17. Пендини (Димитријевићи), нп 2к,
  18. Чуљкови, нп 8к,
  19. Антанасови (Димитријевићи), нп 2к,
  20. Цвејкини, нп 3к,
  21. Белкићови, нп 6к,
  22. Шоњини, нп 5к,
  23. Бебини, нп 5к,
  24. Костадинови, нп 5к,
  25. Мрсини, из Губеревца 17к,
  26. Ценини, из Губеревца 3к,
  27. Савић Сава, нп 1к,
  28. Доктурови, нп 8к,
  29. Дркини нп 5к,
  30. Тилкини, нп 6к,
  31. Копкини, нп 6к,
  32. Штрбини, нп 2к,
  33. Петковци, нп 5к,
  34. Цветковићи, нп 1к,
  35. Божанини, нп 4к,
  36. Анђелков Мане, нп 1к,
  37. Тонић Бошко, нп 1к,
  38. Костић Ђорђе, нп 1к,
  39. Јацини (Коцићи), нп 4к,
  40. Грбуљини, нп 4к,
  41. Ранђелови, нп 6к,
  42. Стојановићи, нп 3к,
  43. Бајини, нп 4к,
  44. Стаменкови, нп 7к,
  45. Дичини, нп 3к,
  46. Петкови, нп 2к,
  47. Жупанови, нп 5к,
  48. Цокичкини, нп 2.

П.С. Мрштане је имало 518 становника у 1879, 634 у 1884, 1.215 у 1948, 1.431 у 2002, и 1.332 становника у 2011 години, у томе 42 млађих од 5 година (96 од 15 до 20), уз просечну старост од 43,2 године.

„Leskovačko polje i Babička gora“ Jovan V Jovanović, izdanja Narodnog muzeja u Leskovcu, Leskovac 1979g.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>