Poreklo stanovništva

Strojkovce (Leskovac)

Leskovačko Porečje, Jovan Jovanović, Leskovački zbornik 13, NIP Naša reč, Leskovac   На 11км јужно од Лесковца, на месту где се Накривањска река улива у Ветерницу, заселило се село Стројковце, чији је главни део лоциран између ових двеју река у јужном углу. Но село се није развијало само на обалама ових двеју река, већ поред путева који кроз село пролазе …

Pročitajte Još »

Orahovac (Metohija)

Orahovac, antropogeografska monografija varošice, Krasnići Mark, Glasnik muzeja Kosova i Metohije II У даљем излагању изнећемо порекло за сваку породицу, онако како су ми сами Ораховчани казивали на терену, полазећи од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања, полазећи прво од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања становништва, да би се добила јаснија слика о томе који су све …

Pročitajte Još »

Veliki Trnovac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963. Село лежи на додиру планинске падине на западу и котлинске равни на истоку. Преко В. Трновца (на карти: Трновац) води важан каравански пут правца И-З. Са овим путем у В. Трновцу укршта се пут правца С-Ј. В. Трновцу су најближа насеља: Турија, М. Трновац, Бујановац и Лапрдинце. Трновац је велико збијено насеље. …

Pročitajte Još »

Jablanica i manastir Prohor Pčinjski

Село лежи у долини Пчиње у крајњем западном делу области. Најближе је насеље Ваганце, које се налази на СИ. Воду за пиће добијају са извора и из бунара. Извори се зову: Кадијски, Лучица, Трештено дрво, Маринков кладенац. Бунари су дубоки 5 до 15. Јабланица је разбијеног типа („растркана“) с јако израженом подвојеношћу махала. Махале су: Орљак, Кадијска, Река и Ридска. …

Pročitajte Još »

Vraćevšnica i Prnjavor (Gornji Milanovac)

Село се налази на јужним обронцима Рудника, где се долина Враћевшничке Реке шири јужним у долину Груже. Крајње западне куће су само једним потоком одвојене од доњоцрнућских. Село се служи само бунарском водом. Има мало своје шуме. У пољу има 4 трла, где зими неко од укућана чува стоку у кошарама. Село је разбијеног типа, али куће нису сувише растурене. …

Pročitajte Još »

Đinđuša (Bojnik)

Ово село се заселило делимично на ји падинама сплета брежуљака, који у овом делу Лесковачке котлине раздвајају пусторечку раван од јабланичког басена, а делимично у алувијалној равни Пусте реке на месту где она прави свој лук, оставља источни правац свога тока и узима курс у правцу севера. Као насеље оно је искористило три природно битна фактора за насељавање људи: брежуљак …

Pročitajte Još »

Malko budala u Vučadelcima (Surdulica)

Село је на левој страни Врле, на земљишту високом око 1200м. На атару и селу чести су извори у шкриљцима, већином озидани у чесме. Главнији извори зову се: Студени Кладенац, Николин Кладенац, Мали Кладенац и др. Вучеделци је разбијеног типа и састављено од махала: Горње (13к), Доње (20к) и Млађице (21к). Село свега има 54 дома (1952г). Старине и прошлост. …

Pročitajte Još »

Božinjevac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963. Село лежи на брежуљкастом земљишту у непосредној близини бујановачке железничке станице. Суседна су насеља: Жужељица, Левосојо (Прешево) и Крајмировац. У самом селу избијају два кладенца (Горњи и Доњи); ископана су и пет бунара. На атару се налазе извори: Шавар, Ђеран и Кисела Вода. Божењевац је мало збијено насеље. Дели се на Доњу …

Pročitajte Još »

Lapotince (Bojnik) i Sokolovići

Pusta Reka, Jovan V. Jovanović, Izdanja Narodnog muzeja u Leskovcu, 1976 Лапотинце је подигнуто на алувијалној равни Пусте реке, на источном ободу пусторечке области. Средишњи део села се налази на обалама реке, чије је старо корито тако плитко и његове стране нестабилне, да је редовно долазило до поплава овог дела насеља и мењања речног корита. Источни део ове средишње махале …

Pročitajte Još »

Gornja Crnuća (Gornji Milanovac)

Горња Црнућа се налази у јужној подгорини рудничкој, у изворном делу Враћевшничке Реке. Како ту Враћевшничка Река има уску долину, то су уз њу поређане куће црнућске на великој дужини. Сеоске куће су по странама долина, на појединим парчадма од речних тераса и на теменима брда, али се често спуштају и до близу саме реке. Бочним пак притокама су стране …

Pročitajte Još »

Korbevac (Vranje) i Ruski put

Село лежи на неравном земљишту десно од Ј. Мораве углавном око доњег тока њене притоке Корбевске Реке. Суседна насеља су: Бујковац, Превалац, Себе Врање, Клисурица и др. Становници воду пију из бунара и са ретких кладенаца. Познат је Друмски Кладенац… Корбевац је разбијеног типа. Куће су растурене без реда по махалама којих има неколико. Називи махала су махом по главнијим …

Pročitajte Još »

Donja Crnuća (Gornji Milanovac)

Село је на крајњим јужним огранцима рудничких планина. Сеоске су куће растурене по теменима плећатих брда, нарочито качерске површи: Матића Брду и Косовињаку. Али село се увлачи и далеко уз Црнућску Реку и уз Реку према Г. Црнући, а има кућа и на самој гружанској равни до друма и на самом друму. Крај Косовињак само је једним потоком одвојен од …

Pročitajte Još »

Mali Trnovac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963.   Село лежи СЗ од В. Трновца на масиву планине Карпине, на десној падини долине потока Прони Киша. М. Трновац захвата положај на тромеђи Врањске котлине, Новобрдске Криве Реке и Горње Мораве. Становници пију воду са једног извора и из бунара. На извору „точе воду“ становници из 18 домова. Дубина бунара је …

Pročitajte Još »

Preobraženje (Vranje)

Rista T. Nikolić „Vranjska Pčinja“ str. 89-246. Srpski etnografski zbornik, knjiga peta, Naselja srpskih zemalja, knjiga druga 1903.   Село се налази у клисурастој долини, којом тече Преображењска (Прображењска) Река. Земљиште на коме је село, већином је брдовито; по мало равнице има само поред реке. Са свих страна је затворено брдима, на којима се очувало мало шуме… Село се дели …

Pročitajte Još »

Bujanovac

1878 године, докле је Бујановац сматран као сеоско насеље, био је насељен само Србима, који су тада укупно бројали 90 до 100 домова. Поменуте године на један мах су се у Бујановац населили муслимански мухаџири из Србије. Њихов број је најпре износио око 150 кућа, па је после нових придолажењем нарастао на око 200 домова. Са претварањем насеља у ворошицу, …

Pročitajte Još »

Turekovac (Leskovac)

Турековце се заселило у центру источног дела Доње Јабланице, на десној обали реке и на њеној алувијалној тераси. Типа је груписаног, гомиластог. Од Лесковце је удаљено око 7км према западу. Име села. – Код имена села Турковца очигледно се ради о једном зоониму. Константин Јиричек је у својој књизи Историја Срба забележио: „Још и у средњем веку живеле су по …

Pročitajte Još »

Rudare (Leskovac)

Leskovačko Porečje, Jovan Jovanović, Leskovački zbornik 13, NIP Naša reč, Leskovac Прво село на које путник наиђе, идући из Лесковца на југ главним путем кроз Поречје, јесте село Рударе. Од Лесковца је удаљено око 4км, а лоцирано је на најнижој тераси Рударске чуке, а делом у алувијалној равници реке Ветернице. Од главног пута удаљено око 200-300м на исток. Док му …

Pročitajte Još »

Trnavce (Aleksandrovac)

„Župa Aleksandrovačka“ Milisav V. Lutovac, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 43, 1980 Трнавце се налази на излазу реке Вратарнице из клисуре у раван. Насеље је делимично на додирној линији благих страна у равни под њивама, а делимично на падинама страна. Главни део села, са „малом чаршијом“, налази се у средишту, груписан око уздужног пута који води поред реке. Ту се …

Pročitajte Još »

Bošnjace (Lebane)

„Donja Jablanica“ Jovan V. Jovanović   Бошњаце се заселило у алувијалној равни реке Јабланице на око 12км западно од Лесковца. Ово велико село Доње Јабланице је гомиластог облика и са оријенталним обележјима више но ма које село у пространој Лесковачкој котлини. Базу овог села чини реч Бошњак, а по легенди коју ми је саопштила Гроздана Тошић, професор српскохрватског језика у …

Pročitajte Još »

Milanovo (Leskovac)

Село Миланово засељено је 7км западно од Лесковца на најнижој дилувијалној тераси, која пада са севера на југ у правцу корита Цернице. Нагиб терасе је тако благ да се има утисак да село лежи у равници. Тип села. – Пре но што је засељено, израђен је план по коме је у центру села остављена четвороугаона површина знатне величине. Поред овог …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Crnogoraca u Srbiju: Petrovo Selo (Kladovo)

Петрово Село је за 93,5% смањило број становника од 1948 до 2011 године и спада у насеља са највећим релативним падом у овом периоду. Оно је интересантно јер је засновано средином 19-ог века као потпуно ново насеље (мало је нових насеља у Србији насталих након 1815 године), искључиво од Црногораца у етнички потпуно другачијем окружењу. У Западној Србији већина становника …

Pročitajte Još »

Ekološka svest u Srba, Case Study, zaselak Orašje u opštini Despotovac

Да у Србији постоји вишевековна свест о екологији и здравој животној средини доказ је Орашје у општини Деспотовац. Дуго сам тражио ово насеље преко гуглмапс-а, оријентишући се при томе картом у књизи одакле је текст који следи. Не знам, коме од именованих села као заселак статистички припада, али ћу се засигурно потрудити да га у слободне дане једном и обиђем, …

Pročitajte Još »

Godljevo (Kosjerić) – selo nesuđenih popova

Ljubomir Ž. Mićić „Zlatibor“, (1925) Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, Službeni Glasnik i SANU, reprint   Годљево је између Сјечице и Скрапежа, прешло преко Скрапежа и на леву страну и ухватило се оних каменитих коса, које су наставак парамунских кречњачких ртова и чука. На северу је село Парамун с његовом дубоком јаругом Дубоко, од Сјече Ријеке и Маковишта дела …

Pročitajte Još »

Milutovac (Trstenik)

Положај. Село се налази у странама Милутовачког Потока, који извире из једне благотинске косе, па текући у правцу с.-ј. , улива се испод села у Риљачку Реку, са леве јој стране. Овај поток прима с леве стране поток Ивинац, који пролази поред гробља и северног краја Новог Милутовца. Већи део кућа находи се у благим странама Милутовачког Потока окренутим западу …

Pročitajte Još »

Gornja Dobrinja (Požega): mesto rođenja Miloša Obrenovića

Северно од Средње Добриње с обе стране истоимене реке, пење се село на све стране у висока околна брда, да даје општи брдски изглед. Село је неравно и високо се пење на исток у високу кабларску косу Шиљковицу и северно на Гојну Гору. Што је равнијег земљишта оно је око цркве и доле ка Средњој Добрињи и на запад Јежевици. …

Pročitajte Još »

Mijatovac (Ćuprija)

И ово насеље у равници на самој левој обали Велике Мораве, која га плави, па се због тога у новије време нагло пресељава највише према Гиљу. Кроз село пролази Цариградски пут Ћурпија-Јагодина. Пије се бунарска вода, а прео зиме и речна. Бунари нису дубоки и не пресушују. Има их и неозиданих. Њиве су на местима: Бељицки Спруд, Селиште, Миљкова Бара. …

Pročitajte Još »

Čokešina (Loznica)

Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović, iz terenskih beležnica građu pripremila Miljana Radovanović   Чокешина је разбијено махалско село. Мале су: Стржаница (уз главни изворни крак Реке), Трновица (уз леву притоку), Шујића мала (уз Манастирску реку), Радиковац (на десној страни долине, на високој тераси); Горња мала, више ове; Радановића или Дојна мала, под Џајевцем све до излаза Реке у …

Pročitajte Još »

Tama u Tamniču (Negotin)

Negotinska Krajina i Ključ, Kosta Jovanović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 29, 1940 god. Reprint Službeni Glasnik i SANU   Тамнички хатар већином је у јужном делу простране, терцијарне заравни, коју на западу од површи одвајају Сиколска Река, Кленовачки и Бруснички Поток, а малим делом је у равници поред Тимока. Куће су у присоју, на странама Тамничког Потока, који силази …

Pročitajte Još »

Propast u Pričevcu (Knjaževac)

Причевац се налази у долини Ранине или Причевачке Реке. Незнатан је део села (до 20 кућа) у осоју (на левој обали), а све остало у присоју (на десној обали пом реке). Име. – Село народ зове Причовци или Причевци, а о постанку села прича се ово: Некада је чума морила по селу толико, да је остао био само једна свињар …

Pročitajte Još »

Mišar (Šabac)

Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović   Село се дели на четири мале – „краја“: Старо Село, Слатину, Глоговац и Бајир. Старо Село су Турци разорили 1806 за време боја на Мишару. Онда се село растурило по крајевима данашњим – све по шуми, и тако се заселили на нова места. На Старом Селу су шанчеви Карађорђеви (на брду око …

Pročitajte Još »

Gložane (Svilajnac)

Попут Страгара, крагујевачких, село Гложане, на регионалном путу Свилајнац – Јагодина, има три манастира у свом атару: Миљков Манастир, Доброшево и Златенац. Вреди обићи ово село, његове манастире и вратити се у давну прошлост када се овде налазио центар средњевековне Србије, пред потонуће у скоро четворовековни мрак. „Resava“ Stanoje Mijatović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 26, 1930. Službeni glasnik i …

Pročitajte Još »

Poružnica (Sokobanja)

„Banja“ Petar S. Jovanović , Naselja i poreklo stanovništva knjiga 17, 1924, Reprint Službeni Glasnik i SANU   Поружница се налази на јужном ободу бањског басена. Село лежи у долини Поружничке Реке. Куће су поред Реке, али извесан део се пење и уз десну страну долине према Реснику. Воду у селу пију поглавито из бунара. Највише им досађује јужни ветар, …

Pročitajte Još »

Mladenovac, varoš i selo

„Космај“ Др Боривоје М. Дробњаковић, Службени Гласник, САНУ, едиција Корени, књига 11.   Младеновац (село) Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај. Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац. Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој …

Pročitajte Još »

Rosići – jedna od prelomnih tačaka Seoba (Kosjerić)

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010.   И ако по начину насељавања у равници под Козомором и маљенским Дивчибарама, поред Мионичке Реке, која тече кроз село, има доста добре земље, опет због Маљена, његових Дивчибара, које су највећим делом саставни део овог села, Росићи су чисто планинско и типско …

Pročitajte Još »

Kamenica (Kragujevac)

Село је у подгорини Рудника, у горњем току Каменичке Реке. Куће су сеоске на обема странама Каменичке Реке, нарочито на качерској површи и уз бочне пороке, притоке ове реке. Горњи ток ове реке има форму младе долине, те су ту сеоске куће везане за мање заравњене речне терасе. Сеоских кућа има и на брезовачкој површи која чини развође Каменичке и …

Pročitajte Još »

Azanja (Smederevska Palanka)

Варошица се налази на пиносавској површи која је потпуно уравњена и просечена незнатним токови,а Трстенице и Риа потока. Употребљава се већином вода са бунара, махом дубоких преко 20, а има и извора од којих су главнији: Старац, Човина Вода, Осиповац и Гуцетина. Најбоља зиратна земља је у Сврачковцу, затим на Стражевици, Брдњаку и Бостаништу; имања су изван села. Приватни забрани …

Pročitajte Još »

Velika Plana

Jasenica Borivoje M. Drobnjaković (1923), Službeni glasnik i SANU, 2011   Већи део Велике Плане налази се на пиносавској површи, испод које се уским појасом увлачи површ београдске језерске фазе. Кућа има и на овој нижој површи, затим на тераси Јасенице, где су поређане дуж пута за Паланку и образују крај који се зове Ритањска Мала. Испод овог краја настаје …

Pročitajte Još »

Stragari pod Rudnikom i Ljubičevac

Испод фотографија додати су текстови из књиге Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“, (1923), Службени гласник и Сану, 2011 Село Страгари под Рудником, између Тополе и Крагујевца, а на око 90 километара од Београда, посетио сам из два разлога: да бих обишао три манастира који се налазе у његовом атару, и да би обишли споменик Танаску Рајићу, у центру села, некада вароши. Са …

Pročitajte Još »

Oreovica (Žabari)

Један део варошице Ореовице налази се на Свилајначком Друму, други већи део је у равници, од друма до Ресавчине, а трећи, најмањи, источно од друма, на падини Браничевског Повијарца. Југоисточно од варошице пружа се брдо Подови. У атару варошице су 4 потока: Будљивац, Буквар, Суви Поток (северни) и Суви Поток (Јужни)… Источни део села има тип друмског насеља, а западни …

Pročitajte Još »

Sela rođenja i smrti Karađorđa: Viševac i Radovanje

Пре неког времена, возећи путем од Раче до Аранђеловца свидела су ми се два пошумљена брда на том путу и помислио сам како је ту лепа и блага природа. Читајући Насеља у Лепеници, и гледајући у мапу насеља на крају књиге, схватио сам да су та два брда у селу Вишевцу месту у коме је рођен Карађорђе. У Радовањски луг …

Pročitajte Još »

Prnjavor i manastir Grnčarica (Batočina)

Т. Радивојевић „Насеља у Лепеници“, стр. 191-194 Прњавор је на левој страни потока Младенове Воде која извире уврх села испод брда Распада, а утиче с десна у Лепеницу под именом Раљевац. Од 4 сеоске махале, само је једна, Ковановићка (Ковановићи), над самом реком, а остале су подаље од ње на брдима, која деле воду Младеновој Води и Ботуњском Потоку. Те …

Pročitajte Još »

Drača, selo i manastir (Kragujevac)

Драча је на обема странама Милановачког Друма, час и три четврти хода северозападно од Крагујевца. Идући Горњем Милановцу, удесно од друма, је сеоски крај Мали Поток, на обема странама истоименог потока. Улево су од насипа Горњи и Доњи Крај на потоку Кривачи, левој приточици Драчке Реке. Куће су ових крајева наспрамне у истој улици. Оне су подигнуте испод брда Висибабе, …

Pročitajte Još »

Mala Vrbica (Kragujevac)

Мала Врбица је с обеју страна Врбичког Потока који, 40 минута испод села, утиче у речицу Угљешницу. Овај се поток често назива и Клисурски, јер већим делом свога тока тече клисурастом долином између Главице и Голог Брда. Цело је село на десној страни друма Крагујевац – Аранђеловац. Само је једна кућа (у којој су клисурска механа и рамаћка општина) прешла …

Pročitajte Još »

Koraćica (Mladenovac)

„Космај“ Др Боривоје М. Дробњаковић, Службени Гласник, САНУ, едиција Корени, књига 11. Куће су на југоисточним огранцима Космаја, између којих су се усекли потоци. Делови су сеоског хатара: Церје, Тијановац, Оглавци, Седлар, Водице, Мијевац, Осовље, Станбе, Бељичје, Парлоге, Брда, Друмина, Равнице, Вукаљевац, Штрковица, Благојевица, Дрење, Турчић, Коларница, Гуњевац, Драганић и Алуга. Село је подељено на три краја: Павловац, Јовићски Крај …

Pročitajte Još »

Bogovađa, selo i manastir

Положај села. – Прњавор је уз манастир Боговађу. Сеоске су куће на источној страни од манастира поређане дуж пута или по плећима брда која се слуштају у долину Љига. Земљиште је терцијарно, неравно, али није брдовито. Извора је у селу доста. С њих се пије вода, а сељаци се служе још бунарском, барском и речном водом… Тип села. – Прњавор …

Pročitajte Još »

Vina (Leskovac)

Положај. – Ово је село последње у Клисури, идући из Пољанице у Поље (Лесковачко). Налази се на обема странама долине Ветерничине. Део села с леве стране Ветернице није на једноме месту. Један је, права Вина, која је матица данашњега села, на левој страни Мале Реке или Винке. Куће су прибране око ушћа потока Длибоке Долине у Винку, а има их …

Pročitajte Još »

Osečina

Ljubomir Pavlović „Kolubara i Podgorina“ Положај села. – Осечина је на обема обалама р. Јадра. Сеоске су куће по плећима оних коса, које се од Влашића спуштају реци Јадру. Косе нису високе, али су им стране врло стрме и дубоко усечене… Тип села. – Осечина је право старовлашко село. Куће су у џемате раздељене; џемати су по плећима брда удаљени …

Pročitajte Još »

Krčmar (Mionica)

Положај села. – Крчмар је планинско село и лежи непосредно под северним подножјем Мањена, а на обема обалама Крчмарске реке. Сеоске су куће уз Реку и то по падинама, појединих маљенских брда, спуштајући се до самог речног корита. Земљиште је брдовито, по све стрмо и шумовито… Тип села. – Крчмар је село разбијеног типа. Куће су груписане око извора и …

Pročitajte Još »

Ljubovija

Љубовија је на дринском путу и на реци Љубовиђи, на десној обали, под висом Јабучјем. Далеко је од Дрине и обезбеђена од плављења обеју река. Данашња или Нова Љубовија је на овом месту од 1897 год, а Стара Љубовија је била на Дрини, усред поља Драбића, према осећанском селу Михаљевићу. Ову је Љубовију Дрина однела 1896 године, те се морала …

Pročitajte Još »

Končarevo (Praćina i zaselak Predor) ili Palminovac?

Кончарево је, можда, једино село у Централној Србији, које је након Другог светског рата променило име и поклонило га комунисти. Стога, ако није ред да Јагодина промени име у Палминград, заслуге Драгана Марковића – Палме требале би да му за живота буду потвђене променом имена села у коме је рођен, из Кончарево у Палминовац или Палминово. У најгорем случају, да …

Pročitajte Još »

Brezovice (Valjevo)

Положај села. – Брезовице су на обема обалама Повленске Реке у северном подножју планине Повлена. Брезовице су планинско село испреплетено многим висовима и косама, које се спуштају с Повлена на северну страну. Поједина су брда плећата, заравњена, а њихове су стране камените, литичасте и прави остењци… Тип села. – Село је разбијеног типа. Сеоске су куће у долинама потока и …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Crnogoraca u Toplicu

После ослобођења Топлице и других јужних и југоисточних делова Србије од Турака 1878. године, неки крајеви, због исељавања албанског и турског становништва, остали су пусти, а међу њима и Топлица. Ради насељавања ових крајева, Срибја је 1880. године донела закон о насељавању ових крајева, у коме је централно место заузело насељавање Топлице. Законом су били регулисани услови насељавања. У члану …

Pročitajte Još »

Guča (Lučani)

Г. Милорад Вујовић, учитељ у Гучи, дао ми је неколике податке за ово место. Положај. – У Гучи се издваја двоје: варошица и село. – Варошица Гућа је с леве стране реке Бјелице у равном пољу одмах више ушћа потока Дупљаја у Бјелицу; само неколико кућерака има и преко Дупљаја. Село Гуча је с обе стране реке Бјелице и с …

Pročitajte Još »

Vlase (Vranje) Mandrdine

Положај. – Ово је село с обе стране реке Ветернице. Већим је делом долинско село, мало је кућа на површини коса („ридова“). Главни је део његов с леве стране Ветернице, у долини Трстенске или Власачке Реке, леве приточице Ветерничине… Воде пију становници са кладенаца… Осим њих становници пију и речну воду. У селу постоји и Слана Вода (близу општинске суднице). …

Pročitajte Još »

Dučalovići (Lučani)

Положај. Највећи је део Дучаловића у непосредној суподини планине Овчара са његове јужне стране. Кроз село теку поток Бањица, који протиче са западне стране Овчара, и његова притока Дучаловички Поток под југоисточном суподином Овчаром. Сеоске су куће већином по косама, које су се спустиле од планине Сјекире и од високих брда; Рује (715 м.) и Суве Чесме (на западу од …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u naselju Blace

Даринка Зечевић, Етнографски институт САНУ 1951 … До ослобођења 1878 године Блаце је имало обележје сточарског муслиманског насеља. Инверсним миграцијама Арбанаса натраг у области из којих и преко којих су се били инфилтрирали у ове крајеве, на путу њихова продирања из Арбаније у Србију крајем турског доба, настала је нова фаза у развитку Блаца и читаве ове области. Први насељеници …

Pročitajte Još »

Popis stanovništva Sjeničke kaze 1912 godine

Вукоман Шалипуровић, 1971 Стање у коме је извршен попис 1912 године У лето 1910 године у Отоманској царевини, превратом, је на власт дошао младотурски покрет. Проглашена је уставност, прокламована једнакост грађана пред законом, слобода и једнакост свих народа у царевини, уведен је парламентарни живот и расписани избори, дате грађанске слободе и слобода штампе. По прокламацијама изгледало је да је младотурским …

Pročitajte Još »

Zaovine (Bajina Bašta)

Заовине су право планинско село, село планине Таре. На истоку је највиши врх Милошевац. Брда око Коњске Ријеке, Вежање, Коњевића Ријеке, Рујевца и других рзавских притока сва су у горњокредном за културу села богатом кречњаку. Брда изван села су под четињарском шумом, ненасељена, ретко, као Чемеришта и Збориште, под суватима и закосима. Око села су узвишења: на северу Батура, Црвена …

Pročitajte Još »

Trstena (Vranje)

Положај. – Долина Трстенске Реке у средњем току сва је готово под густом шумом. Само по левој страни долине, као и поред реке, где су проширења, има чешће њива и ливада. Иначе је већи део долине Трстенске Реке у средњем току права клисура, те је и познат као Клисура. Она траје од Калине Долине, чији поток с леве стране утиче …

Pročitajte Još »

Gotovac (Kraljevo)

Село је на благим странама брда Лојаника и Мале Главице, поред пута за Матаруге. У селу су брда: Лојаник, Чаковац, Велика и Мала Главица. Воде су река Ибар и потоци Лојанички Поток, Бошковац, Чаковац и извор Бубан. Село се служи поглавито водом из бунара. Њиве и ливаде су око сеоских кућа, а шуме и приватни забрани су у брду, више …

Pročitajte Još »

Selo Tucanje (Crna Gora)

Село је с обе стране Туцашњице између Вељег Врха и Бабљаче. Поред реке је уска алувијална раван, која се у доњем току проширује у Туцањске луке. Лева страна ове речне долине је блажа, а десна стрмија и неповољнија за насеља. На левој страниј је главни део Туцања.  У алувијалној равни су две писане махале (Бабачићи и Шабатићи), а на десној …

Pročitajte Još »

Golemo Selo (Vranje)

Положај. – Највеће је село у Пољаници и Клисури. Захвата велики простор. Налази се с обе стране Ветернице, одакле ова тече клисуром. Мањи је део села у равници, поред реке, а већи ван ове, по косањицама и странама долина притока Ветерничиних. Има око 11 мала… Постанак села и порекло становништва. – Не зна се, ко је први заселио данашње Големо …

Pročitajte Još »

Kovanluk (Kraljevo)

Сеоске куће су на заравни поред пута за Ратину. Брдо је Шумари (Белимарковац – некадашње шуме генерала Јована Белимарковића из Београда). – Воде су Ибар, речица Рибница и потоци: Црвчански Поток (Тече од извора Бубана (или Црвчанског Извора). И поток и извор су на негдашњем земљишту Црвчана, угледне трговачке породице из Краљева, досељеника из Црвске у Сјеничком срезу), Чкодровац и …

Pročitajte Još »

Srbinovo (Makedonija)

Село је у подножју планине Буковића у уској долини Железне реке: Вода за пиће добија се са чесама, које су распоређене по махалама. Чесме се зову: Прој Ките, Шпо, Крој Рамас, Гура и Крој Бала. Чесма звана Гура налази се у махали Диша. У поменутим чесмама тече вода из једног извора. Србиново има и два бунара (дубоки око 8 м). …

Pročitajte Još »

Blizonje (Valjevo)

(Ово је село описивао г. Светозар Д. Петровић, свештеник бранковачки и његовим смо се описом знатно послужили) Положај села. – Близоње лежи на обема падинама Близоњског Виса, највише тачке на источном делу Влашића. Куће су по падинама, а дубоко спуштене у увале или у долине појединих поточића, који с Виса силазе ка рекама Убу или Рабасу. Земљиште је неравно, каменито …

Pročitajte Još »

Ugrinovci (Gornji Milanovac)

Положај. – Село лежи у долини реке Брезовице, зване сад Угриновачком Реком. Речна је долина овде доста проширена – Угриновачко Поље, затворено с обе стране као зидовима стрменитим странама од брда. С десне стране је затворено странама од брда Мотике, Великог Брда, Липета и Обешењака, а с леве странама од Виса, Угриновачког Голупца и Лисина. На странама ових брда и …

Pročitajte Još »

Daleko je Sunce u Velikoj Drenovi (Trstenik)

Положај. – У равници Голиске Мораве, за 3-4 км од ње, а испод Белог Брда и једне косе, находи се ово село, тако да му је половина у равни, а половина у једној висоравни. Уздужном средином села, а испод висоравни, пролази друм Крушевац-Јасика-Трстеник. Источним крајем села протиче Риљачка Река, а западним Топонички Поток, који лети пресушује. Река се врло ретко …

Pročitajte Još »

Ba(h) (Ljig)

Положај села. Бах је у суподини Сувобора, на обема обалама реке Љига, који извире у овом селу. Село је у планинској котлини затвореној са свих страна високим сувоборским и ријорским косањицима и брдима. Ову је котлину са северне стране простругао Љиг, те је тако у том правцу отворио пут и селу везу с ваљевским селим. С јужне стране су Груковица …

Pročitajte Još »

Kriva Reka (Gornji Milanovac)

Положај. – Кроз ово село тече истоимена река, чија је долина у почетку доста раширена и врло плодна, но која се, са даљим током, све више сужава. С леве стране реке је оно развође што иде од Триповца на с-з између Брезовице и Бољковачке Реке. Из тога су развођа у овом селу Жута Бара, чији је врх Мрамор. На странама …

Pročitajte Još »

Manastirica i Starčevo (Petrovac na Mlavi)

Манастирица Положај села. – Село се налази на стеновитом окомку, који завршује диванску зараван. Куће су сеоске с десне стране Бобрешке Реке, која у многим кривинама тече поред села. Само су три куће на левој страни реке. Куће су све на стеновитој подлози. Бобрешка Река је врло бујна и чини велике штете, зато су куће измештене на брдо, где им …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u Levču

Они који важе као староседеоци само су се раније доселили него остали, те су заборавили одакле су старином. Ти „староседеоци“ у Левчу обично заузимају средину села. Највише је досељеника из Топлице, односно Копаоника, затим са Косова и Жупе и, од даљих крајева, из Црне Горе. Досељавање је било нај јаче у два маха: после Кочине Крајине, када је остало пусто …

Pročitajte Još »

Tumba (Vranje)

Положај. –Тумбанска Река постаје од Гаринске и Шуманске Реке, које се састају испод чуке Дивје Леске. Испод станаца тих изворних кракова Тумбанске Реке, утиче у ову поток Слепе Долине, која се у полетку зове Зарбинска Долина или Зарбине, Извориште је Тумбанске Реке готово све под шумом. Село је у њеном изворишту. Куће су на имањима, око којих је шума. Куће …

Pročitajte Još »

Vojkovići (Republika Srpska)

Положај. – Махала Војковићи лежи дијелом у равници, а дијелом у осојној страни на сјеверо-источном подножју Игман-планине. Куће су подијељене у више група. Једне су у равници око ријеке Жељезнице, која долази с источне стране сала, и протјече сјеверном страном кроз махалу, друге су удаљене од те ријеке у равници и при страни осојној. Ријека Жељезница плави и сноси оранице …

Pročitajte Još »

Pajkovac (Varvarin) i Nikola Mandrda

Положај. – Село се налази на левој страни Каленићске Реке, а на друму Варварин – Калиниће. Простире се највише поред реке, а нешто мало око доњег тока Водичког Потока и потока Вучака и Амбаришта, који силазе са огранака планине Јухора. Ови потоци пресушују, али приликом изливања , као и река, наносе осетну штету. У главном село је окренуто југо-истоку. Село …

Pročitajte Još »