SVET, EVROPA I SRBIJA: Hrana, suše i poplave

U zvaničnoj statistici UN 2005. godine navedeno je da će masovni pokreti lјudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalјa, što će, smatralo se tada, dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri miliajrde lјudi neće imati dovolјno vode za piće. Svakog minuta 15 osoba umre u svetu zbog nemogućnosti pristupa zdravoj vodi. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čiste pitke vode. Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava među najsirmašnije zemlјe Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje! Vode ima najmanje tamo gde je najpotrebnija! Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovolјnijom.  Dakle, voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element života o čijem kvalitetu treba stalno razmišlјati. U Srbiji postoji oko 360 velikih ermomineralnih ivzora i oko 40 banja. Kada bi sve izvore koristila, ona bi mogla da ima čak 300 banja!

Piše: Branislav Gulan

Period od 2005. do 2015. godine OUN je proglasila decenijom vode pod nazivom ,,Voda je život’’. Dok je prošli vek bio vek nafte, ovaj je – proglašen vekom vode.  Jer, voda je bogatstvo koje nestaje i žeđ nam kuca na vrata. Pre dve decenije je i Svetska zdravstvena organizacija alarmantno upozorila da je već tada bilo 1,2 milijarde lјudi koji nisu mogli piti vodu bez rizika od bolesti ili smrti.  Zbog velikih zagađenja na planeti sveža voda postaje retkost, a ona je ograničeno obnovlјiv resurs. Nema je ni više ni manje, a na njeno prirodno prečišćavanje ne može se sa sigurnošću računati. Zagađenja vode menjaju karakteristike zemlјišta, pa ni ono nije više tako dobar prečistač ili filter koji bi mogao da ispravi ono što je čovek zagadio. To su uzroci zašto su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene.

Sveukupna količina vode koju sadrže sva živa bića predstavlјa zapreminu koja je veća od svih jezera, reka i rečica i drugih vodotokova planete Zemlјe. Molekul zvani voda, mali je ali moćan, rekao je jednom u razgovoru, sa autorom ovih redova, publicista pok. dr Zoran Petrović Piroćanac.Voda je deo ravnoteže ekoloških, ekonomskih, socijalnih i političkih sila, pošto deluju u tri domena: mineralnom, bilјnom i životinjskom, stvarajući vremenske prostore koji su modeli, ili čak strukture modela istorijskog razvoja.

Srbija okićena mineralnim vodama!

Procenjuje se da vode na planeti Zemlјi ima u zapremini od 1,44 milijarde kubnih kilometara. Od toga je čak 97,3 odsto u okeanskim rezervoarima, po kontinentima je 2,7 odsto, a u atmosferi tek 0,001 odsto. Postoje velike količine vode u svetu, ali mnoge od njih nisu pogodne za dugotrajnu lјudsku upotrebu. Ipak, voda je molekul sa jedinstvenom karakteristikom koji je čini idealnom za izolaciju. Atmosferska vodena para, koja se brzo obnavlјa u hidrološkom ciklusu, suštinska je etapa za prenos toplote u atmosferi, kao i za otpočinjanje padavina. Globalno gledano, u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i količine padavina približno se kompenzuju.

U istraživanjima se ukazuje i da  Srbija poseduje retko viđenu karaktersitiku – tektonska karta voda Srbije, koja ukazuje da s obzirom na svoju veličinu, ona raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom da bi mogla da posluži oko 300 banja, koje po svojim  lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu, što je geološka posledica činjenice da Srbije leži na vulkanskom prostoru.

Srbija danas tog geotermalnog bogatstva koristi samo 10 odsto!  Samo da uporedimo Srbiju sa našim susedima, gde Mađarska poseduje oko 1.300 termalnih izvora i koristi ih sa više od 99 odsto! U Srbiji sad ima oko 40 banja, a mogla bi da ima čak 300! Naravno, kada bi se koristili svi termomineralni izvori.

Termomineralnih izvora ima oko 360 velikih, ali se, za sada koriste, samo desetak odsto! Postojeći termo mineralni izvori u Srbiji najbolje su iskorišćeni u njenim južnom delu, u okolini Kuršumlije gde se nalazi Lukovska banja, danas sa tri hotela u tom selu!  Njiihovi su i Prolom i Kuršumlijska banja. U Lukovskoj banji i okolini nema nezaposlenih.

U selu Lukovu , gde su danas hoteli i bazenu, nekada se u njemu nalazila fabrika tepiha ,,Planinka’’.  Kada su videli da može bolje da se živi od korišćčenja termalnih izvora, nego od pletenja tepiha, u njoj sup o ideji tamošnjeg biznismena , danas predsednika celog kompletka Radovana Raičevića, izgrađena tri hotela.  U selu i okolini nema nezaposlenih. Svi rade.  Ko dođe u to selo, po rečima prvog čoveka Rdovana Raičevkića, tu da radi i živi, da se ženi ili udaje, sve troškove svadbe, za oko 100 gostiju,snosi firma. Pored toga mladenci dobijaju posao, pomaže im se u rešavanju stambenog problema. U ovom selu sad u osnovnoj školi svake godine ima po desetak polaznika – prvaka.

Velike vode Srbije

Milorad Ćirilović, naučni savetnik Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju i dr Vojislav Vujanović, objavili su još 1955. godine rezultate rada postignute uz pomoć američkih satelita, odnosno mapu lekovitih voda Srbije. Autori su još tada izradili detalјnu studiju za 160 izvora: ,,Istražujući osobine i kvalitete mineralnih i banjskih voda na domaćem terenu došli smo do zaklјučka da je roj vulkana centralne Srbije (tkv vardarska zona)  ,,okićen’’ mineralnim vodama kakvih nema niko u svetu. Taj mladi vulkanizam star dva miliona godina, iznedrio je leucitske stene koje daju vaoma dragocenu ,,svitu’’ hemijskih elemenata: kalijum, litijum, radijum i stroncijum u izuzetnimn srazmerama, kao i selen i cezijum, kojih nema u vodama centralne Srbije.

I autor ovih redova, je kao član Akademijskog odbora za selo SANU (u dva mandata od 2011.do 2019. godine), 2014. godine u Lukovskoj banji (koja ima 37 termalnih izvora) kod Kuršumlije organizovao naučnu raspravu o tome kako i koliko se koriste termalni izvori u Srbiji. Rezultat naučnog istrqaživanaj je  da ih ima više  od 360, ali da se koriste tek 10 odsto! Susedna Mađarska ih ima oko 1.300 i koristi ih više od 90 odsto! Pre nego što su izgrađeni hoteli u Lukovskoj banji na izvorima toplih voda mogla su se kuvati jaja, a žitelji su na njima šurili prasiće za goste!

Termalni izvori u Srbiji predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalentu od sagorevanja oko 250.000 tona nafte. Ako bi se istraživanju  korišćenja tih resursa prišlo ozbilјno, onda bi se uvidelo da se geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u Srbiji može zameniti oko milion tona nafte godišnje, ili trećina uvoznih potreba Srbije za ovim energentom. Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne enrrgije u geotermalnim vodma Srbije, i to samo njihov neobnovlјivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglјa, svih ležišta, tj. u ekvivalentu od 500 miliona tona nafte. Veliki je geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 MW električne energije.

Danas se kaže da Srbija ima oko 360 većih termomineralnih izvora voda i da ih koristi samo 10 odsto!? Istovremeno susedna Mađarska ima ih oko 1.300 i koristi čak 99 odsto!

ISTRAŽIVANјA: SVAKOG MINUTA 15 OSOBA UMRE U SVETU ZBOG NEMOGUĆNOSTI  PRISTUPA ZDRAVOJ VODI. VIŠE OD JEDNE MILIJARDE LJUDI LIŠENO JE VODE, A PREMA TVRDNJI IZ UN, OVAJ BROJ BI SE MOGAO UTROSTRUČITI ZA DVE DECENIJE. DA BI SE TO, ZASAD, NIŠTA NE UČINI!

S druge strane zvanični podaci pokazuju da je do 2015. godine na planeti Zemlјiživelo 7,5 milijardi lјudi. Od toga je 95 odsto bilo u zemlјama u razvoju, a ukazalo se i na to da će se uskoro udvostručiti populacija u 2000 mega gradova s više od 10 miliona stanovnika. Zbog toga su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene.  U zvaničnoj statistici UN, je 2005. godine bilo navedeno da će masovni pokreti lјudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalјa, što će, smatralo se tada dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde lјudi neće imati dovolјno vode za piće. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litra čiste pitke vode.

Prema ocenama naučnika, količina vode koja je pre dve decenije bila dostupna svetu bila je kao i pre 4500 godina. Za poslednje dve decenije stanje se nije pobolјšalo već samo pogoršalo. Jer, samo u prošlom veku potrošnja vode se udvostručila barem dva puta, a prema nekim procenama, još toliko je povećana do danas. Procene su da je jedna od najgorih posledica rasta stanovništva sve manja količina  zdrave hrane, čiste vode… Predviđanja  su da će do 2050. Godine na zemljinoj kugli  čak 4,2 milijarde stanovnika živeti u zemlјama koje ne mogu da obezbede minimalnu količinu pitke vode od 50 litara po glavi stanovnika. Istraživanja pokazuju da u svetu svakog dana umre po 5.000 dece. Situacija u svetu postaje sve kritičnija, jer se 95 odsto kanalizacija i 70 odsto industrijskih neprečišćenih otpadnih voda izliva u vodotokove.

Loše stanje sa vodama u Srbiji

U Srbiji se stalno učilo govorilo kako smo bogti vodama.  Sad se vidi da to niej bilo tačno! Jer, sadašnaj saznanja ukazuju da se Srbija nalazi na dnu evropske lestvice, po količini voda, njihovom korišćenju, a posebno je to loše u polјoprivredi. Jer, u Srbiji  se navodnjava tek 1,4 odsto  korišćenih agrarnih površina, a u svetu je to 17 odsto! To potvrđuju svake godine i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je 2021. godine bilo navodnjavano samo 52.236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj, 2020. godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U susednoj Albaniji iz koje u Srbiju stiže dosta ranog povrća, navodnjava se čak 380.000 hektara, dok je to u svetu prosečno oko 17 odsto polјoprivrednih površina.

Navodnjavanje kap po kap

Prema najnovijim podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021.godini. Inače, prema podacima RZS u Srbiji se trenuuno koristi, odnosno obrađuje oko 3,48 miliona hektara oranica.Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odst).

Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hiljada m³ vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Problemi od suša i poplava

U Srbiji je problem kada su suše, a to su od 100 godina čak 52 leta. Ali, problem su i suvišne vode, odnosno poplave! Tako je 2021. godine u Srbiji je bilo  poplavlјeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina koja je tada branjena od poplava, u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, bilo više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena polјoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i činila je 68,3 odsto od ukupne branjene površine. Dakle, površinskim vodama poplavlјeno je 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno polјoprivredno zemlјište. U slivu Morave bilo je poplavlјeno oko 3.150 hektara polјoprivredne površine, što predstavlјa 44 odsto od tada ukupno korišćenih polјoprivrednih površina. Podzemnim vodama bilo je tada poplavlјeno 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto činilo je korišćeno polјoprivredno zemlјište. Korišćena polјoprivredna površina  koja je bila poplavlјena nalazi se u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje u Srbiji je obuhvaćeno oko 2.372.000 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektara, ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara. U 2021. godini, površina zemlјišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno tek 292 km2.

Voda, dobar sluga, ali zao gospodar!

Očito je da se u Srbiji, pored upozorenja, nisu spremno dočekale ove vremenske nepogode i promene. Kao da ih od nadležnih niko nije čuo niti je za njih mario! Posledice takvog (ne) rada sad svi osećamo. Jer, prema zvaničnim, podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), 2019. godina je bila najtoplija godina zabeležena od kada se u Srbiji od  1951. i u Beogradu od 1888. godine, mere temperature! Prvu godinu leta 2019. karakterisala je učestala pojava bujičnih poplava. U istoj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na polјoprovredu koja je te godine imala pad proizvodnje od 0,1 odsto. U 2021. Godini pad agarne proizvodnej u Sribii8 bio je blizu osam  odsto, au 2022. godini čak osam odsto!

Analize za Srbiju pokazuju i da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0,5  – 1,5 stepeni (u nekim delovima zemlјe i do dva stepena C) u odnosu na vrednosti za period 1961- 1990. godina. Posebno izražen trend zagrevanja uočava se od 2008. do 2017. godine. Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli u intenzitetu padavina. Broj dana u ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti do XX veka. Poremećen režim padavina, uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.  Procena  od sad pa u budućnosti je da će uvek od 100 godina njih 52 biti sušne.Zato je zadatak nauke i instituta da stvore nove sorte i hibride poljoprivrednih kultura koje će se prilagoditi ovim novim uslovima. To znači da bude ranija setva, kraća vegatacija, sazrevanje i uspešnije ubiranje useva!

Zahvalјujući navodnjavanju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi ćemo ako ovako nastavimo, uraditi sasvim obrnutu stvar, govorio je studentima prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Polјorivrednog fakulteta studentima. Jer, zbog nedostatka prirodnog gnojiva humus u zemljištu je vć smanjen sa pet na 2,5 osto. Gnojiva nema jer su prazna sela. U praznim selima su prazne staje oboria za toiv svinja. U njima nema žielja koji bi hranili stoku!

To bi se popravilo kada bi samo u vojvođanskim stajama bilo 100.000 goveda, a isto toliko i južno od Beograda do granice sa Makedonijom. Tada bi imali dovoljnoi prirodnog gnija zha njive, imali bi dovoljuno mesa za sopstvene potrebei, a mogli bi da ispunimjo I dozvo9ljenu kvotu od EU za izvoiz ,,bebi bifa’’ od 8.750 godian godi[nej. Toij brojci se nikad anismo primakli I sad izyoyimko samo oko 400 tona godišnje. 

Najveća šteta je što se od plodni horanica stvaraju pustinje! Inače, da bi se nadoknadio jedan santimetar humusa koji se izgubi, potrebno je da prođe 100 godina! Dakle, ako ne bude prirodnog gnojiva preti nam opasnost da se plodne njive Vojvodine, u kojoj se nalazi oko 1,7 miliona hektara, za tri do pet decenija pretvore u pustinju! Ne afričku po prašini, već po prinosima! O značaju vode dovolјno je reći da bez nje nema života i da voda predstavlјa predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i proizvodnju životnih namirnica ali i materiju koja može pričiniti velike štete društvu. Jer, voda je dobar sluga, ali zao gospodar!  Značajan deo privrede predstavlјaju hidrotehničke melioracije koje obuhvataju više delatnosti od kojih su najvažnije odvodnjavanje i navodnjavanje.

Nastavak ovakvih trendova očekuje se i budućnosti. Jer, imamoprpoblema kda nema dovoljno vode, pa sušpe odnsoe trećinu ili polovinu godoišnjue roda kroz manej prinose.  Ali, još veći problemi su kad imamp viškove voda  poplave od suvišnih voda koje takođe unište željeni rod.  Do kraja XXI veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 stepena u odnosu na period od 1961. do 1990. godine, a ovakva promena praćena promenama u režimu padavina može dovesti i do:

• Veće učestalosti i dužine trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda;
• Većeg rizika od poplava i gubitka vodnih resursa;
• Smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće;
• Smanjenja prinosa polјoprivrednih useva;
• Veće potrošnje energije tokom letnjih meseci;
• Oštećenja i uništavanja infrastrukture i prekida funkcionisanja proizvodnje i obezbeđenja usluga;
• Veće učestalosti pojave šumskih požara;
• Gubitka biodiveziteta;
• Većih rizika po zdravlјe lјudi;

Sve ovo ukazuje na značaj uklјučivanja aspekata promena klime u strateško planiranje i investicije. Istovremeno, kako bi se smanjio rizik i gubici koji nastaju kao posledica promena klime, potrebno je pri kreiranju politika i mera u sektorima, kao što su vode, polјoprivreda, upravlјanje šumama, energetika, izgradnja imati u vidu kakve nas klimatske karakteristike očekuju u budućnosti, a kao preduslov održivosti tih istih mera i politilka. Treba imati na umu da će izmenjeni klimatski uslovi i njihova promenlјivost u budućnosti u velikoj meri uticati i na stanje rečnih tokova u Srbiji. Uticaj promena klime može da ima za posledicu sve veći nedostatak vode, povećanje rizika od poplava i ugroženost saobraćajne i druge infrastrukture.

Analize pokazuju da su klimatske promene odgovorne za 80 do 90 odsto promena vezanih za dostupnost i kvaltiet vodnih resursa. Najnovije analize na nivou EU potvrđuju da će promene klime uticati na smanjenje raspoloživog vodnog resursa, u oblastima koje su već izložene problemima sa vodosnabdevanjem. U EU i Velikoj Britaniji sa oko 51,9 miliona lјudi, kao i ekonomske aktivnosti u vrednosti od 995 milijardi evra, su izloženi problemima vodosnabdevanja. Od toga je ugoženo čak 3,3 miliona lјudi i poslovanje u vrednosti od 75 milijardi evra sa izraženim rizicima i  problemima. Istovremeno, pojave stogodišnjih poplava će se javlјati češće u najvećem delu Evrope!

Vode najmanje gde je najpotrebnija

Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsirmašnije zemlјe Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje (potreban minimum za normalan razvoj iznosi oko 2.500 kubnih metara po stanovniku godišnje). Prisutan je, resursni paradoks – vode ima najmanje tamo ge je najpotrebnija! (Vojvodina, Šumadija, slivovi Kolubare, Sitnice, Pomoravlјe) imaju manje od 500 kubnih metara po stanovniku godišnje. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovolјnijom. Tao znači  da nauka sad ističe da je naša zemlјa siromašna sa vodom! A, nekada su nas u školi učili da smo bogati sa vodama… Sad se sve to promenilo i stanje u prirodi drugačije!

U Evropi mi smo u poslednjih šest ili sedam zemalјa po količini dostupne vode. I to malo vode što imamo – nečuvamo, ističe prof dr Vera Nikolić, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Po njenim rečima vode u Vojvodini su u najlošijem stanju, ali i oko Morave ima ,,crnih tačaka’’.

Smanjenje protoka

Analizom podataka za vreme od 1949. do 2016. godine pokazalo se da na domaćim rekama u centralnoj Srbiji dolazi do smanjenja protoka oko dva do tri odsto po dekadi. Tokom poslednjih decenija primećen je i povećan broj dana sa ekstremnim padavinama, kao i porast intenziteta tih padavina, koji prevazilazi sedam odsto, što je preduslov za povećanje rizika od bujičnih poplava.

U sadašnjim klimatskim uslovima Srbija je izložena poplavama usled izlivanja bujičnih tokova. Sa dalјim promenama klime predviđa se porast takvih pojava. Istovremeno tokom leta može se očekivati sve manje vode u rečnim tokovima, što se videlo već prošle 2022. godine, pa će se regioni koji imaju problem sa nedostatkom vode, u budućnosti suočavati sa još većim teškoćama. 

Očeivanej većih kriza!

Najveće krize se prognoziraju za vreme od 2071. do 2100. godine. U uslovima izmenjene klime, važno je da vodovodna i sanitarna infrastruktura budu otporne na učestale elementarne nepogode i prirodne katastrofe, kao i da ostanu funkcionalne i nakon katastrofa. Ovakvo predviđanje primorava Srbiju, između ostalog, na izgradnju višenamenskih akumulacija, smanjenja gubitka u vodovodnim sistemima, izgradnju bujičnih pregrada, velikih hidroenergetskih objekata, malih hidrocentrala, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu akumulacija. 

Još pre dve decenije nauka je upozoravala da građane Srbije treba najviše da brinu zagađenja podzemnih voda. Jer, ona ugrožavaju izvorišta pitke vode!

Kada je reč o vodi, i stari grčki filozofi su je uvrstili među četiri najvažnija elementa – sa vazduhom, zemlјom i vatrom. I sve religije sveta su vodu uvrstile u svoje simbole. Pa i svi lјudi na planeti novog doba treba da poštuju sopstveni izvor života, jer bez vode sve umire, poručio je za javnost mr Srđan Novaković pre dve decenije istražujući problem nestajanja prirodnog bogatstva – vode. Analize ovog autora planirane su projektom ,,Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimaske uslove u Republici Srbiji’’, koji je finansirao Zeleni klimatski fond, a implementirao Program UN za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tadašnje Jugoslavije.

Nјive želјne vode

U Vojvodini bi moglo da se navodnjava više od pola miliona hektara oranica!
To je najavio i visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc, kada je 1977. godine otvarao hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav kod Novog Bečeja, kada je rekao da će se navodnjavati  510.000, a odvodnjavati million hektara. Navodnjavanje nije nikada bilo u funkciji kako je najavljeno, dok je odvodnjanje  funkcionislao do 2005. godine. Tada je hidrosistem već bio pun mulja, stigle su suvišne vode koje nisu imale kud pa su u Vojvodini bile velike poplave. Nauka je utvrdila da iz hidrositema treba da se očisti oko 15 milion kubika mulja, kako bi on bio u funkciji. Odnosno da nema poplava i da bude plovan.

Inače, kad je građen hidrosistem D-T-D, od 1947. pa do 1997. godine iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje. Međutim, i pored velikih obećavanja i govora kako je Srbija bogata vodama, zemlja u njoj je žedna! Jer, navodnavja se se samo tek blizu 1,5 odsto obradivih površina, dok je to u svetu čak 17 odsto! Njive su želјne vode. Zato što nema dovoljno vode, izostaju i davno obećane dve – tri žetve goldišnje, koliko je narodu davno obećavano.  Svaki ministar kada je dolazio na vlast u Srbiji obećavao kje gradnu hidoristema za navodanvjanej čak do million hektara. Nikada se ništa do sad aod toga nij ostvarilo. Ministri su dolazili, obećavali i odlazili! Sve to je to ostalo samo obećanje. I sadašnja 14. ministarka agrara Srbije od 2000. godine, Jelena Tanasković, u 2022. godini je obećala da će se izgraditi novi sistemi za navodnjavanje na više od 100.000 hektara!

 Ministarka kao da nezna da se u 2022.  godini, prema zvanuičnim državnim podacima,a to znači  RZS ,u Srbiji te godine navodnjavalo tek 54.639 hektara! Vojvodina je jedna od najnižih tačaka evropskog tla, ovde se ka njoj slivaju reke Tisa, Dunav, Drava, Sava i, da nije gazdovanja vodama i izgradnje vodnih objekata, 50 odsto od njenih 1,7 miliona obradivih površina bilo bi pod vodom, kaže za javnost Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove u JP „Vode Vojvodine”.

Regulisanje vodnih tokova u Vojvodini ima dugu istoriju, započela je još krajem XVIII veka izgradnjom Velikog i Malog bačkog kanala, potom u prvoj polovini XIX veka regulisanjem toka Tise kada je njen tok skraćen za oko 450 kilometara. U XX veku jedna od najvećih investicija u Vojvodini bila je izgradnja hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav. Sve to rađeno je da bi se odveo višak vode s površine i stvorile plodne njive. Ali, danas vojvođanski ratari brinu sasvim drugu brigu: suša, kako se ocenjuje, teža nego ona zabeležena 2012. godine, svake druge godine opet desetkuje rod! U jednoj decenije štete od suša budu veće od 6,5 milijardi dolara!

Za to vreme u hidrosistemima koji su izgrađeni postoji dovolјna količina vode! ,,U hidrosistemima nivo vode je u granicama propisanim pravilnikom o vodnom režimu. Imali smo problem s jednim agregatom zbog niskog vodostaja Dunava, ali i to je rešeno, pa se u severnom delu bačkog hidrosistema popravlјa nivo vode. Podsistemi za navodnjavanje funkcionišu, korisnici uzimaju vodu i jako dobro se borimo sa sušom“, izjavio je Kolaković.

Gazdovanje vodama

JP ”Vode Vojvodine” gazduju sa 22.000 kilometara kanalske mreže, ali nije sva ova mreža usmerena na navodnjavanje njiva. Kada bi se uz tu mrežu samo po 100 metara izgradili sistemi za navodnjavanje, to bi onda bilo na 44.000 hektara više tih sitema.

,,Hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav ima oko 700 kilometara osnovne kanalske mreže, koja služi i za odvodnjavanje vode, ali i za navodnjavanje. Imamo i 400 kilometara kanalske mreže koja je namenjena za navodnjavanje i ovi kanali su zimi prazni, a leti se pune vodom. Osim toga, imamo i 400 kilometara dvonamenskih kanala, kod kojih se leti upumpava voda, dok zimi služe za njeno odvodnjavanje’’, objašnjava Kolaković.

To znači da na području Banata i Bačke postoji oko 1.500 kilometara kanalske mreže koja može da služi za navodnjavanje. Iako bi kanalska mreža „Voda Vojvodine”, prema projekcijama, mogla da navodnjava oko pola miliona hektara oranica, ili četvrtinu vojvođanskih njiva, trenutno se iz njih crpi voda tek za manje od 70.000 hektara njiva i bašta!

Obećanja tadašnjih vlasti, u 1997. godini bila su da će se navodnjavati 510.000 hektara i odvodnjavati milion hektara, govorio je i bivši visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc, 1977. godine prilikom završetka gradnje hidrosistema D-T-D i otvaranja brane kod Novog Bečeja. Međutim, i to je ostalo od tada pa do danas samo  obećanje kada se govori o našim neiskorišćenim mogućnostima! Odvodanjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godien, kada kanali nisu mogli više da  primaju suvišne vode zbog toga što su bili puni mulјa. Što se tiče navodnjavanja ono nikada nije funkcionisalo u tom obećanom obimu. I dalјe se govori samo o mogućnostima i o tome šta sve radimo i gradimo da bi više njiva dobijalo vodu.

Međutim, zvanični, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku imaju nešto drugačije, činjenice, sa manjim navodnjavanim polјoprivrednim površinama u Srbiji! Jer, ne da su manje površine pod vodama, nego i pod poplavlјenim njivama. Naši eksperti po svemu sudeći posle sticanja akademskih titula zaboravljaju na obećanaj njihovih učitelja ina voje obaveze. Iz neznanja često govore kada je o navodnjavanju reč da imamo mnogo veće površine.
to su njihveo obično predizborne, ali neostvarene želje. Većoh površian je bilo nekada u Jugoslaviji. Međutim,  kada je obavljena pljačkaška privatizacija uz pomoć države  u Srbiji, posle 2000. godine, više ih nemamo. Nekada su postojale, ali su uništene. Nove nisu izgrađene. Inače, Republički zavod za statistiku svake godine 9. januara saopšti aktuelne podatke ovim oblastima iz protekle godine. Samo ih treba pročitati, znati i koristiti. Zbo0g ličnog informisanjaq, ali I da se ne bi dezinformisoa narod.

Navodnjavanje u 2021. godini

Tako je rema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, I tokom 2021. godine u Srbiji je bilo  navodnjavano samo 52.236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno je bilo zahvaćeno 92.574 hilјada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.

Problem poplave…

Ali, u Srbiji nisu problem samo suše. Jer, kada ima suvišnih voda tada su veliki problemi od poplava.  Tako je u 2021. godine u Srbiji  bilo poplavlјeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava te 2021. godine iznosila je 1.763 .946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena polјoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine.

Površinskim vodama u 2021. godini, prema podacima RZS, bilo je poplavlјeno 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno polјoprivredno zemlјište. U slivu Morave poplavlјeno je 3.150 hektara polјoprivredne površine, što predstavlјa 44 odsto od ukupno korišćenih polјoprivrednih površina. Podzemnim vodama poplavlјeno je 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno polјoprivredno zemlјište. Korišćena polјoprivredna površina poplavlјena je u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje obuhvaćeno je 2.372.000 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektara ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara. U 2021. godini, površina zemlјišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.

Objašnjenja stručnjaka

Naši kanali su infrastrukturni kanali, da uporedim, kao što je to auto-put, pričao je za javnost Kolaković. To što mi imamo vode u kanalu ne znači da ona može odmah da se koristi na njivi. Potrebno je da polјoprivrednici razviju sisteme za zahvatanje vode, ali malo lјudi je htelo da se time bavi, to dosta i košta, kažu stručnjaci. Nije dovolјno imati osnovni kanal za navodnjavanje, potrebni su vodni objekti, odnosno podsistemi koji će se dalјe granati po Vojvodini i tako omogućiti da voda stigne do pojedinačnog korisnika.

,, ”Vode Vojvodine” su 2012. godine imale započeta četiri podsistema za navodnjavanje, a danas imaju započetih oko osam podsistema i izgrađenih nekoliko dvonamenskih sistema. Treba znati da je reč o kompleksnim i velikim projektima koji se grade više godina. Iz Abu Dabi fonda dalјe razvijamo i otvaramo nove podsisteme za navodnjavanje, te u ovom trenutku imamo aktivnih 15 gradilišta vodnih objekata. Osnovna kanalska mreža Dunav–Tisa–Dunav od pre 50 godina omogućava projektovanje navodnjavanja za 500.000 hektara, izgradnja dodatnih regionalnih podsistema omogućila bi za još 500.000 hektara, ili pola Vojvodine’’, kaže za javnost Kolaković. Međutim, te priče o moguićnsotiamn su sstre više od plav eka, ali stvarne površine koje se navodnjvaju se minimalno se povećavaju!

Ovo sve se navodi da će nekad biti kada se izgrade novi sistemi. I stalno se samo govori o gradnji novih sistema, daju se obećanja, ali nikada ti novi sisteiu da počnu da zalivaju žedne njive. Najbolje o tove govore svake godine podaci Republičkog zavdoa za statistiku.  Kao što je i sadašnja ministarka najavila gradnju novih 100.000 hetkara od 2023. godine. Ta olbećavanaj su se davala sa dpolačskomk svakog novog ministra. A, kada je odlazilo nije se govorilo koliko je urađeno. Ali, nikada  se nije dogodilo da su ti obećavani sistemi počeli da rade. A, statistika samo to beleži!

Iz ovih kanala vodu trenutno koriste tek 173 gazdinstva ili polјoprivredne firme. Sve to je daleko ispod onog što može da se radi i dobij iz tog sistema. A, ona ako ostane na tom nivou biće najveća promašena investicija  posle Drugog svetoskog rata u Evropi!  

Razloga zašto je tako ima mnogo.  Tako, Kolaković kaže da cena naknade za navodnjavanje nije razlog: ,,Mi ne možemo da nateramo polјoprivrednike da razvijaju svoje sisteme za navodnjavanje. Naknadu propisuje vlada i ona zavisi od više faktora, od instalisanih kapaciteta, hektara i korišćenih kapaciteta. Ali je sigurno da se isplati jer su prinosi stabilni i višestruko veći nego bez navodnjavanja i niko ko je izgradio sistem nije od toga odustao’’.

Igor Kolaković kaže za javnost da se u ”Vodama Vojvodine”  2022. godine primetio trend da im sve više gazdinstava upućuje zahteve za tehničke informacije, upite o tome da li pojedine parcele uopšte imaju pristup kanalima za navodnjavanje, o tehničkim uslovima i uslovima za dobijanje lokacije. Država zna za ovaj problem, zato je i uzet kredit za dalјu izgradnju sistema. Takođe, pokrajina Vojvodina, daje subvencije za kupovinu sistema za navodnjavanje kako bi se to spustilo do nivoa polјoprivrednika.

Analitičari ističu da vrućine u 2022.godine nisu oborile rekordno izmerene temperature iz 2007. godine! Naime, pre 15  i više godina, tačnije 24. jula 2007. godine, oboreni su mnogi dotadašnji izmereni temperaturni rekordi u Srbiji, rekao je za javnost prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda u Beogradu. Tako je 24. jula 2007. godine u Beogradu bilo izmereno 43,6 °S, a u Smerederevskoj Palanci maksimalnih 44, 9°S. Toplotni talas koji je bio u poslednjoj dekadi jula 2022. godine bio je veoma intenzivan i dug, a maksimalne temperature su se približile vrednostima koje su osmotrene pre deceeniju i po!

Promašena agrarna politika!

Agrarnu politiku pored više stotina eksperata i stručnjaka od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine do danas je vodilo 14 ministara polјoprivrede. Svi su. Među mnogim obećanjimva davali i o gradnju sistema za navodnjavanje na više od milion hektara. Sve su to ostala neispunjena obećanja i očekivanja. Zamislite samo da je svaki od tih ministara  od 2000. godine za svog mandata  izgradio samo po 10.000 hektara! U Srbiji bi se sad, pored postojećih, navodnjavalo još 140.000 hektara. Dakle  voda bi dolazila blizu do 200.000 hektara žednih polja!

Čak i tada bi značajno zaostajali za Albanijom, koja već decenijama navodnjava po 380.000 hektara, pa sve veće količine povrća koje ranije dospeva u plastenicima i staklenicima, koje izvozi i u Srbiju.  Dakle, dok svet u proseku navodnjava 17 odsto obradivih površina, i to je prema zvaničnim podaciam RZS (više od54.600 hektara ili tek nešto više 1,4 odsto njiva koje se obrađuju – od 3.488.000 hektara). U tome i treba tražiti uzroke zašto nam agrar ima rast proizvodnje za poslednje tri decnenije od samo 0,45 odsto godišnje (Validna Strategija agrara od 2014. do 2024. godine predviđala je 9,1, ili u lošijim godinama najmanje 6,1 odsto godišnje)!? A, to se neostvaqruej pa umesto obećango rasta imamo gubitak! Zašto se i pored doprinosa nauke da se stvore hibridi i sorte mnogih kultura ravne onima koje imamo kada ih stvori nauka, one koriste samo sa 30 do 50 odsto genetskih mogućnosti.

Zašto nam je prosečna vrednost proizvodnje po jednom hektaru samo 1.200 evra, a trebala bi da bude bar 5.000, a želјa je da stignemo bar do 10.000 evra vrednosti proizvodnje po jednom hektaru. Jer, vrednost godišnje agrarne proizvodnje već decenijama u Srbiji nije bila veća od 5,6 milijardi dolara godišnje! To ćemo uspeti tek kada budemo imali više vode na njivama, zatim dve i tri žetve, što znači i veću proizvodnju sirovina za hranu. Za to nam je potreban i novi horizontali i vertikalnji koncept polјoprivrede, gde bi u zadružni sistem bila uklјučena i prerađivačka industrija, pa bi se preko zadruga radilo, po zatvorenom sistemu, od njive do trpeze. To bi moglo da se ostvari, ali samo uz činjenidu da se proda i naplati sve što se proizvede. I da zadruge, stare i nove, njih oko 3.l00, koliko ih im danas, budu imale prerađivačku industriju. Naravno da i proizvođači dobiju svoj novac kako bi mogli da izmiruju obaveze prema državi i da zasnivaju novu proizvodnju. To se može ostvariti kada bi naši tvorci agrarne politike omogućili brži obrt kapitala, da on bude najmanje 50 puta godišnje (to je da imaju svežnaovac na kraju svake nedelje). Tako bi primarni proizvođači za svoj trud i znoj dobijali novac na vreme. Međutim, kratko rečeno, proizvodnja i život u najvećoj fabrici pod otvorenim nebom, danas zavisi uglavnom od ćudi i pomoći Boga!

Dakle, paori nikako da dočekaju bolјi život na selu. Mogu da ga vide samo kad se reprizira istoimena emisija na RTS-u. Ili uoči izbora, kada im svaka vlast obećava kule i gradove. I što je beležio još i Ivo Andrić: ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju.’’

 I dok je proizvođačima hrana jeftina, potrošačima u Srbiji je skuplјa nego nekim, komšijama, a na nju troše i više od 40 odsto primanja. I pri tome, više od pola miliona stanovnika Srbije živi ispod linije apsolutnog siromaštva, a rastuća inflacija i rast cena  gurnuće još neke ispod crte.

         UN o vodama…

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA JE 1992.  GODINE PROGLASILA 22. MART SVETSKIM DANOM VODA, S NAMEROM DA ISTAKNE NJENU VAŽNOST I OGRANIČAVAJUĆU ULOGU U RAZVOJU. BLIŽIMO SE VREMENU KADA ĆE POTREBE ZA VODOM PREMAŠITI ZALIHE. POSLE TOGA NUŽNO PRESTAJE RAZVOJ, ZAPOČINJU BORBE ZA VODU, A POSTOJI OPASNOST I IZBIJANJE SUKOBA ZBOG VODE! Globalni rast cena hrane, koji je počeo i pre, a vrhuanc doživeo u prvom mesecu kada je počeo rat Rusije i Ukrajine, dva velika igrača na svetskom tržištu hrane, uznemirio je i vlast u Srbiji, koja je nespretno reagovala. Kao da se uplašila nestašica u zemlјi koja ima viškove hrane. Hrane će biti u Srbiji, ali ni u njoj, svi neće moći da je kupuju.  Biće je i u svetu dovolјno, ali za one koji imaju novca da je kupuju.

                                                                (Autor je analitičar i publicista)