0 Miroslav Zdravković

Vaskrs u Studenici pa dogodine u Prizrenu

Провести Васкрс у манастиру Студеница мени представља највиши духовни чин у току године, те намеравам, ако Бог да здравља, да сваки наредни док сам жив проведем у њему. Први пут сам био у манастиру за Васкрс прошле, 2014 године. Након обиласка Жиче кренуо сам са породицом аутомобилом кроз клисуру Ибра и баш је тада кренула да пада изузетно јака киша. …

Pročitajte Još »

Stočni fond u BJR u 2018: broj stoke, u odnosu na broj stanovnika i po kilometru kvadratnоm

Податке о сточном фонду нису објавили сви статистички заводи за 2019 па смо се овде бавили 2018. За Косово и Метохију смо унели податке из времена пољопривредног пописа из 2014. Сточни фонд је и на КиМ, као и у другим БЈР, од тада вероватно смањен, али овде нас много више интересују релативни показатељи од апсолутних бројева. Србија има све стоке …

Pročitajte Još »

Japan sa Srbijom ima deficit, i Srbija sa Japanom ima deficit: ko ima suficit?

Према подацима Јапана ова економска суперсила имала је извоз у Србију, у 2019, вредан 20,7 милиона евра а увоз из наше земље вредан 311,5 милиона евра, те је остварила дефицит од 290,8 милиона евра. Јапан је, од 2010 до 2019, повећао извоз у Србију 2 пута а увоз је повећао 102 пута, те је од 3 пута већег извоза прешао …

Pročitajte Još »

Ruska uvozna supstitucija u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima (PPP), 2008-2019

Русија је у претходних 12 година остварила укупан суфицит у робној размени вредан 1.682,5 милијарди евра, што је по 140 милијарди евра у просеку годишње. Суфицит Русије у трговини сировом нафтом износио је 1.222,6 милијарди евра, нафтним дериватима 720,3 милијарде и природним госом 419 милијарди што је у збиру 2.361 милијарди евра. По одбитку ова три производа дефицит у робној …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva starijeg od 65 godina po regionima u Evropi 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) о старом становништву по регионима у 2019. У прошлој године 20,3% становника ЕУ имало је више од 65 година, што је раст удела за 0,3% у односу на 2018, и раст за 2,9 процентна поена у односу на 2009. Србија је незнатно изнад овог просека са 20,4% старијих од 65 година, али то је великим …

Pročitajte Još »

Pčele izumiru zajedno sa ostarelom Srbijom

Србија је имала раст вредности извоза природног меда са 1,4 милиона евра у 2008 на 11,2 милиона евра у 2013 и од тада осцилира око вредности од 9 милиона евра, колико је износио у 2019. Рекордан удео Србије у светском извозу меда био је у време пописа пољопривреде у 2012 од 0,726%. Мада извоз природног меда стагнира, број кошница у …

Pročitajte Još »

Površine pod krompirom u Srbiji

Регион Шумадије и Западне Србије је, осим по малинама и другом воћу, познат је и као произвођач кромпира. Укупно 62% површина налази се у овом региону. Јужна и Источна Србија имају 22,1% од укупних површина, Војводина 15,8% А Београд само 0,8%. Моравичка област (61 квадратни километар), Златиборска област (54) и Јужнобачка област (18) имале су заједно више од половине свих …

Pročitajte Još »

Površine pod šargarepom u Srbiji po naseljima

Почетком марта ове године док сам лутао по јагодинској пијаци налетео сам на друга из одељења из средње економске школе. Стајао је поред камиона и продавао је џакове шаргарепа: по 5 килограма за 150 динара. Питао сам га за стање на тржишту и жалио ми се на конкуренцију из Војводине која је технолошки напредовала, инвестирала у опрему и ценама им …

Pročitajte Još »

Površine pod lekovitim biljem u Srbiji

У прадавна, мрачна, времена када сам студирао, а то је било у прошлом миленијуму и прошлом веку, пре више деценија, Србија је имала катастрофалну хиперинфлацију. Имао сам друга на Економском факултету из Лесковца и он је у Београду материјално опстајао захваљујући ујаку који се бавио откупом и извозом лековитог биља, а упркос санкцијама УН-а за нашу земљу. Када се спомене …

Pročitajte Još »

Rasprostranjenost koza u Srbiji i mali oglas

Аутор фотографије: Михаило Здравковић Мислим да није нека утеха то што ће Новак Ђоковић постати највећа тениска коза свих времена (GOAT) уколико Србија остане без правих коза. Од пољопривредног пописа до краја 2019. број коза у Србији смањен је за 17,5% (са 232 на 191 хиљада), најмање у Шумадији и Западној Србији (-4,3%) а највише у Београду за 35,9%. Овде …

Pročitajte Još »

Rasprostranjenog ovaca u Srbiji u vreme poljoprivrednog popisa

Аутор фотографије: Михаило Здравковић   У време пољопривредног пописа у Србији је 1.736,4 хиљада оваца што је давало 24 овце на 100 становника. На крају 2019. број оваца је смањен за 5,4%, смањен је и број становника али није сигурно за колико због исељавања до ванредне ситуације када се знатан број становника у Србију вратио. Број оваца је од овде …

Pročitajte Još »

Srbija je u 2019. postala najveći svetski izvoznik višanja!

Србија је у 2019 извезла 14.252 тоне вишања што је највећа количина у светској трговини. Мађарска је продала 10.322 тоне, Пољска 5.210 тона па следе САД са 3.176 тона. Србија је имала тек четврту вредност извоза, након САД, Канаде и Мађарске јер прве две продају вишње по 10 пута већој цени, Мађарска за око 50% већој, а просечна извозна цена …

Pročitajte Još »

BDP po oblastima Srbije u 2018.

Укупна БДВ у 2018 у Србији износила је 4.199 милијарди динара у 2018. Београд је имао 1.736 милијарди динара а најмању апсолутну вредност имала је Зајечарска област 36,5 милијарди динара. БДВ по становнику у просеку је износио 601 хиљада динара. Највећи је имао Београд (1.027) а најмањи Пчињска област (278 хиљада) па су несразмере у развијености биле 3,7 према 1. …

Pročitajte Još »

Gde žive najvredniji Srbi?

Однос према раду може бити последица мноштва фактора попут васпитања, историјског сећања, резултата који се радом постижу, лакоће са којом се ради… Нормално је да северњаци (у Европи) имају већу склоност ка раду од јужњака јер прве рад загрева а другима је врело и без физичког напора. Однос према имовини зависи од начина на који је стечена или се стиче. …

Pročitajte Još »

Srbija je 8. u svetskom izvozu sadnica i kalemova!

Када СТО објави годишње детаљне податке за претходну годину волим да истражујем да ли постоје неки повољни подаци о извозу пољопривредно-прехрамбеног сектора (ППП) – царинских шифара од 00 до 24. Ако изузмемо извоз цигарета, који прати и увоз дувана, највећи број производа из ППП представљају новостворену вредност блиску 100% вредности извоза. Ради се о домаћем материјалу и раду који треба …

Pročitajte Još »

Litije, uvoz farbe i zaposlenost u Crnoj Gori

До почетка марта масовна верска окупљања хришћана у Црној Гори будила су наду у обнову хришћанства, у човекољубље, у породицу, у духовне вредности испред материјалних… Корона вирус је осим забране јавних окупљања довео до офанзивног напада медија, НВО-а, режима, на СПЦ како у Црној Гори, тако и у Србији (медијски). Напад на СПЦ у обе државе доказ је да је …

Pročitajte Još »

Površine pod trešnjama u Srbiji

У време пописа пољопривреде у 2012 утврђено је да се под трешњама налази 2.074,2 хектара што је непуних 21 квадратних километара Србије. При томе код више од четири петине насеља уписано је да немају површине под трешњама (или имају мање од 5 ара), што је готово немогуће. Али, нећемо сад у овакве детаље. За Трешњевицу код Параћина уписана је нула, …

Pročitajte Još »

Rekordna vrednost izvoza vina u 2019. i površine pod vinogradima u Srbiji

Србија је у 2019. остварила рекордну вредност извоза вина од 18,7 милиона евра, након рекордних 17,1 милиона у 2018. У односу на 2008, вредност извоза је удвостручена. Већ у јануару 2020. вредност је готово удвостручена (1.559 према 862 хиљаде евра) у односу на јануар 2019, па у овој години можемо очекивати нови годишњи рекорд, уколико временски услови током лета буду …

Pročitajte Još »

SAD i Kina: Drugi svetski rat i korona virus

Два највећа светска оружана сукоба догодила су се у прошлом веку: Велики рат и Други светски рат. САД су биле у привилегованој позицији да су се оба сукоба догодила ван њене територије те је развој ратне економије утицао да њена економија расте како апсолутно, у величини, тако и релативно, у односу на остатак света. Док су ратни сукоби разарали Европу, …

Pročitajte Još »

Top 100 naselja prema površini pod jagodama

Пошто сам рођен у Јагодини а мајка ми је из Трешњевице могу слободно рећи да сам бобичастог порекла. Тако се и понашам: све што могу уситњавам на најмање делове. Када се спомену јагоде прва асоцијација су ми шабачка села. И ту нисам у праву. Тачно је да се највише узгајају јагоде у општини Шабац, али Шабачка (Мачванска) област није на …

Pročitajte Još »

Izdaci za javnu bezbednost u Evropi u 2018.

Србија има релативно малу апсолутну вредност издатака за унутрашњу безбедност, али има највећи удео ових издатака у БДП-у и у јавној потрошњи у Европи (без података за БиХ, Албанију и Црну Гору). У ЕУ су издаци за јавну безбедност од 2008 повећани за 22,2%. Само су Грчка, Кипар и УК (у еврима) смањили вредност ових издатака изражено у еврима. Највећи …

Pročitajte Još »

Koncentracija opreme za pečenje rakije u Srbiji

Мотив за проверу података из пољопривредног пописа из 2012. била ми је изјава Лукашенка како ће корону победити пољопривредни рад и трактори (линк). Како тракторе као податак не нађох, задржах се на опреми за производњу ракије. Једна чашица ракије дневно је стари српски лек за дезинфекцију и дуговечност. Тако памтим из детињства а како је сад не знам. Пре података …

Pročitajte Još »

Koncentracija magaraca u Srbiji 2012.

Не тако давно писао сам о непознатом броју магараца у Србији (линк). Сада видим да сам погрешио и да је њихов број познат, али и даље неодређен. Са 1.618 магараца, мула и мазги упоредиви смо са Уругвајем (1.643) и мало је земаља на свету са оволико малим бројем. Познато је да су магарци у Србији готово равномерно распоређени на северу …

Pročitajte Još »

Top 100 naselja prema površini pod belim lukom

РЗС има на свом порталу (линк) 23 табеле о попису пољопривреде из 2012. на нивоу насеља из којих, уколико се уједначе по броју редова, можемо добити личну карту сваког насеља са више десетина информација: колико је било домаћинстава, чиме су се бавила, колико су стоке имала и шта су гајила од биљака. Попис становништва 2021. ће нас суочити са застрашујућом …

Pročitajte Još »

Bez oficirki nema nam članstva u NATO

Према подацима из базе Евростат-а у оружаним снагама у ЕУ било је запослено 1.123,6 хиљада особа у 2018. Овај број је повећан за 4,6% у односу на 2013. Број жена у оружаним снагама био је 126,8 хиљада и повећан је за 32,8%, док је мушкараца било 1.123,6 хиљада и њихов број је повећан само за 2,1%. Удео жена у укупној …

Pročitajte Još »

Udeo žena na upravljačkim pozicijama u Evropi u 2018.

Више од 6,7 милиона лица имало је управљачке позиције у ЕУ, у чему 4,3 милиона мушкараца (63%) и 2,5 милиона жена (37%) link. Мало више од једне четвртине чланова управе јавно листираних компанија (28%) биле су жене, а мање од једне петине (18%) жена биле су виши руководиоци (senior executives). Другим речима, мада представљају половину запослених у ЕУ, жене настављају …

Pročitajte Još »

Albanke sve manje rađaju, stopa fertiliteta u 2018.

Мотив за проверу података у бази Евростата био ми је текст у Гардијану о јачању деснице у Источној Европи и жељи да се већом стопом рађања, финансијски подстакнутом, а не приливом миграната, повећа број становника линк. Пројекције о становништву, из угла источне Европе су прилично језиве: очекује се да ће број становника овог дела Европе бити смањен са 292 милиона …

Pročitajte Još »

Turkmenistan: naša zvezda vodilja

„Od Tuđmana do danas, trideset godina hadezeovci padaju ničice pred vođom kao Turkmeni pred Gurbangulijem Berdimuhamedovom.“ Ова реченица Анте Томића (линк) мотивисала ме је да на порталу ММФ-а потражим податке о економији Туркменистана. Гурбангули Бердимухамедов, како поетско име и презиме, је на последњим изборима у овој земљи добио 97% гласова. Опозиција се жалила да су услови били нерегуларни. О томе …

Pročitajte Još »

Opština Kučevo: neki demografski i ekonomski pokazatelji

Давање изјаве за ТВ Прву мотивисало ме је да прикупим податке о овој општини. Обрадовала ме је чињеница да је велика награда на лотоу припала неком становнику ове општине. Нисам никад био у Кучеву, али ћу наредних месеци издвојити времена (и новца за гориво) како бих обишао ово насеље и читав крај. По егзотици локације упоредиво ми је са Жагубицом …

Pročitajte Još »

Poređenje stočnog fonda Srbije i Slovenije 1992-2019.

Словенија је, након кратког непријатељства пред отцепљење од тадашње Југославије (напада на невине младиће ЈНА), постала земља за узор Србији. Мислим да су љубљанске таблице на аутомобилима постала трећа страна таблица по учесталости у Србији након бечких и циришких. Инвеститори из Словеније су свашта у Србији купили и изградили. Сада нешто од тога и продају па постаје власништво трећих земаља. …

Pročitajte Još »

Propuštena izvozna šansa – nadgrobne ploče

Да након 6-7 година, попут четки и метли, рециклирам тему мотивисао ме је текст о стећцима (линк) као доказ нашег вишевековног трајања на просторима где данас више нема Срба. Подаци, на жалост, нису по нас повољни. Када сам претходно писао Србија је остварила рекордну вредност извоза од 6,4 милиона евра у 2013, и то је било упоредиво са извозом метли. …

Pročitajte Još »

„Kosovski problem“ rešiti po ugledu na Novi Zeland

Када се спомену овце и козе мени је прва асоцијација Нови Зеланд, као светски лидер у њиховом извозу. Пошто је данашња Србија једна модерна и напредна држава ред би било да се угледа и на ову удаљену острвску земљу где има и мало српске дијаспоре. Према снајкиним подацима (ЦИА), који су напредни (forward looking), у јулу 2020 на Новом Зеланду …

Pročitajte Još »

Beograđani nadbrojali ovce u 2019!

„Према подацима приказаним у овом саопштењу (линк), у Републици Србији, са стањем на дан 1. децембра 2019, у односу на стање на дан 1. децембра 2018, већи је укупан број говеда (за 2,3%) и свиња (за 4,3%), док је мањи укупан број оваца (за 4,1%), коза (за 2,4%) и живине (за 2,8%). Говеда се највише гаје у Региону Шумадије и …

Pročitajte Još »

Belo Blato je među svetskim liderima u proizvodnji i izvozu četki i metli od prirodnih materijala

За Бело Блато ме везује одлазак у Царску бару пре седам година, а због кога ми се укућани, када се сете, смеју као тврдици (било би добро да је само због овог догађаја). У међувремену је ћерка, као обавезну лектиру, читала Молијеровог Тврдицу па је савршено разумела каквог оца има. Тада, пре седам година, није ни знала ни разумела моје …

Pročitajte Još »

90 godina od rođenja Borislava Pekića

Разговор новинара Новости са супругом покојног Борислава Љиљаном (линк) мотивисао ме је на овај текстић. Прeтходне три године провео сам читајући Златно руно, Писма из туђине, Сентименталну повест британског царства, Стопе у песку, и Године које су појели скакавци, док ми Време и ново време стоји поред рачунара, да сваког дана прочитам по неколико страница. Из своје евиденције о прочитаним …

Pročitajte Još »

Organsko zemljište u EU i u Srbiji u 2018.

Евростат је издао саопштење под насловом „Пољопривреда: површина под органском храном повећана је за 34% од 2012“. Укупна органска површина достигла је 13,4 милиона хектара у 2018, што је 7,5% од укупне искоришћене површине за пољопривредну производњу. Највећи удео органске у укупној пољопривредној површини имају у Аустрији, Естонији и Шведској а најмању на Малти (0,4%) и у Румунији (2,4), и …

Pročitajte Još »

Crna Gora – srpski Hong Kong ili rang zemalja prema ishrani svinjetinom

Интересантно би било када би постојао неки индекс слободољубља а како би га довели у однос да исхраном свињским месом. У Хонг Конгу, Кина трајали су месецима неки протести (ваљда још трају, не знам) а у овој кинеској покрајини (специјалном административном подручју) уносе највећу количину свињетине у организам. Макао Кина је на другом месту и он је комшијски близак Хонг …

Pročitajte Još »

Smanjen uvoz farbe iz Srbije u Crnu Goru u novembru 2019.

Мотив за проверу података био ми је текст г. Ивана Луковца (линк) о фарбањима и префарбавањима у Црној Гори. Црна Гора не доставља СТО-у детаљне податке о робној размени на месечном нивоу па их СТО „открива“ огледало статистикама других земаља, а и то на основу укупне вредности увоза, а не на нивоу производа. Г. Луковац на крају текста спомиње Б.Пекића …

Pročitajte Još »

Otkako se raspala Jugoslavija nepoznat je broj magaraca među Srbima!

Да ли постоји особа на планети која би умела да да одговор на питање по чему су истовремено слични следећи парови земаља: САД и Албанија; Румунија и Француска; Бугарска и Швајцарска; Мађарска и Израел; или Хрватска и Аустралија? Сумњам. Приложена табела нам даје очигледан одговор: по броју магараца. Осетио сам се прилично увређеним што српских података у бази ФАО нема …

Pročitajte Još »

Višedecenijski post u Srbiji

Када сам био у основној школи присуствовао сам родитељском састанку где је отац мог доброг друга молио родитеље да утичу на своју децу да не зезају његовог сина зато што је дебео. Разлог је прилично тужан, мајка није радила, он је имао малу плату, па су му деца до ситости долазила једући хлеб који је довео до гојазности. У приложеној …

Pročitajte Još »

Uticaj Svetog Nikole na uvoz ribe u Srbiju

Осим загађења ваздуха као меру нашег економског развоја можемо користити и увоз рибе, јер је пораст вредности доказ вишег стандарда наших грађана. Ако постоји статистичка сарма, малобројни који једу месо и многобројни који једу купус, за рибу нема производа са којим би је помешали и добили некакву варљиву статистику. Као прави Србин Моравац од све рибе највише волим да једем …

Pročitajte Još »

Natolitarizam u Srbiji

Читајући текст на црногорском порталу Аналитика Михаила Терзића (линк) препун језика мржње према Србији речником из деведесетих, који још увек живи у медијском простору Хрватске и Федерације БиХ, не пратим црногорски мејнстрим, а у Србији га користе другосрбијанци или случајни Срби (и ја живим у свету чуда да бих све тачно разумео и именовао), стварно се зачудим када видим да …

Pročitajte Još »

Protesti u Crnoj Gori i naseljavanje Srbije

Мало који историчар у Србији је упознат са чињеницом да не постоји „Велика сеоба“, већ да се 1690. догодио један од највећих геноцида у историји човечанства који су починили Турци (и Албанци) над Србима на територији Србије и садашње С.Македоније линк. Територија Србије је готово у потпуности опустела, султан је свестан опасности да толика територија остане без становништва (и пореских …

Pročitajte Još »

Posledice autokolonijalne propagande: uvoz hleba…

Дневни лист Политика „шокирао“ је српску јавност подацима да је удвостручен увоз хлеба и сличних производа у Србију (http://www.politika.rs/scc/clanak/445544/Ucili-su-nas-da-je-Vojvodina-zitnica-Evrope-a-Srbija-sada-uvozi-cak-i-hleb, (http://www.politika.rs/scc/clanak/445557/Zasto-hleb-mesimo-u-inostranstvu). Било би лепо да је удвостручен само увоз хлеба и сличних производа (које не могу да пронађем идентичне вредности по царинским шифрама), али када се погледа увоз свих пољопривредно –прехрамбених производа (ППП) има их где је увоз у прошлој години …

Pročitajte Još »

Da li nešto znači prosečna plata od 500 evra?

  Свакако да значи, то није спорно, боље да нам просечна плата буде 500 а не 470 евра, и то у целој 2020, а не само у једном месецу. Међутим, када се медијски спинује, излуђује народ попут мистерије убиства једне певачице, или „берберином“, или пак која је са киме урадила оно у ријалитијима, сам податак о 500 евра баш ништа …

Pročitajte Još »

Dani slave Srba Crnogoraca protiv smrti ili slave

  На концерту Бруса Спрингстина био сам у Бечу пре садам и по година, на дан када је формирана тадашња нова влада Србије. Ишао сам да по први пут видим свог рокенрол идола из дана славе у средњој школи, када сам са братом дошао у Београд да ујутру први купимо петоструки концертни албум 1987. године. Сада сам био са породицом …

Pročitajte Još »

Albanska Crna Gora ili drumovi će poželeti Srba

Према подацима Управе за статистику у новембру је регистровано 80,5 хиљада ноћења странаца у колективном смештају што је за 35,9% више него у истом месецу 2018. Домаћих је било 23 хиљада и повећање је за 4,3%. Међу овим страним ноћењима из Србије је било 7.370 а из Албаније 7.318, из Русије је било 5.412 а са Косова и Метохије 1.923. …

Pročitajte Još »

Moderno i unutrašnje gurbetstvo

Готово сви цигани (и Власи, Румуни и Роми) из родног села моје мајке Трешњевице код Параћина су пре пола века отишли на рад у Вијену, а има их и по Паризу, Швајцарској и ко зна где још. Много је и Срба, а не само Рома из мог села, отишло да „привремени“ рад далеко од Сунца властитог неба и већини је …

Pročitajte Još »

Broj putničkih vozila na 100 stanovnika u 2018 po opštinama i oblastima Srbije

Католички (и протестантски…) Божић је за мене статистички празник јер тог дана РЗС објављује (https://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdf/G201913046.pdf) статистички годишњак Општине и региони у Републици Србији. Из ових детаљних података свашта се може дознати о специфичностима одређених крајева Србије. Стога следи серија табела показатеља по општинама, попут концентрације свиња и оваца на 100 становника, нивоа инвестиција по становнику и запосленом, туристичком интензитету, и …

Pročitajte Još »

1.300 kaplara i 9. mart 1991.

НЕ ГЛЕДАТИ УВЕК У ЧАСОВНИК „Ноћас је покушај комунистичке мањине довео до уништења почетка парламентарне демократије у овој земљи. Скупштине, која је ваша и наша заједничка кућа, боримо за минимум слободе, та слобода у овој земљи не постоји. Морамо издржати, јер ћемо бити дужи и јачи од њих. Ја вам морам рећи да то није увек лако, али на крају …

Pročitajte Još »

Budžet Srbije i izgradnja zatvora u Kragujevcu

Буџет Републике Србије је најдрагоценији економски документ који скупштина усваја а директно и индиректно дотиче све наше животе целе године. Сад, страни инвеститори пажљиво анализирају тај буџет док се сиротињи раји пласирају афере о убиству певачице и свакодневно праћење квазипорнографских садржаја са могућношћу да са више камера прати исте глупости. Признајем да скоро две године нисам погледао ово најдрагоценије економско …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom uvozu kafe

Мотив да проверим светско тржиште кафе дао ми је колега тврдњом да је кафа класификована по категоријама, да се у свету махом купују прва и друга а да ми можда пијемо пету. Кафа је једна од најосетљивијих људских потреба па је тако југословенска економска криза на почетку осамдесетих година прошлог века почела њеним поскупљењем како би сваки њен становник ујутру, …

Pročitajte Još »

Zdrav razum i haos

У мало драгоценог времена проведеног у разговорима са Сашом Милојевићем сазнао сам за правило здравог разума у Енглеској (common sense): већина ствари се подразумева и вођена је здравим разумом, а закони и правила се успостављају где то није могуће на природан, подразумевајући начин решити. Сада, након Сентименталне повести британског царства и других дела Борислава Пекића ову енглеску изузетност почињем боље …

Pročitajte Još »

Lična potrošnja u Srbiji i EU, 2008-2018.

Евростат је издао саопштење о личној потрошњи у ЕУ у 2018, о најзначајнијим ставкама и графичким поређењем земаља чланица (линк). У бази података налази се и Србија па сам овде извукао основне податке о потрошњи по становнику у одабраним годинама. Шта нам кажу подаци? Србија је у десетогодишњем периоду одржала идентичних 24,8% од нивоа просечне потрошње становника ове интеграције јер …

Pročitajte Još »

Izdaci za socijalnu zaštitu u Evropi, 2008-2017.

Издаци за социјалну заштиту представљају једну од најважнијих функција државе уз спољну и унутрашњу безбедност и прикупљање пореза. На основу нивоа и структуре социјалне заштите требало би да се разликују партије „левице“ и „деснице“ које обављају власт, прве да инсистирају на већим, а друге на мањим, апсолутним и релативним издацима за социјалну заштиту. Евростат је издао саопштење о социјалној заштити …

Pročitajte Još »

Treći put u Hilandaru: ljubav i stid

Текст пишем док је Миљан Вукомановић са пријатељем Банетом у посети монасима пустињацима на југу Свете Горе у Каруљама. Побегао сам са Свете горе због лошег времена са жељом да то, Миљаново, искуство доживим следећи пут када одем, при дужем дану и лепшем времену. Први пут сам био у Хиландару, са осмогодишњим сином, пред Светог Симеона Мироточивог крајем фебруара 2014. …

Pročitajte Još »

Odnosi zavisnosti mladih i starih u evropskim gradovima

Евростат је објавио саопштење  о односима зависности младих и старих према радно-активном становништву (линк). Однос младих према радно-активним био је 35% у 2017. Однос старе зависности био је мало нижи – 33%. Према саопштењу (подаци се односе на 2017. мада има и података за 2018, а за Португалију и за 2019) најмлађи главни град у ЕУ био је Брисел са …

Pročitajte Još »

Noćenja turista iz Kine u odabranim državama i entitetima

Чињеница да су туристи из Кине у септембру имали највећи број ноћења у Федерацији БиХ, испред братских народа/држава Саудијске Арабије, Турске, Кувајта и УАЕ, мотивисала ме је да проверим како стоје и други у погледу ноћења Кинеза. За Хрватску сам овде изложио само податке о ноћењима туриста из Континенталне Кине[1], јер су и они довољно велики да нас укупни не …

Pročitajte Još »

Pad relativnog značaja BJR za robnu razmenu Srbije

Пре 101 године формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, преименована касније у Југославију (распаднута 1941-1945, са НДХ, окупираном Србијом и проширеним суседним земљама) , па у ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и од средине 2006. Србија је ослобођена (туђом вољом) сопствених заблуда. Рођен сам у СФРЈ и живео сам и у наредне две скраћенице, а деца су ми рођена …

Pročitajte Još »

Uvoz svinja u Srbiju u 2019. prepolovljen, nemački prasići su potisnuli hrvatske svinje

Када је у 2014. покренут извоз свињског меса за Русију тренутну корист од тог посла осетили су свињари у Хрватској и Мађарској – увоз живих свиња повећан је са 13 хиљада тона у 2013. (5,9 из Хрватске и 7,1 из Мађарске) на 34,4 у 2014. (18,7 и 15,2, респективно), али је брзо оборен на 15,1 хиљада тона у 2015 и …

Pročitajte Još »

Evropska budućnost zatvorenika i zatvorskih kapaciteta Srbije

Од избијања светске економске кризе 2008. било је мало позитивних промена у Србији којима смо се истакли или били упоредиви са другим европским земљама. Раст броја затвореника за 11,4%, до 2017, и броја затвореника на 100.000 становника за 16,5% је можда један такав, позитиван, индикатор. Обнављање демократије у Србији одлагано је колико је то комунистима било могуће, и тек што …

Pročitajte Još »

Uvoz piva u BiH iz Srbije i Hrvatske

Вест коју сам прочитао на порталу Б92 (линк и изворна https://www.capital.ba/proizvodjacima-iz-bih-pozlilo-od-piva-iz-srbije/#.XbmZ-8ouo2I.twitter) мотивисала ме је да проверим њену тачност. Уколико пођемо од претпоставке да Бошњаци, као искрени муслимани, не пију пиво, ни друга алкохолна пића, потрошача српске националности је дупло више него хрватске. Однос је био 1.087 према 545 хиљада приликом пописа 2013. и не треба сумњати да су се од …

Pročitajte Još »

Prisustvovanje kulturnim i sportskim aktivnostima u Evropi u 2015.

Према подацима из базе Евростата у 2015. је 63,7% становника ЕУ присуствовало макар једном у претходних 12 месеци неком културном догађају и 30,5% неком спортском догађају. У Србији је упола мањи део становништва присуствовао културном догађају (29,8%) и мало мањи (22,1%) спортском догађају. Мањи удео становништва који је присуствовао културном догађају од Србије имале су Бугарска, Румунија и Северна Македонија. …

Pročitajte Još »

Nagli rast iseljavanja iz Srbije u zemlje EU u 2018.

Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из трећих земаља у ЕУ (линк) у 2018. Податке треба узети са резервом из више разлога, а навешћемо за пример два: (1) тромесечни сезонски одласци на рад не значе трајно исељавање (на пример у летњој  сезони у Хрватску; (2) земља која је издала дозволу не мора да буде …

Pročitajte Još »

Proizvodnja električne energije u Evropi 1990-2017.

Србија је преживела у историји један од најтежих ембарга захваљујући два фактора: вишковима хране и електричне енергије. И у бившој Југославији Србија је била нето-извозник ова два производа како у свет тако и у друге републике. Не знам како би исте санкције примењене над Србијом преживело становништво неке земље која је нето увозник хране. Електрична енергија нам је послужила да …

Pročitajte Još »

Novija srpsko-hrvatska istorija sagledana kroz uvoz energije, 1990-2017.

Много је фактора који су утицали на исход до сада вођених ратова, попут: (1) броја војника; (2) опремљености војника оружјем; (3) борбеног морала и мотива бораца; (4) снабдевеност оружаних снага свакодневним потребама, интендантске услуге; (5) страх од казни услед дезертерства/повлачења; (6) страх од победника и његовог понашања… Много је ту могућих фактора где неки сасвим банални може утицати на победу …

Pročitajte Još »

Kriza homoseksualnih brakova u Nemačkoj

Као геј, Хрват и добар католик природно је да највише волим Немачку. Два пута нам је донела слободу, први пут оружјем, 1941, а други пут признањем[1] 1992. Живот у Немачкој, не само за Хрвате, је појам за благостање и слободу. Од свих слобода једна од најлепших је могућност да се склапају истополни бракови. Ту слободу нису стекли хомосексуалци у још …

Pročitajte Još »

Veljača, Handke i propaganda

Када желим да се освежим од српске простачке медијске понуде (свака част изузецима) приступим хрватском порталу jutarnji.hr. Осим обожаваног Анте Томића пронађу се пристојни текстови на којима се може потрошити пар минута. Вељача ми је „запала за око“ због српских медија који су истицали њено задовољство животом у Београду, позитивним искуством. Ја га не делим. Мучим се сваки дан са …

Pročitajte Još »

Nastavno osoblje po polu u Evropi 2017.

Већина мушкараца, барем тако мислим, имала је прва еротска осећања пре пубертета приликом поласка у основну школу, уколико су имали учитељицу. Још није пробуђена пубертетска сексуалност ка набујалим вршњакињама, а дошао је женски лик, ауторитет, први након мајке у породици. Нисам био те среће јер сам имао бабу пред пензијом која ме је тукла и вероватно од ње потиче стечена …

Pročitajte Još »

Uvoz životinja, ribe i prerađevina, 2008-2018.

Овде је приложено 12 табела о увозу 6 група производа, по земљама и по производима, а таксативно ћемо изнети по реченицу две о свакој табели. Укупно је, на свих 6 група производа, плаћено 2,7 милијарди евра у претходних 11 година (2008-2018), а годишња вредност увоза је удвостручена: са 189 на 386 милиона евра. Увоз живих животиња повећан је 3,5 пута …

Pročitajte Još »

Regionalna struktura zaposlenih u 2016, EU i Srbija

Евростат је објавио саопштење о регионалној структури запослених у ЕУ у 2016 (линк). Приложена је и мапа која приказује највећа релативна одступања сваког региона у односу на просек ЕУ. Са приложене мапе је јасно уочљиво да у Шпанији, Италији и Источној Европи пољопривреда и индустрија имају натпросечне уделе, док на северу Немачке, Француској, УК, Бенелуксу, Данској и у Северној Европи …

Pročitajte Još »

I Evrostat zna da pogreši, na svetski dan poštara

Евростат је, поводом светског дана поштара (9. октобра), издао пригодно саопштење (линк) о томе да 1,8 милиона запослених имају поштанске и курирске компаније у ЕУ, што даје 42 запослена у овој делатности на 10.000 становника у 2018. Евростат, као и увек, дао је и пут ка изворним базама података за запосленост и становништво. Проблем, то јест грешка, је у томе …

Pročitajte Još »

Krivi smo mi: 45+29?

На Путиндан пре 74 година рођена ми је мајка Љиљана. Деда је ратовао под  „Јорган планином“ а „његови“ су га ранили у Словенији код Зиданог моста, и последица рањавања био је бол у леђима до смрти 1991. Живео је 46 година као најсиромашнији у селу, а био је најобразованији. Почео сам да читам трећу књигу „Година које су појели скакавци“, …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno-prehrambeni sektor u bruto dodatoj vrednosti Srbije

Према подацима из базе РЗС-а бруто додата вредност (БДВ) повећана је у Србији за 71,8% од 1996. до 2018. У истом периоду пољопривреда, шумарство и рибарство су смањили БДВ за 1,1%, па је удео ових делатности смањен са 13,7% у 1996. на 7,9% у 2018. Пољопривреда има мултипликативни ефекат на остатак економије па смо овде „формирали“ пољопривредно-прехрамбени сектор (ПП даљем …

Pročitajte Još »

Prosečne zarade u Srbiji, Crnoj Gori i BiH po delatnostima

Просечне зараде су предмет великих злоупотреба свих политичара свугде у  свету. Од самог износа просечне зараде важнија је расподела којом се долази до просека (нпр. да ли већина има сличну просечној или је структура зарада биполарна па имамо статистичку сарму), какви су радни услови и сигурност посла, да ли се ради са пеленама и у модерним радним логорима, или запослени …

Pročitajte Još »

Srbija u trgovini zdravstvenim uslugama

Све чешће приликом коришћења јавног превоза примећујем жене са силиконима убризганим у уста. Ово ми изгледа наказно, али уместо одвратности превлада туга: зашто су несрећнице учиниле ову глупост? Не излазим у ресторане и друга јавна места како бих сазнао колико је ова силиконска наказност постала честа. На ТВ-у сам гледао неки туристички канал, који би требао да ме испуни лепим …

Pročitajte Još »

Uvoz slušnih aparata u Srbiju

Да би се имао складан, толерантан, хармоничан брак, осим што је неопходно искључити мозак када се уђе у свој  дом, потребно је и да се извежба селективан слух: када су саопштене команде да се чује, а када се сервира грдња, да се оглуви. Срећом да је ових других много више, па је глувоћа са повременим повратком слуха (када се команда …

Pročitajte Još »

Otkud migranti u Gruži?

У суботу 21.9.2019. имао сам срећу да проведем лепо поподне у Краљеву код Миљана Вукомановића. Миљан је најбољи човек на свету кога сам упознао, а сада је имао и одличан разлог за славље: радост због деце која одрастају у добре људе, уписују и завршавају високе школе. Прошле недеље сам читао о инцидентима миграната са становништвом у Куршумлији: заустављању аутомобила, уласцима …

Pročitajte Još »

Spoljna trgovina Srbije u vreme vladavine Aleksandra Obrenovića

Александар Обреновић је владао Србијом десет година и у том периоду је десет пута мењао владу и три пута устав линк. Да ли је срамота тим временом утицала да се овај период „гура под тепих“, па се потенцирају славне победе српске војске 1914. и 1918, а оно шта је народ од својих власти подносио потискује? Можда је народ и добро …

Pročitajte Još »

Srpska trgovina kozmetikom i toaletnim proizvodima

Након серије суицидно-морбидних аналитичких текстова замољен сам од колегинице да пишем о некој лепој теми. Има ли ичег лепшег од наших жена? Жене улепшавају свој изглед козметичких производима, старају се да хигијена свих укућана буде на адекватном нивоу те се ово наметнуло као тема – како стојимо у трговини козметиком? Детаљне податке о извозу и увозу не могу да коментаришем …

Pročitajte Još »

Hoće li kolaps javnog prevoza dovesti do promene vlasti u Beogradu?

Сећам се изјаве/констатације некада колидера највеће опозиционе партије, а сада председника Србије како када падне киша, у Београду дође до саобраћајног колапса. Прошло је много година од ове мудре и тачне констатације, али и даље кишу прати колапс саобраћаја. Оно шта се од тада драматично погоршало је јавни превоз. Сада, и без кише, имамо колапс јавног превоза. Најважније градске линије …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinom

Време је бербе грожђа. Познајем доста људи који су уложили љубав у одржавање винограда и производњу вина. Имам две трауме у вези са виноградом, обе повезане са оцем, јер сам са њим ишао да одржавамо виноград у Ћићевцу, да се не запусти. Једном сам српом себи одсекао парче меса на прсту малићу, а други пут је умро Тито, па смо …

Pročitajte Još »

Đorđeviću ostavka! Ponižavanje i poštovanje

Александра Ђорђевића сам до појаве Николе Јокића на квалификацијама за претходну олимпијаду апсолутно обожавао (имам статистику свих његових поена датих у репрезентацијама распаднутих Југославија, писану у реалном времену). На тим припремама сам се, након 15 година, одушевио једним кошаркашем: Николом. Дебељко, маса која се вуче по терену, а центар је тима, мозак екипе. На олимпијади у Бразилу разочарао ме је …

Pročitajte Još »

Stopa samoubistava samopovređivanjem u Evropi u 2016.

Према подацима Евростата број смрти изазваних самоповређивањем у 2016 износио је 53,5 хиљада што је 1% од свих умрлих у тој години. Подаци не укључују самоубиства извршена скоком, испијањем отрова и намерним дављењем. Уколико би се ово самоповређивање узело као критеријум за чланство у ЕУ Србија би требала да буде примљена одмах јер су нам мушкарци са 1,39% одмах уз …

Pročitajte Još »

Uvoz čokolada u Srbiju iz Nemačke i Poljske preko Hrvatske

Скоро ће пуне три године од како се хрватска председница згрозила подметачином да је деци делила чоколаде произведене у Србији (линк). Реших да проверим како се од тада развијала трговина овим слатким производом, Србије и Хрватске. Србија је из суфицита од 3,4 милиона евра у 2016. прешла у дефицит од 5,5 милиона евра у 2018. Повећан је укупан извоз са …

Pročitajte Još »

Korišćenje energije Sunca

Ко год да је летовао у Грчкој могао је да уочи да готово свака кућа користи соларну енергију за загревање воде, зашта год. Често у медијима чујемо о џиновским пројектима изградње соларних панела у Сахари и да другим локацијама. У ЕУ је површина под соларним панелима повећана са 4,9 квадратних километара у 1990. на 50 квадратних километара у 2016, што …

Pročitajte Još »

Stradali u NOB-u prema nacionalnoj pripadnosti i po godinama

Prvi put postavljeno 26.10.2017.   У времену хрватског историјског ревизионизма можемо стећи утисак да је Јасеновац био дивно место за рад, одмор и рекреацију, али и да је заправо Други светски рат био грађански рат међу Хрватима, јер су они били у НОБ-у најбројнији (!?). Овде се бавимо другом темом: Хрватима у НОБ-у најбројнијима. Шта нам кажу подаци? У НОБ-у …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini biskvitima

Мотив за претрагу крофни у међународној трговинској класификацији представља цитат који следи. Наравно, није вредело да ме укућани убеђују како се не тргује крофнама, па сам без тих резултата морао да се задовољим слатким бисквитима. Борислава Пекића су као доброг, поштеног, а наивног, намагарчили цимери у соби истражног затвора да тражи крофне јер је нов, а када нови дође часте …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva bez kade, tuša i unutrašnjeg nužnika u Evropi, rang zemalja

Мотив за ово изношење (проналажење) података је читање „Тракта о нужди“ Борислава Пекића (Године које су појели скакавци, први том). Ради се двадесетак страница генијалних запажања о улози нужника у људској историји, о значају „пражњења“ народа у мање битним стварима како се не би испразниле на напредним владама, итд… Препоручујем свакоме да прочита Борислава Пекића, не само овај нужнички опус, …

Pročitajte Još »

Pusti Drobnjaci i Ćićevac

  Имам пријатеља који је пореклом, по мајци, из Дробњака па сам искористио прилику да два пута прођемо кроз Жабљак и Шавник како бих видео и овај део српске земље. Дробњаци су вероватно били највеће српско племе. Од њих у већини потиче становништво Пљеваља, српско становништво у околини Сарајева, већински у Ивањици и Сјеници, мањински у Новом Пазару, у долини …

Pročitajte Još »

Stope slučajnog davljenja i potonuća u 2016.

Ирационални страхови представљају већину страхова како у појединцу тако и у народу. Да би били рационални неопходно је и објективно сагледати могућности од нежељеног исхода, што у већини застрашујућих појава није могуће. Становници Поморавља Велике Мораве имају велики страх од дављења у тој реци. Као дете сам слушао приче ко се и када удавио у Морави, и страшније од тих …

Pročitajte Još »

Naglo povećanje vrednosti uvoza piva iz Slovenije i Nemačke

Други август Евростат обележава као међународни дан пива и у свом саопштењу (линк) наводи Србију као другу земљу ван ЕУ, након Мексика на сувереном првом месту према количини пива увезеног са простора ван ЕУ. Том другом месту можемо захвалити Мирославу Мишковићу и одлуци Делта холдинга да уђе на тржиште Бугарске, пре него што је Делта продата Делезу. Прошле године је …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, izvozu roba i usluga, po stanovniku u 2018.

Мотив за ову анализу била је чињеница да Чиле има извоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП) вредан 16 милијарди евра што је вредност укупног робног извоза Србије (16,3). Чиле има робни извоз који је 63,9 милијарди евра и извоз услуга од 8,6 милијарди, што при 17,9 милиона становника даје већи робни извоз по становнику, али мањи извоз услуга по становнику од Србије. …

Pročitajte Još »

Čile i maline

Чиле је у претходних 40 година повећао БДП 5,4 пута, број становника је повећао за тачно две трећине те је БДП по становнику повећан 3,2 пута.  То је просечна годишња геометријска стопа раста стандарда од 2,95%. Чиле је у само четири године имао пад БДП-а: 1982, 1983, 1999 и 2009. Србија је у 11 година имала пад БДП-а од тога …

Pročitajte Još »

Saudijska Arabija: neki ekonomski pokazatelji

Саудијска Арабија је држава која се граничи са УАЕ где старлете из Србије обожавају да троше време и новац. Сад, да ли троше или приходују није нам потпуно јасно. Извесно је да би у Саудијској Арабији при истом понашању, какво да је, завршиле на робији, уколико не би биле растављене на комаде. Саудијска Арабија се деценијама уназад граничи са ратовима. …

Pročitajte Još »

Svetski izvoz ličnog naoružanja i municije, 2008-2018.

Подаци који су овде приложени спадају у најмање поуздане од свих података које објављује СТО о светској трговини из простог разлога што ова организација искључиво преноси званичне статистичке податке земаља чланица. Огледало статистике могу да открију велике нерегуларности у токовима, али то ми овде није циљ: овде се бавим промоцијом балканског бурета барута. Био сам на Ал Џазири у једној …

Pročitajte Još »

Godine koje su pojeli skakavci: istorijsko poređenje dinamike BDP-a

Уколико пођемо од претпоставке да је социјалистички концепт друштвеног производа упоредив са бруто домаћим производом можемо да чинимо историјска поређења. БДП у 2018. био је на нивоу економске активности из 1979, што значи да ће у 2019, при расту од око 3% достићи ниво из 1980. и бити за 6% нижи него у 1989, или око 7% нижи него у …

Pročitajte Još »

Av… Afganistan

Текстић је мотивисан сјајном гео-локал-политичком анализом Анте Томића о Афганистану (линк) и значају Хрватске у НАТО савезу. Србија је једнако неважна као и Хрватска, Афганистану и свету. Још увек могу бесплатно да приступим базама података СТО-а на најдетаљнијем нивоу па да видим имали каквих мајмуна, бикова и сличних производа којима би били интересантни овој несрећној земљи. Заједничко Србији и Афганистану …

Pročitajte Još »

Manastir Ravanica

У суботу 27.7. био сам по ко зна који пут у манастиру Раваница. Тачније речено, други пут, а ко зна који пут сам чекао укућане испред манастирских зидина (увек неприкладно обучен због летње врућине, приликом одласка у Сисевац). Не морате да уђете у манастир, и пред његовим улазом осетићете се величанствено, због природе која га окружује и због импозантног изгледа …

Pročitajte Još »

Stopa zaposlenosti domaćeg stanovništva po regionima u Evropi u 2018.

Евростат је објавио саопштење (линк) о интеграцији миграната са подацима о регионалним стопама запослености становника рођених ван ЕУ, становника из других чланица ЕУ и домаћег становништва на нивоу НУТС 2 регионалне класификације. У бази су и подаци за Србију и још пар земаља које нису чланице ЕУ, и овде нас је интересовало како су рангирани српски региони према стопи запослености …

Pročitajte Još »