Površine pod lekovitim biljem u Srbiji

У прадавна, мрачна, времена када сам студирао, а то је било у прошлом миленијуму и прошлом веку, пре више деценија, Србија је имала катастрофалну хиперинфлацију. Имао сам друга на Економском факултету из Лесковца и он је у Београду материјално опстајао захваљујући ујаку који се бавио откупом и извозом лековитог биља, а упркос санкцијама УН-а за нашу земљу.

Када се спомене лековито биље прво помислим на планинске ливаде, на прелепу природу Западне и Јужне Србије пуне шума и пашњака са мало становника.

Али, као припадник прастарих времена у погледу лековитог биља у потпуности грешим: оно је слично индустријском биљу и гаји се у близини фармацеутских компанија или за иностране фармацеутске компаније у Војводини.

У време пољопривредног пописа у Србији је под лековитим биљем било 21,3 квадратна километра територије наше земље а 90,2% свих површина било је у Војводини, 7,1% у Јужној и Источној Србији, 2,25% у Шумадији и Западној Србији 0,44% на територији Београда.

Посматрано по областима првих пет је било у Војводини и учествовало је са 88,4% у свим површинама под лековитим биљем. Јабланичка област, порекло мог колеге са факултета, била је тек на деветом месту.

Првих девет општина по површинама под лековитим биљем било је у Војводини и учествовале су са шест седима у укупној површини. Тек Бела Паланка на десетом месту подсећа на демографски опустелу Србију са природом која се обнавља и постаје све чистија и лековитија. Лесковац је на 13. месту.

Првих 10 насеља по површини под лековитим биљем учествовало је са 70% у укупним површинама а у пет су већину становника чинили Мађари. Делиблато на 10. месту подсећа на природу и Делиблатску пешчару.

Као крајње субјективном заостатку далеке прошлости поглед ми привлаче Равна Дубрава у општини Гаџин Хан, Преконога и Црнољевица у општини Сврљиг, Горњи Статовац у општини Прокупље са 21 становником просечне старости од 73,4 година у време пописа 2011. Ту су и Доњи Стрижевац у општини Бабушница, Трнови Лаз и Шишмановац у општини Прокупље, Дивљана у општини Бела Паланка.

На листи је и Растиште код Бајине Баште из кога су се Јездићи, преци моје супруге, иселили у време сеобе Срба (1690) у Велику Ператовицу код Грубишног Поља јер је немачки генерал одлучио да са око 5.000 Ужичана насели опустелу, а тек освојену, Западну Славонију. Чудио сам се, када сам ово село са супругом посетио, зашто су се одавде исељавали када је село готово у потпуности неприступачно, и идеално је за живот само хајдуцима и медведима.

И тако, одоше мени мисли у прошлост и у дивљину а лековито биље је веома профитабилан посао и површине под овим биљем биће све веће у Војводини. А колико веће, сазнаћемо приликом следећег пописа пољопривреде.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *