Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda, Robna razmena » Mesečne vrednosti spoljne trgovine poljoprivredno-prehrambenog sektora: nagli rast uvoza soje

Mesečne vrednosti spoljne trgovine poljoprivredno-prehrambenog sektora: nagli rast uvoza soje

Prema podacima Svetske trgovinske ogranizacije u januaru 2013 godine Srbija je imala rekordno nisku vrednost suficita od 24,6 miliona evra u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, u prethodnih 20 meseci. Rekordna vrednost suficita bila je 138,8 miliona evra, u julu 2011. godine, izvoz je imao rekordnu vrednost u martu 2012 godine (207,4 miliona evra), a uvoz u novembru 2012. godine (122,6 miliona evra).

Izvoz je visoko koncentrisan na desetak proizvoda koji učestvuju svakog meseca sa polovinom do dve trećine ukupne vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Među njima su najvažniji: kukuruz, smrznuto voće, šećerna repa i šećer, pšenica, suncokretovo ulje, hleba i slatkiši od žitarica, bezalkoholna pića (bez vode i voćnih i povrćnih sokova), stočna hrana, soja i neprerađen duvan.

Izvoz kukuruza najviše utiče na dinamiku ukupnog izvoza ovog sektora jer ima i najveću pojedinačnu vrednost. Rekordna mesečna vrednost ostvarena je u martu 2012. godine, 66,7 miliona evra, kada je i ukupan izvoz ovog sektora imao rekordnu
vrednost od 207,4 miliona evra. U oktobru 2012. godine, kada je ukupan izvoz poljoprivredno-prehrambenog sektora vredeo 190,7 miliona evra, izvoz kukuruza je iznosio 32,2 miliona, da bi se smanjio na 27,8 u novembru, 15,6 u decembru i 6,8 miliona u januaru 2013. godine. Pri padu ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda za 71 milion evra, kukuruz je doprineo sa 25,4 miliona, što je više od trećine ukupnog smanjenja.

Kod uvoza je u januaru „iskočio“ podatak o mesečnoj vrednosti uvoza soje. Vredeo je 12,5 miliona evra i bio je među petnaest proizvoda sa najvećom vrednošću kod ukupnog uvoza, a ne samo poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kod kojih je bio na
prvom mestu. U odnosu na januar 2012 godine uvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda povećan je za 36,7%, za 25,5 miliona evra, u čemu rast uvoza soje objašnjava polovinu ukupnog međugodišnjeg povećanja.

Kada ovako iskoči neki podatak, red je ući i u detalje. Uvoz soje ima značajne vrednosti od oktobra, od kada se mesečno uvozi za preko 3 miliona evra, ali je u januaru povećan na vrednost koja je veća od zbirne u poslednjem tromesečju 2012. godine. U poslednjem tromesečju 2012 godine uvoz soje je najvećim delom bio iz Italije (6,2 miliona evra) i Bosne i Hercegovine (4 miliona evra), dok je u decembru iz Indije vredeo 324 hiljade evra. U januaru 2013. godine vrednost uvoza soje iz Indije bila je 10,5 miliona evra, iz Italije 1,1 milion, a iz Bosne i Hercegovine 0,6 miliona evra.

I dok u nekim mesecima 2012. godine uopšte nije bilo uvoza soje, a u nekim je vrednost bila veoma mala od oktobra uvoz soje iznosi 5.661 tonu, u novembru 7.177 tona, u decembru 6.854 tona i u januaru 2013. godine 25.521 tona. Jedinične cene uvoza
po mesecima i po zemljama date su u poslednjoj slici.

5 Komentara na Mesečne vrednosti spoljne trgovine poljoprivredno-prehrambenog sektora: nagli rast uvoza soje

  1. Na osnovu cena po kilogramu reklo bi se sasvim logična odluka pri izboru zemlje izvoznika, uz određenu dozu poštovanja prema I i BiH neznatnim uvozom. Ali ovoliko povećanje količine ili je posledica stvaranja zaliha od strane UAE, posredstvom prijatelja a radi najavljenog poslovanja, ili je po sredi još jedna od avanturističkih politika.
    Postoji mogućnost i da su izvori hrane na minimumu, s obzirom na pad izvoza kukuruza, a ako je to u pitanju i ove godine ćemo izgleda gledati u nebo.
    Ne preduzmu li se značajniji koraci ka integraciji i razvoju agro-prehrambene industrije, nećemo samo nestajati zbog uranijuma i migracija, glad će nas pojesti. Ili ćemo sve prodati samo da bi imali da jedemo i pijemo za života, a posle nas- potop.

  2. Trgovina poljoprivrednim proizvodima ima izraziti sezonski karakter. Najveci izvoz kukuruza je u oktobru ,novembru opada i tako do decembra i januara,jer je i ponuda ove zitarice u ovim mesecima najveca,i svi se trude da je odmah sa njive prodaju kako bi smanjili troskove lagerovanja.
    Slicna situacija je i sa uvozom soje (u stvari sojine sacme).Do januara u upotrebi i trgovini se koristi soja domace proizvodnje, a posto nje ima nedovoljno, u januaru i februaru pocinje ponuda uvozne.veliki uvoznici zato u ovom peridu uvoze velike kolicine soje,a zatim u kasijim mesecima samo dopunjuju zalihe.
    Bilo bi interesantno posmatrati uvoz soje po godinama jer je soja vazan i nezamenljiv deo stocne hrane pa bi eventualan rast ili pad uvoza bio i znak o pocanju ili smanjenju stocnog fonda ,mozda preciznije od drugih statistickih ili popisnih metoda

    • Sezonski karakter uvoza soje je vidljiv u tabeli, ali pitao bih vas kako objašnjavate promenu vrednosti uvoza iz januara 2012., kada je iznosio pola miliona, i godinu dana kasnije u visini od 12,5 miliona. Da li to znači da je ’11 bila izuzetno plodonosna ili da je ’12 bila katastrofalno loša? Uticaj rasta cena je zanemarljiv u odnosu na ukupno povećanje vrednosti, dakle fokus je na kvantitativnoj promeni, a uticaj sezone je nesporan.

  3. [...] Miroslav Zdravković primetio je u podacima Svetske trgovinske organizacije za januar 2013. da je tog meseca Srbija imala veoma [...]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>