Дужничко ропство је када се за дуг више издваја него за одбрану

Стални кадар и народна војска 1907. и 1908. године

Србија се, у годинама за које су овде приказани подаци, налазила између царинског рата, који је Аустрија започела 1906. године и Анексионе кризе започеле прогласом цара Франца Јозефа 5. октобра 1908. године (линк). Сукоб са Аустро-Угарском је тада већ изгледао неизбежним, а и потреба да се ослободи Косово и Метохија и да се уједини српство мобилисали су читав народ на припрему за велико страдање које је убрзо уследило.

Како се војска припремала за извесне сукобе у будућности?

Пођимо од финансија. Издаци за војску су у 1905. смањени за 9,4% и повећани су скромно у 1906. (+0,2%), 1907. (+0,7%) и у 1908 (+2,3%).

Разлог за спори раст издатака за војску био је презадуженост Србије која је настала пар година по признавању независности 1878, а због изградње пруге ка Солуну и Истанбулу, што је био предуслов великих сила да је признају.

Паралеле са садашњим финансијским стањем су запрепашћујуће: у 1905 (пре смањења војног буџета) издаци за државни дуг (23.706.782 динара) били су за 15,8% већи од издатака за војску (20.477.752 динара). Законом о буџету за 2024. (линк) издаци за сервисирање јавног дуга (без отплате главнице) планирани су да буду за 15,6% (183,6 милијарди динара) већи од издатака министарства одбране (158,9 милијарди динара)! Обавезе по отплати државног дуга су у 1908. нагло повећане, па су потребе по том основу биле за 41,8% веће од издатака за министарство војно.

У скупу од четири табеле приказани су подаци о сталном кадру и народној војсци у 1907. и 1908. години.

У 1908. години стални кадар је бројао 29.249 војника (а данас?), у томе је било 5.673 официра и 23.576 редова.

У односу на 1907. укупан број је повећан за 1.765, официра за 366 и редова за 1.399.

Десиле су се неке битне „структурне“ реформе, јер је број војника и официра у пешадији повећан за 5.077 (и у жандармерији за 1.333), а смањен у артилерији за 3.940, инжењерији за 611, санитету за 117, возарији за 107 и пекара за 164.

Могло би се помислити да се овде радило о лошој реформи у војној структури. Међутим, савремени сукоб у Украјини управо показује промене у руској војсци у 2023. у односу на 2022 – уместо напада оклопом без пешадије, сада је много више ангажовано пешадинаца. Тако је и тада Србија морала да се припреми за ослобађање територија у старој Србији а да касније, десеткована, дође чак до граница садашње Аустрије и Италије.

Разлог за ову промену броја редова у пешадији и артилерији је завршетак двогодишње обуке регрута у артилерији (и инжењерији и санитету), и повећања броја регрута у пешадији на 18-месечном и шестомесечном служењу.

Жандармерија је 1907. имала само 23 официра у својим редовима, а у 1907. је добила 1.180 редова на двогодишњем року, а и официрски кадар је повећан на 176.

Зашто је смањен број војника у свим родовима осим у пешадији и коњици није нам познато.

  Србија је тада имала демографски раст и из године у годину је природним путем требало да се повећава број редова.

Народну војску су, осим војних обвезника, чинили и коњи, кола за превоз и волови.

Из сећања Стевана Јаковљевића дознајемо да су од војне команде коњи били више цењени од војника, јер су постојале озбиљне административне процедуре за правдање њиховог губитка, што за редове није био случај. Коњи су омогућавали велику покретљивост артилерији, али и коњичкој дивизији, пешадији и снабдевању.

У 1908. години, у односу на 1907. повећан је број људи у народној војсци за 2.791, коња је повећан за 3.436, кола за 774, док је смањен број волова за 3.996.

Укупан број људи у народној војсци повећан је са 301.308 у 1907. на 304.099 у 1908, број коња је у 1908. достигао 43.944, кола 14.682 и волова 22.560.

Статистички годишњак Краљевине Србије за 1907. и 1908.

Министарство Војно стара се о организацији и усавршавању војне снаге. Министар Војни управља и администрује целом војском; он командује њоме у име Краљево. У погледу управе војском и њенога снабдевања, Министарство Војно подељено је на осам одељења: опште војно, артиљеријско-техничко, инжињерско-техничко, економно, благајничко, санитетско, инвалидско и судско.

Под Министарством Војним, стоји: Главни Ђенералштаб, пет дивизијских области са својим командама и установама, Војна Академија, Управа Војно-Техничког Завода, Инжињерски Арсенал, Команде инжињерије и њене трупе, Главно убојно слагалиште, Комитети, Главно Санитетско и Апотекарско слагалиште, барутане (у Обилићеву и Страгарима), коњичка дивизија са Краљевом гардом, градска артиљерија, подофицирске школе: пешадијска, артиљеријска, коњичка и инжињерска.

У војном погледу Србија је подељена на пет дивизијских области: Моравску, Дринску, Дунавску, Шумадијску и Тимочку; свака дивизијска област на три пуковска округа, а сваки пуковски округ на четири батаљонска среза.

Војна је обавеза општа за све грађане способне за војску од 21.-45. године у народној војсци; од навршене 18 до навршене 20 и од навршених 45 до навршених 50 у последњој одбрани. Народна војска дели се на три позива, и то од 21. до навршетка 31. је I позив народне војске; од 31.-38. II позив и од 38.-45. године III позив.

Први позив састоји се из сталнога кадра и његове резерве. У сталноме кадру служи се две године код коњице и артиљерије, а код осталих родова и струка једну и по годину. Сем овога има и скраћених рокова.

Формација војске. – Први позив народне војске, – а. Кадровско или редовно стање. – Сви младићи, регрути, способни за војску упућују се у дотичне команде, да одслуже своју обавезу у кадру. Ових команада има: пет дивизијских, са називима својих области, 20 пешадијских пукова по три батаљона и једним митраљеским одељењем = 60 батаљона и 20 митраљеских одељења; пет артиљеријских пукова, 15 дивизиона по три батерије = 45 батерија и 7 брдских батерија; једна коњичка дивизија са четири пука по 4 ескадрона и једним митраљеским одељењем = 16 ескадрона, 4 митраљеска одељења и две коњичке батерије; команда инжињерије са два инжињеријска батаљона и то: I инжињеријски батаљон од пет пионирских чета и II инжињерски батаљон од три чете (железничка, телеграфска и минерска чета) и понтонирска команда од две чете; један градски артиљеријски пук, опсадни парк и хаубички пук; пет болничарских чета, једна пиротехничка чета, пет возарских ескадрона, пет пекарских одељења, пет минерски одељења, питомци Војне Академије, Пешадијске Подофицирске Школе, Артиљеријске Подофицирске Школе, Коњичке Подофицирске Школе, Инжињерске Подофицирске Школе и једна Команда Жандармерије.

б). Мобилно и ратно стање. – Све поменуте команде попуњују се својим резервистима ратнога састава.

У свакој дивизији има: четири пешадијска пука по 4 батаљона и једно митраљеско одељење = 16 батаљона и 4 митраљеска одељења, пук артиљерије од три дивизиона по три батерије = 9 батерија са по једном допунском батеријом од четири топа; по један пук дивизијске коњице од три ескадрона и један допунски вод, а од инжињерије пионирски полубатаљон од две чете; по један мостови трен и по једно телграфско одељење, по једна болничка чета, по једна пекарска чета, по једна месарска чета и једна занатлијска чета.

Сем ових трупа улазе у састав дивизијске области следећи возови и коморе:

а). Бојна комора, код свих борбених јединица;

б). Трупна комора, код свих пукова и свих одељења која носе храну и фураж.

в) Колонска комора за целу дивизују и то: 1) муницијске колоне за пешадијску и артиљеријску муницију са покретним артиљеријским радилиштем; 2) профијантске за храну и фураж; 3) санитетске; 4) инжињерске алатне колоне; 5) пољске болнице; 6) марвене болнице; 7) марвени депо и 8) војна пошта.

Ван саставе дивизијског на расположењу Врховне Команде постоје још: коњичка дивизија са две коњичке батерије и четири митраљеска одељења, брдски артиљеријски пук; градски артиљеријски пук са опсадним артиљеријским парком и хаубичним пуком; железничка команда, минерска чета, телеграфска одељења, велики мостови трен, резервна муницијска кола, главни интендантски воз, главна војна пошта и коњски депо.

Други позив народне војске. – Има 15 пешадијских пукова по 4 = 60 батаљона, а за сваки пук још по један допунски батаљон; 15 чета артиљерије; 10-15 ескадрона коњице, пет пионирских полубатаљона и пет болничких чета.

Трећи позив народне војске. – Има 15 пешадијских пукова од по 4 = 60 батаљона; 5-10 коњичких ескадрона и пет болничких чета.

Последња одбрана. – Њу даје свака дивизија, колико има, па се формирају јединице.

Стране 9-11.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *