Златно доба рибарства је одавно прошло (уколико га је и било)

У табели су обележене рекордне вредности жутом бојом, а овде их текстуално и таксативно само набрајамо:

  • Шарански рибњаци су највећу површину имали 2010. У 2022. површина је смањена за 37,6%.
  • Пастрмски рибњаци су највећу површину имали 2018. и од тада су смањени за 26,1%.
  • И шарански и пастрмски рибњаци су највећу производњу млађи имали у 2012. и од тад је производња у шаранским смањена за 87,3% а у пастрмским за 98,4%.
  • Производња рибе у шаранским рибњацима била је највећа у 2010, и од тада је смањена за 44,8%, где је шарана највише било у 2010, и од тада је смањење износило 39,1%, код сомова 2015 (-58,8%), толстолобика 2007 (-80,4%), амура 2010 (-70,9% и остале слатководне рибе у 2008 (-96,1%).
  • Производња калифорнијске пастрмке била је највећа у 2019. и од тада је смањена за 16,3% а остале слатководне рибе у пастрмским рибњацима у 2018. и смањена је за 90,7%.
  • Улов рибе у рекама и језерима био је највећи у периоду од 2009. до 2013. и од тада је смањен највише код шарана (-63,2%), деверике и сребрног караша (по 58%) и остале слатководне рибе (-69,4%).
  • Највећа количина извоза рибе била је у 2021. када је износила 2.013 тона. Количина извоза у ХС03 већа је за извоз пужева (762 тоне у 2022), који се у Србији не употребљавају у свакодневној исхрани, док у Италији, земљи пласмана, представљају посластицу.
  • Највећа количина увоза била је 2007. када је износила 23.693 тоне.
  • Највећа расположива количина за потрошњу (производња + увоз – извоз) била је 2008. када је било 33.625 тона. Она је смањена у 2022. за 38,7%, на 20.618 тона.
  • Највећи удео увоз у укупној потрошњи имао је 2006. (75,2%) што је последица тада много већег нивоа потрошње него данас.
РЗС и СТО

Извоз рибе и морских (водених) плодова из Србије имао је у 2022. рекордну вредност од 18,1 милиона евра. Од пет производа са највећом вредношћу четири су припадали лососима (смрзнути филети пацифичког лососа, свежи филети пацифичког лососа, свежи филети атлантског лососа и димљени пацифички лосос) а пужеви су били на другом месту са 3,7 милиона евра (незнатно већа, за 49 хиљада евра, вредност извоза у 2020). Шаран је био на шестом месту са само 3,4% укупне вредности извоза и 610 хиљада евра.

Да се код лососа радило о неким дорадним, услужним, пословима говори податак да је 63,1% укупне вредности извоза пласирано у Италију (11,4 милиона евра), па следе БиХ са 10,6%, С. Македонија (7,1%), Румунија (6,4%), Француска (4,1%), Чешка (3,3%), Црна Гора (2,6%) и Хрватска (1,9%).

У периоду од 17 година (2006-2022) Србија је остварила дефицит у трговини рибом и морским плодовима у износу од 588 милиона евра или по 34,6 милиона евра у просеку годишње. Дефицит у трговини је био релативно стабилан, у распону између 25 и 42 милиона евра, да би у 2022. нагло скочио на 67 милиона евра јер је раст цена примарних производа утицао да наш увоз буде повећан са 49,4 милиона у 2020. на 57,8 у 2021. и рекордних 85 милиона евра у 2022.

Укупна вредност увоза у посматраном периоду била је 702 милиона евра што је у просеку 41,3 милиона евра годишње.

Смисао трговине, од како постоји, је да се размене производи којих неко има у вишку за производе које нема. Србија не излази на море, те природно нема морску рибу и морске плодове, те их увози. У шестоцифреној царинској класификацији постојало је 208 позиција код којих је регистрован увоз, а у 2022. он је постојао на 109 позиција.

Већи удео од 1% у вредности укупног увоза у 2022. имало је чак 18 врста риба и плодова, где се ослић, лосос, сом и пастрмка понављају, јер их има и свежих и смрзнутих.

Убедљиво највећу вредност (24,6 милиона евра) и удео (28,9%) имао је смрзнути ослић, па атлантски лосос (11,8 и 13,9%) и пацифички лосос (6,2 и 7,3%). У збиру су ова три производа учествовала са 50,1% у укупној вредности увоза. Следе свежа пастрмка (6,2 милиона, 7,3%), смрзнута скуша (3,4; 4,1%), смрзнут сом (3,4; 4%), свеж шаран (2,7; 3,2%), сипа и лигње (2,4; 3,1%), смрзнуте сардине (2,2; 2,6%), свеже ораде (2,1 и 2,5%), свеж бранцин (1,9; 2,2%), шкампи и козице (1,6; 1,9%), димљени пацифички лосос (1,4; 1,7%), свеж сом (1,4; 1,6%), смрзнути ослић (1,3; 1,5%), смрзнути филети туне (892 хиљаде евра, 1%) и димљена риба и филети (883 хиљаде евра и 1%).

Посматрано по земљама, готово половину укупне вредности увоза објашњавају Шпанија (21,4 милиона евра што је 25,2%) и Норвешка (19,6; 23,1%), а увоз је регистрован чак из 65 земаља. Након споменутих следе Вијетнам (5,2; 6,1%), БиХ (4,4; 5,1%), Хрватска ( 4,2; 4,9%), Аргентина (4; 4,7%), Пољска (3,5; 4,1%), Грчка (3,3; 3,8%), САД (3,3; 3,8%), Турска (2,3; 2,7%), УК (1,8; 2,1%), Албанија (1,4; 1,6%), Канада (1,3; 1,5%) и Мароко (928 хиљада евра, 1,1%).

Јединичне цене увоза код 18 споменутих производа са уделом у укупном увозу већим од 1% кретале су се од 0,96 евра по килограму код смрзнутих сардина до 18 евра код димљеног пацифичког лососа. Већу цену од 10 евра по килограму имао је само још свежи пацифички лосос (11,8 евра). Смрзнуте скуше су се увозиле по цени од 2,2 евра по килограму, атлантски лосос, свеж по 8,9 евра, итд.

Када поделимо процењену количину потрошње (20,6 хиљада тона) са процењеним бројем становника (6,6 милиона) долазимо до просечне годишње потрошње од 3,1 килограма по становнику, што нас након Мађарске и Црне Горе сврстава на светско дно. За мене, као прасољупца, и то је превише.

Када ове модерне податке, „осамостаљене“ Србије упоредимо са дужим временским периодом, а на основу података из Статистичког годишњака Србије за 2000, страна 180, можемо констатовати следеће:

  • Површина шаранских рибњака била је највећа 1981. и износила је 13.251 хектара. То је за 48% више него у рекордној 2010 (8.940) и за 137% више него у 2022 (5.579).
  • Површина пастрмских рибњака била је највећа 1997. и износила је 146.933 квадратних метара. У односу на рекорд из 2018 (81.411) вила је већа за 80,5% а у односу на 2022 (60.135) била је већа за 144%.
  • Рекордна производња млађи шарана била је 1989. године и то 2.404 тона, што је за 25,4% мање него у 2012 (3.221) али шест пута више него у 2022 (408 тона).
  • Рекордна производња млађи пастрмки била је у 1995. и то 331 тона што је за 77% више него у 2012 (187 тона) и 110 пута више него у 2022.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *