Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda » Krupna stoka u Srbiji

Krupna stoka u Srbiji

Србију из економске кризе може да извуче само крупна стока. У Србији имамо једно говедо тек на 8 становника, док је у Словенији већ на четири поносна грађана европске заједнице народа по једно говече, и то знатно бољег квалитета од српског, али не би смо да улазимо у те расне, генетске, и друге опасне теорије. Ако пођемо од претпоставке да је српска крава истог квалитета као и словеначка ови подаци нас упућују на обавезу да уместо 908 хиљада пописаних говеда наш национални и економски циљ над циљевима мора да буде да имамо 1,8 милиона бикова, крава, јунади и телади. Волова мислим да има довољно. На овим страницама годинама уназад сам хвалио ДМП зато што је јагодинским сељацима на лутрији делио немачке краве а и јавно сам као алтернативу субвенцијама које се дају странцима и домаћима да се исти новац потроши да се сваки сељак у Србији, који то жели, наоружа са по две краве. Сада просечно газдинство, а овај просек повећавају пољопривредна предузећа, има по 1,44 говеда и уколико би имао по 2, а још имао коме да прода месо, сир, кајмак, млеко, месне прерађевине, кожу и друге производе, повећао би сопствене приходе, снабдевеност домаћег тржишта и уместо увоза ових производа имало би и за извоз. А ако би се неко досетио да слика краву како пасе на Јавору или Голији, док сунце залази а чобанчићи се љубе зацрвенели од стида, јер им је маркетинг покварио интиму, или вола како лежи насупрот Народне скупштине и грицка траву у Пионирском парку, замишљен јер се Срби те активности страшно боје као опасне и самодеструктиве, продор на сва светска тржишта био би загарантован. Мало пара у рекламу, и много пара у обнову говедарства и радост на лицима српских домаћина била би осигурана, а и за државу исплатива.

Али, у Србији су приоритети некакви стандарди, реформе, помирења, а не литар  јевтиног млека за свако дете које није алергично на овај производ.

Највише говеда у Србији има у Мачви (80.283 у време пописа), у Златиборској (78.540), Колубарској (59.387) и Рашкој области (53.965). За разлику од Поморавских пилићара ове сточаре би требало веома озбиљно схватити, у погледу њихових потреба и проблема. Ако треба држава да им организује пут у Албанију, како не би солирали по пашњацима, или да им на други начин помогне. Одувек су Срби били Власти, то јест сточари, и док су били сточари били су слободни људи, док се реформски нису претворили у пилићаре и спустили у низије и путне правце за које су велике силе заинтересованe.

Највише говеда је пописано у Сјеници (27.288), па у Шапцу (26.837) и Краљеву (23.396), а онда следе равничарска Суботица (19.896) и Палилула (19.76), испред Ваљева (19.655) и Богатића (17.819). Говеда нема у три градске општине у Београду, а мање од сто их је у Сремским Карловцима, Новом Београду, Раковици и Звездари.

Кад се грла говеда ставе у однос са главама становника долазимо до податка да је више говеда од људи било у Гаџином Хану и Сјеници. Релативно богати говедима били су и Мионица, Кнић, Богатић, Тител, Уб, Владимирци, Тутин и Нова Варош. Све ове општине имале су више говеда по становнику од просека у Словенији, те су по овом показатељу већ дубоко загазиле у ту Европу.

12 Komentara na Krupna stoka u Srbiji

  1. Kao i obicno autor ovog teksta je pogrijesio kao i gosp.Branislav Gulan.
    Poljoprivreda Srbije netreba da se usporedjuje sa zemljama poput Slovenije, Nizozemske, Danske, Austrije… nego sa zemljama poput Rusije, Kanade, SADa, Argentine. Zasto?
    Posto oni imaju puno zemlje njima se proizvodnja isplati dok u onima prvim navedenim to je nikako! Recimo postoji problem zemljista znaci jako je usitnjeno i nepostoje instrumenti za ukrupnjavanje(recimo porez) jer onaj ko je debel on treba da ostane zauvjek debel jer je jednostavno debel. Nema potrebe da se ista promjeni jer je to nasljedio od svog dede i oca.

    Problem uvoza plina za proizvodnju umjetnog gnoiva. Pa oduvjek su Austrija, Slovenija, Njemacka… bile izvoznici plina koji je glavni trosak za proizvodnju gnojiva.

    Recimo isto tako bih samo rekao da ako hoces izvesti sir ili mesne preradjevine vise kategorije saamo trebas trpati strancima eure u dzep. Njih nikako ali nikako nezanimaju tvoji sudovi i pravni sistem jer njih nije briga ako im neko ukrade njihovo intelektualno vlasnistvo ili patent.
    Pare u dzep i na put. Tako oni rade.

    Sto se tice slikanja ima krava kolko os’ na TVu.
    Dakle, Slovenska poljoprivreda je bolja jer imaju bolju krupnu stoku.

  2. Ja mislim Nenada da ste djelimicno promasili poentu clanka.
    Inace kod nas je jako puno debet o neiskoristenosti poljoprivrednog potencijala, tako da bi mi mogli toliko i toliko vagona npr suve sljive, ogromne kolicine voca I zitarica proizvesti, meso i mlijeko, sa zakljuckom ne samo da bi Srbija trebala vise svega, vec da I mora ako ce vec jednom da se pokrene. Medjutim ono sto nedostaje je detaljna analiza i razumjevanje zbog cega Srbija ne ostvaruje ni djelic svog poljoprivrednog potenicjala.
    Ja mislim da je mana sto mnoga debata se fokusira na poljoperivredni potencijal umjesto da poljoprivredu posmatra kao inicijalni dio jednog citavog procesa koji pocinje sijanjem usjeva a zavrsava spektrom finalnih proizvoda dostupnih u maloprodaji.
    Kao sto je Dragan o sivoj ekonomoji, bilo bi jako korisno ivzrsiti disekciju ovog procesa u svim fazama I identifikovati koje su to stvari koje kreiraju problem podizanju poljoprivrednog proizvoda. Sad nemam vremena da detaljisem ali evo idem po fazama kako ja to trenutno vidim:
    1. Inicijalna faza: proizvodnja poljoprivrednog proizvoda. Mi stalno kao problem spominjemo usitnjenja imanja medjutim ne spominjemo drzavu kao generator problema malim poljoprivrednicima kroz negarantovanej otkupnih cijena, kasnjenja sa isplatama, dopustanjem da inflacija obezvrijedi dugovanja drzave za otkupe proizvoda… Ja milsim da usitnjenost imanja je mantra te da nije sustinski problem. Domaci poljoprivrednik je toliko obezvrijedio svoj rad I toliko je cijena rada jeftinija da ukrpunjavanje posjeda sa svim porastom “marginalne korisnosti” su vjerovatno manja korist nego je cijena rada obezvrijedjenja. Problem su subvencije EU proizvoda na nasem trzistul. Ne moze domaci poljoprivrednik biti konkurentan u ambijentu kad ga drzava ne stiti niti kroz garantyovanje cijena I urednih isplataniti ga kompezuje da bi mogao biti konkurentan stranom subvencionisanim proizvodima.
    2. Logistika. Npr Izrael je poljoprivredna velesila u segment poljoprivrednih proizvoda kojima je dodata velika vrijednost npr svjezi zacini, sezonsko svjeze voce I povrce. Kljuc za ovo je logistika, tako da izraelski proizvod je od momenta ubiranaj u roku od 24 sata na polici supermarket bilo gdje na svijetu. Dzaba nama nas potencijal kad nismo u toku ostatka trgovackog trenda.
    3. Nedostatak dominantnog u domacem vlasnistvu supermarket koji bi imao regionalno prisustvo (a jos bolje I sire od regionalnog) koji bi bio “vehicle” kojim bi se prodavao domaci proizvod. Po meni nedostaak ovoga je ravna glupost situacije sa bankarskim sistemom s tim sto oko bankarskog sistema mozd aniej bilo izbora. Ovdje se pak radi o nedostatku vizije.
    4. Nenad pomenu tehnologiju I da je ubjedjen da Srbija tehnoloski nije u velikom zaostatku?! Ja pak, Nenade, mislim to sto mi imamo kadar koji ne koristimo je konkretan dokaz bezidejnosti jer Srbija jeste u tehnoloskom zaustatku. Srbija je prosla kroz ratove u 90 sa svim devastirajucim efektima po privredu. Nacin da se ovaj zaostatak prevazidje je jako brza reakcija po pitanju novih tehnologija. Sta je Srbiju, firme iz Srbije sprecilo da participira u virtualnom trzistu. Medjutim d abi ovo bilo uspjesno mora biti ozbiljno odradjeno.

    • Na prvom mestu je infrastruktura jer Srbija ima jedan poluautoput i jedan obican put (Ibarska) ,jedan aerodrom (Surcin) ,dve lose luke ,recnu flotu staru 50 godina , i isto toliko stare pruge. U seoskim podrucjima retko gde trofaznu struju..

      To bi bio preduslov logistike a ta tehnologija o kojoj Nenad govori mora da je stelt …

      Pa onda da poljoprivreda predje sa poluriucne obrade na masinsku..

      Ima prodje jos jedan vek i puno izbora ,arapa ,Beograda na vodi i raznih cudesa dok ne bude sto biti mora…

  3. Sasa, debate se vode da bi se politicarima koji nisu nista radili cijeli svoj zivot osim bavili se politikom od svojih studentskih dana ili napravili u “partnerstvu” sa drzavom svoje bogatstvo pokazalo da se za novac mora raditi i proizvoditi a ne biti na drzavnoj grbaci i sisati ko pijavice i da se problemi nerjesavaju kroz Topcider.
    Kada budzet bude 100 milijrdi a ne 45 onda cu prihvatiti da se nesto mjenja u njihovim glavama.
    Prvo da novi premijer kaze:” Mi neznamo praviti ajfone, tenkove, avione, turbine ali znamo praviti hranu da te radnike nahranimo i mi to znamo”.

    1.Apsolutno se slazem i to je prvi problem to jest odnos drzavne administracije prema svom narodu, gradjanima i drzavi.

    2.Ako je poljoprivreda u Srbiji 13 prase, a ona jeste, toliko onda i biznis ulaze u logistiku.

    3.Ako drzavna admin. stavi poljoprivredu u vrh prioriteta za razvoj nitko nebrani da se u privatno-javnom partnerstvu naprave recimo hladnjace oko vecih gradova po Evropi kao direktni distributivni centri.
    Kao sto je netko preuzeo trzista na koja je Srbija izvozila a izgubila ih 90ih tako ce ih i vratiti.
    Ako se misli da Srbija nema proizvod (nareske, kobasice…) po ukusu stranaca onda se to rjesava indirektnim putem jacanja sudova i pravde kao sto sam napisao i prije za SDI.

    4.Samokriticnost je vrlina ljudskog bica ali u Srbiji je otisla predaleko.Srbija nije Nikaragva ni Moldavija nego srednje razvijena Evropska drzava.

  4. Ma debata se ovdje na sajtu vodi zbog nas koji smo ovdje I koji volimo da debatujemo. Politicare je briga za sta ovdje pise ili za nase debate taman koliko ih je briga za natalitet Vatikana. Eventualno, neki se clanci iskoriste za poneki spin, neki izignorisu… I ja sam nekad gajio nerelane iluzije povodom toga da je debata debata ovdje na sajtu korisna, u smislu toga sto ukazuje. Jok!
    Sto se tice vasih komentara ovo sto kazete 13 prase tacno je da drzava ne cini sve sto bi mogla, ali I poljoprivrednici sami su inertni I ocekuju da im drzava rijesi ono sto mogu I sami.
    Uzmite kao primjer malinare. Oni su profite koje su realizovali sa Malinama dobrim dijelom potrosilo gradeci kuce sa svim perverzijama kako vec se kuce mogu graditi. Umjesto da dio profita uloze u logistiku I distribuciju oni prosle godine kukaju I od drzave traze ono sto kao profitabila sektor su sami mogli plus traze da malina bude tretirana kao strateski proizvod.
    Vi ste ubjedjeni da tehnolooski Srbija moze vise I da ima znanje, potencijal… A evo ja tvrdim da u Srbiji mi bi muku mucili samo da upakujemo i da organizujemo logistiku za isporuku malina supermarketima u Srbiji a da ponud abude istog kvaliteta kao npr u britanskim supermarketima. I to uprkos toga sto imamo nabolju malinu na svijetu koja je mozda 150 km daleko od trzista u BG. Zbog cega nasi malimari nemaju hladnjace I logistiku npr u njemackoj pojma nemam. Znam da sam prije mozda godinu citao kako u Njemackoj trgovci prodaju srpsku malinu oznaceno kao da je njemackog porijekla. EU zakoni su takvi da je ovo moguce – mali dio neke obrade I onda se to kvalifikuje kao njemacki prozivod a sve pod izgovorom lose konotacije koje srpski proizvodi mogu imati zbog ratova u devedesetim . Ovo su gluposti jer u stvari sta njemacki trgovci rade I to dosta uspjesno je unistavaju brand “SRPSKA MALINA” koja je najbolja na svijetu. Mi se i ne bunimo niti pokusavamo da zastitimo ovaj brand sa krajnjim rezultatom da konacna distribucija profita realizovana na pakovanju svjezih malina ide u procentu od mozda preko 90% njemackim trgovcima . Samim tim njemacka malina postaje u stvari brand tako da sljedeca faza je da npr Nijemci mogu reeksportovati tu malinu klasifikovanu kao vrhunski njemacki proizvod. Dok nasi malinari cvrsto ne ustanove brand “SRPSKE MALINE” kao vrhunski brand i da strateski odluce da dio proizvodnje prodaju Nijemcima, Austrijancima, Francuzima, Italijanima, Englezima – iamce svakogodisnju potrebu da kukaju drzavi.
    Ja ne znam koliko je otkupna cijena malina u Srbiji, ajde nekih 150 dinara,U Britaniji cijena pakovanja od 150gr je nekih £3-4. Cinjenica je da je logistika ovog proizvoda skupa I skupla od samog proizvoda alii pored ovoga margina profita je zapanjujuca. Da bi oni imali dio ovoga moraju postati igrac u logistici.
    No da ne duzim dzba kapacitet u poljoprivredi kad nedostaje daljni korak distribuicija + trziste.

    • “Inace kod nas je jako puno debet o neiskoristenosti poljoprivrednog potencijala, tako da bi mi mogli toliko i toliko vagona npr suve sljive, ogromne kolicine voca I zitarica proizvesti, meso i mlijeko, sa zakljuckom ne samo da bi Srbija trebala vise svega, vec da I mora ako ce vec jednom da se pokrene.”

      Ja sam ovu recenicu shvatio kao na cijelo drustvo a ne na sajt. Ma politicari gledaju samo sebe!
      Nismo se shvatili. :)
      I treba da dskutiramo a da ljudi citaju pa to je poanta!

      Puno pozz

      • Ama shvatili smo se. Kakvi efekti naseg caskanja ovdje, takvi isti efekti i caskanja bilo gdje drugdje. A to sto ljudi dodju pa procitaju – pa ko ljude vec odavno za bilo sta pita :-) .

  5. Sasa nije to tako sa mal’nom… Cena tog proizvoda ima svoj logican ishod i posledica je finansijske prirode.

    Uglavnom ko ima novce odredjuje pravila da ne rascivijavam to u sitna crevca..

    Inace kakve crne kuce od mal’ne ,taj novac ide na puko prezivljavanje..To opste nije profirabilan posao vec iznudica. Da bi bio profiabilan proizvodjacka cena bi trebalo da bude oko 2,5 eura (300rsd/kg) sto je onda neprihvatljivo trzistu u kolicini koju trenutno distribuira Srbija. Otud se iz godine u godinu smanjuje proizvodnja.
    Razumem kraticu od njive do trpeze i potrebu za logistikom ali poenta je u finansiranju i vremenu prodaje ..Nema profita bez kapitala..

    I u drzava gde se proizvodnja povecava to je moguce samo zahvaljuci masinskom branju (Poljska i Madjarska) ili tamo gde je jeftina radna snaga.( Cile i..)

  6. Pa dobro da ne grijesim dusu sa malinarima.

    Ali uglavnom mi mirno gldamo i dopustamo Nijemcima da unistavaju brand “SRPSKA MALINA” pri tome jos pristajuci na ponodjeno pbjasnjenje. Ja bi naprotiv, bez Made in Serbia”, ne mogu dobiti proizvod uopste. prvi preduslov da tako bude naznaceno na policama trgovaca

    • Pa jes kad ne bi avansirali ne proizvod nego proizodnju i kad bi se poslovi ugovarali u Nemackoj a ne na nasoj njivi ( hladnjaci).

  7. dakle fob arilje.

    pa sta se onda u stvari cudimo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>