Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Definicija Svetske banke obradivog zemljišta:
“Arable land (hectares per person)
Arable land (hectares per person) includes land defined by the FAO as land under temporary crops (double-cropped areas are counted once), temporary meadows for mowing or for pasture, land under market or kitchen gardens, and land temporarily fallow. Land abandoned as a result of shifting cultivation is excluded.”
Obradivo zemljište po stanovniku može menjati vrednost usled povećanja ili, što je češće, smanjenja količine obradivih površina, i usled povećanja ili smanjenja broja stanovnika. U svetu je, prema podacima Svetske banke, smanjena površina sa 38,8 ari u 1961. na tačno 20 ari u 2011. godini, što je najvećim delom posledica povećanja broja stanovnika.
Indikator o površini zemljišta po stanovniku ne govori ništa o tehničkoj mehanizaciji, broju žetvi, procentu navodnjavanih površina, dodatoj vrednosti po hektaru…
Srbija se prema površini obradivog zemljišta po stanovniku nalazi na 17. mestu među 206 zemalja i teritorija, sa 45 ari, štio je više nego dvostruko više od svetskog proseka. Najbolje stoje velike zemlje koje nisu gusto naseljene: Australija, Kazakstan, Kanada, Argentina, Niger i Ruska Federacija. Interesantno je da su SAD na 14. mestu sa 51 arom po stanovniku, ali da, usled brzog rasta stanovnika ovaj pokazatelj opada (bio je 62 ara u 2000.). To znači da će, usled opadanja broja stanovnika u Srbiji, i rasta u SAD i drugim zemljama, rang Srbije u budućnosti samo da se poboljšava, nikako da se smanjuje. Tik ispod Srbije su Bugarska, Mađarska i Rumunija, dok su zemlje BJR znatno niže rangirane: Crna Gora je na 49 (27 ara), Bosna i Hercegovina na 51 (27), Hrvatska je na 78 (20 ari), Makedonija na 79 (20), KiM na 87 (17 ara), dok je Slovenija na 138 sa samo 8 ara po stanovniku.
Ove relativne rangove koriguju drugi faktori: intenzitet obrade zemljišta, kvalitet zemljišta, veličina parcela…
Moram da dodam jednu primedbu, u tabeli se verovatno radi o obradivom zemljistu koje se sad obradjuje, a ne o ukupmom obradivom zemljistu.
Ruski podaci su da drzava poseduje 400 mil. hektara oranica i 200 mil. hektara livada, vocnjaka…, a to je mnogo vise nego po procenama svetske banke. Oko 1/3 povrsine Rusije je pogodna za poljoprivredu, doduse stotine miliona hektara nije nikad obradjivano, ali se sa njihovom obradom uvek moze poceti. Ista je situacija i sa Kazahstanom, to su dve drzave za koje sigurno znam da poseduju mnogo vise obradivog zemljista nego sto sada obradjuju.