Evropski regioni: Poljoprivreda

Podaci su iz Regional statistical yearbook za 2013 godinu, a koji se odnose na 2011 godinu, dok sam ja dodavao podatke za Srbiju za 2013. godinu i nedostajuće za Crnu Goru, BiH,  Republiku Srpsku, UNMIK Kosovo za 2011. ili 2012. godinu.

Prva tabela rangira regione prema udelu poljoprivrede u BDP-u. Sasvim je logičan rang da su regioni sa najvećim udelom poljoprivrede u regionalnom BDP-u najsiromašniji regioni u Evropi, mereno nivoom razvijenosti u odnosu na prosečan u Evropi. UNMIK Kosovo ubedljivo ima najveći udeo poljoprivrede (15%), ispred dva regiona u Bugarskoj, Makedonije i Republike Srpske. Srbija je na 11. mestu među 262 regiona, Crna Gora je na 15. mestu, a Kontinentalna Hrvatska je na 47 mestu.  Jadranska Hrvatska je na 86 mestu, a Slovenija je na 153. mestu sa udelom poljoprivrede od 1,3% u BDP-u. Čak 101 region, od 262 ima udeo poljoprivrede od 1% ili manje u ukupnom BDP-u.

Druga tabela rangira regione prema broju poljoprivrednih domaćinstava. Najviše ih ima sedam regiona u Rumuniji, zatim Puglia u Italiji pa Šumadija i Zapadna Srbija (262,5 hiljade), praćena Andaluzijom u Španiji. Više domaćinstava od Južne i Istočne Srbije (187,8 hiljada), imaju još i Mazowieckie u Poljskoj, Sicilija, Latvija i Lubelskie u Poljskoj. Vojvodina je na 18. mestu sa 147,6 hiljada domaćinstava i više od nje još imaju Konstinentalna Hrvatska i Malopolskie u Poljskoj. Beograd je na 93. mestu sa 33,2 hiljade domaćinstava među 270 regiona u tabeli.

Prema prosečnoj veličini farme četiri nemačka regiona su u evropskom vrhu, svi sa preko 200 hektara po domaćinstvu. Prate ih pet regiona u Češkoj i tri u Ujedinjenom Kraljevstvu, sa prosečnom površinom od 149,8 do 183 hektara. Veću površinu od 100 hektara po domaćinstvu imaju 24 evropske regije, a veću od 10 hektara 196 od 264 regija. Svi BJR regioni su rangirani pri dnu liste, od Zahodne Slovenije na 219. mestu (6,5 hektara) i Vzahodne Slovenije na 220. (6,4 hektara), preko Crne Gore na 224. (6,3) i Kontinentalne Hrvatske na 226. (6,1), Srbije na 235. (5,3) i Jadranske Hrvatske na 244. mestu (4,1 hektara). Od Srbije manju prosečnu površinu ima 29 regija u Evropi. Ukoliko bi smo srpske podatke podelili po regionima, verovatno bi Vojvodina i Beograd imali znatno viši rang, a dva regiona u Centralnoj Srbiji bi se približili dnu evropske liste.

U četvrtoj tabeli je rang evropskih regija prema proizvodnji kravljeg mleka u tonama po kvadratnom kilometru. Evropski vrh drže holandski regioni: prvih pet su holandski, a čak 8 od prvih deset je u Holandiji. Friesland proizvodi 624 tona mleka po kvadratnom kilometru, što je najviše u Evropi. Među 298 evropskih regija najbolje je rangirana Vzahodna Slovenija na 116. mestu, i Zahodna Slovenija na 137. mestu, sa po 32 i 26 tona mleka po kilometru slovenačke površine. Srbija se nalazi na 162. mestu (18,5 tona), što je blisko evropskom proseku, dok su niže rangirane Republika Srpska na 187. mestu sa 13,9 tona (portal statističkog zavoda Federacije BiH nije radio u vreme ovih proračuna), Crna Gora na 189. (13,8 tona), Makedonija na 192. (13,6) i Hrvatska na 208. mestu (10,6 tona). Da u avgustu 1995. godine nisu krave pratile u koloni Srbe iz Zapadne Slavonije i iz Krajine i Hrvatska bi imala oko 13 do 14 tona mleka, dok bi Srbija imala istu tu količinu od oko 14 tona umesto proizvedenih 18,5 tona.

Vojvodina kao „Evropska žitnica“ dokazuje se u petoj tabeli ranga regiona prema proizvedenim žitaricama po kvadratnom kilometru. Sa podacima iz 2013 godine nalazi se na drugom mestu sa 269,5 tona iza danskog regiona Sjaelland (272 tone). Pri tome u proizvodnju Vojvodine nije uključen rod raži, ječma i ovasa, već samo kukuruza, pšenice i soje, a što bi vojvođanske podatke učinilo većim od ovih danskih za 2011. godinu. Zbog PKB-a, ali i drugih poljoprivrednih kombinata i seoskih domaćinstava Beograd se nalazi na visokom 53. mestu sa 121,7 tona žitarica po kvadratnom kilometru, ispred Kontinentalne Hrvatske na 81. mestu sa 87,7 tona. Od ukupno 254 regiona Šumadija i Zapadna Srbija nalazi se na prosečnom 121 mestu (54 tone), a Južna i Istočna Srbija imaju isti rod žitarica kao Vzahodna Slovenija, po 46 tona, na 138. i 139. mestu. Republika Srpska proizvodi 27 tona žitarica, Mahedonija 16, Zahodna Slovenija oko 6, dok su pri dnu liste Jadranska Hrvatska i Crna Gora sa po 1,3 tone po kvadratnom kilometru.

Šesta tabela rangira evropske regije prema proizvodnji krompira po kvadratnom kilometru regionalne teritorije. Kao kod mleka i ovde evropski vrh drže holandski regioni kojih ima 7 među prvih deset, a 10 među prvih 20 regiona. Prva četiri su holandska gde je Flevoland na prvom mestu sa 665 tona, a Drenthe, Zeeland i Groningen proizvode između 475 i 500 tona. Među 242 regiona Beograd je najbolje rangiran na 71. mestu sa 14 tona po kvadratnom kilometru. Sledi ga Crna Gora na 73. mestu sa 13 tona, zatim Šumadija i Zapadna Srbija na 78. (11,8 tona) i Vojvodina na 86. mestu (10,7 tona). Republika Srpska je na 110. mestu (7 tona), region Južne i Istočne Srbije je na 120. mestu (5,6), Slovenija na 125. mestu (5,1), Kontinentalna Hrvatska na 141. i Makedonija na 142. mestu (po 4,1 tonu), a Jadranska Hrvatska ima skromnih 1,5 tona po kvadratnom kilometru i rangirana je na 180. mestu.

Proizvodnja grožđa po kvadratnom kilometru je rangirana u sedmoj tabeli. Najveći proizvođači, mada ovi pokazatelji mere intenzitet a ne količinu, jer nije uzeta u obzir površina teritorija, grožđa su regije u Italiji, Francuskoj i Španiji, mada su među prvih deset i jedna nemačka i austrijska regija. Puglia u Italiji ubere po 90 tona grožđa po kvadratnom kilometru ispred Languedoc-Roussillon-a u Francuskoj sa 68 tona. Među BJR najbolje je rangirana Makedonija sa 10 tona na 37.  mestu. Među 233 evropske regije, Južna i Istočna Srbija je na 56. mestu sa 6,9 tona, Slovenija je na 69. mestu sa 5,8 tona, a Beograd je na 71. mestu sa 5,7 tona po kvadratnom kilometru. Hrvatska, Vojvodina, Crna Gora i Šumadija i Zapadna Srbija su slično rangirani, od 92 od 99 mesta sa 3,6 do 2,8 tona grožđa po kvadratnom kilometru. Republika Srpska ima izuzetno brzi rast površina pod vinogradima i proizvodnje grožđa u prethodnih 10-godina, ali sa manje od 1.000 hektara pod ovom kulturom proizvodi samo 0,1 tonu grožđa po kvadratnom kilometru površine. Zbog klimatskih uslova, i iz drugih razloga, manje od 100 kilograma grožđa po kilometru kvadratnom ima čak 85 regiona u Evropi.

Sva ova rangiranja imaju smisla da nas upute na relativne redove veličina, gde smo, gde je evropski vrh i dno, i mi između ove dve krajnosti. U poljoprivredi, u odnosu na niz drugih rangiranja, još i stojimo relativno dobro.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>