Home » 0 Miroslav Zdravković, Finansijska pozicija stanovništva » Trpež, krpež: Anketa o potrošnji domaćinstava Q2 2014

Trpež, krpež: Anketa o potrošnji domaćinstava Q2 2014

Према подацима из Анкете о потрошњи домаћинстава у другом тромесечју 2014 године домаћинста су у просеку располагала са 55.280 динара, трошила су 50.827 динара и штедела су 4.453 динара месечно.

У односу на исто тромесечје 2013 године, примања домаћинстава повећана су за 2,8%, издаци за 1,5%, а вишак је повећан за 20,7%.

Изражено у омиљеној иностраној валути, примања домаћинстава износила су 478,3 евра, издаци су били 439,8 евра, те је вишак био 38,5 евра. У односу на исто тромесечје 2013 године, примања су у еврима смањена за 0,3%, издаци за 1,5%, а вишак је повећан за 17%.

Структура примања становништва је постала опасно зависна од само два извора: плата из редовног рада (46,7%) и пензија (34,4%), који у збиру учествују са 81,1% у укупним приходима. Опасно, зато што смањивање ових извора обара укупно расположиве приходе, а да нема баш много алтернатнивних начина да се надомести пад. Узмимо, на пример Албанце на Косову и Метохији: они имају из пуно извора по 10 и више процената прихода (ван редовног рада, од дознака…), па њима смањити пензије или плате у јавном сектору би се много мање одразило на укупне приходе домаћинстава, у односу на домаћинства у Србији.

По 25.793 динара од плата и 18.996 динара од пензија чине основ за укупну потрошњу, док из осталих извора долазе занемарљиво мали износи, највише од: пољопривреде (2.114 динара), остала примања од социјалне помоћи (1.951), остала примања (1.449) и приходи ван радног односа (1.144 динара). Наши толико хваљени арбајтери су, према проценама Анкете о потрошњи домаћинстава послали само 792 динара по домаћинству, што је на процењени број од 2.466.316 домаћинстава 1.953.322.272 динара месечно, мало мање од 6 милијарди динара у том тромесечју или једва 50 милиона евра. Што је мало, мало је.

Ну, да се врнемо на много важнију расходну страну осиромашених кућних буџета и биланса. У овом тромесечју се појело хране за по 20 хиљада динара по домаћинству, у просеку, а то је учествовало са 39,5% у укупним расходима кућних буџета. Уз храну још две намене су биле изнад 5% укупне потрошње, а то су: становање са 7.965 динара (15,7%) и транспорт са 4.447 динара (8,7%). Све остале намене финансиране су са мање од две црвене и једном зеленом (др. Цвијић на слици).

Интересантна је међугодишња динамика ових позиција: на храну је потрошено 7,2% мање новца, док је на саобраћај потрошено за 20,3% више. Овај раст за петину ме буни, ем је шверц комерц општа појава у јавном превозу, ем су поплаве утицале на пад стандарда грађана.

Званично су расходи на алкохолна пића, дуван и наркотике износили 2.306 динара и повећани су за 1,9%, те би било лепо упоредити их са приходима од акциза, а да би се видело да ли грађанство и сељаштво више или мање мота цигарете и прави напитке за сопствене потребе.

На обућу и одећу је потрошено 2.488 динара, и овај издатак је повећан за 5,6%. Уколико је више трошено на куповину непромочиве обуће било би разумљиво, а уколико је више у тржишним центрима то већ не би било лепо, јер су папрено скупи, да не користим грубље изразе.

Опрема за стан и текуће одржавање однели су по 2.281 динар просечној породици месечно и овај вид потрошње повећан је за 3,9%. Откуд?

Можда пад издатака на здравље, где је потрошено 2.213 динара (-0,7%), уз дијеталну исхрану може да пружи објашњење како су сви ови други издаци повећани. Исто тако смањени су издаци на образовање (само 365 динара, а минус 2,1%), и на ресторане и хотеле (1.167 динара, -2,7%), тако да се имало од куда преусмерити у ове друге потребе. Мање хране, здравља, образовања и кафане ради више акцизних производа, одеће и обуће, опреме за домаћинства, комуникације, транспорта и рекреације и културе.

Ако се не улаже у образовање макар се више, и то за 11,7%, потрошило на рекреацију и културу, чак 2.223 динара. Да је отишло на културу било би лепо, ал све мислим да је отишло на развој мишића и обликовање тела, пошто образовање може само да штети, а ово чак и користи.

И тако, за неке трпеж и крпеж, а за неке леп живот.

10 Komentara na Trpež, krpež: Anketa o potrošnji domaćinstava Q2 2014

  1. I sad Vucic hoce da skrese ta primanja za 10-15% da bi sa tim valjda smanjio M1..jer to ima smisla . Ili misli da ustedi a da ne skrese budzet za istu vrednost sto je besmisleno ili mu je naum da tako finasira Beograd na vodi sto je budalastina..
    Ili hoce da jednokratno vrati spoljni dug u nominalnom iznosu ustedjenog novca sto je takodje glupavo..

    Sta mislite koja je opcija u igri… :) I zasto Srbija stedi ,to jest od cega Srbija stedi .

    Ako neko ima naum da obori standard u Srbiji i na taj nacin izvrsi ustedu mora znati da to znaci udaljavanje od EU i svake politike u tom pravcu jer ce se kapital i onako povuci.. Ja glasam za to ali mismim da trust radikalskih mozgova ( Nikolic-Jorgovanka-Vucic ) to ne razume..

    Ako stedis ides u kontra smeru a ako pokusas da u ovom trenutku krenes u novi investicioni ciklus onda opet glavnu prepreku za to pravi put ka EU tj.politika pristupa…

    Srbija mazohisticki uziva u petingu sa EU u istom trenutku u kom njeno rukovodstvo glavne adute trazi medju Arapima,Rusima i Kinezima…

    Sta nije u redu sa njima i logikom..elementarnom.

    U stvari ne bi me cudilo da je Vucic u momackom zanosu srednjih godina pomislio da je bogom dan da bude politicko marketinski mag koji ce proigrati ceo sveto kao Copavi..

    On u zanosu ,Jogrovanka mudrolija u klimaksu a Nikolic u Bajcetini pece rakiju sa Stanislavom Pak koja vise ne moze da popegla ni ves a kamoli njegove neocesljane misli..

  2. Gospodine Darko, kako mislite da odrzite deficit budzeta na nivou 2,5mlrd eur/godina, kako mislite da odrzite ocigledno neophodni nivo novog zaduzivanja? Kako planirate da sprecite raspad finansijskog sistema zemlje ako ne krenete u stednju? Opste je poznata cinjenica da devizne rezerve zemlje malte ne nisu u stanju ni da pokriju “garantovanu stednju” gradjana, kao i da su banke svoj kapital i debeo profit odavno iznele iz zemlje (i kontinuirano iznose) i da ce tzv nenaplative kredite morati da plati neko drugi. O kataklizmi poniruceg kursa sa problemima vracanja hipotekarnih kredita te nekog vida “normalnog” poslovanja da i ne govorimo. Mozda vi mislite da ce neko vecno zajmiti novac Srbiji? Ili se nadate da ce nekim cudom 800000 drzavno zaposlenih (navikli da primaju dobru platu bez obzira na okolnosti) odjedanput “progledati” i poceti da radi i jos bitnije trosi (vecinom) Srpske proizvode, a letovanja na inostranim morim zameni srpskim banjama.

    • PS
      Ovo je odgovor na pitanje: “Sta mislite koja je opcija u igri… I zasto Srbija stedi ,to jest od cega Srbija stedi .”

    • Gosn. Boki
      Napisali ste dve notorne laži i ultraspina: 2,5 milijardi deficita i 800.000 zaposlenih.
      Ovakve, propagandističke, antisrpske, ustaške komentare “A la Mile” ubuduće neću imati strpljenja da upozoravam, i da brišem. Idete u spam i vi i Mile.

      • Ok, izvinjenje. Tacan podatak je 780000 zaposlenih, barem po pisanju svih medija, a na osnovu izjava zvanicnika ove zemlje, koji uz to priznaju da jos uvek niko nije utvrdio tacan broj zaposlenih i tacan broj agencija pa je moguce da je cifra i veca od gore pomenute. Takodje Pavle Savic iz fiskalnog saveta i gospodin Vujovic danas ( ovih dana) pricaju o tome da je neophodno smanjiti deficit do 2017 sa sadasnjih 2,5mlrd (ocekivani deficit u ovoj godini) na 1 mlrd i da ce biti neophodno u 2015 i 2016 respektivno smanjivati deficit za po 800 mil, a sto pak utice na njihov manevarski prostor u odredjivanju mera stednje. Sve iznete podatke mozete lako proveriti u pisanjima svih relevantnih medija, te izjavama ljudi ciji je osnovni zadatak i posao da se ovim temama bave, pa ako mislite da su lazovi i da preteruju vi banujte njih ( i nazovite ih ustasama). Ja zaista nemam razlog da sumnjam u njihove izjave a jos manje mogucnost da iste proverim, pa mi ostaje da rezonujem na osnovu dostupnih mi informacija, sto opet znaci da niti preuvelicavam stvari niti spinujem, vec samo sublimiram izjave fiskalnog saveta te ministra privrede i finansija (bivsih i sadasnjih). Neznam sta je tu lose i zasto me osudjujete.

        • Jedan lapsus u pitanju je naravno gospodin Pavle Petrovic predsednik fiskalnog saveta.
          Evo i jedan citat : “Kako je rečeno na skupu, plan je da se smanjivanjem plata u javnom sektoru i penzija, unapređenjem fiskalnog sistema, reorganizavanjem Poreske uprave i povećanjem efikasnosti javnih preduzeća u naredne tri godine deficit budžeta smanji sa 2,5 milijarde na milijardu evra.”
          a evo ga i link ka vesti
          http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=09&dd=16&nav_id=900404
          Da ne trazim dalje. Nas narod kaze ako koza laze rog ne laze.

          • Jedini plan tu je da se ne desei danas ono sto ce se desiti sutra sto je besmisleno. To je kao dete koje ne uradi domaci zadatak pa ocekuje da ce preko noci kometa potrefiti skolu…Ili da ce na nekom nocnom zasedanju doneti odluku o suspenziji domacih zadataka…

            Elem u stednji nema srece ,stednja je trpez i krpez..Stednja je opcija za siromasne da preguraju dan..Stednja nije plan to je iznudica,stednja je losa opcija.Stednja produbljuje siromastvo ,bedu i ocaj nacije.

            Recimo nikada necete cuti da neko u SAD ili GB kaze dajte da se stedi iako su duzni enormno. Oni ce pre proglasiti bankrot odmah i krenuti u novi ciklus jer stednjom se samo dangubi i iznuruje nacija i ekonomija.

            Meni nije jasno zasto je nekome problem da Srbija bankrotira kad se to inace desava u Srbiji svakih 15 godina..
            Ovde se od bankrota napravilo politicko pitanje jer kao bankrot bi nas udaljio od evropskog puta sto je triplicirana glupost. Prvo taj put je potuno nevazan a drugo agonija nije nacionalni interes Srbije.

            Da paradoks bude veci krug ce zatvoriti oni koji su ga i otvorili tj. SPS i radikali. Vucic i Dacic imace privilegiju da dva puta u jednom veku dovedu drzavu do kolapsa sto je i za dosta umesnije od njih pravi uspeh.Ali tu nije kraj nevoljama jer iz tog bunara opet ce da nas vadi neki Ceda,Tadic ,Sutanovic ili Kostunica sa mackom u krilu…

            Dakle nevolje u beskrajnom nizu…

            • Gospodine Darko.
              Delim vase misljenje u svemu izrecenom u poslednjem komentaru. Medjutim, moje licno misljenje je da politicka elita ima svoj niz prioriteta i interesa koji se apsolutno ne poklapaju sa interesima nacije. Nisu ni prvi ni poslednji nazalost. Drugo, iz vaseg komentara dalo bi se naslutiti da je Srbija suverena zemlja, sto je meni nimalo verovatno. Dakle Politicka elita mora da slusa mentore, mora da provodi program koji namece MMF i nema realnu opciju bankrota na stolu. Pogledajte samo slucaj Argentine. Sta bi bankrot doneo osim enormnog smanjenja plata i penzija i verovatno zavrsne potpune degradacije zdravstva i prosvete. Kako vidite poverioci su postali zasticena vrsta a bankrot drzavu uvodi u jos vecu agoniju. Otud me cudi i reakcija Administratora koji sugerise da svi zvanicnici ove zemlje lazu da bi opravdali provodjenje nametnutih im mera (sto je mozda delimicno tacno ali tesko ili nikako proverljivo), sa kojim ciljem? Bankrot je bankrot narodne stednje, gradjana, enormno smanjenje plata i penzija, ogromno propadanje dinara, hipotekarna kriza svih stambenih kredita i prodaja istih u bescenje, a sa druge strane, poverioci mogu eventualno prolongirati period otplate uz jos cvrscu kontrolu domacih finansija. Na kraju, izlaz je po mom misljenju “trazenje srece” van puta kojim idemo jer je vec sasvim ocigledno da je na ovom “Evropskom” necemo naci.

              • Ne ,to nije bankrot ,tj. nije sustina u onome sto je navedeno. Bankrot je preduslov novog ciklusa ,potencijal. Stavljanje tacke na agoniju..

                Na bankrot treba gledati kao na priznanje greske ,oprost i pruzanje mogucnosti da se narednom periodu greska ispravi i ne ponovi. Bankrot je ljudski i na lestvici drustvenih zbivanja ne zauzima i ne bi trebalo da zauzima neko visoko mesto…

    • Polemisanje oko deficita i zaposlenih asocira na frazu ‘o Romeo, zasto si Romeo’- pitala se Julija. :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>