Home » 0 Miroslav Zdravković, 2 Republika Srpska, 3 Poljoprivreda » Rang Republike Srpske i Srbije u svetskoj poljoprivredi, neki indikatori

Rang Republike Srpske i Srbije u svetskoj poljoprivredi, neki indikatori

Подаци у табелама ранга су преузети иза ФАО статистичке базе, са тиме да су додати подаци за Републику Српску из њеног статистичког годишњака Републичког завода за статистику Републике Српске. На првој слици се налази осам табела ранга биљне производње а на другој слици шест табела броја животиња. Таксативно ћемо набројати називе табела и рангове.

У светској производњи пшенице Србија је најбоље рангирана међу бившим југословенским републикама (БЈР) на 37. месту према вредности производње у 2012. години од 1,9 милиона тона. Ово је била изразито сушна година па је биљна
производња била испод просека у Србији и Републици Српској, али то је случај са већином земаља у свету, па констатујемо податке какви јесу. Република Српска је са 149 хиљада тона пшенице рангирана на 81. месту (мада нисмо искључили БиХ на 73, а у већини пољопривредних индикатора Република Српска стоји знатно боље од Федерације БиХ), и упоредива је са Словенијом на 78. месту (188 хиљада тона), а испред Црне Горе на 112. месту.

Код кукуруза Србија се налазила у 2012. години на 29 месту, док је Република Српска са 379 хиљада тона била на 80 месту, испред Словеније, Македоније и Црне Горе.

Код производње ражи постоје подаци за 62 земље те је Република Српска са 4.659 тона на високом 41. месту, испред Бразила, Словеније, Албаније, Белгије и Хрватске. Србија је на 35 месту са 9,6 хиљада тона, а Босна и Херцеговина је на 33 месту са 10,7 хиљада тона.

У производњи јечма података има за 103 земље-територије и Република Српска је на 74. месту, упоредива са Кирпом и Луксембургом, са производњом 40,6 хиљада тона.  Србија је на 45. месту са 266 хиљада тона испред Хрватске на 48. са 236 хиљада тона.

Соја се у 2012. години производила у 93. земље, а Република Српска је била на 59. месту са 4 хиљада тона, ипред Македоније и Словеније од БЈР.  Србија је са производњом 281 хиљаде тона била на високом 17. месту у свету и већу производњу у Европи имали су само Украјина, Русија и Италија.

Овас се у 2012. години производио у 76 земаља и Република Српска је са 18,6 хиљада тона рангирана као 45, а испред Словеније, Македоније и Црне Горе. Србија је била на 35. месту са 66 хиљада тона, док је Хрватска била на 31. са 95 хиљада тона.

Са произведених 120,6 хиљада тона кромпира Република Српска је била на стотом месту, а испред ње су били Македонија, Хрватска и Црна Гора, док је Словенија била на 107. месту са 79 хиљада тона. Србија је била 58. произвођач кромпира са 578 хиљада тона.

У производњи пасуља, међу 123 земље Србија је заузела идентично 58 место, као и код кромпира са 26,8 хиљада тона, док је Рапублика Српска била на 88 месту са 4,3 хиљаде тона, а испред Црне Горе, Словеније и Хрватске за које су подаци сумњиви јер су мањи од хиљаду тона.

У 2011. години је на планети било 1,4 милијарде грла говеда што значи да је једно долазило на пет становника. Са 236 хиљада грла говеда Република Српска стоји релативно лоше на 141 месту, испод ње је само Црна Гора са 87 хиљада грла, а Македонија стоји мало боље са 265 хиљада грла на 139. месту. Република Српска је упоредива са Естонијом и Молдавијом. Србија је такође релативно ниско рангирана на 106. месту са 937 хиљада грла у тој години.

Много бољи ранг Србија има код свиња где је са 3,3 милиона на 31. месту у свету. И Република Српска је боље рангирана на 82. месту са 483 хиљаде грла, иза Хрватске а испред Словеније, Македоније и Црне Горе. У свету је, према подацима
ФАО, била непуна милијарда свиња, што значи да их је било седам пута мање од људи. Интересантно је да је у Турској избројано само 1.558 свиња те је она при самом дну листе, испод  Лихенштајна на 179. месту са 1.850 свиња.

Оваца је према ФАО подацима било око 1,1 милијарда, те су у просеку шест пута мање бројније од људи. Република Српска је тек на 99. месту са пола милиона оваца, испред Црне Горе и Словеније, док је Србија рангирана као 71. са непуних милион и по оваца.

Коза има око 924 милиона и све БЈР су лоше рангиране. Најбоље је рангирана Србија са 130 хиљада коза, али тек на 117. месту, док су Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина рангиране од 129. до 134. места са 73, 70 и 65 хиљада коза. Нисмо имали податак за Републику Српску.

Коња је остало јако мало, мање од 60 милиона, и све БЈР стоје веома лоше у рангу. Македонија је на 97, Словенија на 98. и Хрватска на 99. месту док је Босна и Херцеговина на 101. месту. Македонија је имала 25,4 хиљаде коња, Словенија
22,7, Хрватска 20 и БиХ 19 хиљада коња. Република Српска је са 12 хиљада била на 107. месту испред Србије на 110. са 11,6 хиљада.

Живине има три пута више од људи, више од 20 милијарди а у бази ФАО податак за Србију је прецењен на 70 милиона грла што је погрешно. Са 9,7 милиона грла живине Република Српска је рангирана на 119. месту, а испред Хрватске, Словеније, Македоније, од којих има више живине него све оне заједно. За овај податак би требало проверити националне статистике ових земаља.

У пчеларству је Босна и Херцеговина најбоље рангирана међу БЈР на 33. месту у свету са 382 хиљаде кошница. Иза ње су Хрватска на 37. и Србија на 42. месту са 328 и 306 хиљада кошница. Република Српска са 165 хиљада кошница рангирана је на 55 месту, а испред Македоније, Словеније и Црне Горе које у збиру имају мало више кошница од РС.

 

Jedan komentar na Rang Republike Srpske i Srbije u svetskoj poljoprivredi, neki indikatori

  1. Dakle najbolji smo tamo gde ministarstvo poljoprivrede novim planom predvidja da smanjimo proizvodnju kao u ratarstvu. Soja je vazna ,psenica,kukuruz,svinje ,sitna zivina a kako je onomad Tito zabranio koze tu smo bas podlepili…
    Pcele su vazne i tu me je status Srbije obradovao.

    Dakle tih par prozivoda treba subvenconisati….sve proizvode gde smo medju prvih 50 drzava po proizvodnji..

    Koze ce se zapatiti proporcionalno siromastvu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>