Home » 0 Miroslav Zdravković, Demografija, Sela » Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji

Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji

У 2013 години у Србији је рођено 65.554, умрло 100.300 те је пад броја становника износио 34.746, не рачунајући миграционе токове у и ван Србије. У овом укупном резултату имамо пет општина у којима већину чине грађани исламске, мухамеданске, вероисповести, које су имале већи број рођених од умрлих (Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац и Сјеница), као и Нови Сад и две општине у пБеограду (Звездара и Сурчин), те по њиховом искључивању у осталим подручјима укупно је рођено 55.832 лица, умрло 92.665, па је смањивање износило 36.833 лица.

У градовима је рођено 45.657, умрло је 53.169, те је смањење становника износило 7.512. У селима је рођено 19.897 детета, умрло је 47.131 становника, па је смањење броја износило 27.234, што представља 78,3% укупног смањења становништва, мада у селима живи тачно две петине становништва (2.915 од 7.187 хиљада у време пописа 2011 године).

Опстанак српског народа из ове перспективе искључиво зависи од проналаска еликсира плодности који ће вратити живот у села, а састојке тог еликсира треба тражити далеко од садашње економске политике, и још даље од антисрпске политике социјалистичког развоја након Другог светског рата кроз производњу урбане сиротиње и полутана.

Пошто је извесно да ће за 50 и више година бити писане књиге о народу који је нестао, а који се звао Срби, Серби или Серви, и да ће трагови његовог постојања још увек постојати у називима река, брда и насеља, можда је бесмислено и несврсисходно апеловати и предлагати да се некакве мере против тог нестанка смисле и спроведу. Још помињати паре у време преко потребних уштеда, а када се субвенционишу странци да овде користе јевтину радну снагу, и када се свакојака чуда са новцем пореских обвезника чине, као и са претеклим материјалним добрима у власништву државе, није ни лепо ни пожељно.

Ево, ја ћу да скупим храброст за ту дрскост.

Буџетом за 2014 годину предвиђено је 47,25 милијарди динара за дечју заштиту, а што је тачно 1,25% предвиђеног БДП-а Србије у овој години. Да ли је то мало или много, не знам. Лепо би било да неко истражи и упореди издатке за ову намену у другим земљама, у апсолутним износима и у релативном уделу, у јавној потрошњи и у БДП-у. Да ли је она добро циљана, која јој је функција, такође не знам.

Знам само да села рапидном брзином одумиру, и да готово целокупна површина Србије пусти од становништва. И ту иде мој предлог.

Претпоставимо да у нашој скупштини седе посланици који раде у интересу народа, и да је то случај са свим нашим државним институцијама. Скупштина је овде важна јер она изгласава закон о буџету, па као што је прошле године потврдила неке споразуме са Албанцима о Косову и Метохији, може да потврди и жеље и намере да нас буде више, а не мање, и то консензусом какав је тада, скоро постигнут (а оне који су били против народ је казнио на изборима па их сада нема у скупштини).

Дакле, када се буде предлагао буџет за 2015 годину, посланик АБВГД из партије ЂЕЖЗИЈ насељен у КЛМНЊО предложи амандман на члан ПРСТЋУФХЦЏШ, у коме ће стајати:

„Формира се Фонд за подстицање наталитета у сеоским срединама у износу од 30 милијарди динара (0,75% пројектованог БДП-а) . Он ће бити финансиран наплаћеним акцизама са фиксним уделом. Прикупљена средства биће једнако подељена свим женама које роде децу у сеоским срединама“. То даје по 1.507.765 динара, а што је 12.690 евра по званичном курсу на дан 17.8.2014 године.

Мало мање уколико би се родило мало више деце, али сумњамо да бабе могу да рађају, те би ово био више сигнал младима где су приоритети политике државе: село и његова обнова. Новац из Фонда би био искључиво у власништву мајки, и могао би да се искористи наменски (обнова куће, куповина пољопривредних машина, земљишта, и сличне намене).

Ефекти овакве мере могли би да се процењују врло брзо, од тренутка најаве у октобру до идућег пролећа статистички би се обухватио повећан, или смањен, прилив трудница на гинеколошка одељења, или на друге начине, па би онда и било смислено осудити меру као разбацивање парама пореских обвезника или похвалити је као ефикасну меру у погледу раста броја рођене деце у селима.

У Русији постоје резултати демографске политике: број рођене деце повећан је са 1,2 на 1,8 милиона од 2000 до 2013 године, а од смањивања становништва за скоро пола милиона годишње први пут имају позитиван природни прираштај од ко зна од када (средине 80-тих или почетка 90-тих година прошлог века). У овом поређењу то би значило раст броја рођене деце са 65 на 100 хиљада и прелазак у позитиван наталитет за 10 до 15 година, уколико би се „снажно“ и „драматично“ кренуло са овим или сличним мерама.

Уколико се не приступи, за 10-так година имаћемо 40 и мање хиљада рођених, 120 и више хиљада умрлих, а ко ће уопште закопавати по селима умрле биће непознаница.

Србија је некада давно, након Карађорђевих победа над Турцима и Милошеве политике клизавог подаништва, јачала као држава и имала је становништво које се множило. Ово множење применили су као оружје Албанци на Косову и Метохији, али и у Македонији и где још.

На територији Кнежевине Србије, а пред Српско-Турске ратове 1876-1878 године, број становника увећан је тачно два пута (99,6%) за 40 година, од 1834 до 1874 године: са 678 хиљада на 1.354 хиљада. Густина насељености повећана је са 17,9 на 35,8 становника по километру квадратном. Данас је она мања од тада просечне у пар десетина општина, а ускоро ће то постати на целој територији ван Београда, Новог Сада и још пар урбаних центара. Данас је битно да се гледају турске, индијске и остале ТВ-сапунице, да се распрода шта још може, а где може и поклони и субвенционише, а онда ће бити крив народ јер није „променио свест“, а да би му било боље.

Прилажем листу 100 насеља која су најбрже релативно расла између пописа 1834 и 1874 године. Већина (сеоских) насеља из приложене листе имала је и најоштрији пад у броју, од 1948 па до задњег пописа.

10 Komentara na Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji

  1. Опстанак српског народа из ове перспективе искључиво зависи од проналаска еликсира плодности који ће вратити живот у села, а састојке тог еликсира треба тражити далеко од садашње економске политике, и још даље од антисрпске политике социјалистичког развоја након Другог светског рата кроз производњу урбане сиротиње и полутана.

    Vidjeli americke gradove na razglednicama pa preko seljackih ledja htjeli nabrzaka “modernizirati i industijalizirati” novo drustvo i da se usput zaboravi sta su napravili u vrijeme WW2.

    Ako postoji i jedan razlog za porez da se nekom uzme to je da se da majci za djecu. Ovaj sistem u svijetu je nekompatibilan za radjanje.

    Zakon divljine je ovakav, cije ovce na livadi njegova livada.

  2. Tesko da bi skupstina mogla na taj nacin da dejstvuje jer to automatski povlaci ulogu poslanika kao svrsishodnu sto u danasnje vreme nikako nije slucaj.

  3. Demografski problemi Srbije pocinju sa Balkanskim i Velikim ratom. Tada je toliko muskih glava poginulo da je negativna i sve ubrzanija demografski spirala logicna posledica. Jeste da su slicnih, samo u znatno manjoj meri, imali i drugi evropski narodi, ali u nas su politicke odluke da se kontinuirano vode ratovi, zajme goleme svote novca za njihovu realizaciju, odlucujuce uticale na uspsotavljanje trajnog siromastva i prateci demografski kolaps.

  4. Ja bi sav novac od Beograda na vodi preusmerio u Zdravkovicev predlog. Da iko ima miligram mozga sa sve premijerom,predsednikom i njegovom zenom koja ima fond, to pitanje bi bilo pitanje svih pitanja u Srbiji.

    Samo bilmez i tupson moze da vidi prednost u izgradnji poslovnog prostora u odnosu na ovu problematiku a onda logicki i na sistem skolstva..Pa onda kanalizacije i septickih jama koje na kisnim godinama bukvalno pokazuju da Srbija pliva u govnima.

    Iako nemam obicaj da koristim grube reci i neprikladne nazive ,ovo sam ucinio namerno ne bi li neko shvatio da nije dovoljno biti javna licnost,imati funkciju i biti medijski zastupljen da se ne ubraja u mediokritete.

    Dakle u Srbiji je moguce da se sve to bude ali ujedno i glup.Na kraju krajeva i amerikanci su imali nekoliko predsednika koji nisu mogli da rese ni ukrstene reci no za razliku od nasih despota oni su bili okruzeni pismenim saradnicima.

  5. Slazem se sa idejom uz nekoliko modifikacija.

    Treba subvencionisati dete rodjeno na selu i koje ZIVI na selu. Dobar deo seoskog stanovnistva vec ima imovinu u gradu i samo ceka momenat kada otac, majka, baba ili deda napuste svet da predju u centralno grejanje. Ekonomska mera koja bi pomogla je da te viseclane porodice imaju pomoc pri ukrupnjivanju zemlje, ukrupnjivanju, ili osnivanju zadruge.

    Takodje treba subvencionisati i dete rodjeno u gradovima/ urbanim selima do recimo 15000 stanovnika, gde vec postoji infrastrukura obrazovanja i zdravstvene zastite, i koji takodje beleze pad kvalitetnog stanovnistva. Narocito obrazovanog. Kuce popunjavaju izbeglice iz pasivnih sela sa slabim obrazovanjem. I pada civilizacijski nivo malih mesta u Srbiji. Ta mesta su neupotrebljiva za bilo kakvu ekonomiju i odrzivi razvoj.

    U mikro zajednicama, kao sto su sela i delovi gradova, sa ogromnim natalitetom umesto isplate pomoci uveo bih vaucere za kvalitetno obrazovanje u lokalu i po internatima u vecim centrima sirom Srbije. Tako bi Albanska ili Romska deca sa manje sanse da pristupe dobroj skoli, mogli da pohadjaju gimnaziju u Sremskim Karlovcima, Subotici ili recimo V Beogradsku. To bi ujednacilo nacin zivota i sanse u sledecoj generaciji tzv manjina. I ucinilo da imamo integrisano drustvo umesto enklava i geta.

    • Vezano za prvi deo- sela u Srbiji nemaju adekvatnu infrastrukturu, vodovod i kanalizaciju, tako da kada to bude u normalnim okvirima onda se moze govoriti o ukrupnjivanju, zadrugama i sl.

      • To se ofsetuje sa subvencijom. Ne moras imati vodovod, ali mozes da imas hidrofor. Kanalizaciju nema trecina Beograda, i pola Dedinja i dobar deo Svajcarske. Ono sto je vazno jeste da regionalni centri budu jaki. Dobra skola, dobra bolnica.

  6. Ne postoji ekonomski model, koji bi nas mogao izvuci na pozitivnu stopu nataliteta,(Nemacka, USA, Kanada ekonomije jacih drzava nisu u stanju to da urade, a kamoli nasa banana drzava ne treba se zavaravati, lagati sebe…statistika je neumoljiva i brutalna, ali je istinita…babe ne radjaju decu, mladi napustaju sela…
    Resenje: Jacanje ekonomije drzave, zaposljavanje, podsticaji za majku i dete, maksimalna zastita zene i deteta,kroz obrazovanje, zdravstveno osiguranje, i najvazniji segment socijalno osiguranje majke i deteta, radila ne radila majka, mora imati socijalnu sigurnost… (podici majku i dete na najveci presto), a ne otvarati sigurne kuce…vise nije IN zene da radjaju decu, nece vise nijedna da bude fabrika dece…i da joj deca budu topovsko meso usijanim glavama…Drzava koja ubija svoju decu istoj toj drzavi i ne trebaju deca…

    • Nije tacno da ekonomski model ne postoji – pogledajte albanski demografsko/ekonomski model. Ili model srpske porodicne zadruge 17-18-19 veka.
      Zanimljivo je uporediti ekonomski model Albanaca i Srba u Juznoj Srbiji. Ako udjete u analizu videcete gde je razlika. Ni jedan ni drugi, naravno nije odrziv. Srpski potpuno, albanski sa stanovista resursa, ekologije i kvaliteta zivota.

  7. Шта ново рећи на нестајање Срба. Историја се понавља по ко зна који пут. Уз “слободу” жена увек иде и разврат. Тако су се распала царства због “слободе” лепшег пола. Сигуран знак краја неког друштва је кад се жене ничега не стиде, ни тела, језика, понашања…
    Не оптужујем жене јер нису оне криве него мушкарци. Уз ризик да ме прозову “шовинистом”, за сваку жену одговара један мушкарац. Док се не уда – отац, а кад се уда – муж.
    На крају, благо женама на страшном суду. Оправдаће се једном реченицом, “радила сам шта ми је мој човек рекао”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>