Cerski marš mladih

У недељу 17.8.2014 водио сам мајку, брата и сина у обилазак Поцерине а са циљем да обиђемо пет тачака: (1) цркву у Шапцу; (2) манастир Чокешина; (3) манастир Петковица; (4) спомен костурницу у Текеришу; и (5) споменик и музеј боју на Мишару.

Цркву у Шапцу смо посетили услед нечије информације да су у њој уписана имена свих погинулих у Церској бици, што није тачно. Има попис побијених цивила поред цркве, а који су пре ликвидације држани у цркви у августу 1914 године, око 200 становника. Ишли смо да нађемо име мајчином деди, мом прадеди Чедомиру Ристићу, који је на Церу погинуо. Граната га је затрпала, а док је он, још жив тражио да га откопају (што није било могуће услед силине гранатирања), сељак из суседног села, Циганину (који је преживео и о томе обавестио прабабу) из мог села је прокоментарисао тужно како ће за њим остати тако млада и лепа удовица. Остале су и за осталим прадедовима…

Чокешину вреди обићи и поклонити се костима 302 хајдука који су до последњег погинули у бици против много пута бројнијих Турака, а да би спречили помоћ Турцима у Шапцу које су Срби опколили и Шабац ослободили. „Српски Термопил“.

Петковица је леп манастир без нарочитих мотива сем да још једном прођем кроз прелепу природу.

Саобраћајна инфраструктура у општини Шабац је незахвална јер овај град као хоботница се повезује са селима у Мачви и Поцерју, а да међу селима нема путева који их повезују. Тако је од Петковице до Текериша потребно прећи преко 50 километара, мада су ваздушно удељени три пута мање.

Спомен костурница Церској бици у Текеришу, као што име каже, садржи сабране кости погинулих, а не и њихова имена. Мајка је пришла младом попу у маси у Текеришу и питала га да ли негде постоји списак, а он јој је одговорио контра питањем, па зна ли колико је људи ту страдало. Но, пре тог питања наступило је одушевљење младима који су пешачили ка Текеришу, а у организацији НВО “Церски Марш” која је по пети пут организовала скуп младих из Шапца, Ваљева, Ужица, Лознице и других градова да дођу и обележе сећање на ову битку. Одушевљење хиљадама младих који су ту дошли пешице надвијала ми је сенка мисли, док смо журили ка петој тачки, колико је тужан Текериш у осталим данима. То старо становништво имало је прилику да види то чудо од гомиле младих, макар у  једном дану у години, и вероватно живи ишчекујући га у следећој години.

У Текеришу је 1948. године живело 989 становника, а у 2011. години 286, у чему је било 16 млађих од 10 година, а 141 старији од 60 година, при чему од 55 до 85 године старости по 23 до 32 лица у свакој старосној петолетци.

Прилажем пар фотографија зашто мислим да вреди издвојити један дан и обићи сва ова места. За долазак из Београда или Новог Сада потребно је око 2,5 до 3 хиљада динара за гориво, пар сендвича и вода. И добра воља.

 

6 Komentara na Cerski marš mladih

  1. Iz prilozenog se da zakljuciti da su popovi napustili stari evidenticarski posao i verovatno se usresredili na materijalno ?!? To sa imenima i brojem izginulih u ratovima je nesto cega se najvise stidim kao srbin. To nam je bruka veca od bilo koje..
    Mi nismo sposobni da valjano prebrojimo ni zivo ni mrtvo ni zgrade ni novce a to je povrsnost koja proizilazi iz nezainteresovanosti. A nezainteresovani smo jer nasa svest nije doprla do nivoa koji ume da prepozna i ceni vrednost zivota. Zato tako lako ginemo i u ratu i u miru.

    • “Грци како у науци уобште тако и у статистичком испитивањо понаособ имају више заслуга од нас. Јоште под турском владом стајавши, свештеници су њихови редовне пописе људства предузимали, и што је значајније, не само од Христијана но и од Турака. У истој 1821 години пред сами рат за слободу набројаше они у границама данашњег краљевства 675.646 Христијана и само 90.830 Мухамеданаца. Грци уверавајући се почесто да их је по седам на једног непријатеља долазе, започеше рат слободе и споразумеше се, састаше се и устројише државно сразмерно брзо, највише због наведеног повољног численог размера између обе народности. Уверивши се Европа да у Грчкој довољно снаге за политички опстанак има, поита да јој са својим посредовањем и самостално биће прибави”.
      Државопис Србије, свеска 1, 1862. страна 95.

      http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/

      Незгодно је било што су и у Србији попови били Грци па је требало Милошу времена да их најури. А домаћи су такви какви су, све је индивидуално.

      • Ne tako davno popovi su maticari bili i krstenice izdavali.Vodili su pedantne knjige zivih ,mrtvih ali isto tako je svako u svojoj parohiji i drugo brojanje vrsio. Znao je koliko koji domacin ima cega od stoke ili voca itd..

        Otud je valjda i nastala ona izreka da dokon pop i jarice krstava sto znaci da ih broji..

        kasnije su sreska nacelstva preuzela te poslove a onda mesne zajednice i opstine.. No i dan danas ako zelite da se vratite daleko u proslost i nadjete neku informaciju crkvene knjige su najverodostojnije..

        Sada popovi vode drugu evidenciju poput naplacivanja svecenja vodice po kvadraturi stana jer nije isto svetiti vodicu u garsonjeri i trosobnom stanu jel.. Ako sad neki svestenik zna koiko ima dece u parohiji ja cu sedam dana klecati na kukuruzu…Ali vrlo dobro znaju ko je dobrostojeca licnost u materijalnom smislu i tome recimo i vladike odaju posebnu pocast.. Svako malo vladika pise bilete zahvalnosti ktitorima a crkve su oblepljene spomen plocama zahvalnosti darodavcima koji nemaju ni trideset godina..Samo sto im slike ne stave pred oltar..Posebno vole povratnike iz inostranstva koji nesebicno daruju automobile ,belu tehniku itd..
        Oni imaju posebne privilegije kod vencanja ,slava,sahrana i crkvenih proslava pa me ne bi cudilo da se pocnu i sahranjivati po portama.

        U Srbiji tenutno mali broj svestenika moze se izuzeti iz ovakve individualnosti..A i vladika a posebno ovih letecih prekomorskih od cetrdeset ljeta koji su prototip vladika menadzera sa Vol Strita cijeg voznog parka se ne bi postideo nijedan berzanski mesetar…

        Kad nas vladika izadje u crnoj odori (simbolu skromnosti)i naocarima za sunce iz skupocenog automobila, pomisli covek da se pojavio Betmen pred Patrijarsijom..

        Eto rekoh ,spasih dusu…

        • Samo mala ispravka organizator 5.-tog “Cerskog marša” kao i svih prethodnih godina je Udruženje građana “Cerski marš”.Vidimo se i sledeće godine. Kad ako ne sad, ko ako ne mi!

          • Поздрав Владо
            Сигурно се видимо, само нисам сигуран хоћемо ли марширати. Деца хоће, за пар година. А мени је уз Ускрс у Студеници 6. Церски марш унапред доживљен дан у 2015 години.
            МЗ

            • Хвала на лепим речима. “Церски марш” се најбоље осети када се после напорног пута стигне на спомен комплекс. Осећај је предиван, а још када видите да смо од 2010 до 2014 нарасли са 54 на 1500 људи у колони то је неописиво. Пуно Вас поѕдрављам.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>