AGRARNI BUDŽET

Čulo se često u predizobornim obećanjima da je potrebno značajno povećati agrarni budžet, čak i za 100%. Svakako da je za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju zasnovanu na ekonomksi isplativim principima potrebno  subveniconisati pojedine proizvodne faze u cilju postizanja odredjenog nivoa konkurentosti jer je to praksa u celom svetu, odnosno najveći deo zemalja Evropeske unije subvencionišu poljoprivrendu proizvodnju kako iz  sopstvneih sredstava tako i iz sredstava zajedničkog agrarnog bužeta.  Visina subvencija pojedinih članica Evropske unije iz zajedničkog agrarnog budžeta prema podacima sajta ‘’farmsubsidy.org’’

  • Grčka: 852 eura/hektar, direktna pomoć farmerima 70%; ruralni razvoj 25%; eksportne subvencije 0%;
  • Holandija: 505 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 81%; ruralni razvoj 4%; eksportne subvencije 9%;
  • Danska: 434 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 83%; ruralni razvoj 9%; eksportne subvencije 6%;
  • Nemačka: 388 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 80%; ruralni razvoj 13%; eksportne subvencije 1%;
  • Austrija: 375 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 58%; ruralni razvoj 39%; eksportne subvencije 2%;
  • Francuska: 338 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 81%; ruralni razvoj 10%; eksportne subvencije 2%;
  • Mađarska: 116 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 80%; ruralni razvoj 24%; eksportne subvencije 3%;
  • Bugarska: 82 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 40%; ruralni razvoj 57%; eksportne subvencije 0%;
  • Rumunija: 76 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 41%; ruralni razvoj 54%; eksportne subvencije 0%;

Kakva je situacija u Srbiji?

Ukupne subvencije iz budžeta su prikazane u sledećoj tabeli u periodu od 2005-2011 godine u hiljadama dinara

 

http://mfin.gov.rs/UserFiles/File/bilten%20javne%20finansije/bilten%20-%2089%20-%20SRP%20za%20web.pdf stranica 55. u Biltenu.

Izvor: www.mfin.gov.rs/bilten 89

Srbija (izuzev 2008 godine)  nikada za subvenicje nije izdvojila preko 2,7%  budžetskiuh rashoda. Na  prvi pogled  radi se o veoma maloj sumi,  obzirom na koristi koje se mogu dobiti povećanjem poljoprivredne proizvodnje većim subvencionisanjem. Kakva je struktura  ukupnih subvencija iz budžeta pokazuje sledeća tabela:

U hiljadama dinara

 

 

Izvor: Isto,

Pored toga što su ukupne subvencije povećane, smanjene su u 2011 subvencije poljoprivredi. Značajno su povećane subvencije JP Železnicama Srbije (blizu cifre ukupnih subvencija poljoprivredi) i ostale subvencije.

Da li je moguće povećati budžet poljoprivredi. Moguće je samo ako se smanje subvenicje ostalim korisnicima pre svega železnici ili se izvrši namenski rebalans bužeta. Obzirom na teškoće u finansiranju budžetskih rashoda tako nešto nije realno očekivati u ovim okolnostima.

 

11 Komentara na AGRARNI BUDŽET

  1. Moguce je ako neko ima malo volje i pameti. Subvencije ne moraju uvek da idu u novcu. Evo jedna gruba ideja pa razmislite. Srbija ima kvotu za izvoz bejbi bifa koju koristi sa manje od 50% ako se dobro secam. Dakle, postoje sertifikovane klanice, postoji inostrana traznja ali ne postoji dovoljno ponude. Ideja: Srbija raspolaze ogromnim “zapustenim” pasnjacima. Ako na primer na Pesteru ili nacionalnom parku Djerdap, na Goliji, Staroj planini, okolini Kursumlije…. i ko zna gde jos Srbija raspolaze sa X hektara pasnjaka zasto ih ne iskoristiti. Dakle, svakom ko zeli drzava bi dala na koriscenje x hektara pasnjaka bez ikakve naknade + oslobodila svih dazbina za eventualno zaposlene na 5 godina, kao i svih ostalih poreza i nameta, + uz ucesce zainteresovanog od 25%, drzava obezbedjuje beskamatni euro kredit za ostali iznos a za uredjenje objekata za smestaj zivotinja i ostalih objekata potrebnih za takav tov (sistem krava tele). Nadalje drzava raspisuje tender za izvodjenje radova na tim objektima koji bi se gradili planski uzimajuci u obzir najnovija saznanja struke i nauke ( obavezno od strane domacih izvodjaca i firmi). Firma koja vrsi radove dobila bi 50% u novcu (25% drzava 25% zainteresovani) a 50% u drzavnim obveznicama u trajanju koje bi bilo konstruisano prema vracanju kredita zainteresovanog. Dakle firma moze naplacivati godisnje euro kupone ili iste prodati na berzi i odmah uzeti nesto manje novca. Bitno je naglasiti da bi zainteresovani ( dakle preduzetnik) taj kredit redovno otplacivao kroz isporucenu stoku po vise manje nepromenjivoj unapred poznatoj ceni. Takvu stoku, kao posrednik drzava bi na tenderu davala na preradu zainteresovanoj klabniici (na bazi dugorocnih ugovora) koja bi isto meso prodavala u inostranstvu. Bitno je posteno razraditi matematiku, i stvar bi radila bez greske. Da ne ulazim u pojedinosti oko veterinarske zastite, nabavke rasnih a najpogodnijih grla…. Za tako nesto treba vrlo malo drzavnog novca a posao je prilicno siguran sa stanovista poslovne investicije, + najveca dobit bi bilo renaseljavanje opustelih podrucja zemlje. Siguran sam da bi bilo dovoljno zainteresovanih za ovako nesto cak i medju mladima. Najvaznije, ukoliko neko nije u stanju iz bilo kojih razloga da kredit vraca drzava celokupni posed “oduzima” i daje drugome u posed po istim uslovima s tim da prethodnog vlasnika isplati na kraju isplate kredita…
    Mnogo stvari bi se moglo uraditi na slican nacin, bez mnogo para samo ako se imaju postene namere i dobra volja.

    • Problem stocarstva je mala kupovna moc gradjana, potrosnja mesa je skoro 50% manja nego 89te. Ne mozes gajiti kravu samo zbog bifteka, moras da imas unutrasnje trziste koje ce pojesti ostatak krave i jos kozarsku industriju.
      Kako je kapitalizam Srbe pretvorio u vegeterijance, tako i stocarstvo propada.
      Dok se ne podigne standard narodu nema ni potraznje za mesom.

  2. Ovako kako si to Boki zamislio svi bi propali kao Grcka..

    Kakav crni pasnjak ,pa zar ti stvarno mislis da ona prica iz poznavanja prirode i drustva jos uvek stoji…krava jede travu ,daje tele, mleko,meso i kozu…

    Svaki biznis prepozna svoj put daleko pre nego sto ga bilo koja drzava osmisli ili pomogne..na travi tesko da je to moguce..
    Poljoprivreda je ciklus koji za stocarstvo pre svega zahteva podizanje ratastva ect…

    Nije problem ovde kako nesto napraviti od poljoprivrede vec kako se osloboditi onih koji organizovano rade protiv nje. Holandski lobi ovde je prejak,sto kroz ministarstvo direktno, sto kroz bankarski sistem…
    Biznis izmedju ostalog podrazumeva i satiranje konkurencije a na polju poljoprivrede Srbija vec deceniju gubi tu bitku..

    Srbija je prihvatila samosvesno i organizovano tudji profil poljoprivredne proizvodnje i to je krenulo tako sto su Holandjani ali i Izraelci organizovano izlobirali pre svega profesore na Polj.Fakultetima i Institutima dajuci im razne privilegije ,zastupnistva ,posrednistva i sl..
    Deceniju kasnije imate vec dve generacije onih skolovanih kadrova koji zastupaju interese stranih proizvodjaca. Oni za drugo i ne znaju..

    Nije to tako jednostavno kako se cini a posebno ne sistemom subvencije kojim sustinski pomazete one koji proizvode seme,zastitu,mehanizaciju,djubrivo,i sijaset propratnih proizvoda koji se mahom uvoze…

    Kako da podignete poljoprivredu Srbije ako se 90% svega vezanog za poljoprivredu uvozi…a istovremeno se organizovano obara vrednost proizvoda bas zbog te uvozne zaduzenosti..
    Oni imaju strategiju a mi u Srbiji cak i ne znamo da je imaju ,mi mislimo da to mora tako.Samim tim mi se niti branimo niti borimo ,mi smo klasicna meta,meso za odstrel…

    Svojevremeno kada sam upozoravao da liberalizacija trzista predstavlja mac sa dve ostice, veliki politicki mudraci rekli su da je to klasican primer srpske teorije zavere ,vrsta paranoje. Paranoja ili ne ali oni profitiraju a mi ne…ko je tu lud..

    Mozemo i u sitna crevca da razlozimo ovaj fakat ,ali to podrazumeva i imentovanje a to onda nije “drustveno korektno”,valjda…

  3. tov BABY BEEF ,je način tj tehnologija tova junadi koji odrazumeva tov junadi-i ti često ženske-u težini od 390-420kg.i nema veze sa biftekom.Ovo je bila specijalnost firme koja je nekada postojala i koja je izvozila ovakvu junad,i imala i po 6000 kom u turnusu,i u ukupnom izvozu junećeg mesa SFRJ učestvovala sa 24%.Ova vrsta tova ne može da se odvija na slobodnim pašnjacima.
    Potpuno se slažem sa Darkom,u sistemu liberalnog kapitalizma mi nemamo šta da tražimo,sve je podređeno krupnom kapitalu,bez obzira što to nama ne odgovara, važno je da odgovara pojedincima.
    A u svakom slučaju,pobornik sam ideje da poljoprivredu treba pomoći ali pre svega zaštitom tržišta,a manje subvencijama ili kreditima.Ovo je vitalna grana, obnoviće se,samo da se ne uništava

    • Evo sta sam ja izguglao na tu temu. Iskopano sa poljoprivrednog foruma, prilicno pouzdana informacija.

      , najbolji beby beef se dobija od Japanskog Goveda KOBE a najzastupljeniji je od Mesnatih rasa kao sto je Angus ili limousin. U Nekim drzavama je zabranjeno dohranjivanje KONCENTRATIMA , samo ispasa i seno i voda. U Argentini se gaji najvise goveda za bifteke i kod njih je pre par godina bilo problema sa ishranom ili dohranom , sa sojom. Od tada su doneli zakon da samo smeju na ispasu.
      Naravno da i druga goveda imaju beby beef ali nije to to …

  4. Poljoprivreda ne zanima nase vlastodrsce. Tu ne mora da se zaposljava preko veze, ne mora da se poznaje predsednik partije, ne mora da se muva na tenderima, tu samo treba da se radi, a to nasu vlast ne zanima, jer gde se nesto radi, tu nema mesta za njih. Da li je potrebna neka teska nauka da se udesetostruci broj ovaca, pa da ih u Srbiji bude u istom broju kao pre sto godina? Nije potrebna. Dovoljno je da drzava uvede stecaj u propale drzavne firme i za 4-5 godina cemo imati udvostrucenu poljoprivrednu proizvodnju, a umesto toga mi danas imamo povezivanje radnog staza ljudima koji ne rade decenijama, a vode se kao zaposleni.
    Otud je lako i sracunati da li je isplatljivije za budzet da se pokloni neka suma novca ljudima koji se vrate u selo i skinu sa zavoda za zaposljavanje, a otpuste kao neproduktivan visak iz javnog sektora.
    Ako vec nismo sposobni da izvozimo bilo kakvu ozbiljniju tehnologiju, onda je neophodno da sto vise ljudi nateramo da se sami brinu o sebi. Privreda Srbije je toliko pala, da je danas lakse nego ikada stimulisati ljude da se bave poljoprivredom.
    Uostalom, ne daju zemlje na Zapadu ovolike dotacije zato sto vole seljake. Sve je to racunica.

  5. Da pokusam da repliciram svima. Dakle Gospodine Darko, uradimo za trenutak “simulaciju” ideje i pokusajmo da ustanovimo da li bi propali kao Grcka. Potpisujem da je ovo Win-Win situacija za drzavu. Da bi nesto propalo mora da postoji dug prema nekome ili necemu. Zapravo ja sam ovde hteo da “iskontruisem” jedan pozotivan model. Prvo, pasnjaci postoje, njih niko ne koristi i niko ih ne odrzava. Poznato je da su zivotinje na ispasi blagorodne za pasnjake jer su deo lanca, nadjubravaju ih, dovode prirodu u sklad, i sprecavaju sirenje stetnih zbunastih korova. Dakle dugorocno pasnjaci dobijaju vecu vrednost. Drugo, nije potrebno uloziti nista ni uvoziti nista da bi se pasnjaci koristili. Trece, izgradnja objekta za ovakav vid stocarstva je relativno jeftina i sto je najvaznije sa 90% je izvodiva iskljucivo “domacim” materijalima i izvodjacima (osim obezbedjivanja odredjenog vida snabdevanja strujom gde bi u “zabitima” bilo neophodno instalirati neki vid kombinacije solar, wind, dizel). Kapital za pokretanje citavog posla pociva na stednji (zainteresovani investitor) kao i na drzavnim obveznicama za vec izvrsene radove dakle opet domaci ( nije primarna emisija jer se emituje novac za vec izvrsene radove sa unapred poznatim produktivnim povratom). Manji deo kapitala je uvozni a kamate se mogu placati novcem odredjenim za subvenciju. Najvaznije, postoji trziste i to strano solventno i nezadovoljeno trziste. Jos nekoliko napomena. Najkvalitetnija govedina je upravo “sa pasnjaka” i cesto postize znacajno visu cenu od one “tovljene”. U uslovima Srbije potrebno je oko 3 hektara po jednom grlu za 100% ishranu na pasnjacima odnosno 2 za prihranu silazom tokom 4 zimska meseca (ovo sam procitao na nekom forumu poljoprivrede gde su razgovarali odgajivaci pa verujem da je tacno). Pogledajmo sada citavu ideju. Koristimo resurs koji imamo pasnjake, koristimo resurs koji imamo gomila nezaposlenih (za ovo nije potrebna velika strucnost a trening od dve nedelje je sasvim dovoljan da se ova vestina savlada), koristimo resurs domacih materijala za izgradnju, i resurs domace gradjevinske operative koja je takodje nezaposlena, uposljavamo postojece klanicne kapacitete i pomazemo im da postignu bolju trzisnu poziciju, na kraju citav lanac finalizujemo kao meso prodato u inostranstvu i time direktno poboljsavamo platni bilans. Sa druge strane jasno vidimo da je novostvorena vrednost gotovo 100% domaca, dakle potpuno nezavisna od uvoza. Ako je novostvorena vrednost 100% ili 90% domaca, onda nikako ne mozemo da propadnemo, pitanje je samo kako ce se dohodak deliti i to je ono gde u Srbiji sve zakoci i propadne. Zato sam i rekao da takva ideja zahteva dugorocne ugovore sa klanicama za koje garantuje drzava (naci najpogodniji nacin kroz ministarstvo poljoprivrede), i dodatno osloboditi bilo kakvih dazbina i poreza takve polaznike – proizvodjace. Drzava bi trebalo da se zadovolji delom koji dobija kroz rad klanicne industrije i gradjevinske operative, te poboljsanjem platnog bilansa, a klanice moraju da nadju svoju logiku kroz pre svega proboj na trzistu i optimalno koriscenje kapaciteta. Meni zaista nije tesko da zamislim jednu takvu farmu u nekoj zabiti gde rade nekoliko ortaka koji inace zive u Beogradu a na posao odlaze kao na brodarsku sluzbu po sistemu 2 nedelje rada dve nedelje kuci (uzgred sharemilking je veoma atraktivan posao na NZ a veoma je slican predlozenom). Uostalom to je u nekim zemljama rasirena praksa. Dodatno bih napomenuo da se za grla odgajana u uslovima pase u nacionalnim parkovima, uz minimalisticku intervenciju ali redovnu kontrolu veterinarske sluzbe, takva proizvodnja lako moze sertifikovati kao organska. Na kraju, takav nacin tova je apsolutno najisplativiji a Argentina, Brazil, Novi Zeland i donekle SAD su ubedljivo najkonkurentniji bas zbog ovakvog nacina proizvodnje. Naravno da to nisu Simentalac i Holstajn, vec rase razvijene za takav nacin gajenja Hereford, pa cak i cuvena Kobe i … Kratka simulacija bi mogla da izgleda ovako. Cetiri ortaka nezaposlena a sa malim izgledima da nadju posao, naprave “Pera i Pera” OD. Svako ulozi po 20000 Eur. Na njihovih 80000 na opisani nacin drzava dodje sa jos 240000. Za nabavku stada od 100 solidno kvalitetnih grla potrosilo bi se 200000, a za objekte ostalo. Usledio bi grejs period od 1 god nakon cega takvo stado daje 100 tovljenika godisnje sto je cirka 100000 eur. otkupne cene prema klanici. Ako se 30000 odvoji za vracanje kredita, 20000 potrosi na troskove, Pera i Pera moze da racuna na platu od oko 1000 po coveku eur ( plus ono sto ide za kucu jer se tu gaji i prase i ovca i kokos za sopstvene potrebe). Drzava ima priliv od 100000 + prerada i to u devizama, a budzet porez od klanice i gradjevinske operative i manje nezaposlenih. Za dalje sirenje nije neophodan novi uvoz vec se postojeca stada mogu koristiti kao maticna. Uobicajeno je da se u takvom odgoju drzi i 20% grla za mleko sa namenom za proizvodnju sireva sa poreklom,… ostavite onome ko radi da nadje dodatno usavrsavanje. Ko tu moze da izgubi? Naravno ovo je veoma gruba racunica i prilicno odokativna ali bi se mogla i precizno razviti. Podvlacim da je osnovna ideja iskoristiti ono sto vec imamo a ne koristimo, uz minimum utroska kapitala i minimum uvoza i finalizovati ceo taj “paket aranzman” u trazeni izvozni proizvod. Mnogo je drugih stvari koje se mogu uraditi na slican nacin. Najgluplje je dati 150 eur po hektaru rataru iz Vojvodine, koji onda dobije sa hektara najbolje zemlje 10 tona kukuruza (2000 eur) pri cemu je gotovo citav input (mehanizacija, gorivo, djubrivo,hemija,seme….) uvozno. Kakva korist od toga a stalno se hvalimo da nam je poljoprivreda super izvoznik i “profitabilna”. Profitabilna za koga?

  6. Pozdrav,
    da li neko može na mail da mi pošalje link ovog podatka pošto ovaj na stranici ne funkcioniše… Značilo bi mi

  7. Mile sve si rekao kako je i treba da bude! Srbija moze samo napred ako se politika makne iz ekonomije inace pravac Filipini i Honduras.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>