3 Poljoprivreda

Jabuke: srpska nafta? (ili sok od jabuke?)

Istraživanje o tome šta se proizvodi i izvozi iz Srbije dodatno me je zainteresovalo za izvoz jabuka. O malinama svake godine ažuriram podatke dok sam se jabukama bavio možda dva puta. Nastavak još detaljnijeg istraživanja biće analiza tržišta krušaka, šljiva, breskvi, kajsija, trešnji, višnji, jagoda, sireva, sokova… (oraha, na primer, koji su prodati za 224 hiljada evra, sa cenom od …

Pročitajte Još »

Poljoprivreda 1970-2010, svet, BJR i Srbija

Dodata vrednost u poljoprivrednoj proizvodnji u svetu je, u tekućim dolarima, povećana od 1970 do 2010 8,2 puta, sa 315 na 2.571 milijardi dolara. Poljoprivredna proizvodnja je koncentrisana u najmnogoljudnijim zemljama. Prvih deset zemalja učestvuje sa 61% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, i to: Kina (23,3%), Indija (11,8%), USA (6%), Indonezija (4,2%), Brazil (4%), Japan (3%), Nigerija (2,66%), Turska (2,4%), Rusija …

Pročitajte Još »

Život u lepim bojama: Rast BDP-a u 2013

U priloženoj tabeli su realne stope rasta BDP-a po delatnostima i BDP u cenama iz 2011. godine. Smisao utrošenog vremena na formiranje tabelice bio je da ukaže na relativan značaj poljoprivrede za BDP Srbije. Pad BDP-a Srbije u ovoj godini od oko 1,5% biće u potpunosti posledica pada od oko 20% poljoprivredne dodate vrednosti. Kada se isključi poljoprivreda, ostatak ekonomije …

Pročitajte Još »

SRBIJA U IZVOZU SEMENSKE ROBE

Već decenijama se naveliko piše i priča o velikim komparativnim prednostima Srbije u izvozu semenske robe. Naša semena su prisutna u velikom broju zemalja Evrope i sveta. Zahvaljujući statističkoj bazi podataka spoljne trgovine možemo u velikoj meri analizirati  akuelne podatke o izvozu semenske robe (pšenice, kukuruza i suncokreta kao najznačajnijih poljoprivrednih kultura). Kakva je stvarno situacija u ovoj oblasti. Srbija …

Pročitajte Još »

MESO – SLEDEĆI PROBLEM

Prethodnih par meseci cene mesa (pre svega svinjskog) su u trgovinama dostigle cene do 6-7 eura ili oko 750 dinara u najskupljim maloprodajnim objektima. Ta cena je bila i kod preduzeća koja se bave klanjem i preradom mesa a imaju u svoje maloprodajne objekte. Kao razlog je navodjena velika suša i rast cena žive vage tovljenika na oko 250 dinara. …

Pročitajte Još »

ULJE – DRŽAVNI PROBLEM BR.1

Ovih dana sva sredstva informisanja i veliki deo vlade se bave nestašicom  jestivog ulja i enormnim rastom cena istog u trgovinama na preko 180 dinara. Takodje kako srpski običaj nalaže traži se krivac,  trgovine koje ne iznose  ulje u rafove čekajući veću cenu, proizvodjači koji takodje svoje zalihe neće da prodaju trgovinama po aktuelnoj ceni, držav panično reaguje iznoseći iz …

Pročitajte Još »

Crna Gora: Brojno stanje stoke, živine i košnica u 2011.

U saopštenju br.188 Zavoda za statistiku Crne Gore piše: “U Crnoj Gori u 2011.godini broj goveda iznosio je 87 173, od čega 62 078 grla čine krave i steone junice ili 71%. Ukupno 172 924 priplodnih ovaca čini 86% od ukupnog broja ovaca svih kategorija, dok je ukupan broj koza svih kategorija 23 660. Od ukupnog broja svinja 21 398, …

Pročitajte Još »

Miladin Ševarlić: Tanjug: Poljoprivreda po modelu EU

http://www.tanjug.rs/novosti/43088/poljoprivreda-po-modelu-eu.htm Poljoprivreda Srbije u procesu evropskih integracija se već duže od decenije nalazi u raskoraku između dve krajnosti: „trčanja ispred rude“ i „kaskanja iza poslednje kočije u karavanu za EU“. Trčanje ispred rude Jedan od primera „trčanja ispred rude“ je naša „jednostrana“ primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU (od 30. januara 2009. godine – zbog čega je budžet Srbije samo …

Pročitajte Još »

AGRARNI BUDŽET

Čulo se često u predizobornim obećanjima da je potrebno značajno povećati agrarni budžet, čak i za 100%. Svakako da je za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju zasnovanu na ekonomksi isplativim principima potrebno  subveniconisati pojedine proizvodne faze u cilju postizanja odredjenog nivoa konkurentosti jer je to praksa u celom svetu, odnosno najveći deo zemalja Evropeske unije subvencionišu poljoprivrendu proizvodnju kako iz  sopstvneih sredstava …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA – GDE SMO STVARNO A GDE MOŽEMO BITI

Poslednjih se dana naročito mnogo priča o razvojnim šansama poljoprivrede. Gde smo stvarno a gde možemo biti je tema koja zahteva mnogo više prostora i vremena od  okvira koji nalaže ovaj tekst. Naravno da su sada predizborna obećanja  veoma darežljiva po svim pitanjima pa i prema razvoju poljoprivrede koji pretstavlja nasušnju potrebu jer: Srbija je doživela veliku deindustrijalizaicju uzrokovanu sa …

Pročitajte Još »

Udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnoj radnoj snazi: 1992-2020

Prema podacima iz baze UNCTAD-a u Srbiji je u 2012. godini broj poljoprivrednog stanovništva izneo 563 hiljada i učestvovao je u ukupnoj radnoj snazi sa 12,6%. Na 355 hiljada muškaraca imamo 208 hiljada žena koje su uključene u poljoprivrednu proizvodnju. Muškaraca je više za 70,7%. Davne 1992. godine (korigovano za procenjen broj u Crnoj Gori) u poljoprivredi je bilo 1.218 …

Pročitajte Još »

Solarni Protekcionizam i Srbija

Prije par dana, u diskusiji na poslu argumentovao  sam da sam poprilično impresioniran činjenicom, da su za sada Amerikanci odupreli iskušenju da fiskalnu poziciju i trgovinski deficit “popravljaju” uspostavljanjem carina ili tarifa na uvoznu robu. No, već sledećeg dana moja impresioniranost se  raspršila viješću da je američka administracija preliminarno uspostavila tarife na uvoz kineskih solarnih ploča. Amerika i američka politika …

Pročitajte Još »

Moja rođak sa sela ili Ženim brata

Za završnu predstavu u predškolskom programu moj sin je dobio zadatak da kući nauči tekst naše himne. To je i mene stavilo na muku da učim osam strofa napamet u ne baš prikladnim godinama (učenje napamet mrzim od Gorskog Venca kada sam sa 150 stihova više morao da nadoknađujem odsustvo inspiracije za Cvetni Maj). Ova teška aktivnost učenja pesme napamet …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA SRBIJE I HRVATSKE – KOMPARATIVNA ANALIZA

Pre nekoliko dana  u emisiji na temu poljoprivrede  hrvatske televizije (HRT – 1), sasvim slučajnim izborom programa, se  vide nešto što jako mnogo liči na aktuelnu  situaciju u poljoprivredi Srbije. Naime, intervjuisanjem hrvatskih poljoprivrednika moglo se videti da njih muče gotovo isti problemi kao i srpske. Neisplaćene subvencije, neadekvatna (po njima) poljoprivredna politika, način protesta je isti (blokada puteva), pa …

Pročitajte Još »

Broj stoke u Republici Srbiji i spoljna trgovina stokom

Prema podacima RZS-a u Srbiji je na dan 1.12. prošle godine bilo 936.570 krava, 3.286.900 svinja, 1.460.295 ovaca, 129.720 koza, 11.576 konja i živine 19.103.411. Izuzev koza čije je brojno stanje povećano za 0,8% u odnosu na 2010. godinu, kod ostalih životinja došlo je do pada broja. Broj krava smanjen je za 0,2%, što je smanjenje za 1.873 grla stoke, …

Pročitajte Još »

BJR: Broj stoke, i životinje na 1.000 stanovnika i po kvadratnom kilometru

Po pravilu, što je neka zemlja siromašnija to je veći relativni značaj poljoprivrede za ukupnu ekonomsku aktivnost. Kada se dođe do poljoprivrede dolazimo i do nekih utešnih statistika. Kao i u većini posmatranja ograničićemo se samo na tri pokazatelja: BROJ STOKE i živine,  BROJ ŽIVOTINJA NA 1.000 STANOVNIKA i BROJ ŽIVOTINJA PO KVADRATNOM KILOMETRU. Znači, ne bavimo se proizvodnjom mesa, …

Pročitajte Još »

NUTS2: Rang Vojvodine i Centralne Srbije kod svinja, krava, ovaca i koza

Kandidaturu za članstvo u EU najviše volim zato što će se srpski podaci postepeno ubacivati u baze Eurostat-a, što će olakšati analitički rad. Kad sam već dao istorijsku perspektivu stočarstva u Srbiji, red je da uporedimo sadašnje stanje sa regionima u EU i zemljama kandidatima. U bazi Eurostat-a podaci za stočarstvo nisu ažurni, ima ih u rasponu od 2003. do …

Pročitajte Još »

Svinje među Srbima

Mišljenja sam da se u Srbiji potcenjuje značaj svinja. Kao što su krave svete životinje u Indiji, tako bi i u Srbiji trebalo da svinje proglasimo za svete životinje, uz adekvatno poštovanje koje zaslužuju. Svinja je simbol srpske slobode: da svinjski trgovci nisu sa Austrijancima početkom 19. veka razmenjivali svinje za oružje, srpski oslobodilački ustanci i borbe bili bi jalovi. Svinja …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA KAO IZVOZNI ADUT – MIT ILI STVARNOST (DRUGI DEO)

Na kraju prvog dela rada, da podstetimo, dat je prinos osnovnih poljoprivrednih kultura u Srbiji od 1980-2011 godine. Tada je rečeno da Srbija praktično 25 godina ima stagnantne prinose i povremene oscilacije oko referentne vrednosti se dešavaju samo u slučajevima  izrazito povoljnih klimatskih faktora odnosne godine koja pokuša da izvuče ono što čovek nije dao. Nije dao adekvatnu prihranu niti …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA KAO IZVOZNI ADUT – MIT ILI ZABLUDA (prvi deo)

Godinama  i decenijama slusamo konstantnu političku propagandu kako Srbija ima najveće komparativne prednosti u poljoprivredi i da ova grana treba da  bude nosilac izvozne ponude ove zemlje i glavni spoljnotrgovinski adut. Usudjujem se reći da ovakva konstatacija izvire  isključivo iz izvoznog bilansa poljoprivrede koji se vešto koristi ne samo medju političarima nego, na žalost, i medju nekim kolegama ekonomistima koji …

Pročitajte Još »

Udeo Srbije u svetskom poljoprivredno-prehrambenom izvozu u 2010. godini

Srbija je u 2010. godini imala tri puta veći udeo u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (0,195%), u odnosu na ukupan udeo u svetskom izvozu (0,068%). Udeo Srbije u nepoljoprivrednom izvozu izneo je 0,057%. Srbija ovako povoljan pokazatelj duguje prevashodno izvozu nekoliko proizvoda, žitarica, šećera, malina, sokova, piva… To znači da postoji veliki potencijal za dalji rast vrednosti: kroz prelazak u …

Pročitajte Još »

Svetska trgovina poljoprivrednim proizvodima i značaj izvoza SAD u Kinu za ukupne tokove

Osnovna motivacija za prikupljanje priloženih podataka o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima bila mi je da utvrdim relativan značaj izvoza SAD u Kinu sa ukupne svetske trgovinske tokove ovim proizvodima. Kada rastu cene hrane kaže se da je to usled velikog rasta tražnje Kine, i da će taj rast biti trajan. Bez obzira na činjenicu da se krajem 2008. godine dogodio slom …

Pročitajte Još »

Izvoz kukuruza i svinja iz Srbije

Pre više od dva veka Srbija je bila zemlja prepuna svinja. Svinjski trgovci su bili najbogatiji ljudi. Kada je počeo Prvi srpski ustanak starešinske pozicije su se dobijale na osnovu svinjskog bogatstva: što više svinja Austrijancima, to više pušaka za bunu. Problem je nastao u trenutku kada smo sve svinje izvezli iz Srbije. Od tada izvozimo kukuruz kako bi smo …

Pročitajte Još »

Potencijal za rast izvoza kroz povećavanje voćarskih površina

  Srbija je poljoprivredna zemlja koju karakterišu ekstenzivnost proizvodnje, debalansi između primarne proizvodnje i prerade, i rast neiskorišćenih poljoprivrednih površina. Osnovna ideja za analizu mi je odgovor na pitanje koliko je moguće povećati izvozne prihode od voćarstva ukoliko bi se zapuštene površine zasadile voćem. Kao i za većinu pitanja, i za ovo sam gotovo u potpunosti idiot, te ostavljam po …

Pročitajte Još »

Trademap i izvoz malina, još jednom

Sasvim slučajno, pošto već baratam sa previše mnogo detaljnih baza podataka da bi mi trebale nove, otvorio sam kvartalne, a onda i mesečne, baze podataka na trademap.org. Iznenadih se da ima i jednih i drugih podataka za Srbiju, i da postoji docnja od dva i po meseca u odnosu na zvanično objavljene podatke RZS-a.   Još uvek nisu prikupljeni i …

Pročitajte Još »

Trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u 2010. godini

Srbija je u prošloj godini ostvarila deficit u robnoj razmeni od 5,2 milijarde evra. Pri tome je u trgovini poljoprivrednim i prehrambenih proizvodima ostvarila suficit od milijardu evra. To znači da je po odbitku ovih proizvoda u razmeni industrijskim proizvodima (i nepoljoprivrednim sirovinama, energijom) ostvaren deficit od 6,2 milijarde evra uz podpolovičnu pokrivenost uvoza izvozom. Suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima …

Pročitajte Još »

Nebo i Nemačka, čini mi se po treći put

Prvi put sam pisao na ovu temu u oktobru 2009. godine za novosadski Dnevnik. Tekst sledi ispod ovih 6 grafikona koje sam sada zalepio. Drugi put je Saša Milojević izvršio ekonometrijska testiranja uzročnosti i intenziteta veza u proleće 2010. godine. Sada mi se i Nebo i Nemačka vrte u mislima usled vesti o podbačaju roda kukuruza, kao i usled podataka …

Pročitajte Još »

Izvoz malina i jabuka

U Blicu od 19.9.2011. gosp. Dragan Vujadinović je, između ostalog, napisao: “Da li su u pravu, niko ne zna. Mada svi znaju da je malo. Ko je u pravu, jedino može znati (i obelodaniti) država. Koja raspolaže podacima i brojevima (naša i svetska proizvodnja, ko su izvoznici i kolike se cene, da li neko „dampinguje“ cene itd.). Država je obećala …

Pročitajte Još »

Palmine krave

U Jagodini je, na lutriji, dodeljeno 210 krava jagodinskim seljacima (poljoprivrednicima, za zamerljive). Lutrija je bila potrebna jer je popisano 1.210 domaćinstava koja imaju jednu ili više krava. Telad će dobiti izvučena nakon srećnih dobitnika, a Dragan Marković je objasnio i izvore finansiranja. Zbog Dragana Markovića sam ponosan što sam Jagodinac. I bilo bi lepo kada bi svaka opština u …

Pročitajte Još »

Nestašica suncokretovog ulja…

Ovih dana je aktuelna priča o poskupljivanju hleba, mleka, šećera, suncokretovog ulja…   I dok je poskupljenje hleba, na primer, logična posledica smanjenog roda pšenice za petinu, rast cena šećera i suncokretovog ulja može se opravdati do procenta rasta evra prema dinara. Iznad tog iznosa poskupljenje je posledica dominantnog položaja prerađivača i trgovaca u odnosu na proizvođače i potrošače.   …

Pročitajte Još »