Brezovice (Valjevo)

Положај села. – Брезовице су на обема обалама Повленске Реке у северном подножју планине Повлена. Брезовице су
планинско село испреплетено многим висовима и косама, које се спуштају с Повлена на северну страну. Поједина су брда плећата, заравњена, а њихове су стране камените, литичасте и прави остењци…

Тип села. – Село је разбијеног типа. Сеоске су куће у долинама потока и рекавица, као и у долинама између појединих брда. Мало је кућа изнетих на брда или на њихова плећа, а ако су на брду, као џемати на Рујевом Кику, они су онда по вртачама и долинама. У главном је село доста разбијено, ма да се лако дају разазнати два већа џемата, која су готово спојена један с другим. Куће су по џематима растурене и само оне, које су у најближем сродству, на растојању 20-50м, а остале су на растојању 300-500м. Први је џемат на Рујевом Кику и његовим падинама и зовсе се Џелати, а други је на исток од њих ближе ставама река и зове Брложани, а трећи је на југ од оба уз Реку до става Повленске и Стубичке реке.

У Џелатима су ове породице: Бркићи (3к), Џелати (12к), Калабићи (5), Ђукићи (6), Шљивићи (3) и Божићи (6).

Брложанске су породице: Ђуричићи (3), Мијаиловић (1), Николићи (3), Стојићи (4), Ђуричићи (3), Радићи (4), Вукосављевићи (3), Атанацковићи (2), Билићи (2), Милутиновићи (3), и Тешићи (3). У Мојићима су: Маричићи (7), Томићи (3), Недићи (2), Глишићи (4), Мићићи (2), Милићевићи (6), Глишићи-Мојићи (5), Петровићи (Тошићи, 4к),
Антонијевићи (1), Митровићи (1), Мојићи (1), Машићи-Мојићи (6), Грујичић (1) и Антић (1).

У Брезовицама нема већих задруга. Веће су задруге: Ђукића 1, Стојића 1, Томића 1 и Ђуричића 1, са 15-20 ч у кући.

Подаци о селу: Брезовице су према харачким тефтерима из 1818 године имела 30 домова са 41 пор и 89 харачких лица. Према попису од 1866 било је 64 дома са 534 становника, докле према попису од 1874 год било је 72 дома са 577 становника. Према попису од 1884 године било је 91 дом са 637 становника, докле према попису од 1890 год било је 91 дом са 699 станов. Према попису од 1895 год било је 97 домова са 720 станов, докле према попису од 1900 год било је 110 домова са 811 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866 год је 6,82, а процентни 1,35%.

Име селу. – Име селу дошло је од дрвета брезе, које има доста у горњем делу села, где су испољене силикатне стене.

Име села доста старо, јер га сусретамо у литератури још из доба 1737 год, када је ово село било погранично село ондашње аустријске Србије, као хајдучко село. Тада су Брезовице имале 10 кућа и 3х далеко од Ваљева.

Имена џемата су по имену породица: Мојићи и Џелати, а Брложани зову се по месту насељења, јер су се населили на местима, која су раније били брлози и ровине за свиње.

Старине у селу. – 1) У селу испод Џелата, на источну страну налази се неко вртачасто земљиште, познато под именом
Селиште, за које се држи да су на њему биле старе куће. То је место данас најбољих зиратних сеоских имања, због чега су и последњи трагови старих насеља изгубили се на свакад. 2) На Шубари налази се неко старо гробље, које је познато у селу под именом Маџарско Гробље. Старих гробова има много по Мојићима и све су из хришћанског доба, ма да их народ ставља у доба, кад су ови крајеви били под Маџарима. 3) У Мојићима, на ставама Повленске и Стубичке Реке, испод Петровића кућа су данашња и стара рудничка окна, као и по вису испод Ср.Повлена. Новији рударски радови су напуштени на оба места, ма да су чињени покушаји у неколико махова последњих година.

Порекло становништва и оснивање села.
– По народном предању данашње је село насељено досељеницима. Зна се да је било старијих досељеника, али не зна се које су то породице биле и где су се оне одавде уклониле.

Најстарија породица у селу и први оснивачи данашњег села јесу Џелати, досељени у две породице у другој половини 17 века из Д.Куча у Ст. Србији. Џелати су прозвати због претеране пргавости и склоности на убиства, нарочито старији били су готови одмах завадити се, напасти и убити човека, а нарочито Турчина.  За њих се и данас каже, да се сваком Џелату треба склонити с пута и да га не треба вређати „јер му је лакше убити човека, него прекрстити се!“ Џелатске су породице: Бркићи, Ђукићи, Џелати и Божићи; њих је 26 кућа, славе св. Ђурђа.

Пред почетак аустријске окупације ових крајева дошли су у ово село предци данашњих Мојића, досељени у 5 јако задружних породица из Скадра у Царини, окр подринског. У Скадар су досељене раније од некуда из Босне, само не из Осата. И ако су растурени по целом селу, и ако су заузели поглавито два џемата, ипак су до скора очували родбинске везе са Скадром и између себе и оним породицама, које су се раније од њих доселиле. С тога су у сродству с Бојанићима у Лелићу и Костадиновићима у Козличићу. Мојићи имају различита презимена, али се и сами између себе и остали их знају само као Мојиће. Мојића је у Брезовицама, без оних на страни, 58 кућа и све славе Михољ-дан.

Мојићима у селу сродни су Маричићи, досељени из истог места као и они, само прво били насељени у Врагочаници, па се тек после Кочине Крајине преместили у ово село. Маричића има данас 12 кућа, а они су у Мојићима, али некако отишли мало у страну села под Шубару, јер су новији досељеници. Кад се Маричићи узму као Мојићи, онда је ових у селу 70 кућа.

После Кочине Крајине досељени су у ово село данашњи Калабићи, досељени из Вишесаве код Бајине Баште, како су се раније доселили из Дробњака; њих је 5 кућа, славе св. Стевана.

У првом устанку сишли су из села Годечева Шљивићи у ово село, њих је 3 куће, славе св. Јована.

Новији су досељеници:

Ђуричићи досељени из Тубравића на своје имање од тамошњих Ђуричића, има их 3 куће, славе св. Николу.

Мијатовић је с Дуба, окр ужичког, призетио се у Мојиће и слави њихову славу.

Билићи су из Годечева, окр ужичког; отац им се призетио у Мојиће и примио њихову славу, има их 2 куће.

У Брезовицама има данас 110 кућа од 7 породица.

Занимање становништва. – Брезовчани се занимају поглавито сточарством и земљорадњом, а узгред и воћарством. Благодарећи повленским суватима и згодном положају села, заклоњеном од пролећних и зимских ветрова, сељаци држе доста стоке и тове је по Повлену. Стока и сточни производи су главна занимања, тек на друго место долази земљорадња, докле воћарство је споредније, ма да се и оно нагло подиже. Од силних шума немају никаквих доходака. Брезовчани се одају изучавању заната, раду на трговини, с тога и многи ради тих послова иселили су се из свога села и исељавају се, докле прости сточари и земљорадници не селе се.

Појединости о селу. – Брезовице су саставни део ребељске општине у ср ваљевском. Судница и школа су у Поћути, а црква у Грачаници. Гробље је издељено по џематима. Сеоска је преслава Спасов-дан.

Љубомир Павловић „Колубара и Подгорина“.

П.С. Брезовице су имале 271 становника у 1834, 354 у 1884, 1082 у 1948, 506 у 2002, и 406 у 2011 години, у томе 11 млађих од 5 година, уз просечну старост од 50,4 година.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *