Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » GMO HRANA: SVET I MI 2013

GMO HRANA: SVET I MI 2013

Terminator tehnologija protiv seljaka

Još od 1986. godine od kada datira genetička modifikacija biljaka, započele su žustre polemike o posledicama
gajenja i korišćenja u prehrani genetički modifikovanih biljnih i životinjskih organizama.
U svetu je 2010. godine GM biljkama bilo zasejano 150 miliona hektara, a 2013. 20 miliona hektara više. Protivnici GMO hrane
ističu da se njen uzgoj ne može pravdati pa čak ako će čovečanstvo ostati gladno. Zemlje EU i deo sveta doneli su odluke o obaveznom obeležavanju hrane od GMO organizama

Piše: Branislav Gulan

Problem proizvodnje hrane u svetu naučnici pokušavaju da reše na razne načine. Baš kao što tehnologije iz 40-tih godina prošlog veka nisu mogle da zadovolje potrebe za hranom tadašnje populacije od šest milijardi ljudi (sada je dnevno gladno oko 1,2 milijarde, a 30 miliona dece godišnje umire zbog nedostatka hrane), isto tako je nerealno očekivati da će današnji postupci moći da nahrane populaciju od osam milijardi ljudi, koliko se očekuje da će ih biti do 2020. godine. Pored neprekidnog usavršavanja postojećih metoda u biljnoj i životinjskoj poljoprivredi i proizvodnji hrane, neophodni su i potpuno novi pristupi. Korišćenje genetski modifikovanih organizama (GMO) potencijalno može da bude od velike koristi u poljoprivrednoj praksi,
zatim može da utiče na kvalitet hrane, ishranu i zdravlje. Odnosno proizvodnjom GMO hrane mogu značajno da se povećaju tone hrane na zemljinoj kugli.

Kada je o našoj zemlji reč, stav je da mi moramo da istrajemo da se u Srbiji ne gaje genetski modifikovani organizmi! Jer, na domaćem i svetskom tržištu se traži zdrava hrana, sa što manje pesticida i, ona ima od 30 do 50 odsto višu cenu, a to je naša prednost u odnosu na druge zemlje. To je i jedna vrsta nacionalnog patriotizma u kome se nalazi budućnost naše zemlje, zdrave nacije i mogućnost izvoza, da ti proizvodi postanu i srpski brend i nose ime ,,Made in Serbia’’.

Pojave modernih tehnologija genetske modifikacije omogućila je istraživačima da izdvajaju pojedinačne gene sa jedne vrste i da ih ugrađuju u drugu, bez obzira na polnu kompatabilnost. Kada se novi gen ugradi u biljku, izdanak koji će sadržati kopije novog gena može se dalje proizvoditi na tradicionalan način. Na primer, istraživači su ugradili bakterijski gen u kukuruz, kako bi ga učinili otpornim na određene vrste insekata štetočina. Genetske modifikacije su takođe omogućile da se otklone ili ”isključe”
neželjeni geni koji su već prisutni kod određene vrste ili da se modifikuju metabilozmi biljaka kako bi se unapredio kvalitet prehrambenih proizvoda (na primer genetski modifikovani paradajz koji duže ostaje svež).

Spektakularni razvoj biotehnologije tokom poslednje dve decenije 20. veka označio je i početak novog razdoblja u razvoju poljoprivrede. Otvaranje mogućnosti da se u neku biljku usadi gen ne samo iz druge biljne vrste, ponekad veoma udaljene, nego i iz nekog mikroorganizma, pa čak i iz životinje, navelo je neke na pomisao da je čovek stigao do tačke sa koje se može presudno uticati na takozvani prirodni red stvari, ma koliko se ono što se pod tim podrazumeva, inače, različito tumačilo. Uprkos otporima, nova tehnologija je nastavila razvoj i genetski modifikovane biljke su ušle u komercijalnu proizvodnju, a hrana od
njih dobijena postala je sastavni deo ishrane dela stanovništva u svetu. Ministarstvo poljoprivrede SAD, zemlje u kojoj vladaju poprilično liberalni propisi kada je o genetičkom inženjerstvu reč, prihvatilo je patent pod nazivom ”terminator tehnologija”. Naučnicima je, naime, pošlo za rukom da u svet biljaka ugradi još jedan mehanizam, ovoga puta samoubilački. On se aktivira određenim spoljnim okidačem i dovodi do samotrovanja biljke naredne generacije. Na taj način farmer se onemogućava da seje sopstveno seme i primorava da svake godine kupuje novo seme.

Terminator tehnologija

Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Jan Kišgeci, koji je i nekadašnji eks minsitar poljoprivrede u Vladi Srbije, objašnjava da je ”Terminator tehnologija” samo jedan od primera, sa etičke tačke, pogrešno usmerenih istraživanja u genetičkom inženjerstvu. Seljaci koji koriste vlastito seme, proizvode 15 do 20 odsto hrane u svetu i prehranjuju 1,4 milijarde svetskog stanovništva, a upravo su oni glavna meta ”terminator tehnologije”. Znači ona je usmerena protiv seljaka.

Velike kompanije koje proizvode sredstva za zaštitu bilja kupuju semenske kuće i udružuju se. Interesovanje za semenarstvo
je veliko jer svetsko tržište semena vredi oko 500 milijardi dolara, a svetsko tržište sredstava za zaštitu bilja oko 30 milijardi dolara. Procene su da je u 2005. godini prihod sredstava za zaštitu bilja izjednačen sa onim koje donosi seme genetički modifikovanih biljaka.

Čim se na planeti pojavio prvi genetički modifikovani organizam, a ova nauka počela da se zahuktava, sve se u trenu podelilo na
pristalice i protivnike nove, poprilično zastrašujuće tehnologije. Genetičko inženjerstvo je donelo revoluciju u biotehnologiji, poljoprivredi i zaštiti čovekove sredine, međutim, istovremeno je izazvalo i strah od nepoznatog, podelu hrane na ”obeleženu” i ”neobeleženu” i opasnost da eksperiment izmakne kontroli.

Protivnici genetičkog inženjerstva ističu da su ovakvi eksperimenti, iako daleko odmakli, neetički i nemoralni, da su opravdani
samo pri dobijanju transgenog lekovitog bilja i transgenih mikroorganizama u medicinske svrhe. Multinacionalne kompanije koje ulažu ogromna sredstva u razvoj transgenih biljaka smatraju da je sasvim logično da se biotehnološke metode i transgene sorte patentom zaštite od neovlašćenog korišćenja. Protivnici, pak, tvrde da je patentiranje živih organizama dakle, života, etički neprihvatljivo. Međutim, i to se danas radi u eksperimentalne svrhe u zemljama koje su ”za” genetički inženjering.

Etičko i religijsko pitanje

Pošto neke religije propisuju stroge zabrane kada je reč o izboru hrane, osim etičkog postavlja se i religijsko pitanje. Direktor
firme za izdavanje sertifikata  ,,Halal hrane’’ u Beogradu Mustafa Jusufspahić ističe da u muslimanskom svetu ima 1,7 milijardi stanovnika i da oni traže specifično pripremljenu hranu, bez GMO. Protivnici transgenih organizama se pozivaju baš na ove religijske restrikcije i pitaju kakva je to hrana, da li je biljnog ili životinjskog porekla, ako nastane kada se u biljku, zahvaljujući genetičkom inženjerstvu, unese gen iz nekog virusa, bakterije ili životinje. Drugi tabor opet navodi da je promena izazvana genetičkim inženjerstvom, kada se posmatra organizam u celini, beznačajna. Stotinama hiljada gena, jednostavno je, kažu, dodat još jedan. Istina, transgen dolazi sa strane, ali je  promena koju izaziva, zanemarljiva. Transgena biljka se može sasvim jasno prepoznati po karakteristikama koje je imala pre transformisanja. Danas se genetičko inženjerstvo najčešće koristi u
molekularnoj biotehnologiji koja je svoju primenu našla u medicini, veterini, farmaciji, agroindustriji i zaštiti životne sredine, zatim u genetičkom poboljšanju koje predstavlja dodavanje gena koji kontroliše poželjna svojstva sa ciljem unapređenja određenog organizma kao i u genskoj terapiji, odnosno zameni gena u organizmu čoveka ili  životinja, što treba da donese lečenju genetički nasledne bolesti. Biotehnologija je otvorila i mogućnost da se u postupku kloniranja menjaju određena svojstva organizma što može imati dobre strane, ali ujedno može predstavljati i veliku opasnost po čovečanstvo.

Genetička modifikacija biljaka datira od 1986. godine, a prva biljka na kojoj je rađeno bio je duvan. Razvoj ove nauke stručnjacima je otvorio put ka slobodnom transferu gena između različitih vrsta bilja, ali i dalje od toga – između biljaka sa jedne i virusa, bakterija, životinja, pa i čoveka sa druge strane.

Rađanje genetičkog imperijalizma

U 1996. godini u svetu je genetički modifikovanim biljkama bilo zasejano 2,8 miliona hektara, u 1997 – 12,8 miliona, 1998. godine 27,8 miliona hektara. U svetu se šire polja pod GMO biljkama, a predviđanja su da će na našoj planeti pod ovim kulturama, ponajviše sojom i kukuruzom u 2010. godini biti zasejano čak 150 miliona hektara (u 2005. godini to je bilo 81
miliona hektara). Najveće površine pod GMO imaju SAD, čak 59 odsto, zatim Argentina 20, Kanada i Brazil po šest i Kina pet odsto. Od kultura najviše zauzima soja, čak 60 odsto površina, zatim kukuruz 23 odsto i pamuk 11 odsto. Svet je podeljen da li je dobro ili ne prihvatiti gajenje genetski modifikovanih biljaka. Pobornici koji podržavaju njihovo gajenje ističu da je to samo
nastavak prirodnog procesa, dok protivnici ističu da genetičko inženjerstvo u ovoj oblasti probija prirodne granice. Multinacionalne kompanije koje u ovaj proces ulažu ogroman novac, i u potpunosti kontrolišu transgene biljke od njihovog
razvoja do komercijalizacije, okrivljeni su da stvaraju rađanje genetičkog imperijalizma.

Sad je sigurno da se polja pod GMO biljkama šire iz godine u godinu, i protiv većeg dela čovečanstva koje se tome protivi. U
svetu je najviše onih GMO biljaka koje su pripremljene tako da postanu tolerantne na herbicide, pesticide i druga zaštitna sredstva. Genetičke modifikacije omogućavaju bolje uslove za rast biljke, bolji kvalitet, useve bez korova i bez bolesti, međutim, sa sobom nose i opasnosti jer se ne može predvideti uticaj ovakvih biljaka na prirodnu ravnotežu, životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ono čega se mnogi plaše, svakako je mogućnost da ljudi preko hrane unesu u organizam i gen iz takvih biljaka i učine ga delom svog genetičkog sastava.

Genetičar se danas oseća svemoćnim, ali ima primera i da baš nije tako. Primer je eksperiment sa ružom. Australijski naučnici su, naime, ovaj cvet pokušali da dobiju u plavoj boji, mimo prirodnih zakona, prema kojima plavih i crnih ruža u prirodi nema jer ruža ne sadrži gen koji određuje te boje. Gen koji je trebao da donese novu boju ugradili su u ružu. Kada je procvetala
iznenadila ih je. Ruža je ipak ostala crvena. Ovo dokazuje da još uvek i moć genetičara ima granice.

Različit stav Evrope i Amerike

U Evropi je 1998. godine, genetički modifikovanim biljkama bilo zasejano 24.000 hektara, javno mnjenje je uzburkano i zakonska regulativa veoma stroga. Grčka je stavila moratorijum na proizvodnju GMO biljaka, dajući na taj način nauci još vremena da preispita svoje mogućnosti. Protiv ovakve hrane izjašnjava se čak 77 odsto britanaca. Gajenje GMO organizama i prodaja hrane dobijene iz njih zabranjena je u Nemačkoj, Luksemburgu, i Norveškoj (ako nije obeležena), dok se u Španiji
i Portugaliji takve namirnice nalaze u rafovima prodavnica.

Na poljima Severne Amerike genetički izmenjene biljke pre deset godina nalazile su se na 25 miliona hektara, javno mnjenje je
tu indiferentno, a zakonska regulativa liberalna. U SAD je komercijalno gajenje ovakvih biljaka počelo 1996. godine i od tada se površine pod usevima transgenog bilja svake godine utrostručuju. Već 1998. godine u SAD je devet odsto proizvedenog krompira, 32 odsto kukuruza i 38 odsto soje bilo iz grupe genetički izmenjenih biljaka. Čak 50 procenata proizvedene soje na svetsko tržište stiže upravo sa američkog tržišta. Američki potrošač je, u načelu, protiv ovako dobijenih namirnica, međutim američka Vlada ne omogućava označavanje takve hrane. U Evropi je drugačije, kupcima je ostavljena mogućnost da biraju. To znači da hrana dobijena od GM proizvoda mora biti obeležena. Po pravilu ona je i jeftinija za 30 do 50 odsto od obične! U Južnoj Americi je transgenim biljkama 1998. godine bilo zasejano pet miliona hektara, a javno mnjenje je i tu indiferentno.

U Evropi je dugo postojao otpor prema genetski modifikovanim proizvodima, dobijenim od transgenih organizama, koji imaju udeo genoma druge vrste uneto tehnikom genetičkog inženjeringa. Ali, nakon pritiska moćnih američkih kompanija došlo je do popuštanja, pa je u planu uvođenje novih proizvoda na tržište EU i pored velikog protivljenja nekoliko država članica EU
i javnog mnjenja. Evropa još uvek ne dozvoljava gajenje genetski modifikovanih biljaka, a promet hrane koja vodi preko njih je pod strogom kontrolom. U zemljama EU uvedeno je ili je u toku uvođenje obaveznog obeležavanja genetski modifikovanih proizvoda, a slična situacija je i u Japanu, Australiji, Novom Zelandu, Koreji, Švajcarskoj, Norveškoj, Islandu… Kod nas se poslednjih godina pronađe po nekoliko desetina hektara pod GM sojom i te površine se odmah uništavaju. I u Hrvatskoj se vodi veoma restriktivna politika prema uvođenju GMO, a od maja 2005. godine ova oblast je i zakonski regulisana. Među zemljama
ovog regiona, najveći proizvođači GM je Rumunija, na čijim njivama se najviše gaji GM soja.

,,Oni koji su ”za” GMO to pravdaju brzim povećanjem proizvodnje hrane, poboljšanju kvaliteta i sa porastom prinosa, pogotovo kada se ima u vidu rast svetske populacije. Zagovornici ističu i smanjenje upotrebe hemijskih sredstava i do 40 odsto u borbi protiv insekata i korova, čime se zagađenje životne sredine znatno redukuje. Ignorantnost, političke manipulacije (globalne i lokalne), verske predrasude, ekonomski interesi – sve to zajedno utiče da se stvori tako snažan, neopravdan otpor u javnosti. Dakle, GMO je onaj čiji je genetički materijal namerno promenjen’’, navodi Vladimir Glišin iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu.

Pobornici GMO, takođe, ukazuju da je strah od transgenih biljaka i GM hrane posledica loše informisanosti i da je neophodna
stručna edukacija stanovništva o ovoj oblasti. Katastrofa koja se predviđala povodom uzgajanja GMO organizama je izostala. Iako još uvek nisu sagledani svi aspekti koristi ili štetnosti GMO, već sada može uočiti da oni smanjuju troškove proizvodnje, upotrebu hemikalija i mehaničkih oruđa potrebnih za setvu, održavanje i žetvu. Efekat smanjenja troškova neminovno će se smanjiti i na potrošače, kažu pobornici GMO hrane.

Oplemenjivanje biljaka je staro koliko i poljoprivreda, dakle više od deset hiljada godina i zahvaljujući njemu su i stvorene biljne vrste kao što su bundeva, krompir, šećerna repa, kukuruz, ječam pirinač i druge biljke koje su sada deo svakodnevne ishrane čoveka. Klasično oplemenjivanje biljaka se zasniva na prenosu genetičkog materijala između jedne iste ili veoma bliske vrste, dok biotehnologija omogućava prenos jednog ili više gena iz bilo koje druge biljne vrste, mikroorganizama ili životinje i obrnuto. Od trenutka kada je prvi prehrambeni proizvod dobijen genetskom modifikacijom (paradajz) do danas se broj transgenih biljaka uvećao na više od 50, uz više hiljada prehrambenih artikala od njih dobijenih. Reč je o kukuruzu, soji, pamuku, uljanoj repici, krompiru sa određenim osobinama stečenim genetskim modifikacijama – tolerantnost na totalne herbicide ili otpornost na insekte i viruse, na primer -  koje su najviše išle na ruku proizvođačima. Biotehnologija se sve više koristi i u različitim oblastima van poljoprivrede, pa se tako unutar transgenih biljaka mogu proizvoditi specijalni hemijski proizvodi. Neke transgene biljke mogu imati dvostruku upotrebnu vrednost – kao hrana, ali i kao vakcina. Tako postoji mogućnost da se u semenu biljaka
sintetišu, faktori krvi ili hormoni rasta, a napredak je ostvaren i u stvaranju modifikovanih biljaka koje obavljaju funkciju lekova.

Najveći interes za kreiranje genetički modifikovanih biljnih vrsta imaju velike multinacionalne kompanije koje proizvode sredstva za zaštitu bilja. Trenutno stanje je takvo da su većinu selekcijskih kuća u svetu, pa i neke najpoznatije kao što je ”Pionir”, kupili hemijski giganti. Nesumnjivo je da genetski modifikovane biljke otporne na herbicide ili insekte imaju određene prednosti, ali istovremeno dolazi i do veće kontaminacije zemljišta hemijskim sredstvima i narušavanja ekološke ravnoteže, što se posebno odnosi na mikroorganizme koji žive u zemljištu. Kada je reč o bezbednosti hrane dobijene od genetički modifikovanih biljaka, stručnjaci ističu da GMO proizvodi sadrže sastojke koji nikada nisu bili deo lanca ishrane i potrošači imaju pravo da znaju šta jedu i da odluče šta će da jedu.

”Uticaj hrane dobijene od GM biljaka na zdravlje ljudi zavisi od sastava svakog pojedinačnog proizvoda. On može biti koristan
ako se radi o artiklu sa povećanim sadržajem gvožđa, vitamina i antioksidana, ili smanjenim udelom zasićenih masnih kiselina, na primer, ali i štetan ako se modifikacijama unese alergen ili toksin. Svaki proizvod od genetički modifikovanih biljaka podleže rigoroznom ispitivanju bezbednosti pre nego što dobije dozvolu za upotrebu. Za sada nema dokaza da je hrana dobijena od genetički modifikovanih biljaka manje bezbedna od tradicionalne hrane. Ipak, da bi se izbegle neželjene posledice u Srbiji je 2009. godine donet i Zakon o bezbednosti hrane. Tehnike za identifikaciju genetičkih modifikacija su razvijene, a većina država razvijala je sopstvenu regulativu za obeležavanje ovih proizvoda”, navodi  dr Snežana Mladenović -  Drinić iz Instituta za kukuruz uz Zemun polju.

Prema mišljenju akademika dr Dragana Škorića iz Novog Sada, propisi za obeležavanje GMO i proizvoda od njih nastali su kao reakcija država na nepoverenje potrošača za hranu koja ima poreklo GMO. Tako je danas gotovo u svim evropskim zemljama uvedeno obavezno obeležavanje GMO proizvoda. Ex direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije Dušan Pajkić ističe da je uzgoj GMO proizvoda u Srbiji dozvoljen samo u naučnim istraživanjima i da će se naša inspekcija i dalje boriti  protiv takve hrane, jer nauka još uvek nije ustanovila koliko su GMO proizvodi bezbedni po zdravlje. On pojašnjava da se u Srbiji primenjuje evropsko zakonodavstvo, koje dozvoljava 0,1 odsto modifikacije, predviđeno za slučaj da je neko zrno zalutalo, dok se ti propisi razlikuju od zemlje do zemlje. Tako je u Hrvatskoj potpuno zabranjena bilo kakva
upotreba GMO proizvoda, dok je u Austriji, Rumuniji, SAD i Brazilu dozvoljena.

Kritičari GM hrane ukazuju na opasnost zagađenja životne sredine i narušavanja biološke ravnoteže i biodiverziteta. Poseban problem genetski modifikovanih useva jeste i polen, koji, nošen vetrom, dospeva na veoma udaljena područja i veliko je pitanje kako da se od kontaminacije zaštite njive gde se usevi gaje na tradicionalan način. Naročito je ugrožena proizvodnja takozvane zdrave hrane, a najveća opasnost, svakako, preti od rizika još nedovoljno ispitanih posledica u lancu ishrane i po zdravlje čoveka, upozoravaju protivnici genetski modifikovanih organizama.

Jedan od najpoznatijih naučnika – boraca protiv GMO u svetu dr Džon Fagan, putuje po celom svetu i drži predavanja o šteti koju GMO biotehnologije mogu da donesu. Za srpski parlament on poručuje da se u cilju nacionalne bezbednosti ne dozvoli
uzgoj genetski modifikovanog semena! On, napominje: setite se, iako je EU dozvolila uvoz GM namirnica za ljudsku i stočnu hranu (koje moraju biti obeležene), da je je dozvolila samo jedan varijetet tog semena, a šest zemalja je to zabranilo. I japanska Vlada je odbila da odobri da njihovi zemljoradnici seju bilo kakvo GM seme!  Džon Fagan kaže da u svetu mora biti obavezno obeležavanje GM hrane!

Antrfilei

Glamočić: Uskoro Zakon o bezbednosti hrane 2013

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić najavio je danas u Subotici da će do kraja godine u skupštinskoj proceduri biti nacrt Zakona o bezbednosti hrane, koji je već završen,  a da će za mesec – dva biće završena i
Strategija razvoja poljoprivrede. On je novinarima pred početak foruma „Hrana za Evropu 2013″  rekao da je otvaranje  referentne nacionalne laboratorije u Batajnici moguće u prvoj polovini naredne godine.

„Batajnica će biti krovna institucija, a sve potencijale koje imamo u Srbiji ćemo staviti u funkciju Batajnice. Tačno će se znati ko je ovlašćen za aflatoksin, ko za pesticide. Isti takav princip je uradjen i u zemljama Evropske unije. To možemo realno očekivati da počne u prvoj polovini naredne godine”, rekao je Glamočić. On je dodao da je i Strategija razvoja poljoprivrede takodje u završnoj fazi i da će biti predstavljena u narednih mesec do dva dana.

„To nije strategija kao što su radjene ranije, nego je radjeno striktno po uputstvima i kao što se radi u Evropskoj uniji, gde će biti konkretizovan i budžet i ciljevi, a na bazi toga odredjene mere i kontrole”, rekao je ministar Glamočić. On je dodao da je ovakvu strategiju tražila Evropska unija i da će se od Srbije tražiti da se nje pridržava, odnosno da više „nećemo biti u situaciji da je menjamo, već ćemo sa njom ući u EU”. Ocenjujući trenutnu situaciju u poljoprivredi kao lošu, Glamočić je naveo da imamo niske prinose, lošu tehnologiju, nizak nivo znanja, ali da možemo jako brzo da napredujemo, odnosno da prinose odredjenih kultura uduplamo.

„Moramo uložiti sredstva u navodnjavanje, što je u toku, trebamo uložiti u nove tehnologije, da edukujemo naše farmere, da što je moguće pre vratimo poljoprivredu na one grane gde je nekad bila i još da je unapredimo, i sa tim proizvodima izadjemo na evropsko tržište”, smatra Glamočić.

Komercijalna proizvodnja

Genetički modifikovane biljke masovnije počele su da se gaje 90-tih godina prošlog veka. Sa 1,7 miliona hektara površine
zasejane genetički modifikovanim usevima 1996. godine u svetu, relativno brzo se stiglo do 52,6 miliona hektara u 2001. godini. U 2007. godini bilo je zasejano više od 80 milina hektara, a procene su da će 2010. godine biti zasejano blizu 150 miliona hektara, a 2013. godine oko 170 miliona hektara. U Evropi GM poljoprivredne kulture komercijalno se gaje u Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Rumuniji, a u svetu u SAD, Brazilu, Argentini…

Najveći proizvođač GM useva u Evropi je Španija i u toj zemlji se od 1998. godine gaji kukuruz otporan na insekte. Od ukupnih
površina pod kukuruzom deset odsto je GM, navodi prof. dr Miroslav Malešević iz novosadskog Instituta za ratarstvo i
povrtarstvo. Kod nas se genetski modifikovani usevi na gaje. Tu materiju reguliše Zakon o genetski modifikovanim organizmima iz 2001. godine koji ne dozvoljava gajenje GM biljaka u poljskim uslovima bez prethodnog rigoroznog ispitivanja porekla, izmena na biljkama i njihovim osobinama i uticaju na čoveka. Konkretnije, kod nas se dozvoljava gajenje GM useva samo u eksperimentalne, naučne svrhe i svaka njiva pod ovim usevom mora biti prijavljena i kontrolisana. Prvi put je kod nas 2003. godine ipak otkriveno prisustvo GM soje u Vojvodini (u 2008. samo na 70 hektara, a godinu dana kasnije je utvrđeno prisustvo GMO soje na oko 27 hektara), dok je 2005. godine otkriveno 400 hektara u Mačvi, a potom i manje površine u okolini Kaća kod Novog Sada. Odmah je naređeno da se sve pronađene količine unište. Inače, u Srbiji se godišnje uveze 150.000 tona sojine sačme od čega je 90 odsto genetski modifikovana! Korišćenje sojine sačme za ishranu ljudi i životinja nije zabranjeno u EU, jer upotreba ovakvih proizvoda nije opasna po ljudsko zdravlje. Tako se i stoka u Srbiji hrani sa ovom GM sačmom, a kasnije se troši i to meso!

Pre deset godina tadašnji novosadski Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo kupio je licencu za proizvodnju GM kukuruza i to isključivo u eksperimentalne svrhe. Međutim, kako su stizale informacije o GM tehnologiji i da postoji realna opasnost da se kontaminira celokupna proizvodnja, sve je izmešteno na ogledno polje na Havajima. GMO prilikom ispitivanja od naučnika ove ustanove do sada nisu pokazali nikakvu prednost nad klasičnim sortama, navodi bivši višegodišnji direktor ove kuće prof. dr Milutin Ćirović.

Evropa odobrila uzgajanje GM krompira

Evropska komisija (EK) odobrila je 3. marta 2010. godine uzgajanje genetski modifikovanog krompira, koji je kultivisala nemačka hemijska kompanija BASF. Komisija ističe da će se GM krompir uzgajati samo za industrijske potrebe i biće uključen u stočnu hranu. Ovaj krompir nije namenjen za ljudsku ishranu, istakla je EK.

Osim pozitivne odluke kad je reč o krompiru, EK je dala i dozvolu da se u Evropi prodaju tri vrste transgenetskog kukuruza, ali
njihova proizvodnja nije dozvoljena. Odluka o proizvodnji GM krompira je prva takve vrste u Evropi u poslednjih 12 godina. Poslednja odluka u vezi sa proizvodnjom genetski modifikovane hrane je doneta 1998. godine i ticala se uzgajanja genetski modifikovanog kukuruza. Za sada je u Evropi dozvoljeno uzgajanje samo jedne vrste GM kukuruza – MON 810, koji je kultivisala kompanija američka “Monsanto”. Međutim, slavlje kod najvećeg svetskog proizvođača GMO semena za setvu u Evropi,  ,,Monsantu’’ bilo je veoma kratko. Jer, sedam američkih državnih tužilaca pokrenulo je istragu protiv ,,Monsanta’’ pod optužbama da je koristio tržišnu dominaciju i manipulisao sa cenama.

I dok američko ministarstvo pravosuđa ispituje spornu marketinšku praksu ,,Monsanta’’, istovremeno i konkurentski proizvođač ,,DiPon’’ ovog svog rivala optužuje za nekonkurentno ponašanje. Tako se ističe da je ,,Monsanto’’ dominaciju na tržištu stekao genetskim inženjerstvom linije semena ,,Roundup Ready’’, kojim je 2009. godine u SAD bilo zasejano čak 93 odsto ukupnih površina soje i 82 odsto kukuruza. U izjavi za javnost Keli Pauers, portparol ,,Monsanta’’, očekuje, s druge strane da će ,,objektivna istraga potvrditi postojanje konkurencije na tržištu GMO semena! Inače, od ukupno 11,7 milijardi dolara prihoda u prošloj godini, 7,3 milijarde dolara je ,,Monsanto’’ generisao prodajom i licenciranjem semena i semenih gena. Prihodi američke firme godišnje su rasli 17 odsto od 2004. do 2009. godine, a dobit je uvećana osam puta.

Farmeri za i protiv GMO

Prema rezultatima istraživanja objavljenim 23. februara 2010, Međunarodni servis usvajanja agro-biotehničkih aplikacija (ISAAA), 14 miliona farmera u 25 zemalja sveta gaje genetski modifikovane biljke na 134 miliona hektara. U poređenju
sa prethodnom godinom, zabeležen je rast od sedam odsto.

Rezultati još pokazuju da:

-     90 odsto farmera koji gaje genetski modifikovane biljke su mali poljoprivredni proizvođači iz zemalja u razvoju

-     Brazil je nadmašio Argentinu koja je bila drugi najveći proizvođač genetski modifikovanih biljaka u svetu

-     Kostarika je po prvi put prijavila postojanje biotehničkih sadnica

-     Prvih osam zemalja koje  imaju svaka po preko milion hektara pod genetski modifikovanim sadnicama su: SAD, Brazil, Argentina, India, Kanada, Kina, Paragvaj i Južna Afrika.

Komentarišući današnje rezultate, predsednik britanskog Poljoprivrednog veća biotehnologije, dr Džulian Litl je rekao: “Što se tiče trenutnih izazova za bezbednost hrane, stvar je jednostavna: moramo iznaći rešenje da bismo proizveli više hrane po pristupačnim cenama, a da istovremeno nastavimo da smanjujemo zagađivanje životne sredine ratarskom proizvodnjom. Današnji rezultati pokazali su da sve više poljoprivrednih proizvođača prepoznaje ulogu koju genetski modifikovana hrana može da odigra u postizanju ovog cilja. Korišćenje biotehnologije u poljoprivredi već sada pomaže 14 miliona farmera širom sveta da dobiju bolje prinose izbegavajući nepogode koje mogu zadesiti zasađena polja. Nažalost, nefunkcionalni procesi odobravanja korišćenja ovih tehnologija u Evropi ne samo da onemogućava pristupnost farmerima u Britaniji, već i onemogućava kompanijama da investiraju u poboljšanje tehnologije u Britaniji i Evropi.”

Pronađen GMO kukuruz u Nemačkoj

Zvanični kontrolni organi u Nemačkoj sredinom 2009. godine su u hranivima biljnog porekla, otkrili prisustvo genetski modifikovanog kukuruza, koji nije dozvoljen za upotrebu u EU. Pretpostavlja se da je kontaminacija prisutna i u soji i sojinom brašnu, poreklom iz Amerike. S obzirom da je žetva soje u Argentini i Brazilu bila loša u martu i aprilu 2009. godine, soja američkog porekla bila je neophodna da bi se obezbedilo snabdevanje EU proizvodima od soje, barem do sledeće žetve u
Južnoj Americi, pa su mogući skokovi cena na tržištu u Evropi.

Prestanak uvoza proizvoda od soje iz SAD za potrebe EU, jer su u sojinom brašnu pronađeni tragovi genetski modifikovanog  kukuruza MON88017, može znatno povećati cenu soje u Evropi – čak na 7.500 dolara za tonu u 2010. godini, što bi napravilo ogroman skok cena i mnogih drugih proizvoda. Od polovine jula 2009. godine u raznim službama Evropske unije je nastala ozbiljna aktivnost zbog ovog stanja, jer se pretpostavlja da na ovo tržište dolazi i meso od životinja hranjenih genetski
modifikovanim proizvodima, koji u EU još nisu odobreni. Asocijacija proizvođača hrane za životinje apeluje da ministri za poljoprivredu članica EU hitno usvoje vanredne mere da bi se izbegla ekonomska šteta u stočarskoj proizvodnji.

Srbija je zabranila proizvodnju i uvoz genetski modifikovane soje (ali ne i sojine sačme) pa se očekuje da će prošlogodišnja
potražnja za našom sojom i sojinim proizvodima biti nastavljena, što će sigurno uticati i na formiranje ovogodišnje otkupne cene kao i setve soje na oko 150.000 hektara. Inače, u najvećoj fabrici za preradu soje na Balkanu, ,,Sojaproteinu’’ za dve i po decenije postojanja nikada nije prerađeno ni jedno zrno GMO soje, navodi ex direktor ove fabrike Branislava
Pavlović
.

Srbija, agrarna zemlja

Republika Srbija ima 4,1 miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Na njemu je u 2009. godini proizvela blizu 19 miliona tona biljnih proljoprivrednih proizvoda. Ukupna vrednost realizovane ove proizvodnje procenjena je na 3,8 milijardi dolara, što predstavlja rast za 3,76 odsto u odnosu na 2008. godinu, sa učešćem od 69,5 odsto u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje, navode istraživači. Nije dobro što stočarstvo u bruto društvenom poljoprivrednom proizvodu učestvuje samo sa 30,5 odsto i to je karakteristika nerazvijenih zemalja.

Jer, i pored ogromnih mogućnosti u Srbiji se godišnje proizvede svega 440.000 tona mesa. To znači da se po stanovniku danas
troši oko 40 kilograma godišnje. Da stočarska proizvodnja više decenija ima godišnji pad od 1,5 do dva odsto govore i činjenice da se u Srbiji 1990. godine proizvodilo godišnje 650.000 tona svih vrsta mesa i da se trošilo 65 kilogram po stanovniku. Dakle, imamo pad proizvodnje i potrošnje, mesa ali i svih drugih kultura.

Uzrok se nalazi u tome što poljoprivreda u agrarnoj Srbiji nije strateška grana, pa se proizvodi na ekstenzivan način, a to znatno smanjuje količinu proizvedene hrane. Pošto se radi ekstenzivno na ovoj ,,fabrici pod otvorenim’’ gde je prosečna veličina parcele manja od tri hektara, onda ni ne može biti veće proizvodnje jer su nedovoljna ulaganja od strane države pa imamo ekstenzivnu proizvodnju. Primera radi, u prošloj godini Agrarni budžet je iznosio samo 2,2 odsto ukupnog budžeta Srbije (što je bilo
oko 17 milijardi dinara), dok će ove godine biti oko 3,2 odsto ili oko 25 milijardi dinara. Istovremeno primarna poljoprivreda direktno u bruto društveni proizvod zemlje donosi od 11 do 15 odsto novca, a sa pratećim delatnostima kao što je prehrambena u druge prateće industrije to bude i do 40-50 odsto budžeta koji stvara poljoprivreda. To govori da je Srbija agrarna zemlja, što ukazuju i predstavnici EU, ali jedino aktuelne vlasti to ne žele da priznaju, niti da ugrade u strateške planove, jer ih je sramota da se svetu predstavljaju da žive u seljačkoj državi.

Upozorenje FAO

,,Posmatrajući ovakvu potrošnju hrane i njen pad, a posle suše koja je pre nekoliko godina bila desetkovala srpsku poljoprivredu, FAO (Svetska organizacija za ishranu) u Rimu upozorio je tada kreatore srpske agrarne politike da to nije dobro i da preti opasnost da će Srbija uskoro biti zavisna od uvoza hrane’’, navodi agroekonomski analitičar Milan Prostran. To se još nije dogodilo, ali je očito da manje proizvodimo i izvozimo nego što možemo. Postigli smo u 2009. i godini rekord u izvozu kada je u svet izvezeno agrarnih proizvoda za 1,94 milijarde dolara i uvezli za 1,3 milijarde dolara pa je poljoprivreda bila jedina privredna grana koja je ostvarila suficit u trgovini sa svetom od 636,9 miliona dolara. Znači, obezbedili smo prehrambenu sigurnost zemlje, ali to je znatno ispod mogućnosti srpske poljoprivrede.

Ex potpredsednik privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić navodi da je srpska poljoprivreda prepuštena stihiji tržišta. Po njegovim rečima to nigde u svetu nije slučaj i zato svake godine sve manje proizvodimo hrane i ta proizvodnja zavisi od ćudi vremena. Najbolji podatak je da smo, poslednje dve godine imali pad potrošnje svih proizvoda, osim krušaka, bresaka, banana ii trenutno mesa! Rast potrošnje voća bio je zbog velikog roda, a stagnacija potrošnje mesa zbog pokolja stoke kada su seljaci nudili kilogram tovljenika žive mere za 50 dinara, a Robne rezerve nisu reagovale da ih kupe pa je došlo do pokolja i veće lične potrošnje. Dakle, rast potrošnje mesa nije bio rezultat veće proizvodnje i boljeg standarda. Pada nam čak i potrošnja hleba po stanovniku (u 2007. godini smo trošili 109,5 kilograma, a godinu dana kasnije – 105,8 kilograma) Trošimo svega 80 litara mleka i prerađevina po stanovniku. Sve ovo govori da se loše hranimo i da imamo pothranjenu naciju, kaže Jevtić.

Srbija, region bez GMO

Jedan od načina da najbrže izađemo iz krize je ako se agrar proglasi za stratešku delatnost, a cela Srbija za region bez GMO
organizama. U tom slučaju bi mogli više da izvozimo u EU u kojoj se 10 odsto stanovništva ili 50 miliona njih opredelilo da troši hranu bez GMO. Za takvu proizvodnju potrebno je milijardu evra uložiti i odmah bi povećali izvoz na tri, a zatim na šest milijardi dolara godišnje. Dakle, nijedna grana ne može kao poljoprivreda tako brzo da vrati ulaganja.

Privredna komora Srbije uputila je preporuku Vladi Srbije da poljoprivredni prostor Republike Srbije (to je 5,1 miliona hektara njiva) proglasi za region bez proizvodnje genetski modifikovanih proizvoda. i kao takav zaštiti i uredi odgovarajućim propisima. Predloženo je i da se ova inicijativa ugradi u Strategiju privrednog razvoja Srbije. Po rečima ex potpredsednika PKS dr Stojana Jevtića time bi se stvorilo uslovi da naši poljoprivredni proizvodi budu prepoznatljivi na inostranom tržištu kao proizvodi koji potiču sa zaštićenog prostora da nose oznaku ,,Made in Serbia’’. Tako bi se stvorila i bolja pozicija za našu poljoprivredu u toku pristupanja EU. Na taj način bi izvoz hrane sa današnjih blizu dve milijarde dolara, mogli da povećamo na tri milijarde dolara. To bi povećalo i našu konkurentnost u svetu. Ovom preporukom se ne zabranjuje promet onih genetski modifikovanih proizvoda koji su po direktivama EU dozvoljeni, ali kao takvi vidno obeleženi u prometu, a zloupotrebe ozbiljno sankcionisane. Ovu inicijativu nije prihvatilo srpsko ministarstvo poljoprivrede, a tadašnja ministarka dr Ivana Dulić - Marković ističe: nećemo proglasiti prostor Srbije prostorom zdrave hrane, nego ćemo sve učiniti da se u Srbiji proizvede zdrava hrana. Pored proizvodnje hrane bez GMO organizama, Srbija ima veliku šansu da proizvodi i tržištu nudi i organsku hranu. Očekuje se da će Srbija ove godine dobiti i zakon o organskoj proizvodnji usklađen sa propisima EU, što će unaprediti ovu oblast. Organska proizvodnja u Srbiji bi sa sadašnjih 8.000 hektara mogla da se poveća čak na 600.000 hektara!? To je potencijal koji bi mogao da se privede organskoj poljoprivredi.

Vest

Bugarski parlament zabranio gajenje GMO useva

Bugarski parlament je danas izglasao pooštravanje zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO), čime je praktično zabranio uzgajanje genetski izmenjenih biljnih kultura za naučne i komercijalne svrhe.”U Bugarskoj nećemo imati niti jednu njivu na kojoj bi se uzgajali genetski modifikovane kulture”, izjavio je Kostadin Jazov iz vladajuće stranke Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB). Nevladine organizacije, poljoprivrednici i obični građani su gotovo dva meseca protestovali protiv prvobitnog plana vlade da potpunu zabranu uzgajanja GM biljnih kultura zameni izdavanjem licence za njihov kontrolisani uzgoj. Oni su isticali da se javnost pribojava da bi to omogućilo da bugarska polja postepeno preplave genetski izmenjeni usevi, prenele su novinske agencije. Zakon u Bugarskoj ne zabranjuje direktno uzgajanje GM biljaka, ali ustanovljava gde se sve ne sme saditi, pri čemu je obim zabranjenih oblasti tako veliki da faktički njihovo uzgajanje i neće biti moguće.

Transgenetski krompir

Američki naučnici su saopštili da su uspešno uzgajili genetski modifikovane sorte krompira koje sadrže 60 odsto više belančevina od običnih, čime će omogućiti veću prehrambenu sigurnost za stanovnike najsiromašnijih zemalja. Nakon
agrotehničkih istraživanja koja su obavljena u američkom Nacionalnom institutu za ispitivanje genoma biljaka, zaključeno je da su nove transgenetske sorte bezbedne za ljudsku ishranu, a njihove modifikacije mogu da se uzgajaju u sedam različitih klimatskih zona.

Transgenetske sorte krompira, u poređenju sa običnim, imaju i veće prinose. “Ovo je prvi značajniji uspeh u uzgajanju novih transgenetskih biljnih sorti povećane hranljive vrednosti”, izjavio je Aziz Data, koji je rukovodio istraživanjem, dodajući da je tajna uspeha u specifičnom aktiviranju gena AmA1 (Amaranth Albumin 1) u ćelijama koje stvaraju tkivo krtola.  Naučnici su odabrali ovu belančevinu jer istovremeno ispunjava nekoliko zahteva lekara i dijetologa za transgenetske biljke. Kao prvo, izdvojena je iz jestive žitarice – amaranta, što je i čini neškodljivom za ugradnju u druge biljke. AmA1 je, sem toga, izbalansirana belančevina po pitanju raznovrsnosti aminokiselina u njenom sastavu, čak i sa većim sadržajem nego što to zahteva Svetska zdravstvena organizacija.

Značajan uspeh tima genetičara je i primetno povećan sadržaj nekih važnih aminokiselina u krtolama transgenetskog krompira. “Krompir je značajan sastojak ishrane mnogih ljudi, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Zahvaljujući našim istraživanjima povećana je hranljivost jela pripremljenih od krompira”, ističu istraživači.

GMO hrana-za i protiv

Genetski modifikovan losos bi, ukoliko pobegne u prirodu, mogao da zbriše populaciju divljeg lososa

Američka Uprava za hranu i lekove razmatra bezbednost genetski modifikovanog lososa za ljudsku ishranu.
Tim savetnika danas je Upravi izneo svoje mišljenje da je genetski izmenjena riba po svemu sudeći bezbedna za jelo, ali da bi trebalo obaviti još ispitivanja. S jedne strane mnogi su uzbudjeni zbog najnovijeg naučnog
dostignuća, jer bi to moglo da smanji lov na divljeg lososa, a u isto vreme stavi više hrane na trpeze. Drugi su, medjutim, zabrinuti zbog ove, kako su je nazvali, “frankenribe“ koja bi mogla da izazove alergije kod ljudi.
Kritičari, takodje, navode da bi, ukoliko greškom dospe u prirodu, ova riba koja raste dva puta brže od obične, mogla da desetkuje divljeg lososa

Oko 50 demonstranata okupilo se nedavno pred Belom kućom sa namerom da ubede američku Upravu za hranu i lekove da ne odobri proizvodnju genetski modifikovanog lososa kompanije “Akvabaunti teknolodžis”.

“Zašto razmatraju samo tri istraživanja koja su obavljena na malom uzorku i čiji rezultati nisu dostupni javnosti, od kojih je jedno istraživanje obavljeno pre 19 godina. Nije ozbiljno ispitano koliko je ta hrana bezbedna”, kaže Venona Hoter, izvršna direktorka Organizacije za nadzor hrane i vode.

Predsednik firme ”Akvabaunti” Ronald Stotiš kaže da je nova riba bezbedna i da za njom postoji velika potražnja. Losos je treći
najprodavaniji morski produkt u Sjedinjenim Državama, a samo prošlogodišnji uvoz iznosi milijardu dolara.

“Sa porastom svetske populacije očekujemo i porast potražnje hrane koja sadrži visko nivo proteina. Riba je jedna od vrsta hrane koje se najefikasnije pretvaraju u proteine”, objašnjava Stotiš.

“Akvabaunti teknolodžis” je atlantskom lososu dodala hormon rasta izolovan iz dve druge ribe, jer običan losos stvara taj
hormon samo izvesno vreme. To je omogućilo ribi da raste tokom cele godine i to dva puta brže od divljeg lososa.

Naučnici u američkoj Upravi za hranu i lekove nisu iznosili sumnje u vezi sa novom ribom, ali i ako se zanemari bezbednost tog
lososa, protivnici genetske modifikacije upozoravaju da bi nova vrsta mogla da pobegne sa riblje farme i potpuno uništi populaciju divljeg lososa. Kritičari takodje ne veruju predstavnicima “Akvabauntija” koji tvrde da su sve ribe sterilne, da ne mogu da se razmnožavaju i da su zatvorene na farmama u kopnu.

“Znamo da postoje farme ribe u Kini, u Aziji, koje su veoma zainteresovane za ovo. Te farme imaju lošu reputaciju što se tiče regulacija. Brinemo da bi ribe mogle da pobegnu”, zabrinuta je Hoter.

Genetski modifikovan losos nailazi na još jednu prepreku – oprezne potrošače. Dejvid Edvards iz Organizacije za biotehnološku
industriju je medjutim uveren da će sumnje u vezi sa genetski modifikovanim lososom biti prevazidjene.

“To je samo nova tehnologija. Što više ljudi bude imalo priliku da nauči o tome i proba tu ribu, mislim da će početi da je ceni”, kaže Edvards, koji nije zabrinut ni za bezbednost hrane.

“Ako američka Uprava za hranu i lekove kaže da je bezbedno, a podaci svakako ukazuju na to, onda ću definitivno da jedem tu ribu”, poručuje Edvards.

Konačna odluka američke Uprave za hranu i lekove očekuje se narednih meseci. Ukoliko proizvodnja bude odobrena, losos
“Akvabauntija” bi mogao da se nadje u prodavnicama u roku od naredne dve godine.

Genetski inženjering se uveliko koristi za useve, ali ukoliko se dozvoli proizvodnja lososa, to bi bilo prvi put da vlada Sjedinjenih Država dozvoljava da genetski izmenjene životinje budu ponudjene za ljudsku ishranu.

To bi moglo da otvori vrata za niz drugih genetski izmenjenih životinja, kao što je stoka otporna na bolest ludih krava.

Genetski izmenjene životinje nisu klovnovi, koji su inače već odobreni za jelo od strane američke Uprave za hranu i lekove. Genetski izmenjenim životinjama su izmenjeni geni – da bi se dobile željene osobine.

Stiv Baragona

Izvor: www.voanews.com/serbian

STOP izmeni zakona o GMO

Na spekulacije da bi Zakon o genetski modifikovanim organizmima uskoro mogao da doživi izmene kojim bi se dozvolilo gajenje tih biljaka negativno su reagovali i pojedinci ali i civilni sektor. FaceBook grupi NO to GMO in SERBIA, NE za GMO u Srbiji priključilo se bezmalo 3.500 članova. Više o problemu GMO smo razgovarali sa Irene Barrett koja je pokrenula ovu grupu.

Irene Barret (Ajrin Beret) rođena je u Subotici, potom ju je životni put odveo u Kanadu i Ameriku gde se bavila prirodnom medicinom i znanje stekla na Institutu za prirodnu medicinu u Kaliforniji. Osim toga što je savetnik za zdrav životni stil, Irene je poslovna žena, bavi se organskom poljoprivredom i uvozi sertifikovano organsko seme u Srbiju, kao i zaštitna sredstva potrebna u organskoj proizvodnji pri čemu sarađuje sa Privrednom komorom Srbije. U Beogradu sarađuje i sa centrom alternativne medicine za uravnotezen i kvalitetan život, Balans Medika, i zajedno sa ostalima iz tima ove ustanove, brine za dobro zdravlje naroda. Osim grupe na FaceBooku pokrenula je i on-line peticiju protiv izmene zakona o GMO.

Zašto ste pokrenuli ove akcije?

Zabrinuta sam za zdravlje populacije, za buduće generacije. Poznati američki stručnjak Jefri Smit, osnivač Instituta za odgovornu tehnologiju iz Amerike, izjavio je u saradnji sa više od 30 naučnika, da postoje 65 naučno dokazanih zdravstvenih
rizika od genetski modifikovane hrane. Knjigu ovog autora Seme obmane (The seeds of deception), možete pročitati na srpskom na linku.

Šta su pokazala istraživanja kakav je uticaj gmo useva na obližnje useve iz konvencijalne proizvodnje?

Da ne postoji bezbedna zona. Polen sa GMO useva raznosi se vetrom, pčelama, pticama, leptirima, kišom. Kao primer mogu navesti slučaj 78-godišnjeg farmera iz Kanade Persi Šmajsera koji obrađuje svoju zemlju već 50 godina. Desilo se da je na njegovoj njivi konvencionalne soje niklo GMO seme soje koja je tu dospela vetrom. Korporacija koja je privatni vlasnik GMO soje, optužila je farmera da je bespravno posejao GMO seme. Izveli su ga na sud, oduzeli njegovo autohtono seme koje je čuvao, platio je preko $200 000 sudskih troškova.

Koje najčešće neželjene posledice donosi upotreba GMO hrane?

Genetski modifikovani organizmi nisu kreacija prirode. Nastaju u laboratoriji, nasilnom kombinacijom gena dve različite vrste kao gena svinje i čoveka da bi se dobila svinja koja brže raste. U paradajiz se ubacuju geni ribe da bi paradajiz bio otporan na niske temperature. Ovo se radi da bi novonastala forma imala željene osobine pogodne za profit. Kada unesemo ovakvu hranu, njeni sastojci su strano telo za naš organizam. Mi nismo dizajnirani za ovakvu vrstu hrane, pa se javljaju alergijske i toksične reakcije. Ruski doktor biologije Aleksej Surov naučno je dokazao da GMO izaziva sterilitet, sa duge liste možemo
navesti da nastaju karcinomi, bolesti srca, jetre, bubrega, pankreasa, unutrašnjih organa, dijabetes, Alchajmerova bolest, smanjenje mozga, drastičan pad imuniteta, impotencija.

Predstavnici GMO korporacija obilaze fakultete, drže predavanja samo o “dobrim stranama” GMO. Prisustvovao sam jednom takvom, gde je predavač bila porfesorka Martina Mekhalakan iz kalifornijskog Dejvis Kampusa. Time što predaju na visokonaučnim institutucijama uprave tih fakulteta im daje legitimitet. Zašto to čine?

Iza svega toga stoji interes korporacija, njihov profit i kontrola. Genetski modifikovano seme je patent i privatno vlasništvo koje globalno donosi 15 milijardi dolara profita korporacijama. Po tradiciji, proizvođači su seme uvek čuvali i delili sa drugim proizvođačima. Genetski modifikovano seme je zabranjeno čuvati i deliti, jer je ovakvo seme privatno vlasništvo korporacije.
Osim toga, genetski modifikovano seme je dizajnirano da ima samouništavajući gen što znači da seme koje iznikne na vašoj njivi nije sposobno da u sledećoj setvi urodi plodom, sterilno je. Tako, za svaku novu setvu seljak mora da kupuje novo seme od korporacije, ako ona bude htela da mu ga proda i ako seljak bude imao para da ga kupuje. Na taj način korporacije ostvaruju svoju kontrolu. Smatra se da svakih 30 minuta po jedan seljak koji je u proizvodnji GMO semena, izvrši samoubistvo zbog dugova koje nije u stanju da otplati.

Veliki problem je u tome što po Codexu alimentariusu, SVE zemlje članice Svetske trgovinske organizacije moraju da poštuju sve regulative po Codexu, pa i onu koja se odnosi na ZABRANU posebnog obeležavanja GM hrane, tako da ljudi širom sveta jedu GMO hranu a da toga nisu ni svesni.

Kritičko razmišljanje je sposobnost da analiziramo informaciju koja nam je ponuđena kao istina, sposobnost da mislimo svojom glavom. Povežite tačke i dobićete sliku. Treba ljudima dozvoliti da imaju slobodnu volju i slobodan izbor da odluče sami šta
će da seju i šta će da jedu. Kodeks Alimentarijus (Codex Alimentarius) je kod hrane, ponuđen javnosti kao uputstvo za bezbednost hrane. Ako je GMO hrana bezbedna kako se tvrdi i nameće po Kodeksu, zašto se po zahtevu tog Kodeksa onda krije neoznačena od potrošača? Ako Kodeks želi da forsirano hrani populaciju sa GMO za kojeg postoje naučni dokazi da izaziva smanjenje mozga, uništava imunitet, izaziva sterilnost … šta je onda prava uloga Kodeks Alimentariusa? Oprosti im Bože, znaju šta nam rade.

Ruski naučnici su nedavno utvrdili neplodnost kod glodara u trećoj generaciji koje su hranili isključivo
GMO sojom. Treba uvek biti obazriv kada se govori o eventualnoj teoriji zavere, ali se sve više priča o više od 9 milijardi ljudi do 2050 na svetu i nemogućnosti njihove ishrane. Da li hrana koja izaziva sterilitet može da bude jedan od odgovora na to najmoćnijih ljudi na svetu?

Mislim da je naš čovek vrlo bistar i da može da poveže uzrok i posledicu, kreiran problem i ponuđeno rešenje. Da li se radi o zaveri ili rešenju za ishranu velikog broja ljudi, do te istine može da dođe svako za sebe. Danas se baca 30-40% od ukupne proizvodnje hrane, u nerazvijenim zemljama u glavnom zato što nema odgovarajućeg uskladištavanja i transporta do prodajnog mesta, a u razvijenim pored ostalog zato što po prodavnicama nije odgovarajućeg izgleda, iako je u stanju da može da se jede. U
svetu se proizvodi sasvim dovoljno hrane da se prehrani stanovništvo, znači problem nije u proizvodnji nego u distribuciji, siromašni nemaju para da kupe ni hranu ni obradivu zemlju. Da se prehrani veći broj stanovnika, trebalo bi smanjiti procenat bacanja hrane, uvesti bolje uslove za male farmere koji hrane svoje porodice, primeniti bolja rešenja u poljoprivredi uopšte. (Pored mnogih kreativnih rešenja, mogu da navedem popularan trend urbanog organskog baštovanstva na krovovima zgrada u Nju Jorku).

Genetski modifikovana hrana ne hrani gladne, to je obmana koja se uspešno koristi da se agresivno osvaja novo tržiste i novi potrošači, da se uspostavi totalna kontrola u proizvodnji hrane a time i kontrola stanovništva.

Zakoni naše zemlje zabranjuju komercijalno uzgajanje GMO biljaka. Da li imate informacije da bi to uskoro moglo biti izmenjeno?

Imam nezvanične informacije. Ako znamo da je Srbija 2007. godine dobila svog zvaničnog srpskog distributera genetski modifikovanog semena američke korporacije, koja je inače u svoje vreme proizvodila i Agent Orange, bojni otrov za rat u Vijetnamu, onda je za očekivati da se ova agresivna korporacija neće zadržati samo na oglednim parcelama, nego će pokusati da se nametne i u komercijalne svrhe. Verujem da distributer nije upoznat sa naučno dokazanim bolestima koje nastaju zbog genetski modifikovane hrane, želim da verujem da ne bi doneo sterilnost, karcinome, pad imuniteta, smanjenje mozga, alergije svom rođenom narodu da je upoznat sa rezultatima istraživanja ruskih naučnika.

U Ratkovu u selu u Bačkoj poljoprivrednici su pokušali da spreče Ministarstvo za poljoprivredu da uništi
useve pod GMO sojom. Kako vi na to gledate?

Mogu da ih razumem, ljudi žele da dobiju svoju zaradu za sav trud i napor koji su uložili i da obezbede svoje porodice. Mislim da je problem u tome što proizvođači nisu obavešteni šta je genetski modifikovano seme donelo seljacima u Indiji, na primer, nisu upoznati da genetski modifikovano seme kao i meso životinja koje se hrane ovakvim semenom nisu dobri za zdravlje, a za to postoje jasno dokumentovani naučni dokazi naučnika po celom svetu. Niko im nije rekao da je 828 naučnika iz 84 zemlje potpisalo pismo o ozbiljnim opasnostima genetski modifikovanih organizama svim vladama sveta. Kako onda mogu da naprave dobar izbor po svojoj slobodnoj volji? Šta će da seju ako neznaju sve ovo? Poljoprivredni proizvođači su vredni ljudi koji velikom mukom i teškim radom obrađuju svoje njive i naravno da žele da budu plaćeni za svoj rad i da pruže bolji život svojoj porodici.

Kada je reč o GMO soji, mnogima nije jasno zašto se u Srbiji sprečava njena proizvodnja a dozvoljava se njen uvoz.

Zakon Srbije jasno definiše da je zabranjena proizvodnja i promet GMO u komercijalne svrhe. Verovatno da je definisan drugačije, ne bi se ovo dešavalo. Ovde se tumači da je sve što nije zabranjeno – dozvoljeno, ali to opet nema nikakve logike u ovom slučaju, jar ako se zakonom nameravao zaštititi potrošać, zdravlje useva, zdravlje ekološke sredine, nezavisnost Srbije od mešanja korporacija u poljoprivredu Srbije, onda se sve to nije ostvarilo sa tim što je dozvoljen uvoz genetski modifikovane sačme za ishranu stoke. Uvoz je dozvolilo neko ko je na platnom spisku korporacija, uvozi se iz ličnih a ne iz društvenih interesa. Da li oni koji su omogućili uvoz veruju da će ih ista ta korporacija da zaštiti od dizajniranih bolesti, verovatno da neće.

Zašto uzgajivači badema iz SAD sada po zakonu ne smeju da prodaju sirovi badem, samo ozračen i pasterizovan? Zatim zašto zakon traži da se alfa alfa klice koje su važan izvor imuniteta u ishrani, ozrače?

Sirovi badem je značajan izvor vitamina B2, vitamina E, magnezijuma, bakra, triptofana, fosfora i on je najlekovitiji u sirovom stanju. Nakon što se 2001. i 2004. javila infekcija salmonellom USDA je ostvarila regulaciju po kojoj bademi moraju da se tretiraju hemikalijama, propilen oksidom, koji je kancerogen, što sada po definiciji nije zdrava hrana za one koji ne žele hemikalije u svojoj hrani. Salmonela je bakterija koja živi u crevima i izmetu ljudi, životinja, na reptilima. Znači to je bolest prljavih ruku koja se može izbeći pranjem ruku, u ovom slučaju onih koji beru i pakuju bademe a ne propilen oksidom.  Alfa-alfa (lucerka) se koristi u prirodnoj medicini za klijanje i jede se kao klice. Veoma je moćna u poboljšanju stanja zdravlja i imuniteta. Ima u sebi gvožđe, kalcijum, fosfor, enzime, vitamine B12, K, A D, amino kiseline. Kada se izloži zračenju, unište se svi njeni kvaliteti. Isto tako se u zadnje vreme nameće GMO lucerka, čime će tako modifikovana potpuno izgubiti svoja lekovita svojstva.

Ovo u krugovima prirodne medicine doživljavaju kao opipavanje pulsa javnosti, da se vidi da li će se neko buniti, izraziti svoje suprotno mišljenje, i koliko će imati sposobnosti da odbrane ono što se želi uskratiti, a to su prirodni melemi kojih ima svugde
oko nas, delotvorni su i besplatni.

Velike članice EU i dalje protiv GM useva

Predlog da se članicama Evropske unije dozvoli da same odluče da li će dozvoliti gajenje genetski modifikovanih (GM) useva doživeo je danas veliki neuspeh, budući da su mu se usprotivile mnoge od velikih članica Unije. Na sastanku ministara poljoprivrede EU u Briselu Nemačka, Francuska, Italija i Španija su  izrazile duboku sumnju u sprovodljivost tog plana i stavile pod znak pitanja njegovu saglasnost sa propisima na unutrašnjem tržištu bloka. Da bi bio usvojen, plan Evropske komisije, donet u julu, treba da dobije podršku većine članica EU i poslanika Evropskog parlamenta, u okviru glasačkog sistema Unije, koji daje većim članicama više glasova pri donošenju odluka. “Mislim da ne možemo očekivati kompromis ili konsenzus tokom nekoliko sledećih meseci – treba još mnogo toga da se uradi”, izjavila je belgijska ministarka poljoprivrede Sabina Laruel, koja
je predsedavala sastankom. Belgija, koja trenutno predsedava 27-očlanom Unijom, zatražila je od ministara da odgovore da li smatraju da su predlozi u skladu sa propisima unutrašnjeg tržišta EU i Svetske trgovinske organizacije (STO) “Odgovor
Nemačke je bio veoma kratak – ne i ne”, rekao je novinarima jedan izvor u EU Francuska, Španija i Italija  su ukazale da odluke o GM usevima i dalje treba da budu donošene kolektivno, na nivou cele EU, kao što se sada čini.

Smatramo da bi prebacivanje donošenja odluka na nacionalni nivo predstavljalo kršenje (propisa o donošenju odluka u EU)  koje bi bilo opasno iz ekonomskih, zdravstvenih i političkih i socijalnih razloga”, rekao je novinarima francuski ministar
poljoprivrede Bruno Le Mer pre početka sastanka. Čak je i Belgija prekršila tradiciju da, kao predsedavajuća, ostane nepristrasna, jer je ministarka Laruel na konferenciji za novinare izjavila da je pozicija njene zemlje “slična
onoj koju su iznele Francuska i druge zemlje”.

Austrija, Madjarska i Holandija  su bile medju malobrojnim članicama

koje su tokom debate dale podršku tim planovima, prenele su agencije. Britanija je, pak, ukazala da je neophodno bolje zakonski razjasniti predloge pre nego što donese svoj stav o njima. Komesar EU za zdravstvo i zaštitu potrošača Džon Dali stao je u odbranu predloga, ukazavši da se i dalje nada da će sporazum biti postignut sledećih meseci. “Uveren sam da je predlog Komisije izbalansiran jer ne podriva unutrašnje tržište i nije u suprotnosti sa propisima STO”, rekao je on. Sadašnji stav EU o GM usevima, kada šest zemalja i dalje primenjuju nacionalne “zaštitne” zabrane njihovog  uzgajanja, predstavlja, u stvari, veću zabrinutost jer stavlja EU u “veoma slabu poziciju” u STO, ukazao je on. Dali je, medjutim, naglasio da su predlozi otvoreni za debatu  i da mogu biti izmenjeni kako bi se postigao sporazum vlada članica EU i zakonodavaca. Ministri ekologije EU treba da raspravljaju o tom planu 14. oktobra, dok će Evropski parlament početi svoje razmatranje sledećih meseci. S obzirom na jako protivljenje najvećih članica EU  i samo nekoliko signala podrške ostalih, teško je, medjutim,  reći da će sporazum biti uskoro postignut, ako se to uopšte i bude dogodilo.

Protiv GMO hrane ustalo 48 opština!

Predstavnici mnogih lokalnih samouprava odlučili da zabrane uzgoj i promet genetski modifikovanih organizama Srbi se oštro bune protiv GMO hrane.  Ukupno 48 gradova i opština u Srbiji donelo je deklaraciju protiv uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama (GMO) na svojoj teritoriji, do 6. maja 2013. godine! Na taj način zaštitili su građane od paradajza punjenog genima ribe, svinje u koju je ubrizgana mešavina njenih i ljudskih gena, semena punog različitih hormona, koji kod njih mogu prouzrokovati različite alergije, toksične reakcije i tumore.

Dragan Vukanić, predsednik opštine Voždovac, jedan je od prvih koji je doneo deklaraciju da ta beogradska opština postane zona zabrane za GM proizvode.

- To smo uradili zbog katastrofalnih posledica GMO hrane koje su neizbežne, trajne i neizlečive, kako po čoveka, tako i po zemlju i biljke s kojom dolaze u kontakt – rekao je on i naglasio da je red da Srbija jednom uči na tuđim greškama, a ne stalno na svojim.

Mnoge države u Evropi donele su različite zakone, moratorijume i propise kako bi se zaštitile od GM proizvoda, a prema rečima diplomiranog inženjera poljoprivrede magistra Ratka Bajčetića, za to postoje dva modela. – Uslovi za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) obavezuju članice da ne smeju da primenjuju eksplicitne zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, što po automatizmu podrazumeva i genetski modifikovane sadržaje. Evropska unija protiv toga se bori na principu francuskog i nemačkog modela. Prvi se odnosi na donošenje lokalnih zakonskih regulativa, jer STO nigde ne kaže da lokalna samouprava ne sme nešto da zabranjuje, već samo država.

Nemačka je, s druge strane, pooštrila proceduru za uvoz, zahtevajući dodatne dugotrajne analize hrane i njenu strožu kontrolu – objasnio je on. Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, očekuje da će se ovoj borbi za proglašavanje zone zabrane za GMO priključiti još više opština i gradova! Podržavam ovaj korak zbog toga što ne postoje nezavisna istraživanja o zdravstvenoj i ekološkoj bezbednosti o uzgoju GMO u prirodi. Dodatni razlog je to što veliki proizvođači GMO u biljke ugrađuju gen koji ne ubija samo štetne insekte, već i one dobre kao što su pčele. Povećava se zagađenost flore i faune u zemlji i vodotocima, hrane i životne sredine u celosti. Na kraju lanca ishrane je čovek, pa je rezultat rada takvih kompanija da postaju vlasnici svega što je živo – objasnio je on i dodao da su potencijalni ekonomski gubici takođe važan faktor zbog kojeg treba reći ne GM organizmima.

Prostran: Držimo se zakona

♦ Srbija treba da zadrži sadašnje propise i imidž zemlje bez genetski modifikovanih organizama, što će nam omogućiti i bolju poziciju na izvoznim tržištima, izjavio je agroekonomski analitičar Milan Prostran. Treba prepustiti velikima (EU i SAD) da se dogovore o svim tim novim tehnologijama, a mi ne treba da žurimo – rekao je Prostran. On je podsetio da je Srbija donela svoje zakone o zabrani proizvodnje i prometa GMO, osim za eksperimente u nauci, ponovivši da treba da se drži svojih propisa i zakona.

Izmena Zakona o GMO donosi gubitke privredi

Srbija bi, ukoliko izmeni Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i dozvoli njihov promet i uzgoj, godišnje direktno gubila najmanje 500 miliona evra, izjavio je u petak profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin
Ševarlić
.

On je agenciji Beta kazao da bi, ukoliko se dozvoli uzgoj GMO, troškovi za nabavku semena kukuruza za 1,2 miliona hektara bili 100 miliona evra godišnje, a za nabavku semena soje, koja se seje na oko 200.000 hektara, bili oko 25 miliona evra.

“Gubitak bi bio veliki i u razlici u ceni koju možemo da ostvarimo sa sadašnjom konvencionalnom proizvodnjom i one koje može da se dobije na berzi za GMO proizvode”, kazao je on. Ševarlić je naveo da je trenutna cena konvencionalno proizvedene soje na berzi 550 evra po toni, a GM soje 460 evra po toni i da to čini razliku od 90 evra po toni. Kako je dodao, sa godišnjom
proizvodnjom na 200.000 hektara i prinosom od tri tone soje po hektaru, Srbija bi u zavisnosti od opredeljenja šta će da gaji, gubila ili dobijala 54 miliona evra. “Kako raste otpor prema GMO, ta razlika u ceni će biti sve veća”, rekao je on i podsetio da je početna razlika u ceni bila 30 evra po
toni.

Prema njegovim rečima, dozvola za uzgoj GMO organizama bi stvorila ekonomsku zavisnost, jer bi se vremenom uništila domaća proizvodnja autohtonih sorti i hibrida.

Ševarlić, koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, smatra da ipak “postoji mogućnost odbrane” i ukoliko se Zakon o GMO promeni, i to tako što bi sve lokalne samouprave u Srbiji proglasile svoju teritoriji bez GMO, što je u skladu sa zakonodavstvom EU. On je podsetio da su mnoge regije Italije, Austrije i Slovenije proglašene područjima bez GMO. Ševarlić je kazao da će i Skupština Grada Čačka, na sednici 30. januara, razmatrati njegov predlog da Moravički okrug postane prvi region u Srbiji koji bi bio bez GMO.

Stručnjaci: GMO će uništiti srpski agrar

Zahtev Evropske komisije da Srbija što pre promeni zakone o genetski modifikovanoj hrani kako bi mogla da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, domaći stručnjaci ocenjuju – skandaloznim

 

ZAHTEV Evropske komisije da Srbija što pre promeni zakone o genetski modifikovanoj hrani kako bi mogla da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, domaći stručnjaci ocenjuju – skandaloznim. Srbija je godinama na udaru genetski modifikovane hrane ne samo iz uvoza, već i one koja se ilegalno proizvodi u našoj zemlji, a ukoliko se dozvoli uzgoj i uvoz GMO hrane, godišnje će gubiti pola milijarde evra. Profesor Miladin Ševarlić kaže da bi gubici po osnovu pet poljoprivrednih proizvoda (kukuruza, soje, uljane repice, krompira i paradajza) bili ogromni, pre svega, zbog gašenja naše semenske industrije. – Naši instituti biće uništeni, a zatim kupljeni – kaže Ševarlić. – Kupovinom tih instituta GMO kompanije će na teritoriji Srbije kupiti sva licencna prava svih sorti i hibrida koji su stvoreni u Srbiji.

GMO seme godinama se ilegalno unosi u Srbiju, što dovodi u sumnju savesnost zaposlenih u laboratorijama i fitosanitarnoj inspekciji. Inostrani proizvođači, koji na sopstvenom tržištu obeleže GMO hranu, tu oznaku ne stavljaju na tržištu Srbije. Nažalost, i mnogi srpski poljoprivrednici ilegalno proizvode GMO soju kojom hrane stoku.

- Srbija bez ikakve logike uvozi suhomesnate proizvode iz Crne Gore, Makedonije i BiH, a te zemlje nemaju stočnu proizvodnju – kaže Ševarlić. – Njihove firme, budući da imaju daleko manje carinske stope, jer nemaju proizvođače da štite, uvoze sa carinama od dva-tri odsto treću klasu mesa koja je dobijena ishranom GMO hrane. Onda ga prerađuju i izvoze u Srbiju bez carine,
jer između naših zemalja ne postoje carinske dažbine. Na taj način država legalno stvara nelojalnu konkurenciju srpskim stočarima i klaničarima.

Bunt naroda

U svim evropskim zemljama postoje barijere za GMO hranu, a u Bugarskoj je, čak, došlo do narodnog bunta posle kojeg je zabranjena.  - “Biznismeni” nisu kupili poljoprivredne kombinate da bi proizvodili, jer su odmah uništili stočarstvo i
isterali radnike. Oni čekaju trenutak kada će zemlju preprodati, a Srbija bez stočne proizvodnje neće imati stajsko đubrivo, pa ni organsku hranu – kaže Ševarlić.

Glamočić: Treba menjati zakon o GMO, bez obzira na EU i STO

Postojeći zakon o Genetski modifikovanim organizmima (GMO) nije dobar i treba da bude izmenjen bez obzira da li će Srbija aplicirati za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili ne, izjavio je u Subotici ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić. On je u izjavi novinarima pred početak foruma „Hrana za Evropu 2013” u Subotici izjavio kako smatra da je “pitanje GMO od strateškog nacionalnog značaja”, i da će o zahtevu Evropske komisije vezano za to pitanje odluku doneti Vlada Srbije. On je dodao da naše zakonodavstvo nije u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije, protokolima Svetske trgovinske organizacije i Kartagena protokolom o biološkoj sigurnosti, čiji je Srbija potpisinik. Upitan da li to znači da treba menjati propise, ministar poljoprivrede je rekao da će, u slučaju da Vlada donese takvu odluku, propisi biti promenjeni na način koji će omogućiti sigurnost građana. „Proći će sve procene rizika sigurnosti po zdravlje ljudi, po zdravlje životinja, po
životnu sredinu. Ti proizvodi će biti deklarisani i neće dovoditi narod u zabludu”, rekao je Glamočić. On je dodao da je resurs koji Srbija ima proizvodnja organske hrane, koja na tržištu mora biti razdvojena od hrane druge vrste. „Organska hrana mora da ima veću cenu, bolji status na tržištu i sa tim treba da idemo u Evropu. Mi ćemo Srbiju u tom delu sačuvati, a ne da imamo
nedefinisanu situaciju”, rekao je Glamočić. On je dodao da treba “omogućiti ljudima koji proizvode proizvode gde se, na primer, ne koristi genetski modifikovana sojina sačma, da mogu da označe da je to hrana proizvedena bez hraniva koje u sebi sadrži GMO. Trenutno nije situacija takva”, rekao je Glamočić, ističući da treba menjati regulativu.

Dakle, Srbija će, čini se, morati ubrzo da donese odluku da li će promeniti Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i time dobiti ulaznicu za Svetsku trgovinsku organizaciju možda već u decembru. Nakon što što nas je EU podsetila da pitanje uskladjivanja propisa GMO ne može da se odlaže, iz Ministarstva trgovine je stigla potvrda da će se Zakon menjati, ali  a ,,zabrana proizvodnje genetski modifikovanih organizama ostaje na snazi’’. Iako je prouka EU u delu javnosti protumačena kao novo nametanje volje i postavljanje dodatnih uslova, obaveze Srbije prema STO su davno poznate. Naime, u procesu pristupanja STO zemlje kandidati samo uskladjuju svoj spoljnotrgovinski sistem sa zadatim, nema pregovaranja, već se postojeća pravila moraju prihvatiti. Pitanje harmonizacije Zakona GMO s pravilima STO uslov su za okončanje procesa pristupanja ovoj organizaciji.

Po rečima Glamočića, strah gradjana od genetski modivikovanih organizama (GMO) nije opravdan, za sada, jer ne postoji nijedan validan naučni dokaz o štetnosti te hrane. To tvrdim kao odgovoran čovek i kao naučnik. Legalizacija propisa vezanih za GMO od nacionalnog i vitalnog je značaja za državu Srbiju i o tome će Vlada zauzeti stav. On navodi su po našim zakonima iz 2009. godine, zabranjeni i gajenje i promet GMO p a ,,ako dodje do pozitivnog mišljenja vlade i do promene GMO, promet će biti regulisan, a to je upravo u interesu potrošača. ,,Naše zakonodavstvo nije u skladu sa propisima EU, sa pravilima STO, kao ni sa Kartagena protokolom o biološkoj zaštiti, čiji je Srbija potpisnik pa zato i postoji želja da se ta oblast mnogo bolje reguliše’’.
Dakle, naši potrošači ne treba da se brinu, jer genetski modifikovana hrana biti vidno deklarisana, ako dodje do realizacije njenog prometa.  Ti proizvodi će proći rigorozne kontrole biološke sigurnosti, kako bi se potvrdilo da nisu opasni po zdravlje ljudi i životinja i po životnu sredinu. Jedina namera je da se uvede više reda na tržište. Ovo momenta može da se desi da potrošači konzumiraju genetski modifikovane organizme, a da to ne znaju, naveo je Glamočić. Po njegovim rečima organska hrane je potencijal Srbije, i ministarstvo namerava da stavi akcenat na njenu proizvodnju, pri čemu že biti važno da se napravi jasna razlika u odnosu na GMO i u odnosu na cenu,  jer mora da bude veća.

Medjutim, porket Zeleni Srbije zatražili su od ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da kaže zašto se sada zalaže za  promenu Zakona o GMO, iako je pre sedam godina ukazivao na potrebu uvodjenja moratorijuma za GMO ishranu životinja. Ministar Glamočić koji se krajem 20013. godine zalaže za izmenu Zakona, 2006. godine je u svom radu, objavljenim u naučnom časopisu za poljoprivredu ,,Savremena poljoprivreda’’ iskazivao ,,nedvosmislenu zabrinutost’’ zbog nedovoljno ispitivanih efekata GMO hrane na zdravlje životinja i ljudi, navedeno je u saopštenju Zeleni Srbije. ,,On je tada ukazao i da je potrebno
uvodjenje moratoriju za GMO u ishrani životinja’’, ističe se u saopštenju i dodaje da je takva promena stava još jedan potvrda opravdanosti zahteva Zelenih Srbije za smenu ministra Dragana Glamočića.

Dakle, navodi Glamočić, domaći poljoprivrednici se moraju spremiti za mnogo veću konkurenciju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a ako nastave da rade kao do sada propašće. On  je istakao da će sve oblasti poljoprivrede prilikom pristupnih pregovora biti ,,delikatne’’, da će Srbija pokušati da zaštiti ,,sve naše proizvode’’, ali da će svaka od članica EU takodje pokušati da zaštiti svoj interes. On smatra da pregovori neće biti ni malo laki, te da će biti ,,puno teških odluka’’, da li da će Srbija imati
više prednosti od EU, nego štete koju će pretrpeti. Glamočić poručuje poljoprivrednicima da moraju biti spremni na mnogo jaču konkurenciju, za koju se moraju na vreme pripremiti. ,,Ko misli ozbiljno da se bavi poljoprivredom, treba da angažuje sve svoje resurse i umne i finansijske. Ko ne misli da se ozbiljno bavi, bolje na vreme dase preseli u neku drugu delatnost’’, poručio je
Glamočić.

Najnovije: Dragan Glamočić

Srbija neće dozvoliti gajenje GMO

Srbija neće dozvoliti gajenje genetski modifikovanih organizama (GMO), osim u naučno-istraživačke svrhe i u strogo kontrolisanim uslovima, a zakon u toj oblasti trebalo bi da bude promenjen kako bi bilo obavezno obeležavanje proizvoda od GMO, po uzoru na EU, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić. Ministar je agenciji Beta rekao da je moguće da građani Srbije i sada koriste hranu od genetski modifikovanih organizama, jer se po sadašnjem zakonu ne smatra genetički
modifikovanim proizvodom bilo koji poljoprivredni proizvod koji sadrži do 0,9 odsto genetičke modifikacije.  ”Takav
proizvod se uvozi i stavlja u promet kao konvencionalni proizvod, proizvod bez genetičke modifikacije. Inspekcijske službe Ministarstva u takvim slučajevima nemaju nikakav zakonski osnov da reaguju”, rekao je Glamočić.  Ministar je kao “veliki propust” u sadašnjem zakonu ocenio to što on nema odredbu koja predviđa obeležavanje GM-proizvoda i dodao da je, za razliku od srpskog zakona, regulativa EU “vrlo restriktivna” u tom pogledu i predviđa obavezno obeležavanje svih proizvoda koji su sačinjeni ili koji sadrže genetski modifikovane organizme.

 

  • Prema rečima
    ministra poljoprivrede, sadašnji zakon o GMO niti zabranjuje GMO, niti
    se Ministarstvo zalaže da se GMO dozvoli.

“Naš sadašnji zakon ima ozbiljnu manjkavost – on je istovremeno restriktivan jer zabranjuje stavljanje u promet, odnosno gajenje u komercijalne svrhe GMO, a sa druge strane je veoma nebezbedan, jer se po tom zakonu kao GMO ne smatra poljoprivredni proizvod koji sadrži do 0,9 odsto primesa GMO”, rekao je Glamočić.  Dodao je da to u praksi znači da su “naša vrata širom otvorena za proizvode do 0,9 odsto sadržaja GMO, jer ih zakon ne tretira kao GMO, te za njih ne traži nikakve posebne dozvole”.

“Za razliku od naše zemlje, EU i za ove proizvode kao i za semenski materijal zahteva da prođu oštru i dugotrajnu proceduru autorizacije, što je veoma komplikovan i zahtevan proces, koji ne rezultira stavljanjem u promet svih ovih proizvoda, već samo onih koji prođu ovu vrlo restriktivnu proceduru”, rekao je Glamočić. Hoćemo, dodao je on, da uvedemo standarde koji važe u EU, što znači da “maksimalno pooštrimo zakon kada je reč o tretiranju proizvoda koji sadrže do 0,9 odsto GMO sadržaja, koji sada slobodno i bez ikakve procedure ulaze na tržište”. Na pitanje da li Svetska trgovinska organizacija (STO) i EU traže od Srbije da dozvoli genetski modifikovanu hranu, Glamočić je rekao da pravila STO propisuju da članice te organizacije ne mogu
primenjivati eksplicitne zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda.  ”Ta odredba nema izuzetke, što znači da se ona odnosi i na proizvode sa GM sadržajem. Međutim, postoje drugi mehanizmi, osim zabrane uvoza, koji omogućavaju državama da de facto onemoguće uvoz kroz sistem koji podrazumeva vrlo oštru proceduru za dobijanje pojedinačnih dozvola za uvoz”, rekao je Glamočić.

Ukidanje zabrane za uvoz ne znači da će uvoz biti slobodan

Prema njegovim rečima, ukidanje zabrane za uvoz ne znači da će taj uvoz biti slobodan, naprotiv.  ”EU uspostavlja jedan od najrestriktivnijih sistema pribavljanja dozvola koji prethodi stavljanju GMO proizvoda na tržište. Taj sistem podrazumeva režim
prethodnih dozvola – što znači da se na tržište ne može pustiti proizvod koji nije prošao strogu proceduru za dobijanje dozvole. To u praksi znači da retko koji proizvod dobija dozvolu za promet u EU”, rekao je ministar Dragan Glamočić. On je naveo da ni u Rusiji ne postoji zabrana uvoza ni prometa GMO proizvoda i da se GM soja koristi za ishranu u stočarskoj industriji, a osim soje, još 16 tipova GMO modifikacija prisutnih u prehrambenim proizvodima su dozvoljene i registrovane. On je negirao da usaglašavanje domaćih propisa sa propisima EU podrazumeva da Srbija mora da odobri uvodjenje GMO. “Apsolutno ne znači. Eventualno odobravanje se vrši po principu slučaj po slučaj za svaku namenu posebno, i to ne znači da svaki konkretni GMO morate odobriti, ali ne možemo da imamo opštu zabranu ako želimo da se uskladimo sa EU”, rekao je Glamočić.

Prema evropskom zakonodavstvu, dodao je on, čak i ako je neki GMO odobren u EU, u svakom konkretnom slučaju može se privremeno zabraniti gajenje tog GMO na teritoriji vaše zemlje uz naučno zasnovano obrazloženje. “U celoj EU su u ovom trenutku registrovane za gajenje samo dve GM sorte, jedna sorta krompira i jedan hibrid kukuruza, dok na primer GM soja koja se nelegalno gaji na našim njivama, i koju naše inspekcije redovno uništavaju, nije uopšte registrovana u EU za komercijalno uzgajanje, a nije naravno ni kod nas. Samo ove godine uništeni su zasadi soje sa preko 20 hektara u Srbiji”, rekao je Glamočić.
Upitan da li je promenio mišljenje, jer se 2006. godine zalagao za moratorijum na GMO, Glamočić je rekao da je od tada prošlo sedam godina, što je za oblast biotehnologije u koju spada i GMO veoma dug period.

  • “Najbolje što u
    ovom trenutku možemo da uradimo je da ovu oblast regulišemo u skladu sa
    standardima koji važe u EU i našem okruženju”, rekao je ministar.

“S obzirom na veoma brz i dinamičan napredak savremene nauke i biotehnologije, kao i obilje novih naučnih istraživanja u ovoj oblasti podaci sa kojima danas raspolažem, sa naših njiva, prodavnica, a istovremeno i informacije o uređenju ove materije iz EU koja pre svega vodi računa o zaštiti svojih građana, uveravaju me da moratorijum ne bi bio dobro rešenje, jer je neodrživ”, rekao je Glamočić. Dodao je da bi potpuni moratorijum na GMO značio i zabranu korišćenja genetski modifikovanih bakterija, koje se koriste u proizvodnji velikog broja lekova za humanu i veterinarsku medicinu i da to niko odgovoran ne može da uradi. Povodom primedbi da bi dozvola za gajenje i promet GMO narušila imidž Srbije kao mesta gde se proizvodi zdrava hrana, Glamočić je rekao da Srbija u ovom trenutku nije zemlja bez genetski – modifikovanih organizama. “Mi godinama neprestano uništavamo nelegalne zasade GM soje, a ‘zahvaljujući’ važećem Zakonu o GMO, po kome ne postoji obaveza obeležavanja,
možda na tržištu imamo i proizvode sa GMO sadržajem koji nisu obeleženi”, rekao je Glamočić. On je dodao da se njegovo Ministarstvo ne zalaže za otvaranje vrata GMO-u, već samo za čvrsto regulisanje tržišta i proizvoda koji se na njemu nalaze. “Pozitivnu sliku naše zemlje kao proizvođača zdrave hrane ugrožava postojeća nebezbedna regulativa o GMO-u, ali takođe i zakasneli način tretiranja aflatoksina, neadekvatno regulisanje korišćenja pesticida, kao i nepostojanje Nacionalne referentne laboratorije za bezbednost hrane”, rekao je Glamočić.

Ko se ne prilagodi EU – propašće

Domaći poljoprivrednici se moraju spremiti za mnogo veću konkurenciju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a ako nastave da rade kao do sada – propašće, izjavio je Glamočić. On je rekao da će sve oblasti poljoprivrede prilikom pristupnih pregovora biti „delikatne”, da će Srbija pokušati da zaštiti sve „naše proizvode”, ali da će svaka od članica EU takođe pokušati da zaštiti svoj interes. On smatra da pregovori neće biti ni malo laki, te da će biti „puno teških odluka”, ali da će Srbija imati mnogo više prednosti od EU, nego štete koju će pretrpeti. Glamočić je poručio poljoprivrednicima da moraju biti spremni na mnogo jaču konkurenciju, za koju se moraju na vreme pripremiti. „Ko misli ozbiljno da se bavi poljoprivredom, treba da angažuje sve svoje resurse i umne i finansijske. Ko ne misli ozbiljno da se bavi, bolje na vreme da se preseli u neku drugu delatnost” – poručio je Glamočić. On smatra da će najveći deo poljoprivrednika, ako nastave da rade kao do sada – propasti. „Verujte mi, ako nastavimo ovako da radimo najveći deo poljoprivrednika će da propadne kada se otvore granice. Videli ste i sami, svake godine će carinske stope padati sve niže i niže, a konkurencija će biti sve jača i jača” – smatra Glamočić. U vezi sa zahtevima EU vezanim za duvanske proizvode, Glamočić je rekao da „Srbija nije imala puno prostora”, ali da poseduje mehanizme kojima će zaštititi domaću duvansku industriju, čiji predstavnici su, po njegovim rečima, najavili da se „neće povlačiti sa našeg tržišta”. O agrarnom budžetu za 2014. godinu, ministar je rekao da su „ambicije velike, ali je država u velikoj krizi i u budžetu nema
dovoljno para”. Glamočić kaže da će nadležni biti „prezadovoljni” ako uspeju da održe budžet koji je bio prošle godine, ali da je „realno je očekivati da će on biti za nijansu manji”, što po njemu ne znači „da će poljoprivrednici biti oštećeni”. „Mi ćemo napraviti određene uštede u našem ministarstvu, već smo počeli da režemo sve moguće troškove, tako da ćemo nivo sredstava koji usmeren ka poljoprivredi ostaviti, ali će doći do promena u načinu subvencionisanja, gde ćemo podržati nove tehnologije, unaprediti proizvodnju, a nećemo ići na uravnilovku kao što je bila situacija ranije” – rekao je Glamočić. On je dodao da je gotovo 100 odsto subvencija za ratarstvo isplaćeno, a da je u momentu njegovog preuzimanja ministarstva situacija po pitanju subvencija stočarstvu bila „katastrofalna”, jer „ništa od subvencija nije bilo isplaćeno”, a da je pre nekoliko dana isplaćeno preko milijardu dinara stočarima. „Mi ćemo do kraja godine obraditi sve zahteve, a jedino ostaje na ministarstvu finansija da li će
moći to da isprati novčano i da našim poljoprivrednicima prosledi. Imamo obećanje ministra Krstića da će upravo zbog značaja poljoprivrede koju ona ima u Srbiji i velikog broja ljudi koji žive od toga, oni sa njihove strane ispuniti obavezu i staviti poljoprivredu kao prioritet” – rekao je Glamočić.

 

Uskoro Zakon o bezbednosti hrane

Minstar poljoprivrede Dragan Glamočić je najavio da će do kraja godine u skupštinskoj proceduri biti nacrt Zakona o bezbednosti hrane, koji je već završen, a da će za mesec – dva biće završena i Strategija razvoja poljoprivrede. On je novinarima rekao da je otvaranje referentne nacionalne laboratorije u Batajnici moguće u prvoj polovini naredne godine. „Batajnica će biti krovna institucija, a sve potencijale koje imamo u Srbiji ćemo staviti u funkciju Batajnice. Tačno će se znati ko je ovlašćen za
aflatoksin, ko za pesticide. Isti takav princip je urađen i u zemljama Evropske unije. To možemo realno očekivati da počne u prvoj polovini naredne godine”, rekao je Glamočić. On je dodao da je i Strategija razvoja poljoprivrede takođe u završnoj fazi i da će biti predstavljena u narednih mesec do dva dana.

„To nije strategija kao što su rađene ranije, nego je rađeno striktno po uputstvima i kao što se radi u Evropskoj uniji, gde će biti konkretizovan i budžet i ciljevi, a na bazi toga određene mere i kontrole”, rekao je ministar Glamočić. On je dodao da je ovakvu strategiju tražila Evropska unija i da će se od Srbije tražiti da se nje pridržava, odnosno da više „nećemo biti u situaciji da je menjamo, već ćemo sa njom ući u EU”. Njegove osnovne poruke učesnicima ovog poljoprivrednog foruma su da je poljoprivreda velika šansa, nešto u šta treba uložiti jako puno i da predstavlja potencijal Srbije koji nije dovoljno iskorišćen. Ocenjujući trenutnu situaciju u poljoprivredi kao lošu, Glamočić je naveo da imamo niske prinose, lošu tehnologiju, nizak nivo znanja, ali da možemo jako brzo da napredujemo, odnosno da prinose određenih kultura duplamo. „Moramo uložiti sredstva u navodnjavanje, što je u toku, trebamo uložiti u nove tehnologije, da edukujemo naše farmere, da što je moguće pre vratimo
poljoprivredu na one grane gde je nekad bila i još da je unapredimo, i sa tim proizvodima izađemo na evropsko tržište”, smatra Glamočić. Po pitanju prisustva aflatoksina u ovogodišnjem rodu kukuruza, ministar poljoprivrede je izjavio da je do sada obavljeno oko 100 kontrola, a da ni jedan uzorak ne pokazuje njegovo prisustvo, ali da će se kontrole nastaviti. On je dodao da su poljoprivrednici u najvećem broju postupili prema preporukama vezanim za čišćenje skladišnih kapaciteta, te da su inspekcije i dalje na terenu.

Bekavac: Prirodno, uskladjivanje propisa

Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, smatra da je potpuno prirodno du uskladimo propise. Time što ćemo uskladiti zakone niko nas neće ni na šta terati ni da gajimo GM soju ni transgeni pamuk obojen u plavo. Ako ulazite u neki sistem morate prihvatiti pravila Nas niko ne pritiska da odmah otvorimo vrata i gajimo genetski modifikovane biljke. I neće, jer se to nije dogodilo ni u drugim država, a kaže Bekavac.  Prema njegovom mišljenju, sadašnji Zakon o GMO, koji j e usvojen 2009. godine nije dobar, jer ne štiti dovoljno gradjane i ima dosta manjkavosti. Kao dobre primere zemalja koje su uspele da zaštite svoje gradjane i tržište navode Austriju i Madjarsku. Oni imaju Zakon o GMO kao i u svim državama EU, ali nema ni prometa ni proizvodnje, jer su unutrašnjim pravilnicima tako regulisali. To je ključna stvar. Koliko država može da bude
dosledna pokazuje i to da Madjari čak ni naučna istraživanja o GMO ne rade u svojoj zemlji nego u Slovačkoj koja to dozvoljava, objašnjava Bekavac. On podseća i na primer Španije, koja GMO tehnologiju koristi samo u oblastima gde ima ekstremno veliki problem sa kukuruznim plamencem, koji ne može drugačije da se reši.

Ljajić: Moramo da dozvolimo promet GMO

Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Srbija mora da dozvoli promet genetski modifikovanih organizama (GMO) ako želi primer u Svetsku trgovinsku organizaciju, ali da zabrana proizvodnje ostaje na snazi. Ljajić kaže da nije tajna da uslov za prijem u STO jeste da se iz zakonske regulative izbace sve restriktivne odredbe o prometu bilo kakvih proizvoda, pa i GMO.

,,Ako hoćemo u STO, zabrana prometa mora da se izbriše, ali već u sledećem članu zakona možete da navedete sve što mora da se ispuni da bi se taj promet dozvolilo. Srbija se nalazi u grupu od 25 zemalja koje su u procesu pregovara o prijemu u STO,
te da je van STO ostalo još samo 13 zemalja ,,za koje nije ni čuo’’. Može da se kaže nećemo u EU, ni u STO. I to je politika, i to samo problemi, ali videli smo gde nas je to dovelo. Mi moramo da poštujemo pravila koja važe. To je jedino što je ispravno, rekao ej Ljajić.

Vidović: Pre ili kasnije stiže GMO!

Srbija će kao sav razvijeni svet, pre ili kasnije krenuti sa proizvodnjom GMO, a sasvim sigurno u delu vezanom za životinjske vrste, ocenio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomir Vidović. On je ocenio, u raspravi u SANU, za ili protiv GMO, da je to nezaustavljiv proces, koji ima human karakter. Po njegovim rečima, u farmaceutskoj industriji se već koriste GMO pilići, za proizvodnju na stotine raznih lekova.

Vidović je potom naveo da su kod sisara izolovani mnogi geni, medju kojima i gen otpornosti na vladu, što je jako važno, jer je svaki čovek genetski alergičan na vlagu, kao i životinje.

,,Tako obavljamo genomsku selekciju životinja koje su rezistentne na vlagu. Očekujemo da se na taj način produži ljudski vek,
čovek ima ćelije za 250 godina života, ali zbo surove interakcije sa spoljnom sredinom to ne koristeći’’, kazao je on.

,,GMO, koji mi koristimo služi, pre svega, za sekvenciranje genoma, da se prepozna kod deteta starog nedelju dana da li će
nositi predispozicije za neku bolest, ili kod životinja. Tako proizvodimo proteine koji će usporiti deobu i umiranje telesnih ćelija kod ljudi’’, naveo je Vidović.  Pošto se laboratorijska DNK unosi u biološku, donosi se odluka da li je ona šetna za organizam ili ne, kazao je i dodao da se u već napravljene životinje koje svetle, što je zgodno tamo gde nema struje. Vidović je još rekao i da se na osnovu izolovanih gena pauka i koze pravi biometal za proizvodnju aviona i vasionskih brodova.

On je potom podsetio da Srbija ne može da izvozi svinjsko meso zbog obavezne vakcinacije protiv svinjske kuge, čim je je izgubljeno oko 400.000 do 500.000 radnih mesta na selu, koja su opustela. ,,To meso niko neće, jer taj gen koji ne poseduje živi zečiji virus, koji se unosi kroz vakcinu, pokreće kod čoveka gen za rak’’. Prema mišljenju Vidovića, Srbija ima vrednost poljoprivredne proizvodnje dve dve milijarde evra, a bilo bi normalno da ima 10.000 evra po hektaru, umesto sadašnjih oko 1.000 evra. U svinjarstvu leže rezerve od tri milijarde evra, što naša vlada ne zna’’, tvrdi Vidović.

Ako bi dostigli vrednost proizvodnje 10.000  evra po hektaru, Srbija bi imala prosečnu platu 1.300 evra i falilo bi nam 250.000 radnih mesta, konstatovao je Vitomir Vidović.

12 Komentara na GMO HRANA: SVET I MI 2013

  1. Borba protiv GMO gubi smisao u cinjenici da je su GMO usli u zivot ljudskih bica na sva ostala vrata . I to ne na mala vrata. Ceo svet se leci lekovima nastalim na GMO,hrana se stiti aditivima koji se prave od GMO,zivotinje se lece isto itd…

    Problem je sto u Srbiji tradicionalno vlada paranoja svake vrste i sto se svakoj drustvenoj temi pristupa povrsno.

    Recimo ljudi ce do krvi braniti teoriju da je zdravija hrana koja je nastala na vestackim djubrivima, koja uvek u sebi imaju dozu radioaktivnih elemenata, nego na GMO.. Sto sustinsnski neodgovara istini.

    Prica o GMO je ekonomska prica semenarskih kuca koje su svoju borbu za opstanak na trzistu spinovale na teren zdavstvene zastite ljudi. To je sustina.

  2. Svaki hibrid ti je GMO i proizvode se vec preko 100 godina. Ono sto mi zovemo GMO je samo novi nacin proizvodnje hibrida i nema nikakvih potvrda da je opasan po zdravlje.
    GMO je opasan po ekonomiju, postajes zavisan od isporucioca semena , koje je patentirano, gasis svoju proizvodnju hibrida i nikad ne znas sta ce ti isporucilac semena prodati.

    • Hibrid nema baš nikakve veze sa GMO.

    • AKO NISI ZNAO HIBRID JE UKRSTANJE IZMEDJU BILJAKA A NE UBACI-VANJE RAZNIH IZIVOTNISKIH GENA,PESTICIDA I BAKTERIJA U BILJKU. BRACIKA TO JE MALA RAZLIKA ALI VREDNA

      • Hibrid se dobija ukrstanjem raznih sorti biljke. Radnici bukvalno idu po polju i oprasuju biljke. To se radi u nadi da ce spoj gena koji se stvore na novostvorenoj biljci dati zeljeni rezultat. Inace novostvorena biljka ne prenosiu sve osobine na plod, nego se svake godine mora praviti seme. Radnici opet idu po polju i oprasuju biljke.

        GMO je to isto samo sto se radi u labaratoriji i ciljano se mesaju geni, ni ta biljka ne prenosi osobine nma plod, nego svake godine treba kupovati novo seme.

        Neverovatno koliko se ljudi boje novih tehnologija i za sve novo misle da je stetno, iako za to nema nikakvih dokaza. Setite se samo buke oko LK sa cipom, ko se toga danas seca.

        • stvaranje hibrida nema nikakve veze sa GMO.Ukrstanje razlicitih sorti ISTE vrste,nije isto sto i ukrstanje koje se radi u labaratorijama gde se ubacuju odredjeni geni raznih biljaka ili cak zivotinja u celije nimalo srodnih biljaka. ovakva ukrstanja su u prirodi potpuno nemoguca.U principu, niko nezna sta se desava u sledecim generacijama tih biljaka, ni kako se noe ponasaju u odnosu na okruzenje

          • Milojevicu, pa sigurno je da Misa zna sta je GMO. Covek je samo povukao paralelu da su ciljevi zbog cega se radilo na hibridima isti kao i rad na genomu. To je, cak, usudjujem se reci, sa stanovista nauke, prirodan nastavak.

          • Stvar sa GMO, sojom, kukuruzom, psenicom…,. je bas u tome sto one ne prenose osobine semena na plod. Na tome se cak i najvise radilo, jer nije cilj da stvorim sortu koja ce davati i seme nego da stvorim sortu koja NECE davati seme, tako da svake godine moras da kupuijes seme kod Monsrata ili slicnih firmi.

            Inace rod GMO soreti je i do 1/3 veci nego kod klasicnih hibrida to je i osnovni razlog zast ga u Evropi ne koriste. Jednostavno i sada imaju hiperprodukciju skupe hrane na koje godisnje potrose preko 80 milijardi na subvencije, zamisli kolko bi kostalo kad bi proizveli za 1/3 vise.

  3. Fakticki monopol na hranu sto vodi zavisnoj ekonomiji a u prenosnom smislu jedan od oblika rata. Imperijalizam.

  4. Svako ko pretenduje na ozbiljnost, ne sme apriori biti ni za, ni protiv genetski modifikovane hrane. Napredak nauke, svidjalo se to nekome ili ne, ne moze se zaustaviti. Uzmimo samo ugradnju vestackog kuka. To je danas, takoreci, postala rutinska operacija. Sta jedemo vec decenijam u virslama, mesnim narescima, pastetama, parizerima… Buni li se neko protiv toga?

  5. Inace, vrlo dobar i iscrpan tekst. Sublimirano je na jednom mestu skoro sve sto se u poslednje vreme prica o GMO proizvodima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>