Home » Poreklo stanovništva » Končarevo (Praćina i zaselak Predor) ili Palminovac?

Končarevo (Praćina i zaselak Predor) ili Palminovac?

Кончарево је, можда, једино село у Централној Србији, које је након Другог светског рата променило име и поклонило га комунисти. Стога, ако није ред да Јагодина промени име у Палминград, заслуге Драгана Марковића – Палме требале би да му за живота буду потвђене променом имена села у коме је рођен, из Кончарево у Палминовац или Палминово. У најгорем случају, да се врати старо име Праћина.

Праћина је у моравској равници, до саме леве обале Велике Мораве; већи део села Праћине је поред моравске отоке (млаке) Црне Баре, а заселак Предор је на Моравиној обали. Морава чини велику штету Предору, јер га стално ороњава, а више пута плави и саме куће. Село је удаљено од пута Јагодина-Ћуприја 3 км. Пије се бунарска, а зими и речна вода (у Предору).

Њиве и ливаде су на местима: Старо Село, Гај, Селиште, Пржак, Мали Реп, Велики Реп, Дугачко Поље, Врбак, Крушевица. Њиве су на местима: Приновци и Стара Морава. Њиве, ливаде и пашњаци су на месту Брестово. Сеоске заједничке њиве, које се дају под закуп у корист села, су у месту Ибриновцу. Сеоске заједничке утрине су: Мергино Поље и Утрина. Земља је плодна, али је има мало, па су сељаци приморани да је узимају за обраду „напола“ и „под кирију“ (закуп) од богатих Јагодинаца, чија су имања одмах до хатара овога села. На исти начин узимају од Јагодинаца имања за обраду и сељаци села Рибара.

Село је веће збијености. Праћина се дели на Ћукавац (Ћуковац) и Лесковачки Крај. Трећи део села је заселак Предор, који је одвојен од села овећом баром због које је веза између једног и другог краја отежана, особито зими и за време поплаве, када је бара пуна воде.

По једном предању село је добило име што је некада ту, код Предора, била скела на којој су мајке и жене своје драге у бој испраћале. По другом предању овде је по „затокама“ (млакама, барама) било много риба, које су се у води „праћкале“. По трећем предању било је ту неко велико поље на коме су се чобани највише „из праћака бацали“. По четвртом предању некада су Турци седели у Предору, а Срби у Праћини; спахија из Предора тражио је од Срба масла за јело, а Срби су му редовно „праћали“, па отуда име Праћина. Највероватније је народно казивање, да име долази од Предола, како се овај назив још и дана чује у народу.

Не зна се када је село постало, али се зна да је Предор старије насеље од данашње Праћине. По предању Праћина је некада била на десној обали Велике Мораве, у месту које се данас зове Шанац, па се отуда преселила због Турака на леву обалу Мораве, у место Селиште. Када је Морава и ту почела да га плави и ороњава, насеље се помакло више Предора. Кад су стари Праћинци дошли на данашње место, затекли су лугове са трњацима, глождацима и павитњацима.

Праћина са Предором има 167 кућа, 16 родова, 1.300 становника.

Родови у Предору. – Јевремовићи, Трупалићи (10 к., Св. Никола), доселили се из врањске околине пре 180 година као први досељеници (Неки њихов стари био је измећар код Турчина, па нешто згрешио и овај га осуди на триста „ђулета“ (триста канџија са по десет малих оловних куглица), те је због тога морао овамо да побегне). – Марковићи, Миловановићи, Босићи (12 к., Св. Јован): из тимочке Црне Реке, одмах за Трупалићима. – Маринковићи, Малићи (8 к., Св. Никола): из пиротске околине, преко Ресаве, пре 160 година. – Раденковићи (9 к., Петровдан): из лесковачке околине или из Јужне Србије пре 160 година.

Родови у Праћини. – Рајићи, Балаши, Маџарци (35 к., Св. Мина, Мрата), доселили се „однекле из Маџарске“ (или из Срема) пре 160 година. Били су и у Селишту. – Милутиновићи, Ницковићи, Дориџани (15 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се „од Охридског Језера“ пре 160 година. И они су били у Селишту. – Матићи, Степанчевићи (31 к., Св. Никола): из Драјинаца (у Сврљигу) пре 160 година. – Томићи (10 к., Св. Арханђео и Св. Мина): „однекуд од Ресаве“ пре 150 година. – Јаношевићи, Јаношковићи (4 к., Велика Госпођа): из „Каравлашке“ (Румуније) пре 150 година. – Лукићи (4 к., Св. „Настаћије“, Атанасије): из околине Гњилана пре 150 година. – Филиповићи, Вулићи, Инојкићи (9 к., Петковица), доселили се из Кривога Вира у Тимоку пре 140 година. – Добричићи (9 к., Св. Лука), дошли из Кућана у Јужној Србији пре 130 година (Полазећи из Кућана, да се склоне од турског насиља, Добричићи су пошли са 2000 оваца и сто чланова породице, па су тако отишли једни у Топлицу, други у Жупу, трећи у Гружу, а четврти овамо). – Јовановићи (3 к., Петковица): из Црне Горе пре 130 година. – Вељковићи (3 к., Св. Јован): из Степоша (околина Крушевца) пре 120 година. – Добросављевићи (4 к., Св. Јован): из Брестовца у Ресави пре сто година. – Новаковић (1 к., Св. Никола): из смедеревског Лозовика пре четрдесет година; призетио се у род Матића, Степановића. Од истог рода има у смедеревском Лозовику, Лапову и у Брзану.

Сеоска слава је први дан Тројица, а заветине су: Св. Јован „Богопримац“ (20 јануара по н.к.), за здравље стоке и живине и Младенци (22 марта по н.к.) за здравље чељади. Предорско гробље је на источној страни засеока а праћинско у Мергином Пољу, према Гиљу.

Српски етнографски зборник, Књига 56, Прво одељење, Насеља и порекло становништва, Књига 30, станице 170-171. Станоје Мијатовић, БЕЛИЦА

П.С. Праћина је имала 557 становника 1834. године, 649 становника 1874. и 647 у 1880. години. Кончарево је имало 1.604 становника 1948 године, а приликом пописа 2011. имало је 1640 становника. Имало је 78 детета до пет година старости уз просечну старост од 42,2 године.

Tags:

Jedan komentar na Končarevo (Praćina i zaselak Predor) ili Palminovac?

  1. Najveća je greška menjati imena naseljenih Mesta,koja se gube posle nekoliko generacija.
    Neyahvalna je konstatacija da je ime sela Praćina poklonjeno “poklonjeno Komunistima”jer Fabrika koja je izvodila radove na elektro-montaži struje,nemože biti “Komunista”,kao radna organiyacija (tadasnja),i ako je dobila ime po Radu Končaru koga je neki Ruski lekar izvadio iz streljane Majkine Utrobe.
    Dakle,Pre se može reći da je reč “KONČAREVO”,VEZANO ZA MESTO ” KONČAREV KRAJ”kod Plitvica.
    Menjanje naziva Končarevo u Praćina nema svrhe jer u današnjem KONČAREVU žive najveći brojŽitelja rođenih posle 1947-48 godine kao i da za Praćinu se zna vrlo malo
    u pisanoj formi.KONČAREVO će ostati da živi pod ovim imenom još dugi niz godina.Najveći uspon je postiglo u periodu od 1947-48 pa do 1990 godine kada je nastupio period Ekonomskog pada sve do odprilike 2003 godine kada je dolaskom G-dina Markovića na čelo gradonačelnika Jagodine,doživelo preporod u svim sferama,Ekonomskom,kulturnom,Političkom,Socijalnom i drugim Sferama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>