Home » 1 Nebojša Katić » Retorika, mitovi i preduzetna država

Retorika, mitovi i preduzetna država

Utemeljivači američke države (i nacije) su imali različito viđenje mesta i uloge države u ekonomskom životu. Tako je na primer Aleksandar Hamilton, čovek koji se zalagao za dirižističku ekonomsku politiku i zaštitu „industrija u povoju“ stajao nasuprot Tomasu Džefersonu i njegovom čuvenom i često citiranom stavu „da najbolje upravlja ona država koja upravlja najmanje“.

Poznati norveški ekonomista Erik Reinart vickasto zaključuje da su pragmatični Amerikanci napravili dobar kompromis, pa je Džefersonu prepušten teren retorike, a Hamiltonu bavljenje ekonomskom politikom.

Jedna od ključnih i danas popularnih kritika države je da ona ne ume i nije u stanju da investira efikasno, niti je u stanju da prepozna i podrži buduće nosioce privrednog i tehnološkog razvoja. Tako interpretirano, država je teg na nogama privrede, neprijatelj i kočničar preduzetništva, pa je najbolje da stoji po strani.

U jednoj od najzapaženijih ekonomskih knjiga objavljenih na engleskom jeziku u 2013. godini, pod naslovom „Preduzetna država“, ekonomistkinja Mariana Macukato pokušava empirijskom analizom da razbije duboko ukorenjeni mit po kome moderni razvoj bazira isključivo na dinamizmu privatnog sektora, a jedini posao države je da obezbeđuje ambijent za razvoj[1].

Profesorka Macukato u svojoj knjizi dokazuje da su države inicirale, osmišljavale, stimulisale, koordinirale i finansirale sve krupne projekte na kojima počivaju današnje moderne tehnologije. Pri tome, ona se ponajviše bavi ulogom američke države, države koja se (intuitivno ili propagandistički) uvek smatra sledbenicom pomenutog Džefersonovog stava.

Knjiga obiluje primerima vezanim za razvoj u oblastima računarstva i Interneta, prodorima u farmakologiji, biotehnologiji, nanotehnologijama i „zelenoj“ energiji. Ako su  tvrdnje Mariane Macukato tačne, sve ove grane ogromnim delom počivaju na viziji, idejama i novcu koji potiču od javnog, a ne od privatnog sektora.

U tom kontekstu, ono na čemu danas baziraju pomenute tehnološke grane, velikim delom su rezultat ogromnih, decenijskih ulaganja koje je država inicirala, forsirala i finansijski stimulisala. Nije dakle reč o ambijentu, ili bar ne samo o ambijentu, već je reč o državnom novcu i aktivnom državnom mešanju u privredne procese.

Tehnologija poluprovodnika, Internet, ili sistemi za globalno pozicioniranje na primer, nastali su ili u državnim laboratorijama, ili na univerzitetima i kompanijama čije je projekte država naručivala i finansirala. (Država je inicirala i osnivanje katedri za računarstvo šezdesetih godina prošlog veka.)

Privatni sektor je na scenu stupao mnogo kasnije, sa decenijskim zakašnjenjem, i tek u fazi u kojoj su skupa bazna istraživanja već dala ključne i upotrebljive rezultate. Znanje i tehnologiju je privatni sektor dobijao u pravilu besplatno, da bi ga potom komercijalizovao (često i to na inicijativu države) i na tome profitirao. Proces saradnje države i privrede je češće bazirao na parazitiranju nego na simbiozi.

Internet je možda najbolja ilustracija ovih fenomena, gde je država gotovo gurala privatni sektor da uđe u komercijalizaciju tog prostora. Oni koji duže pamte i prate oblast računarstva, setiće se da je moćni Majkrosoft, opsednut svojom kvartalnom profitabilnošću, potpuno potcenio značaj i potencijal Interneta, da bi se sa velikim kašnjenjem (i po običaju brutalno prema bržim konkurentima) uključio u Internet revoluciju.

Prvi algoritam na kome je izgrađena imperija Gugla, finansiran je grantom dobijenim od Nacionalne fondacije za nauku (National Science Foundation). Sve bazne tehnologije koje danas koriste Epl i druge tehnološke kompanije, razvijene su na inicijativu i o trošku države. Uostalom, poluprovodnici ili grafički interfejs i nisu tehnologije koje u garaži mogu razviti daroviti klinci.

Ulaganje u bazne tehnologije je preskupo, predugo, neizvesno i privatni sektor za takvu vrstu investicija ne mari. Države mogu napraviti greške, mogu forsirati i promašene projekte, ali ovi promašaji ne govore o lošoj i nesposobnoj državi. Oni govore o tome da se države upuštaju u mnogo riskantnije i skuplje poduhvate nego što to radi privatni sektor. Naravno, država lakše može sanirati gubitke poduhvata koji ne daju rezultat. Upravo gvozdena logika i racionalnost tržišta kreiraju potrebu da se pojavi država i to ne samo sa novcem, već i sa vizijom.

Veština i kvalitet američke države je upravo u tome, što je kroz decentralizovanu mrežu svojih institucija (najčešće oslonjenih direktno ili indirektno na vojni, obaveštajni ili energetski sektor), uspela da komercijalizuje rezultate istraživanja koje je finansirala, povezujući javni sektor, univerzitete, privatne kompanije i finansijere [2].

Ako se nuklearna i avio tehnologija ostave po strani, veliki deo frenetične preduzetničke aktivnosti američke države iniciran je lansiranjem Sputnjika i potrebom sustizanja SSSR-a u toj oblasti. Na drugoj strani, to sjajno ilustruje i ogromne greške SSSR-a koji nikada nije uspeo da svoja moćna bazna istraživanja, tehnologiju i znanja dovoljno dobro komercijalizuje. To je, van svake sumnje, bila cena netržišne orijentacije sovjetske privreda.

Iako se ne sme potceniti značaj i dinamizam privatnog finansijskog kapitala (venture kapitala) spremnog da podrži rizične projekte, vremenski horizont investiranja ovih fondova je ograničen. Privatne investicije su pre svega okrenute granama sa potencijalom za visok i brz rast, onima koje ne zahtevaju visoku naučno-tehnološku složenost i koje nisu kapitalno intenzivne. Vremenski horizont ovakvih ulaganja ne prelazi deset godina, a poslednjih godina i taj horizont postaje sve kraći.

Zanimljivo je da se i na komercijalnom terenu, dakle na terenu venture kapitala, kao najveći igrač ponovo pojavljuje američka država sa odličnom mrežom institucija i programa za podršku mladim tehnološkim kompanijama. Naravno, sva ova ulaganja uz aktivnu državu zahtevaju i velika budžetska sredstva[3].

Otuda su krajnje cinični zahtevi da država i porezi budu što manji, tim ciničniji kada dolaze od kompanija koje su upravo zahvaljujući državi izgradile svoju moćnu poziciju. Tužno je i ružno kada prebogati Epl na primer, na svaki način pokušava da izbegne da toj državi plati porez.

Samo u svetu modernih bajki se ekonomski i tehnološki uspeh i razvoj mogu ostvariti bez aktivne uloge države, bez njene vizije, energije i novca. U bajke veruju deca i budalasti, infantilni narodi.
______________________________________________________________________________________________________

[1] Mariana Mazzucato – “The Entrepreneurial State: Debunking Public vs. Private Sector Myths”, Anthem Press

[2] Neke od najpoznatijih institucija ove vrste su npr. Defence Advanced Research Projects Agency (DARPA), Advance Research Projects Agency – Energy (ARPA-E), ili paradržavni i kontroverzni I-Q-Tel.

[3] Među najbolje američke institucije ove vrste spadaju na primer Small Business Innovation Research (SBIR) i Advance Technology Program (ATP).

23 Komentara na Retorika, mitovi i preduzetna država

  1. Istina . Srbija u svetlu ovog teksta ima problem sa trajnoscu i istrajnoscu drzavne administracije. Svaki izborni ciklus u Srbiji menja sve direktore ustanova,dekane,savetnike,zamenike ministara pa sve do sekretarice..
    A izbori cesti sto u kranjem menja atmosferu drzavnog i privatnog sektora. Klimava osnova jednom recju…

  2. Pa od 1776-1945 ekonomija se bazirala sa privatnom poduzetnistvu. Znaci, prvo kada su izgradili bogato drustvo onda se drzava pocela petljat ali ne i prije.

    Za treci pasus Republika Srbija je zivi dokaz.

    Za peti pasus, nadam se da je profesorica spomenula da je veliki dio troskova “izvezen”.

    Za sesti pasus, evo u 2 minute meni padne na pamet Tesla i Henry Ford.

    Za sedmi pasus, daj jos taxi.

    Pasus 12. Republika Srbija je zivi dokaz.

    Pasus 14. SSSR je napravio upravo sto ona govori al je to napravio u extrem. Budimo realni ni vanjskopoliticke okolnosti mu bas nisu isle na ruku.

    Pausu 17. ne tuzana je americka birokracija i sta je napravila da Epl nezeli platiti porez u svojoj drzavi.

    Zadnji pasus. da drzavna BIROKRACIJA dodje do novca ona se zaduzuje ili oporezuje. Ako se u necemu neslazemo nema potrebe za vrijedjanjem cijelog naroda a razlozi su gore navedeni. Ja sam siguran da bi privatni kapital ulagao ako vidi profit al sigurno te kompanije nebih gradile gigantske zgradurine i sumanuto trosile pare kao da su drzavni. Profesori hoce sto vise slobode i para a sto manje kontrole a to imaju pod plastom drzave.

    • Vasa prva recenica je u kontradiktornosti za zakljuckom…

      Dakle kada se izgradilo bogato drustvo nije se pocela drzava “petljati” vec je veliki kapital trazio zastitu i si gurnu luku u drzavnoj administraciji. Bogati preduzetnici napravili su bogatu drzavu da bi zastitili i jos vise oplodili svoj kapital u ambijentu smanjenog rizika. Tako nastaju drzavne armije ,razne obavestajne sluzbe,politika uopste.
      Tamo gde siromasni revolucionari preuzmu drzavu i politiku obicno svi prodju kao pile u gvozdjarskoj radnji i nastane BIROKRACIJA…

      Uocljiva je razlika izmedju sastava ove dve pite iako se obe zovu pite i naizgled imaju istu funkciju…Ili ti u bajke veruju ,deca i budalasti ,infantilni narodi.

      Zar neko zaista misli da je cinovnik neke “birokracije” doneo odluku da se bace dve atomske bombe na samom kraju II svestkog rata. Neki nas infantilni cinovnik mozda bi doneo takvu odluku iz puke zelje da vidi kako ce iste da puknu ali birokracija iza koje je parkiran silan kapital ne zaposljava takve cinovnike i nista ne prepusta slucaju.

      Analogija iz gornjeg navodi na misao da je u revolucionarnim drzavama bolje kad se drzava manje mesa u bilo sta, dok isto pravilo nema nikakve slicnosti sa onim bogatim drzavama ka kojima revolucionarne teze.

      E sad ima i sredina a ona se ogleda recimo u administraciji Rusije koja nije infantilna ali je opet nezgrapna i nespretna sa problemom da im se svako malo pojavi neki infantilni Dr.Klicko. E tu se plasim mogucnosti da neki cinovnik ne pozeli da vidi kako ce nesto da pukne i zato palim svecu prvima da ne cackaju mecku..

    • Koji bi to privatnik finansirao let na mesec ili izgradnju akceleratora u CERNU ili neko drugo fundamentalno istrazivanje. Ni jedno od tih poduhvata nije finansijski isplativ, ali su doneli ogromne prodore u osvajanju najrazlicitijih tehnologija koje su posle privatnici unovcavali.
      Nap. drzava je investirala preko 10 milijardi u otkrivanju DNK coveka, danas profit od toga skupljaju farmaceutske kompanije.

      Uloga drzave je nezamenjiva u razvoju nauke i novih tehnologija
      .

  3. Darko, nije nikako kontradiktorna. Namjerno sam stavio ’45 godinu jer i sam americki predsjednik Eisenhower je upozorio na to.

    Druga industrijska revolucija je financirana (1870-1914) od strane privatnog kapitala! Sta smo dobili time celik, auto, elektricnu energiju, motor sa unutrasnjim sagorjevanjem, pokretnu traku itd. sve da olaksa zivot obicnom covjeku u ime profita tadasnjih korporacija.

    A sada o Srbiji.
    Posto je po anketi o potrosnji domacinstva u Srbiji glavni rashod hrana, energija i stanovanje, Srbija nema resurse da ulaze u nesto drugo dok je ovo gore glavni izdatak. Pa to su osnovne zivotne portebe.

    Pare se uvijek mogu pokloniti da se cjepaju atomi i salje covjek na mjesec, koga to interesira i kome je to vazno, a da bi se uzimale pare od zena koje proizvode carape za 25000 dinara i financirale katedre za biomedicinu i robotiku ciji ce studenti zavrsiti u Njemackoj i Kanadi apsolutno sam protiv.

    • Ako ne finansiras nauku i obrazovanje onda su i sledece generacije osudjene za sivenje carapa za 25000 din.

      • Nije samo zelja za finansiranje u nauku i obrazovanje dovoljna jer Srbija je osim kapitala oduvek ozbiljan uvoznik nauke i obrazovanja. Dakle mi imamo samo polovicnu volju kad je buducnost u pitanju.Vrsta sublimacije …

        • Mi nemamo nikakvu perspektivu, ako ne postanemo izvoznik nauke i obrazovanja.

          Dali je to lako postici? Nije! Dali se mora? mora se!

          • Mora samo da se mre ,za sada, mada se nauka upire da onemoguci ili pak odlozi tu neminovnost.
            Za pocetak nek mi svojom pamecu postanemo izvoznik eksera pa cemo posle nekako, polako..No Kina i konkurentnost nam i tu brkaju loncice..

            • Darko, ja sam procitao podatak da u srbiji ima 220 000 studenata od toga 190 000 na drzavnim i 30 000 na privatnim fakultetima.

              E sad odem na Beogradski univerzitet (2010/2011) i pogled upisne kvote.Pola su na budzetu a pola sami placaju. tu negje.
              Recimo na Ekonomskom fakultetu upisna kvota 1500 od toga 570 na budzet a 630 privatno. Da neulazim u detalje, al gledaj gdje se ljudi upisuju vise, daleko vise nego sto treba recimo Organizacione nauke 590, politicke nauke 500?, filoloski fakultet 1500(katastrofa), geografski fakultet 310, sad gle ovo pravni 1500 (?), uciteljski 440. Pa jel to normalno? Pa s kojom to privredom i drzavom ima? Pa ti isti kad diplomiraju su najglasniji da se zaposle pod drzavom!

              U isto to vrijeme za fizicku kemiju upisna kvota je 100 a upisano 40, za kemijski fakultet kvota 180 upisano 114, masinski kvota 540 upisano 500, rudarsko teh i tehnoloski imaju isto manje upisanih od kvote, poljoprivredni 900 kvota a upiasno 500.

              Visoko skolovanje nema veze sa privredom niti drzavom Srbijom. Jedino tko dobivaju ovakvim nacinom skolovanja su univerziteti dok porezni obveznici najvise gube. Apsolutno nije opravdano ekonomski niti moralno ovoliki broj studenata.

              • Nema ni blizu toliko studenata. I sta je tu lose sto zavrsavaju fakultete. Bolje imati nezaposlenog pravnika nego nezaposlenog osnovca.

                Nema ni jedne zemlje koja se izvukla iz siromastva bez masovnog obrazovanja i ulaganja u nauku.

                • Pa pocemu je imati bolje nezaposlenog pravnika nego osnovca? Opet ti generalno, masovno, neodredjeno i globalno.

                  Pa ulagala je u ono sto njena privreda proizvodi i sto je potrebno privredi! Kako ce ti profesori Srpskog jezika i i politolozi podici izvoz?

              • Zapravo nista nema veze ni sa cim jer studenti zapravo polazu tradicionalno prijemni na dva-tri razlicita fakulteta, pa gde bolje prodju ili gde uopste budu primljni.Generalno je tako. bez obzira na zelje i afinitete.
                No problem univerziteta je posledica nakaradnog gimnazijskog obrazovanja gde ,za malo, punoletne osobe nisu osposobljene apsolutno ni za kakav posao.To sto nisu spremni za posao je samo pola problema a druga je sto nisu osposobljeni i spremljeni ni za studije..

                Sve to ukupno nema blage veze ni sa obrazovanjem a ni sa kasnijom primenom istog u bilo kom segmentu drustva. Cast retkim izuzecima koji svojim intelektom i ambicijom prevazilae obrazovni sistem Srbije.

                Da ne bude zabune nije problem forma obrazovnih ustanova kojom se inace bave sve reforme obrazovnog sistema od kada ja poimam vreme ,vec struktura obrazovnih informacija. Jednostavno u Srbiji se uci gomila gluposti koja nicemu ne sluzi.

                Baska je cinjenica da nam je radnicka klasa sa srednjim obrazoavnjem gotovo funkcionalno nepismena. Mi smo ,verujem ,jedina drzava na svetu gde neko uci 10 godina strani jezik i ne nauci niti jednu jedinu recenicu.
                Pre nekoliko godina uvodjenje fiskalnih kasa je paralisalo Srbiju jer mnogi jednostavno nisu bili sposobni da upravljaju istom tj,pravilno otkucaju racun ..

                E sad na sve to veliki vezir Vucic bi da pozajmi tri milijarde necega od Arapskoga princa ( inace nerazdvojnog druga ,prjateljstvo kao nokat i meso) i sagradi Beograd na Vodi .. Kaze to ce Srbiju vinuti u XXII vek i stvoriti prestonicu Balkana ?!
                Mislim …pozajmi u ime i za racun Srbije. Gde je tu naznaka prosperiteta i bilo cega sto se zove promisao. To je sve jedno obicno marketinsko laprdanje koje daleko prevazilazi marketing tim bivseg predsednika Tadica. Ocu reci, oni Tadicevi su bili profesionalci sa zazorom a ovi samouki al bezobrazno samouvereni i drcni.
                I dok se zaspala Srbija otrezni i dok je prodje mamurluk proci ce jos jedna decenija besmisla..

                • Nakon Beograda u 22. stoljecu mogo bi sa sljedecom Vladom projekat i Super-Cyborg-Srbin koji ima robotsku ruku i sam se lijeci proizveden tehnologija razvijenim u Srbiji. hehe salim se

          • Misa nerazumijem kako to mislis da Srbija postane izvoznik nauke i obrazovanja? Jel mozes tocnije objasniti?

            Evo recimo postoji udruzenje proizvodjaca malina. Pa sto oni se nepokazu pa nedaju pare poljoprivrednom fakultetu. Koliko mogu neka daju. Pa kad student zavrsi i dodje u polje i nema pojma sta da radi onda ce ih ONI pitati kako oni to kvalitetno skoluju i sta rade sa njihovim parama. Svi daju i svi dobijaju. A kad se “mora” sto se bunite kad drzava digne PDV?

            • Nema vajde ni od malina ni od eksera. Jedini put je da naucimo da pravimo Iphone! Danas se jedan tehnoloski ciklus zavrsio (informatika). Otvara se novi, ako hocemo da se izvucemo iz siromastva moramo raditi ko Finci i stvoriti neku novu Nokiu. Pare su u novim tehnologijama gde je velika dodata vrednost, a nema novih tehnologija bez masovnog obrazovanja i ulaganja u nauku. Nedavno je bila tabela da nam je pre 200 godina glavni izvozni proizvod bilo zito. I pre 100 godina zito i danas zito. Ako necemo da nam zito bude glavni izvozni proizvod i za 50 godina, onda moramo da uhvatimo tehnoloski prikljucak sa svetom.

              • Gosn. Mišo
                Priča vam je ista kao I sa prasićima I sa subvencijama. Nismo mi US ili Kina da tehnološki razvijemo proizvod u vojne svrhe pa da ga kompanije puste uz veliki profit u private svrhe, a da se onda outsorsuje u filijale u trećem svetu radi još većeg profita I nižih cena.
                Na žalost, lepo je imati plemenite ideje, ali je korisnije što bolje razumeti svet kakav jeste I tu tražiti neko parče kajmaka preko sira ili šlaga preko torte. Kakvi oni sada jesu, jadni I bedni. Sir I torta.

                • A kako je to uspelo Fincima, Tajvanu, Singapuru, Hong-Kongu, Maleziji… Ni oni nemaju vojne resurse, a neki su i manji od Srbije. Razvijajuci informatiku i skolujuci ljude dosli su medju bogate.

                  • Ili su pronasli naftu li bagatelna radna snaga ,trece nema..

                  • Honk Kong i Singapur se smatraju najslobodnije ekonomije svijeta a i mislim da su utemeljeni od Engleza kao trgovacke luke. Pa ja se slazem s tobom da treba ulagati u informatiku (idi na temu carapa ) a za skolovanje se isto slazem ali ne masovno samo da se skoluje. Visoko obrazovanje mora sluziti necemu iza njega mora stajati znanje i rad a i svi znamo brate da 80% studenata nije materijal za studiranje.

              • Zito se smatra ‘neradnickom kulturom’: posejes, bacis djubrivo i gledas u nebo da li ce biti kise ili ne. Proizvodnja hrane ce u buducnosti biti sve unosnija a cene ce biti dvostruko vece, konstatovano je pre dve godine u Londonu na skupu eksperata. Zasto? Zato sto sve vise zemlje se koristi za proizvodnju uljane repice zbog biodizela, sve unosnija proizvodnja, pa su eksperti preporucili da se zabrani povecanje setve ove kulture. Drugi razlog je sto zemlje u ekspanziji, Kina i Indija, ubrzano podizu standard stanovnistvu sto ce dovesti do povecane traznje sve kvalitetnije hrane. Srbija, kao zemlja seljaka na brdovitom Balkanu, morace da se okrene poljoprivredi kako bi sebi obezbedila lepse mesto pod suncem. Ali ne ‘neradnicke’ kulture, vec vocarstvu i povrtarstvu. Trzista ce uvek biti.

  4. Tako je Dragane potpisujem od prve do zadnje rijeci cijeli tvoj post!
    Evo dvije price.
    Ni prije dva mjeseca slusao sam na radiju predstavnika proizvodjaca junetine iz Saskacevana koji je bio na razgovorima u Kini o prodaji Kanadske junetine njima.(Free Trade Canada-China). Covjek je lijepo rekao da Kinezi polako mjenjaju prehrambene navike, da zele Kanadsku junetinu i da ce u buducnosti biti velika potreba za zivotinjskim proteinima.
    Drugo, najranjivija grupa u Kanadi sa najbrzim rastom
    dijabetesa su Kinezi-Kanadjani. Direktno povezano sa prehranom. (Dokaz o mjenjanju prehrambenih navika).

    Na predavanju na faksu jedan moj profesor sav sretan i odusevljen biodizelom kao gorivom “buducnost” pita na kraju jel ima pitanja ja se ustanem i kazem da taj ko je izmislio biodizel je veci zlocinac od Hitlera i da je nemoralno pretvarati hranu u energiju on je samo rekao “evo ga on opet sa svojom filozofijom” ma proso ispit iz prve hehe

    puno poz

    • Ne valja se isticati a inace biodizel je i nafta kao i uljni skriljci samo sto je uljana repica precica …jeftinija precica apropo troskova od trenutka nalazista nafte.. Biodizel nema buducnost osim sto ce trenutno nekom ostvariti profit..Ima daleko vise neiscrpne jeftinije energije ali problem sa njom je sto ne prelazi preko subera..
      Naravno jednom ce neki demantovati prethodne i to ce sve otici u drugom pravcu kao i bezbroj pokusaja koje istorija belezi..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>