Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » OBNOVA ZEMLJORADNIČKOG ZADRUGARSTVA

OBNOVA ZEMLJORADNIČKOG ZADRUGARSTVA

Zadrugarstvo čeka političku volju!
Organizovanjem savremene poljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa u zadrugama i njihovim savezima značajno se doprinosi obezbeđenju prehrambene sigurnosti zemlje, jačanju robnih rezervi i većem izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Zemljoradničko zadrugarstvo kao sistem organizovanja poljoprivrednih proizvođača javlja se u Srbiji 1894. godine formiranjem prve zemljoradničke zadruge -  štedno kreditne zadruge u selu Vranovu kod Smedereva, kada se po prvi put utemeljuju izvorni zadružni principi. Sve do donošenja Zakona o zemljoradničkim zadrugama, zadruge su poslovale na međusobnom dogovoru zadrugara, na slobodno izraženoj volji samih zadrugara. Ovakav svojevrstan vid ugovorne obaveze važio je samo u poslovnom krugu zadrugara. Ugovorna obaveza je mogla biti raskinuta u svakom trenutku bez trajnih posledica, što nije bila adekvatna osnova u poslovnom  funkcionisanju zadrugara i zadruga. Donošenjem Zakona o zeljoradničkim i zanatskim zadrugama (3. decembra 1898. godine) država je počela da podstiče i pomaže razvoj zadrugarstva u Srbiji. Stvara se po prvi put u Srbiji pravna osnova koja obezbeđuje pravilan razvoj i značaj zadružnog načina organizovanja zadrugara. Zakonom je, između ostalog, data mogućnost formiranja i višeg stepena organizovanja zemljoradnika i zanatlija u posebne glavne saveze (član 99). U stavu 2. pomenutog člana zakon precizira: “Zadatak je Glavnog Saveza čisto moralan i instruktivan; on je zaštitnik interesa sviju zemljoradničkih zadruga, on je predstavnik sviju zemljoradničkih zadruga.. Njega sačinjavaju sve zemljoradničke zadruge, Zemaljski Savez Zemljoradničkih zadruga (Zadružna Agrarna banka). i Glavna Živinarska Zadruga”. Zakon je, takođe, predvideo mogućnost da se zemljoradničke i zanatske zadruge, posebno, mogu ujedinjavati u okviru sreskih, okružnih, ili zemaljskih saveza, radi postizanja efikasnijeg poslovanja svojih zadrugara.
Organizacija zadružnog saveza kao poslovnog sistema
Danas važeći Zakon o zadrugama (“Sl.list SRJ” br. 41/96) definisao je zadrugu kao oblik organizovanja fizičkih lica – zadrugara u kojoj oni poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese. Po prvi put, jasno je precizirano da je zadruga organizacija zadrugara. Zadruga posluje na zadružnim principima: dobrovoljnosti, solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog organizovanja i međuzadružne saradnje.
U sistem zadružnog organizovanja, zadruge se po vertikali organizuju u saveze. Zakon definiše saveze kao samostalne, interesne i stručne poslovne organizacije zadruga, koji se osnivaju radi unapređenja delatnosti zadruga i zaštite njihovih zajedničkih interesa (član 68.). Zakon određuje zadatke saveza. Savezi u principu mogu da:
  • Pružaju stručnu pomoć pri osnivanju i unapređivanju poslovanja zadruga,
  • Zastupaju interese zadruga pred državnim organima i organizacijama, kao i pred bankarskim i drugim finansijskim organizacijama,
  • Organizuju i podstiču stručno usavršavanje, istraživački rad, informativno-izdavačku i propagandnu delatnost i drugo.
Očigledno, intencija zakonodavca bila je da se u praksi umasto predhodno organizovanih saveza, organizuju poslovni zadružni
savezi (po vertikali posmatrano:  Okružni zadružni savez i Zadružni savez Republike) koji predstavljaju sistem u kome je zajedničko planiranje, organizovanje proizvodnje, nastup na tržištu i primena nauke. Ovaj je zakon praktično, svojim sadržajem objedinio sva pozitivna iskustva iz rada zadruga i razvoj zadrugarstva od više od jednog veka u Srbiji, kao i iskustva drugih zemalja sa razvijenim zadrugarstvom. U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom tendencija je da se formiraju tzv. strategijske poslovne alijanse sa partnerima. Tako se na primer u Francuskoj i posebno u Italiji, zadruge grupišu u unije,
koje predstavljaju tzv. “kooperative kooperativa”, ili u Švajcarskoj gde se najmanje tri zadruge mogu grupisati i stvoriti novo društvo iste vrste –   tzv. federacije zadruga (savez zadruga). Najviši organ u savezu zadruga je Skupština, koju čine predstavnici članica, s tim da svaki predstavnik, po pravilu, ima jedan glas. Isto pravilo važi i za uprave saveza.
Pravni osnov za organizaciju zadružnog saveza kao poslovnog sistema, nažalost ne postoji u postojećem Zakonu, pa je stoga
potrebno ubrzati proceduru u donošenju novog zakona. Novi Zakon o zadrugama je već u dužem periodu u formi nacrta.
Osnivačkim aktom zadružnog saveza, koji je vrsta ugovora, regulišu se statusna pitanja, a on istovremeno ima i karakter
konstitutivnog akta. Njime se utvrđuje način obezbeđenja sredstava za rad saveza. Najčešće se savezi finansiraju doprinosom svojih članica, čiju visinu utvrđuje skupština saveza. Savezi mogu da obezbeđuju sredstva i iz drugih izvora, odnosno na druge načine, ako se takav način obezbeđenja propiše ugovorom o osnivanju.
Organizacija zemljoradničkih zadruga raznih specijalnosti
Zemljoradničke zadruge mogu da budu opšte, sa većim brojem delatnosti i specijalizovane (žitarske, voćarske, vinogradarske,
stočarske, zadruge domaće radinosti), a organizuju ih zadrugari, specijalizovani robni proizvođači određenih vrsta roba (žito, voće, grožđe, povrće, meso, mleko i dr.). Zemljoradnicima treba omogućiti da mogu da formiraju i štedno-kreditne zadruge putem kojih bi se novčana sredstva zadruga stavljala u funkciju razvoja zadruge i ekonomskog jačanja zadruge. Nelogično je
da se ova vrsta zadruga samo pominje u važećem zakonu kao poseban oblik zadružnog organizovanja. Osnivanje, organizacija, poslovanje, način upravljanja ovih zadruga potrebno je regulisati Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
Da bi zadruge obavljale svoju delatnost, potrebna su im i neophodna sredstva, kapital. Sredstva za osnivanje, početak rada i razvoj zadruge obezbeđuju se na različite načine. Jedan od izvora su udeli zadrugara. Visinu udela odeđuju sami zadrugari polazeći od delatnosti kojima treba da se bavi zadruga i od materijalnih mogućnosti zadrugara.
Zemljoradničke zadruge se osnivaju i rade sa udelima. Zadruga se ne može organizovati kao preduzeće ili drugi oblik organizovanja, niti se može pripojiti ili spojiti sa preduzećem ili drugim pravnim licem koje nije zadruga. Ovo je od veoma velike važnosti za očuvanje integriteta zadruga kao privrednih subjekta. U dosadašnjem periodu, zbog odsustva ovakve zakonske odredbe, druge organizacije, agroindustrijski sistemi, trgovinske ili druge organizacije su postupkom pripajanja veoma lako i
brzo gasile zadruge, pretvarajući ih u svoje organizacije, najčešće radne jedinice.
Sa druge strtane, važeći Zakon o zadrugama i zakon o preduzećima (privrednim društvima), omogućili su da Zadruga može
osnivati preduzeća u zadružnoj svojini. Ovim preduzećima, koja se formiraju u formi društva kapitala, zadruga (jedna ili više
njih) je vlasnik. Naime, zadruga se, u odnosu na preduzeće, javlja kao matični osnivački subjekat. Zadružno preduzeće je, praktično, u funkciji zadrugara i zemljoradničkih zadruga koje su oni snovali. Na kraju 2013. godine uradjeno je deveta verziajh Nacdrta zakoina o zadrugama. Ona stoji u fioci, a primenjuje  se Zakon o zadrugama iz 1996. godine. Očito je da ni danas nema političke volje za njegovu obnovu!
Vertikalna i horizontalna integrisanost
Kao što je pomenuto, u sistem zadružnog organizovanja, zadruge se po vertikali organizuju u saveze. Važeći Zakon je predvideo da se zadružni savezi zemljoradničkih zadruga osnivaju za određenu teritoriju.
Međutim, u praksi još uvek ovaj oblik integracije nije zaživeo. Organizovanjem zadružnog saveza kao poslovnog sistema
čiji je model prikazan (povezivanje zemljoradničkih zadruga preko kojih se organizuje primarna poljoprivredna proizvodnja kod zadrugara i subjekata prehrambene industrije, specijalizovanih marketinških i prometnih preduzeća, kao i snabdevačkih preduzeća koja će biti u funkciji zemljoradničkih zadruga i zadrugara, zatim, specijalizovanih agrarnih banaka i štedionica) ima jasne ekonomske ciljeve: maksimiziranje ekonomske efektivnosti (profita) i ekonomske efikasnosti (ekonomičnost, rentabilnost, produktivnost). To su i primarni ciljevi u tržišnoj ekonomiji.
Suštinska razlika između prikazanog poslovnog sistema i postojećih u svetu ne postoji, jer bi preko zemljoradničke zadruge,  kao članice saveza, bila zastupljena i primarna poljoprivredna proizvodnja, odnosno zadrugari.
Takav koncept vertikalne integracije poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije bio bi racionalan i ekonomski efikasan, posebno ako se bazira na jedinstvu kapitala. To ukazuje da bi integracija kapitala primarne proizvodnje i prerade mogla biti značajan faktor povećane efikasnosti ukupne poljoprivrede.
Mere za obnovu zadrugarstva
Organizovanjem savremene poljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa u zadrugama i njihovim savezima značajno se
doprinosi obezbeđenju prehrambene sigurnosti zemlje, jačanju robnih rezervi i većem izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U cilju veće efikasnosti u poslovanju zadruga i njihovih saveza u tržišnim uslovima privređivanja, pored racionalne
organizovanosti zadruga, neophodna je veća podrška Vlade radi stvaranja stimulativnijih uslova za rad zadruga. Brži razvoj zadrugarstva razvojem i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje i prerade u zadružnim organizacijama i šire, zahteva donošenje adekvatnih mera poljoprivredne politike, od kojih su najvažnije:
  1. Polazeći od značaja finansiranja tekuće proizvodnje i investicija u poljoprivredi potrebno je da se u Republici
    dugoročno reši sistem finansiranja poljoprivrede u skladu sa specifičnostima ove delatnosti. Od posebne je važnosti obezbediti stalne i realne izvore sredstava za finansiranje tekuće poljoprivredne proizvodnje, kao i neophodna
    investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za prerađivačke pogone, osnovno stado i dugogodišnje zasade.
  2. Merama poljoprivredne politike trebalo bi da se obezbedi da državni podsticaji budu usmeravani preko zadruga za sva
    registrovana i neregistrovana porodična gazdinstva koja ugovaraju proizvodnju i nabavku inputa preko zadruga.
  3. Preko Nacionalne službe za zapošljavanje treba obezbediti sufinansiranje dela ličnog dohotka za sva lica zaposlana u zadrugama na poslovima sa posebnom odgovornošću, ili ceo iznos godišnjeg ličnog dohotka prilikom prvog
    zapošljavanja.
  4. Izmenama i dopunama Zakona o carinama omogućiti oslobađanje i plaćanje od carinskih dažbina na uvoz poljoprivredne
    mehanizacije i opreme,  semena, sadnog materijala i priplodne stoke (koje se ne proizvode u zemlji) za potrebe
    zadrugara i zadruga.
  5. Poreskom politikom treba stimulisati razvoj zadrugarstva i poljoprivredne proizvodnje u brdsko-planinskim regionima. Pored postojećih poreskih olakšica, treba osloboditi zadruge poreza na dobit, ukoliko ga ulažu u svoj razvoj, a takođe, potrebno je poreskim olakšicama stimulisati promene proizvodne strukture u skladu sa ekološkim, tržišnim i ekonomskim kriterijumima.
  6. Merama poreske politike potrebno je osloboditi zadruge plaćanja PDV,  za sve preuzete proizvode od zemljoradnika na čuvanje, skladištenje ili preradu,  do prodaje kupcu.
  7. Zadruge i njihovi savezi treba da budu oslobođeni plaćanja takse, prilikom osnivanja, kao i ugovora o osnivanju, a
    potrebno je ispitati mogućnosti oslobađanja takse pri registrovanju pogonskih mašina i opreme, koja se koristi u primarnoj proizvodnji i preradi.
  8. Izmeniti i dopuniti Zakon o nasleđivanju ili doneti Zakon o nasleđivanju poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava. Osnovno načelo izmena i dopuna važećeg Zakona o nasleđivanju ili predloženog posebnog zakona je da poljoprivredno gazdinstvo, po pravilu, može naslediti samo jedan naslednik, jedno lice. Ako nijedan od naslednika ne bi ispunjavao propise ovim Zakonom, nasleđivanje bi se odložilo sve dok se ne nađe lice koje bi preuzelo to zemljište. Vlasnika neobrađenog poljoprivrednog zemljište potrebno je oporezovati nekoliko puta više u odnosu na postojeću poresku tarifu.
  9. U duhu Zakona o zadrugama neophodno je obezbediti kadrovske i materijalne pretpostavke radi sprovođenje dosledne
    zadružne revizije. Zadružna imovina mora da ostane u vlasništvu zadruga i ne može da se transformiše  u državno
    vlasništvo.
  10. Radi brže obnove i reformisanja zadrugarstva i njihovih saveza potrebno je preduzeti odgovarajuće mere na primeni Zakona o vraćanju oduzetog zemljišta, oslobađanjem zemljoradničkih zadruga obaveza plaćanja naknada bivšim vlasnicima. U primeni Zakona o vraćanju zadružne imovine zadrugarima i Zakona o svojinskoj transformaciji, za preduzeća u čijim su nastajanjima učestvovale i zadruge, a koja su u međuvremenu privatizovana, država je dužna da zadrugama vrati pun iznos procenjenih sredstava zadruga- ulagača.
ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE
Vraćen status, šta je sa imovinom?
Razvoj sela danas mogu da nose jedino zadruge, mala i srednja preduzeća  tako što će, zapošljavanjem mladih visoko-stručnih kadrova obezbediti kritičnu intelektualnu masu za brži transfer tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih oblika života u selu. Zemljoradničke zadruge su, po sili zakona i zahtevima privredne reforme unosile svoju imovinu u poljoprivredne kombinate učestvujući tako u stvaranju gigantskih sistema, sa preradnim i drugim pratećim kapacitetima
Prva kreditna zemljoradnička zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u selu Vranovu, kod Smedereva. Već naredne godine osnovan je Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, a tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao zadružnu oblast – Zakon o zanatskim i zemljoradničkim zadrugama. Do 1900. godine, u Srbiji je bilo preko 650 zadruga, stvarane kao lek i odbrana od zelenaša i osiromašenja seoskog stanovništva na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek… Ovako je govorio nekadašnji predsednik Zadružnog saveza Srbije prof. dr Stojan Jevtić.
Šta je uslovilo nagli razvoj zadrugarstva, širenje zadružnih ideja i nastanak zadruga?
Društveno-ekonomske uslove s kraja 19. veka, u Srbiji karakteriše osetno slabljenje porodične zadruge i rigidne patrijarhalnosti, kao i esnafski sistem u koji je bilo organizovano zanatstvo. Ubrzan razvoj novčane privrede sve više upućuje seljake da se od naturalne, okreću prema robnoj proizvodnji. Visoki porezi,  usitnjenost poseda, primitivna obrada zemlje, ekstenzivno stočarstvo, slabi prinosi i nerodne godine, stalno su siromašili seljaštvo, a ratovi su iza sebe ostavljali pustoš, neobrađene njive, nezbrinutu stoku…
Ti nepovoljni uslovi pogodovali su zaduživanju kod zelenaša – seoskih gazda i trgovaca. Pod uticajem učenih Srba u drugoj polovini 19. veka – Svetozara Markovića, Dragiše Lapčevića, Adama Bogosavljevića i Mihaila Avramovića, koji slovi za rodonačelnika srpskog zadrugarstva – zadruge su postale neophodan uslov postojanja sela i seljaštva. Osnivane na bazi zadružnih načela – koja su i danas aktuelna, samo su donekle osavremenjena u skladu sa aktuelnim okolnostima privređivanja – sve do Prvog svetskog rata imale su uspon i brojčano i po rezultatima rada. U predvečerje rata, u Srbiji je uspešno radilo preko 800 zadruga!
Tokom rata, zadrugarstvo je teško stradalo i tek tridesetih godina prošlog veka, zadrugarstvo je konsolidovano sa socijalnog i ekonomskog aspekta. Kad je, 1937. godine. donet Zakon o privrednim zadrugama, ujednačeno je zadružno zakonodavstvona celoj teritoriji. Srpsko zadrugarstvo je, prilikom ujedinjenja, unelo svoju originalnu nacionalnu baštinu, sa izgrađenim odnosima prema državi i sa zadružnim pravilima kojima su uređivani odnosi. Neposredno pred Drugi svetski rat bilo je preko 3.500 zadruga.
Teška ekonomska kriza koja je 1929. godine zahvatila čitav svet, imala je negativan odraz posebno na poljoprivredu i u okviru nje – zadrugarstvo. Narasle dugove, država je 1931. godine delom otpisala, a delom pokrila novim, povoljnijim kreditima. To ne znači da je Kraljevina Jugoslavija značajno popravila stanje u poljoprivredi, nego da je, delimično, sanirala posledice svetske ekonomske krize.
Nova ratna razaranja zahtevala su obnovu zadrugarstva. Samo četiri godine posle oslobođenja, donet je Osnovni zakon o zemljoradničkim zadrugama koji je zadrugu definisao kao: “ekonomsku organizaciju u koju se radno seljaštvo udružuje radi unapređenja poljoprivredne proizvodnje, podizanja svog životnog standarda i izgradnje socijalizma na selu”… Ovaj Zakon je predviđao dva oblika udruživanja – opšte zemljoradničke zadruge i seljačke radne zadruge, koje su nastajale po ugledu na sovjetske kolhoze, odnosno prostim ujedinjavanjem seljačkih gazdinstava. Sa ove vremenske distancevidljivo je da je to bio necelishodan i nepovoljan oblik organizovanja, imanentan periodu administrativnog sistema upravljanja privredom.
U periodu od 1957. godine opšte zemljoradničke zadruge su, svojom raznovrsnom delatnošću, obogaćivale i unapređivale ekonomske, kulturne i socijalne aspekte sela, unosile inovacije u poljoprivrednu proizvodnju, jačale zadružne fondove,
i značajno povećavalen kvalitet života na selu.
No, 1965. godine, privredna reforma je desetkovala zadruge. Zemljoradnici su mogli  da uspostavljaju proizvodno-ekonomske odnose sa drugim privrednim subjektima,  a proklamovani princip ekonomije rada ostavio je zadruge, sa ogromnom
mehanizacijom i radnom snagom – po strani. Manje zadruge utapale su se u veće, ili u druge organizacije, gubeći svoj zadružni identitet,  rukovodeći i stručni kadrovi selili su se u opštinske centre…  Imovina nekadašnjih zadruga i danas je predmet rešavanja mnogih sudova u Republici Srbiji.
Nisu bolje prošle ni zadružne asocijacije. Kada je 1962. godine donet Zakon o jedinstvenim privrednim komorama, zadružni savezi su izgubili status pravnog lica, postali sekcije za zadrugarstvo pri privrednim komorama, koje su postale pravni sledbenici znatne imovine zadružnih saveza!
Kada je donet Ustav 1974. godine, na bazi koga je usvojen Zakon o udruživanju zemljoradnika, zadružni savezi su, 1976. godine, ponovo dobili status pravnog lica – ali bez imovine!
Zemljoradničke zadruge su, po sili zakona i zahtevima privredne reforme unosile svoju imovinu u poljoprivredne kombinate učestvujući tako u stvaranju gigantskih sistema, sa preradnim i drugim pratećim kapacitetima. Kada im je novi zakon vratio zadružni status, imovina im nije bila vraćena!
Iako je Zakon o zadrugama iz 1990. godine, propisao da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine, neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija uspeo je da vrati svoju imovinu.
Samo u Vojvodini, nacionalizacijom je oduzeto blizu 700.000 hektara oranica, a za ispravljanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemljišta, potrebno je da država izdvoji najmanje 800 miliona evra! A dosad je 120.000 hektara zadružne imovine
čak i privatizovano
Period tranzicije i ubrzana privatizacija, otvorili su niz novih problema vezanih za zadružnu imovinu, a time i za zadrugarstvo i zadružni pokret. Iz Zakona o zadrugama od 1996. godine decidirano proizilazi obaveza da se imovina ranijih zadruga koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima – mora vratiti zadrugarima čija je to imovina bila. Ukoliko ta zadruga ne postoji, imovina se vraća zadruzi iste vrste koja posluje na području nekadašnje zadruge. Sudovi kod kojih se vode sporovi oko vraćanja zadružne imovine, uglavnom insistiraju na utvrđivanju činjeničnog stanja – da li je zadruga bila vlasnik, ili samo korisnik tražene imovine, čime se, praktično, sugeriše negativno rešenje, jer je poznato da su, od 1953. do 1988. godine, sva pravna lica bila samo korisnici društvene svojine nad sredstvima za proizvodnju…
A republički zakon iz 1992. godine o uputstvima i načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini uopšte ne pominje zemljište u zadružnoj svojini.
Ustav Republike Srbije poznaje tri oblika svojine – javnu (državnu), privatnu i zadružnu. Ako institut društvene svojine više ne postoji, ako su blagovremeno predočeni dokazi o genezi sporne imovine – kupoprodajni ugovori i druga akta na osnovu kojih se nesporno može utvrditi zadružna imovina – ostaje nejasno zašto sudovi donose negativna rešenja, a spornu imovinu nadležni organi knjiže kao – državnu ili sporove beskokačno odugovlače.
Ukupna ekonomska politika oduvek se prelamala preko zemljoradnika i njihovih organizacija u koje su se udruživali radi poboljšanja sopstvenog života i unapređenja proizvodnje, što je, opet, preduslov za stvaranje boljih uslova za život na
selu. U 2007.oj godini poslovalo je u Srbiji 1297 zadruga.
Tridesetih godina prošlog veka, sićevački zadrugari su na svom zadružnom domu, ispisali geslo  koje je i danas aktuelno, a glasi:
“Udruživanje je zakon života na kome se temelji svekoliki napredak”.
,,Zadruge danas mogu da zaustave  dalji pad poljoprivredne proizvodnje, imajući u vidu da smo prethodnih godina imali negativnu stopu rasta u poljoprivredi. Zbog sive ekonomije koja dominira u trgovini poljoprivrednim proizvodima štete imaju i poljoprivredni proizvođači i država. Država ne ubira PDV, a seljaci su izloženi gruboj eksploataciji i pri nabavci i pri prodaji poljoprivrednih proizvoda. Vraćanje prometa u normalne trgovinske tokove može se obezbediti samo ako zadruge preuzmu organizaciju i promet poljoprivrednih proizvoda’’, navodi Nikola Mihailović, sadašnji predsedni Zadružnog saveza Srbije. Na tom mestu nasledio je Stojana Jevtića.
Razvoj sela danas mogu da nose jedino zadruge, mala i srednja preduzeća  tako što će, zapošljavanjem mladih visoko-stručnih kadrova obezbediti kritičnu intelektualnu masu za brži transfer tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih oblika života u selu.

Antrfilei – okviri

Nacionalizacija i privatizacija
Samo u Vojvodini, nacionalizacijom je oduzeto blizu 700.000 hektara oranica, a za ispravljanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemljišta, potrebno je da država izdvoji najmanje 800 miliona evra! A dosad je 120.000 hektara zadružne imovine čak i privatizovano
Deset zapovesti za zadrugare!
  1. Radi sve preko Zadruge i na organizaciju zadrugarstva, jer je samo u zadrugarstvu spas čovečanstva i jedini put ka uspehu
  2. Zadrugarstvo udružuje sve ljude, bez obzira na veru i narodnost. Zato nijedan zadrugar ne treba u Zadrugu da unosi
    klasnu ili versku borbu, već treba da bude prema svakom ljubazan, nesebičan, iskren i predusretljiv
  3. Nikada neuobražavaj da si mnogo učinio za napredak zadrugarstva, već uvek i dalje radi kao da za njega nisi
    ništa učinio
  4. Samo zadrugarstvo radi u korist članvoa Zadruge. Pokoravaj se stoga zadružnim zakonima, pravilima i zaključcima
  5. Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan i zadovoljan biti
  6. Ne ubijaj ugled Zadruge, već razvijaj zadrugarsku ljubav medju zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte
    nemoguće
  7. Ne čini nikada nikakve prestupe, već se pokaži da si priemran gradjanin i pravi zadrugar
  8. Raduj se svakom napretku svoga brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilj da
    preobrazi svet i oslobodi ka krize i nevolje
  9. Slušaj svaku zadružnu i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo koristi i nikad štete
  10. Nikad ne zaboravljaj svoju dužnosti prema Zadruzi, jer će ti Zadruga doneti i za tebe i tvoje druge – zadrugare pogrpmne
    i neizmerne koristi i blagodeti
Zadružni kalendar ,,Glavnog saveza zemljoradničkih zadruga’’ za prostu  1933. godinu
Komentar autora knjige: Očito je da su ovi zadružni principi ,,zaboravljeni’’ u trci za brzom zaradom. Najbolji dokaz da se privatizuje privatna imovina (zadružna). To se radi u trci za bogatstvom, pa novog vlasnika dobija imovina koja već ima titulara!
Zaboravljeni su ovi zadružni principi koji važe u celom svetu!

Jedan komentar na OBNOVA ZEMLJORADNIČKOG ZADRUGARSTVA

  1. Samo drugovi odozgo da kazu “pocnite dugo ste cekali” i seljaci ce se svi mahom udruzivati.Brat sa bratom ima da se izmiri.

    Odgovorno tvrdim da i vecina postojecih zadruga sluzi iskljucivo kao alat za manipulaciju nekolicine najmocnijih proizvodjaca koji paralelno sa zadrugarstvom imaju i svoje kompanije.
    Zapravo svi ovi tekstovi se odnose na Kostica ,Matijevica i ostale velike zemljoposednike jer jeedino ekonomski smisleno je da oni naprave zadrugu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>