Шести фестивал књижевног стваралаштва на селу и о селу у Републици Србији

Друштво за народно просвећивање Светионик из Крагујевца фестивалом који је посвећен стваралаштву на селу и о селу упалило је својеврсну духовну лампу не само у Србији него и ван граница наше земље.

На наше конкурсе јављали су се аутори из Аустралије, Новог Зеланда, Немачке, Канаде рекао је Милутин Матић, директор фестивала ,,Моје село у причама и песмама’’. На конкурс је пристигло  95 радова од 55 аутора. Додељено је 12 дародавнциа и седам завхалница. Сви радови пристигли на конкурс биће објављени у зборнику фестивала. Oвогодишњи жири су чинили Бранислав Гулан, председник, Биљана Алавања, члан и академик, др Раденко Круљ, члан.

У претходним годинама организовано је пет фестивалских смотри ,,писане речи на селу и о селу’’, на којима је учествовало 458 аутора, са више од 1.000 ауторских радова, a најуспешнијим ауторима додељено је пт ,,Великих дародавница, 56 ,,Дародаваница’’  и 154 ,,Специјална признања’’, уз присуство више од 5.000 учесника и посетилаца на завршним свечаностгима, промоцијама зборника и књига аутора – учесника на досадашњих пет фестивала и другим приогним скуповима.

,,Конципиали смо јединствену културну манифестацију националног карактера (која је сад постала већ традиционална) на прострима Србије и Балкана која је, пре свега, намењена широком кругу становништва на селу, затим онима који су пореклом са села, али и свим ослаим људима који воле село – у градовима и селима, природу и здрав живот, као и онима који се баве књижевним, стручним, научним и другим радом који је везан за село и његово становништво у нашој земљи и српској дијаспори’’, рекао је приликом уручивања признанја др Милутин Матић, директор одржаног Фестилва ,,Писане и лепе речи’’.Ова јединствена национална културна манифестација, одржана у шумадијском селу Страгари афирмише стваралаштво посвећено селу, а оцењивани су радови аутора из Србије и дијаспоре.         

Добитници признања

I ВЕЛИКА ДАРОДАВНИЦА

  1. Миомир Филиповић Фића

Удружење културних стваралаца „Завичај“ – Сремска Митровица

  • За речник негдашњих речи у Срему

„Тако диване Сремци“

  • Новинар ФИЛИПОВИЋ има признања скоро колико и радова! Сад је у фази да се о њему све зна, па да му признања престављају вишак, односно да нема простора ни где да их чува!

—————————————————

I I ДАРОДАВНИЦА

  1. Мирела Митрић

Радио Телевизија Војводине – Емисија „Бразде“, Нови Сад

  • За ТВ причу

„Село као инспирација“На фестивалу ,,Моје село у причама и песмама’’ које је по шести пут организовало друштво за националну просвећивање ,,Светионик’’ из Крагујевца награђени су аутори и РТ Војводине.За репортажу ,,Село као инспирација’’ у категорији телевизијских остварење награду је добила Мирела Митрић. За репортажу ,,Село као инспирација’’, емитовану у култној емисији ,,Бразде’’ у категорији телевизијских остварења награда је уручена Мирели Митрић. У првом плану је тимски рад и морам да напоменем да је сниматељ репортажу о Великој Ремети која је награђена данас био Бојан Огњановац ,а монтажер Емануел Долама изјавила је Митрићева.

Фото: M.M. –Ђорђе Симовић, Мирела Митрић и Стеван Давидовић

У РТВ Војводине кроз емисије о селу и животу у њему, чији ја аутор Мирела Митрић, борби произвођача хране да је буде довољно у Србији, али и тежњи да се остваре  њихова права за бољи живот од овог посла, приказан је у живот 4.700 села којих данас има у Србији. Никада није бежала ни од тема у којима није увек леп и срећан живот, сељака,  али је у текстовима увек поштовала правило заната, да се чују обе стране! У очеквиању бољег живота на селу, који се кроз обећања чека већ деценијама, она је увек – оптимиста!

  1. Мирољуб Мића Вулић

Клуб писаца и уметника УПС „Независност“ – Београд

  • За монографију

„Разгледнице општине Житорађа“

  • Миливоје Трнавац

Књижевни клуб Савеза пензионера Србије, село Гојна Гора – Горњи Милановац

За причу

„Гојна Гора – село на крају“

  • Раде Бакрачевић

„Штајерске новице“, Марибор – Грац, Словенија – Аустрија

  • За пројекат и текстове о повезивању и сарадњи пољопривредника из 24 општине Србије и Словеније већ је добио низ признања. Стваралачки напор  Срба на просторима на којима смо се затекли по распаду наше некадашње заједничке домовине захтева од нас, који смо остали далеко од наше отаџбине, да још чвршће повежемо наш народ са Матицом. Желимо да се национално, привредно, економски, просветно и верски одржимо. Да сачувамо српски језик, културу, веру и не на крају и наше обичаје које смо са собом донели у други свет. У североисточном делу Словеније, на тромеђи са Аустријом и Мађарском живи око 11.000 Срба. Већина њих су радници словеначких фабрика, а неколицина приватни предузетници. Сви заједно су велике српске патриоте. Штајерска колонија Срба настала је пре 15. година као потреба наших људи да ојачају своју патриотску делатност, али и сарадњу са локалним властима у Марибору, Цељу, Раденцима, Мурској Соботи и Грацу у Аустрији.
  • Љиљана Бошковић

Књижевни клуб Савеза пензионера Србије, село Врбица – Аранђеловац

За песму

„Песма Шумадији“

  • Стеван Давидовић и Ђорђе Симовић

Радио Нови Сад – Нови Сад

За радио емисију о селу и пољопривреди

„Агроаргументи“

  • За препознатљив стил у радијском извештавању о тематици села, кроз емисију Агроаргументи, награђени су Ђорђе Симовић и Стеван Давидовић. Ова награда није само за мене и колегу Давидовића него за све генерације аграрних новинара који су ту емисију уређивали. Реч је пре свега о врсним агрономима каже Симовић. Колега Симовић и ја обилазили смо села да видимо шта је то што би они волели да чују на радију, задовољни су и један пољопривредник нам је рекао да има три радио апарата, један у спаваћој соби, дуги у кухињи трећи у штали приметио је Давидовић. Симовић и Давидовић су избором актуелних тема, пажљивим одабиром саговорника и својом посвећеношћу подигли емисију Агрументи у сам врх аграрног новинарства у Србији и тако више него заслужено завредели добијање овог ласкавог признања. У њиховим аргументима се види да аграр у Србији није стратешка грана!
  • Рада Лотина

Издавачка агенција „Лотина“ – Земун

За збирку песама

„Село је наше врело“

8.      Миладин Вукосављевић

Село Љубић – Чачак

  • За збирку песама

„Излуци из пепела“

  •    Михаило Берчек

Ревија и сајт „ТопСрбија – најбоље из Србије“ – Нови Сад

  • За репортажу

„Прича о Страгарима“

  • Ревија сајт ,,ТопСрбија – набјоље из Србије’’ присутна је у сваком селу Србије. Прикaзујe напредна села и задруге, сеоски туризам, али и живот оних села која нестају. Кроз његову причу и фотографију, указује се пут којим треба да иду села како би опстала и остала. Из његових текстов аи прилога произилазе и предлози како се могу ојачати та села и задруге са младима из средњих пољопривредних школа. Јер, сваке године из тих школа као свршени средњошколци изађее око 2.500 младих школованих кадрова који редстављају добру базу за државу која би требало да их стимулише да остају у селима, да стварају породице и производе храну за себе и тржиште. Јер, породице већ имају њиве, а држава треба да помогне за финансирањем за подизање засада и нове производње али заштитних мрежа.

10. Др Мирослав Здравковић

Портал „Makroekonomija.org“ – Београд

  • За студију

„Сточарство у Србији 1905: међународно, регионално и временско поређење“

  • Кроз научно гледање на село и дешавања у њему, која приказује кроз бројке Мирослав Здравковић се истакао и пронашао своје место у јавности са занимљивим чињеницама и бројкама које се цитирају у земљи и свету када се жели приказати стање у селима Србије. Из његових радова види се дуготрајна девастација сточарства у Србији. Резултата тога је да оно данас су БДП аграра учествује само са 28,1 одсто, са даљом тенденцијом пада. Резултат је да Србија мора за своје потребе да увози свињско месо!  Из његових анализа које нису само пука игра с бројевима већ аналитички прикази  кроз бројке и доказе, да се ратара и фармера власт у Србији сети само кад они протестују или уочи избора. Сведоци смо тога у 2023. години.   У прилогу за зборник радова са Шестог фестивала у Страгарима приказао је сточарство кроз бројке! Кроз сточарство он приказује и кретања у селима Србије. У њима је све мање оних који су остали да живе у селима, па се у њима све мање чује и  дечја граја.
  1. Горан Мулић

Лист „Пољопривредник“ – Нови Сад

  • За фотографије

„Пољопривреда некад и сад“

  • Са својим најбољим другом – фотоапаратом – Горан Мулић кроз једну фотографију увек приказује детаље за које треба најмање 1.000 речи да се прикажу! У прилозима за Шести фестивал у Страгарима, кроз фотографије приказао је  аграр Србије некад и сад. Свака фотографија је посебна прича за себе!
  1. Др Драгољуб Ђорђевић

Село Доњи Комрен – Ниш

За социолошки оглед

„Синко мој, згасну наше селце“

  • Брка, како га ми од миља зовемо је човек који живина  селу, прича и пише о селу. Човек од науке, али би и остао из села, чије приче на сваког ко га позбнаје,. Остављају утисак врсног познаваоца метналитета села не смао у Србији, већ и у свету. Ја га знам већ две и по деценије, понајвише са традиционалних Власинских сусрета. На њима је људе од знања о селима и живпоту у њима, са својим знањем окупљоа пок проф др Ђура Стевановић. Ја сам заптамио ои једно међу последњим њеовим делимаљ, а то је публикација ПОГРАНИЧЈЕ–ИЗ АРХИВА ВЛАСИНСКИХ СУСРЕТА – СЕЋАЊА 1995 –  2021. година.

I I I ДАРОДАВНИЦА – ЗАХВАЛНИЦА

  1. Град Крагујевац – Крагујевац;

       2.   Компанија „Malbex WBI“ д.о.о. – Београд;

       3.   Месна заједница Страгари – Страгари;

       4.   Основна школа „Јулијана Ћатић“ – Страгари;

      5.  Ловачко удружење „Сребрница“ – Страгари;

6. Бранислав Гулан, аналитичар и публициста – Нови Сад;

    7.  Српска Краљевска Академија научника и уметника (СКАНУ) – Београд;

Председник жирија

   Бранислав ГУЛАН, аналитичар и публициста

Страгари, 12. децембра  2023. Године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *