Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda » Oranične površine u Srbiji

Oranične površine u Srbiji

У Србији је 2.513.154 хектара под ораницама и баштама, а што је тачно трећина грешног дела њене територије. Удео у укупном коришћеном пољопривредном земљишту је 73,1% на нивоу целе Србије без свете српске земље, али је у Војводини удео ораница 90,1%, у Београду је 78,2%, а у Србији-Југ 55,6%. Стога је у Војводини много више ораничних површина (1.466.176 хектара) него у Србији-Југ (940.257), и у Београду (106.721), а када се узме у обзир и много већи квалитет земљишта резултати се виде у много већем приносу житарица и индустријског биља, што нам овде није тема.

Свих седам области Војводине је испред свих области Србија-Југ и оранична површина се креће од 292 хиљаде хектара у Јужнобанатској области до 134 хиљаде у Севернобачкој области. У Србији-Југ највећу површину по ораницама имају Мачванска (129 хиљада хектара) и Браничевска област (105), а најмање Топличка (25) и Пчињска (26) област. Највећи удео ораница у пољопривредним површинама има Јужнобачка област (95,5%), а најмањи има Златиборска област (20,6%).

Посматрано по општинама више од 25 хиљада хектара има 29 општина међу којима су 27 из Војводине и само Шабац (46,2 хиљаде) и Богатић (26,2) из Србија-Југ. Највећу површину ораница имају Сомбор (88,7 хиљада хектара), Зрењанин (81,7), Суботица (69,5), Кикинда (60), Панчево (52) и Сремска Митровица (50 хиљада хектара). Мање од хиљаду хектара ораница имају Звездара (107 хектара), Раковица (158), Црна Трава (170), Нови Београд (323), Сремски Карловци (543), Чајетина (863) и Мали Зворник (938 хектара). Највећи удео ораница у коришћеном пољопривредном земљишту имају Бачки Петровац, Бечеј и Бачка Топола – сви по тачно 99%. Још 14 општина има удео ораница између 97% и 99%. Мањи удео ораница од 10% имају само три општине: Чајетина (3,7%), Црна Трава (7,7%) и Прибој (9,8%).

Просечна оранична површина по пољопривредном газдинству је 9,9 хектара у Војводини, 3,2 хектара у Београду и 2,1 хектара у Србији-Југ. Највише ораница по газдинству имају у Средњобанатској области (13,05 хектара), а најмање у Златиборској (98 ари).

Посматрано по општинама више од 10 хектара по газдинству имају газдинства у 24 општине, међу којима само Палилула (12,3 хектара) није из Војводине. Највећу просечну површину ораница по газдинству имају Вршац (17,1 хектара), Пландиште (15,6), Нови Бечеј (14,7), Бачка Топола (14,3), Бечеј (14,1) и Сечањ (14 хектара).

Мање од 2 хектара ораница по газдинству имале су 63 општине у којима је пописано 273 хиљаде (од укупно 632 хиљаде) пољопривредних газдинстава, међу којима су Сремски Карловци једина општина из Војводине. Међу 47 општина са више од 5,7 хектара ораница по домаћинству 43 су у Војводини, и уз Сремске Карловце само је Беочин са 3,5 хектара ван овог скупа општина рангираних по овом показатељу. Међу општинама из Србије-Југ највише ораница по становнику имају у Великом Градишту (5,9 хектара), Малом Црнићу (5,5) и у Жабарима (5,3 хектара).

Најмање ораница по газдинству имају у Чајетини (30 ари), Прибоју (32), Ариљу (41) и у Малом Зворнику (45 ара).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>