Home » Ekonomska istorija » Geopolitika 1941 i 2015

Geopolitika 1941 i 2015

Јован Дучић, Дипломатски списи, Удружење Требињаца „Јован Дучић“ у Београду, 2015

Мадрид 18.6.1941

Стр.пов.бр. 134/41

Један шпански генерал о данашњем рату сила Осовине против Енглеске

Господине Министре,

Имао сам разговор с једним генералом из најближе околине генералисима Франка, који заузима једно од најважнијих места.

Он ми каже ове врло интересантне мисли о стању у данашњем рату сила Осовине против Енглеске:

  1. Губитак Крита за Енглеску је значајан али за Немачку у војном погледу није никакав добитак. Од Пелопонеза до Крита има свега 100 миља али од Крита до Суеца има 600 миља, што значи да Немачка може онамо извршити само авионске нападе али не и заузимање Египта. Острво Кипар такође није стратегијски важан објект.
  2. Продирање Енглеске у Сирију и неминовно заузимање те земље је изузетно важно. Пре свега је важно с тога што Турска добија овим наслон на Енглеску који јој је потребан и за који верујем да ће га искористити. Друго, овај случај ће доказати и да нема данас ниједног Француза који у души није са генералом де Голом. Треће, што из Сирије полази данас нови дух за саму Русију коју су Немци затворили не само у Балтику него и у Црном Мору и на Дарданелима и што Русија налази Немачку на путу за Месопотамију, наиме, ка Персиском Заливу, који представља једини излаз за слободно море које јој је неопходно.
  3. Немачка и Русија већ данас показују међусобно неповерење какво обично свршава ратом. На руској граници стоји ништа мање него 125 дивизија немачке војске, и постоји опасност да пођу у Украјину и оданде на Кавчаз, како би затим из Персије отвориле ново бојиште против Енглеске. Ово значи распарчавати своје силе, али Немачка је данас осуђена да тражи опет излаз у експериментима и епизодама, као што је урадила са обарањем пуно држава и целог Балкана не могући напасти острво Енглеску чиме би њен рат ушао у закључну фазу.
  4. Немачка не може ништа урадити из Либије. Она разуме да није у стању водити један пустињски рат где треба и људство навикло на такве пределе, и вода, и храна, које онамо не постоје. Према овоме, Либија отпада.
  5. У Француском Мароку има генерал Веган и генерал Ногес, обојица другови и пријатељи генерала де Гола. Француска мора чекати и оклевати знајући да у Немачкој постоје још два милиона њених заробљеника. Али ако дође до Вегана, он извесно неће поћи против Енглеске. – Веган има 300.000 војника, чији број у року од три дана може подићи на 600.000 што под његовом командом претставља велики знак питања.
  6. Немачка се данас налази на линији која претставља границу њених могућности за даљи какав напор. Њен програм је предвиђао кратки рат; а дуги рат је, на против, у програму само њених непријатеља. Енглеска и Америка ће према томе почети тек од момента када Немачка заврши са својим кратким ратом, што у главном претставља тренутак у коме се налазимо.
  7. Америка је већ у рату, и да Немачка верује у своју победу могла би наћи пуно казус бели против Америке, за коју свако зна да рат данашњи сматра више својом ствари него ичијом. Борба између ње и Немачке, међутим, не може бити авионска због растојања које иде с ону страну 6.000 километара у радијусу за одлазак и исто толико за повратак. Директан рат између њих двоје може бити само на Атлантику, а ту је Немачка осуђена на пропаст, као што то бојиште може једино спасити њене непријатеље Енглеску и Амрерику.
  8. Случај Рудолфа Хеса показује да у врховима немачким постоје бар два разна мишљења. Хес је имао тенденције англофилске и био можда угрожен; али то доказује да ни онај који је требао да замени Хитлера, или самог Кајзера, сматра како судбина рата није сигурна за немачку хегемонију над светом, и да је чак сигурније живети данашње време и на паћеничком тлу Енглеске него на челу нацистичке странке и њене војске.
  9. Не мислим да ће Немци доћи овамо у Шпанију, чему би се Шпанци наравно одупрли; али није немогуће да за случај америчке агресије упуте Шпанију да она заузме базе у Португалији. – Сматрам да је Дакар осуђен да буде заузет од Англо-Американаца, затим Канарска Оствра, Азори и Мадера. Рат у Атлантику ће неоспорно повући нове случајеве на целом подручју европске и афричке обале која је са Атлантиком у органској вези.
  10. Према свему овом, победа Немачке није извесна, и то данас мање него икад. Она мора да од јуна до октобра, то јест најдаље за три четири месеца постигне какве решавајуће успехе, иначе губи рат ако уђе у зиму која ће дати времена њеним непријатељима да се коначно осиле до потпуне превласти, и после чега би све друго за Немачку дошло касно.

Све ове идеје једног од највиших генерала Франкових су интересантне, макар и не биле него чисто његове лићне, с погледом на то што Шпанија, иако не може да потпише трипартитни пакд, претставља потпуно моралну немачку област, с тим да чак евентуално буде увучена у рат. Сам Серано Суњер ми каже да је могућно да немачка војска дође у Шпанију, али тиме жели рећи: да уђе како би затим заједно са шпанском војском пошла даље. А поћи даље, то је најпре у Португалију а тек затим евентуално и у Мароко који Шпанија сматра својом историјском сфером интереса.

Изволите примити, Господине Министре, и овом приликом уверење мога најдубљег поштовања.

Ј. Дучић

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>