Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda, Evropska unija » Srpske svinje: najveće žrtve evro integracija

Srpske svinje: najveće žrtve evro integracija

Баш тако, у процесу либерализације и придруживања Европској Унији свиње ће у Србији бити све мање пожељна животиња, скупа за чување, заостатак из мрачних времена изолације и независности, пожељна само као кућни љубимац у дворовима транзиционих добитника и странаца на привременом раду.

Звучи логично: имамо вишак обрадиве земље и мањак субвенција, док, рецимо, Немачка има вишак субвенција и технологија, а мањак земље. Онда се фер трговина формира на хоризонтали кукуруз из Србије храни немачке свиње, а онда се оне тамо прераде и у Србију пласирају као јефтинији производ. Ми њима кукуруз, они нама свињетину.

Према попису пољопривреде у 2012 години било је у Србији 3.403.288 свиња, што је мало више од једне свиње по породици или домаћинству. Велики пораст увоза свиња и свињетине у 2012 и у 2013 години ће вероватно утицати на пад њиховог броја, а колико, испратићемо у саопштењима Републичког завода за статистику.

Увоз живих свиња вредео је 2,7 милиона евра у 2011 години, повећан је на 9,4 милиона у 2012 години и у 2013 години премашиће вредност од 15 милиона евра.

Увоз меса (не рачунајући прерађевине) вредео је 10,9 милиона, повећан је на 20,8 милиона у 2012 и у 2013 години је вредео вероватно око 22 милиона евра.

У табели су излистане земље из којих се увозе живе свиње и свињско месо, рангиране према вредности увоза у еврима, количини у килограмима и јединичним ценама, евра по килограму.

Живе свиње се највише увозе из Мађарске и из Хрватске. Увоз је повео у значајној вредности од трећег и четвртог тромесечја 2011 године и потиснуо је пласман македонских свиња. Дође мало прасића из Немачке да генетски побољша овдашњу популацију, али се ради о скромним количинама, то јест ради се о малом броју грла. Увоз живих свиња из Хрватске делује подстицајно за производњу хрватских пољопривредника, посебно када имају сигуран пласман на српско тржиште кроз велике трговинске ланце. А и ко нам је крив када нема домаћих свиња по конкурентским ценама.

Већ код свињског меса је сасвим другачија слика: док се за хрватске прасиће може од ока посумњати дали су генетски мутирали, код свињетине у комадима то баш и није могуће тако лако. Највећи део свињетине увози се из Шпаније, Немачке, Мађарске, Румуније, Холандије и Данске. Све звучне земље светски познатих свињара. Увезе се око 8 хиљада тона што је мало више од килограма по домаћем конзументу. Кад би се присетили колико просечно поједемо прасетине из ФАО статистика дознали би смо колики је то део домаће потрошње. Али, ко ће још и о томе да мисли.

Просечна увозна цена свињског меса по килограму креће се од 2,2 до 2,8 евра и на основу ове цене долази се до сазнања да је домаће узгајање свиња неисплативо. Уколико је цена живе мере око једног евра, па се тежина након клања смањи, што поскупи јединицу остатка од свиње, долазимо до тога да је овим ценама немогуће парирати, па и да прасићи искључиво живе по шумама и хране се природном храном.

Сада, када крену преговори о чланству наш циљ Европска Унија (тачније њене чланице у складу са властитим интересима) ће кренути да нам поставља услове у детаљима: да се не може повећати постојећи ниво субвенција у пољопривреди, да се мора дозволити увоз свињчића са већим процентом генетске модификације од сада дозвољеног.

И тако, надрљаће свиње у Србији.

10 Komentara na Srpske svinje: najveće žrtve evro integracija

  1. Kud svinjetina na tapetu danas na Sv.Nikolu,bog ti pomogo ?!

  2. Bez ozbiljne devalvacije, nema price o smanjenju uvoza i povecanju izvoza.

    • Deprecirati dinar i nastaviti sa ovim “modelom razvoja” i ovakvom monetarnom politikom NBSa bi dovelo do daljnjeg i realnog osiromasnja naroda.

      Deprecirati dinar i ostaviti trzisnim silama apsolutno DA (NBS bi regulirala od prevelikih dnevnih oscilacija) ali prvo promjeniti model razvoja.

      Znaci, deprecirati dinar i nastaviti ovako dalje apsolutno NE.

      Puno pozz

  3. Malo analiziranja-trenutna cena svinja je oko 190.00 din ili 1.7 e žive vage. Posle klanja ,pri slabijem radmanu, dobija se oko 73-75 % mesa u obliku u kojem se najčešće meso uvozi. Znači da je cena šurene polutke oko 2.3 e.Znači da je cena slična kao i kod uvoza.Ali gde je onda isplativost? Pre svega u lakoći dolaženja do sirovine-mnogo je jednostavnije uvesti 1000t svinjskih polutki iz npr Mađarske, nego organizovati prikupljanje. klanje, pregled svinja a ne treba zanemariti i podmićivanje raznoraznih biroktrata. Naravno,da bi ste uvezli ovu količinu mesa treba vam 1 radnik , a da bi odradili to u Srbiju nemožete bez 50-60 i to mesecima.

  4. ima nekoliko ne bas tacnih informacija u clanku, jedna od njih je i da se subvencije za poljoprivrednike ne mogu podizati prilikom ulaska u eu, naime, cak u pretpristupnim fondovima postoje sredstva za povecanje subvencija u poljoprivredi, ali kakome mrzi da kopam po internetu za tim, neka ostane da je sve to tako kako se kaze…
    na sve to imam samo jedno pitanje, a kako sse to njima isplati proizvoditi svinje po takvoj ceni, a nama ne? u cemu je problem?

  5. Kad smo već kod poseda i podsticaja evo malo isečaka iz CAP-a.

    European Commission

    The Common Agricultural Policy

    A partnership between Europe and Farmers

    -Farming is not just about food. It is about rural communities and the people who live in them. It is about our countryside and its precious natural resources.
    In all EU member states, farmers keep the countryside alive and maintain the rural way of life. If there were no farms or farmers, our hamlets, villages and market towns would be profoundly affected – for the worse.
    Farming and food production are essential elements of our
    economy and society. With its 27 member states, the EU has some 14 million farmers with a further 4 million people working in the food sector. The farming and food sectors together provide 7 % of all jobs and
    generate 6 % of European gross domestic product.

    -The vast majority of farms are relatively small.
    The average EU farmer has only 12 hectares of land (equivalent to about 20 football pitches); 70 % of farms are less than five hectares in size.
    The small size of their farms means that farmers can find it hard to get the best market price for their produce. Their efforts to improve quality and add value can go unrewarded by the market price.

    -The EU helps farmers by encouraging:

    The formation of producer organisations: these allow farmers to form groups so that they can sell their products collectively, enabling them to exert greater market power within the food chain.

    Other forms of cooperation to give farmers more leverage in the marketplace and raise competitiveness.

    Specialised types of production such as organic farming.

    Contractual relationships throughout the food chain.

    The creation of mutual funds and insurance schemes to allow farmers to respond better to market instability or fast-falling prices.

    -The CAP helps farmers to:

    Farm in a manner that reduces emissions of greenhouse gases,

    Use eco-friendly farming techniques,

    Meet public health, environmental and animal welfare standards,

    Produce and market the food specialities of their region,

    Make more productive use of forests and woodland,

    Develop new uses for farm products in sectors like cosmetics,
    medicine and handicrafts.

    -Farm modernisation has always been and still is an
    important CAP objective. Many EU farmers have benefited
    from grants to modernise their farm buildings and machinery. Others have made use of grants to improve the
    quality of their livestock and the conditions under which they are reared.
    The challenge is to ensure that modernisation will assist
    farmers to become economically competitive and to apply environmentally-sustainable techniques.

    -The European Union is the world’s biggest importer of foodstuffs – by a big margin.
    Each year, the EU typically imports close to €60 billion worth of agricultural products from developing
    countries. This is more than the other five major importers combined (the US, Japan, Canada, Australia
    and New Zealand).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>