3 Poljoprivreda

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 6: Procedure za osnivanje porodične firme, preduzeća

ПРОЦЕДУРЕ ЗА ОСНИВАЊЕ ПОРОДИЧНЕ ФИРМЕ – ПРЕДУЗЕЋА Све ово намењено је предузетницима. Одмах се поставља питање ко је предузетник? То је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом. Предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 5: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Да ли су стандарди о безбедности хране у Србији исти као и стандарди у ЕУ? Р.Србија у процесу европских интеграција и процена приступања Светској трговинској организацији (СТО) своје прописе, који регулишу безбедност хране, у великој мери хармонизовала је и ускладила с релевантним прописима ЕУ, односно SPS и TBT споразумима СТО и стандардима Међународне организације за здравље животиња (OIE), Codex Alimentarius …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 4: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

ВИНО И РАКИЈА Шта је Србија учинила у погледу заштите географског порекла вина? У складу са Законом о вину Републике Србије, усвојен је Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино с географским пореклом. Од септембра 2010. године успостављена је процедура обележавања вина с географским пореклом евиденционим маркицама. Вино с географским пореклом (PGI-protected geographical indication) или заштићеном …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 3: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Сектори агробизниса у Србији и ЕУ Пошто Србија иде ка ЕУ, а до 2018. године сви прописи и легислатива, дакле услови производње и прераде морају се прилагодити ономе шта и како се ради у ЕУ. Тако се мала и микро, као и средња предузећа морају прилагодити, односно и припремити за пословање и конкуретност у заједници каква ће тада бити ЕУ. …

Pročitajte Još »

Uvoz svinja u Srbiju u 2019. prepolovljen, nemački prasići su potisnuli hrvatske svinje

Када је у 2014. покренут извоз свињског меса за Русију тренутну корист од тог посла осетили су свињари у Хрватској и Мађарској – увоз живих свиња повећан је са 13 хиљада тона у 2013. (5,9 из Хрватске и 7,1 из Мађарске) на 34,4 у 2014. (18,7 и 15,2, респективно), али је брзо оборен на 15,1 хиљада тона у 2015 и …

Pročitajte Još »

Predlozi stočara za pune staje

Mere izmena – dopuna za tovno govedarstvo u 2020. i interventne mere u 2019. i ulaganja u modernizaciju Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljni stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa sa različitim merama, koje nisu donele …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO SRBIJE I HRVATSKE

So dovodi stoku Tovno govedarstvo u regionu prati prestrojavanje i neizvesnost u prodaji: promena rasnog sastava i izlazne težine grla… O ovome naše stočare, koji su u organizaciji Udruženja „Agroprofit” putovali, obavestili su farmeri u Hrvatskoj. Program je obuhvatio posete odgajivačima koji imaju razvijen sistem „krava-tele” i velike farme junadi. Na početku trodnevnog obilaska farmi u Hrvatskoj, grupa se okupila …

Pročitajte Još »

Uvoz životinja, ribe i prerađevina, 2008-2018.

Овде је приложено 12 табела о увозу 6 група производа, по земљама и по производима, а таксативно ћемо изнети по реченицу две о свакој табели. Укупно је, на свих 6 група производа, плаћено 2,7 милијарди евра у претходних 11 година (2008-2018), а годишња вредност увоза је удвостручена: са 189 на 386 милиона евра. Увоз живих животиња повећан је 3,5 пута …

Pročitajte Još »

IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA RODA 2019. GODINE

(u ekonomskoj  2019/ 2020.  godini)   Manji rod i izvoz Ukupan rod pšenice procenjen je  na 2.534.643 tone, što je oko 407.000 tona manje nego prethodne godine. Procenjuje se da je prosečan prinos iznosio 4,38 tona po hektaru. Za tri meseca iz Srbije je izvezeno u svetu svega 93.505 tona pšenice i 38.316 tona brašna   Prema raspoloživim podacima  (izvor …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno-prehrambeni sektor u bruto dodatoj vrednosti Srbije

Према подацима из базе РЗС-а бруто додата вредност (БДВ) повећана је у Србији за 71,8% од 1996. до 2018. У истом периоду пољопривреда, шумарство и рибарство су смањили БДВ за 1,1%, па је удео ових делатности смањен са 13,7% у 1996. на 7,9% у 2018. Пољопривреда има мултипликативни ефекат на остатак економије па смо овде „формирали“ пољопривредно-прехрамбени сектор (ПП даљем …

Pročitajte Još »

NAJNOVIJA TEHNOLOGIJA ZA ZAŠTITU PŠENICE I JEČMA STIGLA I U SRBIJU

Systiva – inovacija naučnika iz BASF-a, zaštitiće domaće useve u narednoj poljoprivrednoj sezoni   Prvi put u istoriji zaštite bilja, naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i …

Pročitajte Još »

OBNOVA SELA SRBIJE: Cilj, podići kvalitet života u selima

Ključni problem u državi je odlazak mladih se sela. Ako se ugasi selo, nestaće i Srbija. U projektu “Naše selo” obnovljena škola u Maloj Jasikovi. Jedanaest mališana iz Male Jasikove ove jeseni krenulo je na nastavu u renoviranu školsku zgradu. Selo ima blizu 100 stanovnika, a ove godine u prvi razred osnovne škole ,,Jovan Jovanović Zmaj’’ upisana su dva prvaka, …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinom

Време је бербе грожђа. Познајем доста људи који су уложили љубав у одржавање винограда и производњу вина. Имам две трауме у вези са виноградом, обе повезане са оцем, јер сам са њим ишао да одржавамо виноград у Ћићевцу, да се не запусти. Једном сам српом себи одсекао парче меса на прсту малићу, а други пут је умро Тито, па смо …

Pročitajte Još »

IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA RODA 2019. GODINE Dovoljno za narod, malo za izvoz

Srbija raspolaže ukupno sa 2.808.000 tona pšenice. Od ovogodišnjeg roda pšenice izvezeno je 61.330 tona zrna i 25.815 tona brašna. Ove godien je dvoemsečnji izvoz pšenjice manji od prošlogodišnekg za 345.336 tona Bilans pšenice za ekonomsku 2019/20 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2019. godine i  podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice …

Pročitajte Još »

SAJAM ,,AGRA2019’’ U GORNJOJ RADGONI – SLOVENIJA

Digitalizacija u agraru   Na površini od 70.800 kvadratnih metara prozvodnju hrane prikazalo 1.850 izlagača iz 32 zemlje. Priredbu razgledalo vi[e od 130.000 posetilaca Piše: Branislav GULAN   Tradicionalni 57. Međunarodni poljoprivredno – prehrambeni sajam AGRA 2019 održan je od 24. do 29. avgusta, u Gornoj Radgoni u Sloveniji. Naglasak ovogodišnjeg sajma stavljen je na digitalizaciju u poljoprivredi i preradi. …

Pročitajte Još »

Manji izvoz pšenice i brašna

Sa 582.636 hektara u žetvi je požnjeveno ukupno 2.410.000 tona pšenice. Na zalihama je bilo 398.000 tona. To znači da Srbija raspolaže ukupno sa  2.808.000 tona pšenice. Od novog roda pšenice, požnjevene u 2019. godini, izvezeno je i 30.235 tona tona brašna   Bilans pšenice za ekonomsku 2019/20 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda …

Pročitajte Još »

Goveda na istorijskom minimumu!

Na početku 2019. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je zabeležen sledeći broj stoke (dve i po decenije prosečno godišnje opadanje je dva do tri odsto): GOVEDA 878.000 goveda. To je istorijski minimum goveda u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda; …

Pročitajte Još »

Sajam digitalizacije u agraru u Gornjoj Radgoni u Sloveniji

Na površini od 70.800 kvadratnih metara prozvodnju hrane prikazaće 1.850 izlagača iz 32 zemlje Tradicionalni 57. Međunarodni poljoprivredno – prehrambeni sajam AGRA 2019 održaće se od 24. do 29. avgusta, u Gornoj Radgoni u Sloveniji. Naglasak ovogodišnjeg sajma stavljen je na digitalizaciju u poljoprivredi i preradi. Pored toga AGRA će ove godine posebnu pažnju posvetiti i ekološkoj poljoprivredi.   Na …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, izvozu roba i usluga, po stanovniku u 2018.

Мотив за ову анализу била је чињеница да Чиле има извоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП) вредан 16 милијарди евра што је вредност укупног робног извоза Србије (16,3). Чиле има робни извоз који је 63,9 милијарди евра и извоз услуга од 8,6 милијарди, што при 17,9 милиона становника даје већи робни извоз по становнику, али мањи извоз услуга по становнику од Србије. …

Pročitajte Još »

Nova knjiga Branislava Gulana!

Čekanje bolјeg seoskog života Tema koju sam obradio u knjizi Ruralne sredine u Srbiji — Spasavanje sela i države — nova razvojna filozofija, pojavlјuje se u javnosti nakon blizu pet decenija mog ličnog istraživanja ove oblasti. Slučaj je hteo da se to poklapa i sa pet decenija mog novinarskog, publicističko-istraživačkog rada u ovoj oblasti. Država je posle sedam decenija uništavanja …

Pročitajte Još »

Proizvodnja pšenice u porastu

Procenjuje se da će proizvodnja pšenice u ekonomskoj 2019/20. godini iznositi 771,4 miliona tona. U odnosu na prethodnu ekonomsku godinu  prozvodnja će biti veća za  40,5 miliona tona. Zalihe na rekordnom nivou od 286,4 miliona tona Prema poslednjim podacima (procene iz jul  2019.g.) američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi u proizvodnji, potrošnji i zalihama na svetskom tržištu pšenice su sledeći: Procenjuje se …

Pročitajte Još »

REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE: Pad potrošnje hleba u Srbiji

Republika Srbija proizvodi dovolјno pšenice za potrebe svog stanovništva, pa poslednjih godina za izvoz preostaje oko milion tona godišnje.  U 2016. godini postoji višak pšenice u celom svetu, a u Srbiji je to oko 1,5 miliona tona. Proizvodnja pšenice je ekstenzivan posao. Setva se stabilizovala na preko 550.000 hektara, a ukupna proizvodnja se stabilizovala na oko 2,5 miliona tona godišnje. …

Pročitajte Još »

REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 3: Genocid nad seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“ od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, …

Pročitajte Još »

OBAVEŠTENјE O KUPOVINI MERKANTILNE PŠENICE ROD 2019. GODINE

Na osnovu Zaklјučka Vlade 05 Broj: 339-6763/2019 od 04. jula 2019. godine, Republička direkcija za robne rezerve (u dalјem tekstu: Direkcija) vrši kupovinu do 25.500 tona merkantilne pšenice rod 2019. godine, domaćeg porekla. Kupovina merkantilne pšenice vršiće se posredstvom Produktne berze AD,  Novi Sad, od: fizičkih lica – nosilaca registrovanih polјoprivrednih porodičnih gazdinstava, zemlјoradničkih zadruga i skladištara koji sa Direkcijom …

Pročitajte Još »

REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 2:Hitno, agrarna i socijalna reforma!

U okviru tog koncepta agroindustrija treba da bude nosilac akcije i predstavlјa veliku šansu, jer kroz njegov razvoj i Srbija bi se razvijala.To znači nova strategija mora sadržati multifunkcionalni prilaz, koji uklјučuje i oporavak stočarstva, i organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su i odlike savremene polјoprivrede, kojoj i Srbija teži. Ali, pre svega, moramo obaviti i tranziciju, a najvažnija …

Pročitajte Još »

Propada kapital od milijardu i po dolara

Treba nam program koji će odmah početi da deluje i da se primenjuje.Vraćen duh zadrugarstvu Piše: Branislav GULAN Srbija ima više od 32.000 neзaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera. To su podaci iz januara 2018. godine. Neshvatlјivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikovanije lјude koji …

Pročitajte Još »

REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 1: Nada u oporavak

Republici Srbiji za njenih 570.000 polјoprivrednih gazdinstava potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno je kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate!Dakle, potreban je nova agrarna i socijalna reforma. Politika mora biti realna i ostvariva. Kada se donese, pored Vlade, očekuje se da će je usvojiti i Skupština Srbije. …

Pročitajte Još »

Al mi pasulj ne da mira, sve me pravocira

Некада давно, током осамдесетих година прошлог века, уживао сам да летње распусте проведем у Трешњевици код Параћина. Тада су је напустили Цигани, Власи, Роми и Румуни, сви су отишли у Беч и кренули да зидају импозантне куће у трешњевачком пољу вредне у збиру више милиона евра. Са баком Љубинком ишао сам на највећу њиву, Стриковицу, величине 50 ари и окопавали …

Pročitajte Još »

Udruživanje rešava probleme

Za selјake u Srbiji ovo je značajan trenutak jer, ukoliko se neudruže u zadruge, kooperative ili neka ih zovu kako god hoće, da bi bili konkurentni, ne da će propasti, nego će nestati Branislav Gulan*   Orijentacija Vlade Srbije da polјoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra. Međutim, treba naglasiti da njih u Srbiji ima suviše malo da …

Pročitajte Još »

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u 2017, u evrima po hektaru

Евростат има у својој бази податке о цени закупа пољопривредног земљишта. Подаци могу више да збуне него да убјасне уколико их користи незналица попут мене. На пример, закуп обрадивог земљишта у Бугарској повећан је са 153 евра у 2011 на 240 евра у 2017. Закуп земљишта у Бугарској био је скупљи у односу на високо развијене земље попут Финске, Француске, …

Pročitajte Još »

Spasavanje nestalog…

ALARMANTNI PODACI: U 1.000 sela u Srbiji manje od 100 stanovnika… Piše: Branislav GULAN U 1.034 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika, a u više od 200 niko nije mlađi od 20 godina, stoga je 13. juna 2019. godine, formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kako bi se ona održala, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za …

Pročitajte Još »

AGRARNE REFORME JUČE, DANAS I SUTRA

Restitucija zemljišta pre licitacije Agrarna reforma kao zakonska regulativa usmerena  na redistribuciju agrarnih resursa jedne zemlje nije izmišljotina komunističkog režima iz polovine prošlog veka, već je ona sastavni deo svih velikih i suštinskih, društveno-ekonomskih promena, narodnih revolucija i kontrarevolucija, seoba i egzodusa naroda. Svaku agrarnu reformu treba vrednovati u kontekstu vremena, u kome je ona sprovedena, kao i sa merilom …

Pročitajte Još »

MED: SRBIJA, SVET I EVROPA

SRBIJA U Srbiji je u 2018. godini u 1.011.479 košnica proizvedeno oko 9.000 tona meda. Od toga je izvezeno 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara.Proizvodnjom meda bavi se 15.000 pčelara. Država je ovu proizvodnju koja je i izvozna grana stimulislaa u 2018. godini sa 3,9 miliona evra, kaže dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog poljoprivrednog fakulteta. Lane je i uvezeno …

Pročitajte Još »

TRŽIŠTE ŠEĆERA – BORBA ZA OPSTANAK?

U svetu se godišnje proizvede 186 miliona tona šećera. Od toga u EU oko 21 miliona tona. Prošle godine iz Srbije izvezeno samo 109.000 tona ,,slatkog kristala“, što je dvostruko manej nego pre nekoliko godina, kaže profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Branislav Vlahović. Karakteristično je u svetu da se zatvorio veliki broj šećerana zbog niskih cena. Subvencije po hektaru za …

Pročitajte Još »

Zelena trava doma mog

Текст је објављен 31.3.2014. Налази се и у мојој књизи „Хајдучка економија и рајинска демографија“. Разлог за „освежавање“ текста су актуелни догађаји у Хрватској. https://novac.jutarnji.hr/makro-mikro/trava-izlazi-iz-ilegale-hoce-li-hrvatska-postati-najveci-europski-rasadnik-marihuane/8839043/   Годинама уназад, много година више у односу на време од када ми се објављују текстови и изјаве, депресивно сам оптерећен светлим погледом у будућност у коме ће Србија бити испражњена од становништва, зарасла у …

Pročitajte Još »

POVRĆE, PROIZVODNјA, IZVOZ I UVOZ

Veći uvoz od izvoza povrća! Povrće u Srbiji se proizvodi na 75.000 hektara. Prosečno se godišnje izveze 87.400 tona svežeg povrća u vrednosti od 39,3 miliona dolara (uvremenu od 2014. do 2018. godine). U izvozu dominiraju, mrkva, crni luk, paprika i krastavac sa ukupno 70 odsto. Prosečan uvoz svežeg povrća u Srbiji je 103.900 tona. Taj uvoz ima godišnju stopu …

Pročitajte Još »

POSLOVANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA U 2018. GODINI

Zadovoljstvo sa prinosima… Prinosom poljoprivrednih kultura u 2018. godini  možemo biti zadovoljni. Pšenica je rodila 7.124 kilograma po hektaru što je izmnad desetogodišnjeg proseka (6.826 kilograma po hetkaru).Za kukuruz se može reći da je odlično rodio 11.643 kilograma po hektaru dok je desetogodišnji prosek 8.315 kilograma po hektaru Suncokret je takodje odlično rodio- 3.512 kilograma po hektaru dok je šećerna …

Pročitajte Još »

Poziv na putovanje Selo i poljoprivreda u Sloveniji 14-18. maj 2019.

Поштовани,   Еколошкo друштво Драгачево и Удружење пољопривредника  Драгачева из Гуче, у сарадњи са овлаштеном туристичком агенцијом и водећим организацијама у Словенији, организују путовање: СЕЛО И ПОЉОПРИВРЕДА У СЛОВЕНИЈИ ЉУБЉАНА – ЦЕЉЕ – ПТУЈ – МАРИБОР СА ОКОЛИНАМА Од 14. до 18. маја 2019. године, аутобусом   СЕЛО – ПОЉОПРИВРЕДА – ЕКОЛОГИЈА – КУЛТУРА – ТУРИЗАМ РАД И САРАДЊА ДРЖАВНИХ, ПРИВРЕДНИХ …

Pročitajte Još »

Latifundije na poljima

Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi uskoro mogle da postanu neplodne! Turci uvozno goveđe meso u proseku  lane plaćali po 3.959 evra tonu, a kupljenu u Srbiji 5.314 evra po toni Piše: Branislav Gulan 0Piše: Branislav Gulan01. marta 2018. 08.00 Izmenjeno: 00.12 Foto: ThinkstockStručnjaci upozoravaju da …

Pročitajte Još »

Proizvodnja pilećeg mesa u EU i u Srbiji u 2018

Према подацима Евростата (линк) у 2018 је произведено у ЕУ 15,2 милиона тона пилетине, што је нови рекорд и повећање за 3,2 милиона тона након 2010. У 2018 је око 70% производње било у само шест чланица и то: Пољска (168%), УК (12,9%), Француска (11,4%), Шпанија (10,7%), Немачка (10,4%) и Италија (8,5%). У Србији је произведено 85 хиљада тона пилетине, …

Pročitajte Još »

Ovce i Evropljani

Евростат је на симпатичан начин представио статистику оваца у ЕУ, са најавом, ако вам је тешко да заспите, бројите овце у Европи. У тој Европи највише овци има у УК, па када она напусти ЕУ, то ће битно да смањи могућност успављивања бројањем оваца. Оваца има више од људи једино на Исланду, где оваца има за 24% више, па следе …

Pročitajte Još »

Oglašena prodaja zemljišta državnog PKB-a: Početna cena hektara osam puta veća nego što je platila Al Dahra

Преузето са Инсајдера: https://insajder.net/sr/sajt/tema/13915/Ogla%C5%A1ena-prodaja-zemlji%C5%A1ta-dr%C5%BEavnog-PKB-a-Po%C4%8Detna-cena-hektara-osam-puta-ve%C4%87a-nego-%C5%A1to-je-platila-Al-Dahra.htm   PKB Korporacija, koja je sa manjim delom imovine ostala u državnom vlasništvu, oglasila je na prodaju 55 ha poljoprivrednog zemljišta po početnoj ceni od 38.000 evra po hektaru. Kako je otkriveno u serijalu Insajdera „Prodaja“ , Al Dahri je prodata imovina PKB-a, ali ne i PKB. U toj transakciji, država je pre samo nekoliko meseci …

Pročitajte Još »

ZAŠTO SRBI JEDU UVOZNE SVINJE

Domaći kukuruz i strana šnicla Dok god ne budemo imali proizvod od njive do trpeze, tov svinja će nam biti skuplјi nego u EU, a uvoz neizbežan Branislav Gulan Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji — zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, možemo da imamo makar za sopstvene potrebe. Nekada smo imali i više od …

Pročitajte Još »

Upotreba mleka u Srbiji i u EU u 2017.

Према подацима Евростата (линк) у 2017. је у ЕУ прерађено 156,9 милиона тона млека. Највећи део млека, 37%, прерађен је у сир а 29,3% млека употребљено је за производњу маслаца, додатних 12,5% је потрошено на млечне кремове а 11,1% је употребљено као млеко за пиће. У Србији је произведено 867 хиљада тона сировог млека, што је 0,56% од европског просека …

Pročitajte Još »

Izvoz svežih brusnica i borovnica

Извоз брусница и боровница у свежем стању имао је динамичан раст претходних година. У 2017 његова вредност изражена у еврима била је 4,1 пута већа него у 2008. Највећу вредност извоза имају Чиле и Перу. Интересантно је погледати којом брзином расте извоз Перуа: износио је само 13,1 милиона евра у 2013. док је у 2017. вредео 319,5 милиона евра. Србија …

Pročitajte Još »

Zapostavljeno ruralno područje!

U Srbiji ima 4.700 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu i po dana osnovano 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 350 novih zadruga   Branislav Gulan …

Pročitajte Još »

SAVREMENO ZADRUGARSTVO U SRBIJI

Zajednički do konkurentnosti Brdsko planinska područja karakterišu izraženi procesi iselјavanja stanovništva i ostavlјanje praznog prostora. Na tim područjima trenutno živi ispod 20 odsto ukupne populacije u Republici Srbiji. Prosečna gustina naselјenosti najniža je  u odnosu na sva druga ruralna područja i iznosi ispod 45 stanovnika na kvadratnom kilometru Branislav Gulan Na prvoj Naučnoj konferenciji ,,Savremeno zadrugarstvo u Srbiji“, održanoj u …

Pročitajte Još »

Povratak poverenja u zadrugarstvo

U Srbiji se vraća se poverenje u zadrugarstvo. Za godinu i po dana blizu 100 zadruga bespovratno od države dobilo oko milijardu dinara. Osnovano 340 novih zadruga.  Pre akcije ,,500 zadruga u 500 sela“ Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga Branislav GULAN Prema podacima Agencije za privredne registre u Republici Srbiji, na početku 2017. Godine, …

Pročitajte Još »

U Beogradu se koncentrišu ovce i koze ali ga napuštaju krave, svinje i živina

Према подацима РЗС-а (линк) у Србији је крајем 2018 било 878 хиљада говеда и број је смањен за 2,3% у односу на исти период 2017. Након незнатног повећања броја говеда у 2017 ово је нови историјски минимум броја говеда након 892 хиљаде у 2016. Број говеда је смањен у сва четири статистичка региона. Број свиња је у 2018 смањен за …

Pročitajte Još »

PLAVI DIZEL U SRBIJI?

Jeftiniji dizel za novi podsticaj! Ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre uplate dugovi prema gazdinstvima za razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava. Naši ratari za različite …

Pročitajte Još »

Izvoz pšenice roda 2018. godine

Od jula 2017. godine, posle žetve, do počеtka 2018. godine iz Srbije je u svet izvezeno 765.036 tona pšenice. U isto vreme izvezeno je i 99.084 tone brаšna Piše: Branislav GULAN Bilans pšenice za ekonomsku 2018/19 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2018. godine i  podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i …

Pročitajte Još »

Registrovani poljoprivrednici u Srbiji po opštinama

Према подацима РЗС-а број регистрованих пољопривредника у 2018. (годишњи просек) износио је 78.533. Већ је у последњем тромесечју 2018 смањен на 75.844 лица и овај негативан тренд је неизбежан услед демографског старења села. У односу на 2016 број регистрованих пољопривредника смањен је за 11,9% и у табели смо извршили рангирање региона и области према индексу броја пољопривредника, док смо општине …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u evropskoj organskoj upotrebi poljoprivrednog zemljišta

Европска унија је повећала удео органског земљишта, и земљишта у процесу конверзије, у укупно обрађеном са 5,64% у 2012. на 7,03% у 2017. Србија је имала раст удела са 0,23% у 2013 на 0,44% у 2015, да би се у 2016 и у 2017 смањио удео. То је било последица смањене површине у процесу конверзије, са 0,22% у 2015 на …

Pročitajte Još »

Sa svežim krastavcima u evropsku budućnost Srbije

Мотив за овај текстић био ми је чланак у дневном листу Дневник (линк) о цени закупа земље и о томе да је она скупља тамо где се гаји шаргарепа. Проверим податке и видим да је у 2018. остварена нова рекордна вредност извоза шаргарепе од око 3,7 милиона евра. Подаци на порталу СТО су само за 11 месеци (ни РЗС до …

Pročitajte Još »

Sumorna slika Srbije

Rezultati popisa stanovništva u Srbiji: 2.487.886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika; Van gradskih naselјa živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi blizu 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000. Dakle, nestane po jedna varoš, veličine Negotina ili Bačke Palanke; Ako se nastavi ovim tempom, da više umire nego što se rađa, na  području …

Pročitajte Još »

Stočarske zadruge za razvoj poljoprivrede

Danas je prevara prodavati meso u svetu koje nemamo.  To se otkrije i kasnije kažnjava. Treba organizovati tov stoke u Srbiji pa kada je budemo imali za  našu samodovoljnost i izvoz, komercijalistima neće biti problem da prodaju meso.  Šansa zar azvoj stoačrstva je kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela“. Izazov je pred svi nosiocima agrarne politike, a što pre …

Pročitajte Još »

AKTUELNA KRETANJA NA SVETSKOM TRŽIŠTU PŠENICE

(procena svetske proizvodnje, potrošnje i zaliha pšenice)     Prema poslednjim podacima (procene iz decembra 2018.godinu) američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi u proizvodnji, potrošnji i zalihama na svetskom tržištu pšenice su sledeći:     SVET (u mil.tona) ekonomska godina 2011/12 2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17 2017/18 2018/19 novembar 2018/19 decembar Proizvodnja pšenice 696,9 658,3 714,9 726,9 734,1 751,99 758,22 733,51 733,4 …

Pročitajte Još »

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i u Evropi u 2017

Често наши пољопривредни експерти, попут професора Шеварлића или Гулана, истичу као неповољну чињеницу да је у Србији удео биљне производње у односу на сточарску превише висок, што је одраз неразвијености. То је тачно, па извозимо сточну храну уместо меса, јер првог имамо у обиљу, а другог ускоро и нећемо имати. Шта нам кажу подаци Евростата, када је тај однос у …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti svinja u Evropi u 2017

Турци и потурице су вековима гајили нетрпељивост према Србима, и православцима уопште, због чувања свиња. „Поганиле су им изворе“ и шта још, али то Турцима није сметало да убирају порез по свињској глави (рећи грлу је увреда, јер по чему просечан човек више користи главу од свиње?). Након пропасти средњевековне Србије дошло је до промене у структури сточарске производње јер …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinima

Некада давно, до пар година након Другог светског рата, у Србији је готово свака породица на селу имала свој виноград. То је било могуће јер су породице биле бројније, а коришћени су и деца и старци као радна снага. Миграција из села у градове драстично је смањила површине под виноградима, јер је дошло до недостатка радне снаге за овај радно …

Pročitajte Još »

Ministri i obećanja i očekivanja

Србија је некада по извозу меса и угледу у свету била у Европи! Данас се од дозвољеног контигента извоза црвеног меса у ЕУ испуњава тек пет одсто! Празна села и стаје, па нема ни стоке Бранислав Гулан Пољопривреда Србије је у последње три деценије просечно расла годишње по стопи од само 0,45 одсто, али и поред многобројних обећања, један од …

Pročitajte Još »

NESTAJANJE SELA I SRBIJE

Loša politika jede državu Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d aima i dostajan život! Srbija …

Pročitajte Još »

Svetsko tržište jogurta

Овај кратак текстић мотивисан је чаробним текстом Миљенка Јерговића у Јутарњем листу (https://www.jutarnji.hr/komentari/da-nije-jednog-migranta-predsjednica-danas-ne-bi-mogla-uzivati-u-raznolikoj-ponudi-jogurta-u-slobodnoj-neovisnoj-bijeloj-i-krscanskoj-hrvatskoj/7839090/). Чаробним, јер су таква сећања на детињство: можда није некада живот био бољи него данас, али је свакако био лепши, јер смо били млађи. Тих давних седамдесетих година ја се не сећам избора јогурта у Јагодини, јер никада нисам жудео за материјалном храном, увек за духовном. Сад, …

Pročitajte Još »

Koliko košta Srbija? Prodaja zemlje Arapima

Objavljeno 19.1.2013 Iz predugovora o prodaji 7 društvenih preduzeća i ustupanja prava na korišćenje zemlje Vojne ustanove Morović nije jasno kakav je državni i ekonomski interes Srbije da za 79,2 miliona evra proda 7.453 hektara poljoprivredne zemlje i da ustupi još 3.664 hektara novoj kompaniji. Prodajna vrednost zemljišta je bliska mesečnom iznosu koji se plaća za kamatu na javni dug. Pošto …

Pročitajte Još »

Reforme u poljoprivredi Srbije

ПРЕДЛОГ МЕРЕ ЗА РЕФОРМЕ   Неопходне мере које треба предузимати за остваривање циљева и приори­те­тних праваца развоја у регионалном и развоју аграра Србије:   НА НАЦИОНАЛНОМ И ПОКРАЈИНСКОМ НИВОУ За промену стања на селу и пољопривреди неопходна је политичка воља, упо­рност и ис­тра­јност. То је први предуслов за заустављане негативних тенденција у овој области. – Јер, за последње три деценије …

Pročitajte Još »

Krov za zelenu fabriku

Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države. Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije Piše: Branislav Gulan Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u Srbiji, jer …

Pročitajte Još »

DANSKA, EVROPSKI AGRARNI DŽIN

Između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama * Farmeri moraju da proizvode hranu bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline; Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, u SAD je to 100 odsto * EU …

Pročitajte Još »

Intenzivnost stočnog fonda po regionima i po stanovniku u Evropi

Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а ЕУ-28-1 (УК) се може слободно …

Pročitajte Još »

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova …

Pročitajte Još »

Seljaci jači od Tenisa

Гoтoвo у истo врeмe кaдa je „Teнис“ дoбиo у зaкуп зeмљу кoд Зрeњaнинa, мeрa вaкцинaциja свињa je прoдужeнa. У нaрeднe мaкaр три гoдинe дoлaзaк „Teнисa“ ништa пoсeбнo нeće прoмeнити у свињaрству у Србиjи, смaтрa струкa. Сaдaшњe стaњe je пoслeдицa пoлитикe кojу вoдe влaдe oд дeвeдeстe, пa нa oвaмo. И свe oнe прaктичнo држe пoд сaнкциjaмa српскo свињaрствo, jeр нaстojaњeм дa свињe вaкцинишeмo прoтив …

Pročitajte Još »

Broj goveda u Srbiji i njihov značaj

Посета председника Србије фабрици за прераду меса „Срем Шид“ мотивисала ме је да проверим историјске податке о броју говеда у Србији, да видим динамику робне размене, а онда и значај говедарства за пољопривредно-прехрамбени сектор. (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3224570/vucic-posetio-fabriku-za-preradu-mesa-srem-sid.html) Најмањи број говеда у последњих стотинак година забележен је у 2016, када их је било 892 хиљаде, да би у 2017. дошло до раста за …

Pročitajte Još »

Višnje, najveći svetski proizvođači, izvoznici i kupci iz Srbije

Шта је заједничко Русији, Пољској, Турској, Украјини, САД-у, Ирану и Србији? Одговор је у наслову текста. Ове земље су највећи светски произвођачи вишања.  Међу 20 највећих у свету налазе се од земаља са којима се граничимо и Мађарска, Албанија, БЈР Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина. Највећи произвођачи одређеног пољопривредног производа не морају нужно да буду и његови највећи извозници. …

Pročitajte Još »

Dunje: najveći proizvođači, izvoznici i izvoz iz Srbije

Извоз кукуруза, пшенице, малина, јабука, брескви, јагода познат је сваком становнику Србије. Чули су и за печурке, трешње вишње… А шта је са дуњама? Да ли је познато да је Србија десета у свету према њиховом роду? Србија је прва у Европи по производњи дуња испред Шпаније. За Турску претпостављамо да највећим делом рађају у њеном азијском делу. Свеже дуње …

Pročitajte Još »

Stanje u agraru, posebno stočarstvu Srbije

Agrar Srbije za poslednje tri decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Katrastrofalno stanje je u stočarstvu jer u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto. Stočarstvo u Srbiji se nalazi na niovu 1910. godine. Poljoprivreda Srbije ima godišnji izuvoz od oko tri milijarde dolara, a to je 23 odsto ukupnog izvoza države. Srbiji je potrebna …

Pročitajte Još »

Dejan Simić: Представљамо Слађану Божић песникињу и једину жену косача на великом такмичењу ‘’Косидба на Рајцу “

Представљамо Слађану Божић песникињу и једину жену косача на великом такмичењу ‘’Косидба на Рајцу “ Рођена је 07. Септембра 1971 године у Алексинцу. Одрасла у оближњем селу Бован код Алексинца. Одраста на селу у окружењу деде и бабе који јој усађују љубав према селу и народној традицији, пошто од нечега мора и да се живи под утицајем својих најближих остаје …

Pročitajte Još »

EU i Srbija: broj poljoprivrednih poseda i površina upotrebljenog poljoprivrednog zemljišta

На Видовдан је изашло саопштење Евростата о структури фарми у ЕУ у 2016. Наслов саопштења гласи: Од 10,3 милиона фарми у ЕУ, две трећине су мање од 5 хектара. Поднаслов: само је 11% управљача фарми млађе од 40 година. Ово нас је мотивисало да упоредимо податке за Србију са чланицама ЕУ у погледу броја фарми и употребљеног пољопривредног земљишта. Узели …

Pročitajte Još »

SRBIJA I ORGANSKA PROIZVODNJA 2018.

Neiskorišćene mogućnosti U Srbije je tek 0,4 odsto zemlјišta pod organskom proizvodnjom, za razliku od evropskog proseka od pet do šest odsto, a izvoz takvih proizvoda svega oko 20 miliona evra godišnje, što je vrednost izvoza konvencionalnog smrznutog voća jedne kompanije iz Srbije. Cilj svakog minsitra je da se organska proizvodnaj podigne na 600.000 hetkara u Srbiji. Organska poljoprivreda sprovodi …

Pročitajte Još »

ZAŠTO SRBI JEDU UVOZNE SVINJE?

Šnicla iz uvoza Dok god ne budemo imali proizvod od njive do trpeze tov svinja će nam biti skuplјi nego u EU, a uvoz neizbežan Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji — zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, imamo makar za sopstvene potrebe. Taj, naizgled, paradoks, podstiče i priča o dolasku velikog nemačkog proizvođača svinja i svinjskog mesa …

Pročitajte Još »

Decenije koje su pojeli skakavci: 1. POLJOPRIVREDA SRBIJE OD 1976-2017

Da Srbija ima maćehinski odnos prema ovoj privrednoj grani već decenijama (praktično od 1945 godine) nije nikakva novost. Nije namera ovog teksta da komenatriše sve propuste i propuštene prilike da se poljoprivredi definiše pravo mesto u privrednom sistemu tokom proteklih  decenija, već da se ova privredna grana analizira prema izabranim esencijalnim parametrima od 1980. godine do danas, i to za …

Pročitajte Još »

Ubijanje polјoprivrede

Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što miože imati nesagledive poslede i na proizvodnju. Ako budemo navodnajvali njvie, a ne bude stajskog đubriva od Vojvodine ćemo za pola veka napraviti pustinju Branislav Gulan* Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi …

Pročitajte Još »

POGLEDI NA AGRARNU POLITIKU 2018

Obećanja i očekivanja… Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlјa umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o divlјem Zapadu. Imamo štetnu Strategiju koja umesto rasta donosi pad proizvodnje. Da bi Srbija u 2018. godini imala rast BDP od 3,5 …

Pročitajte Još »

U Srbiji je sve manje svinja i koza i one se koncentrišu u Beogradu

Према подацима РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/76/41/PO12_032_2017.pdf) при крају 2017, првог децембра, у Србији је било 898,7 хиљада крава, 2.911 хиљада свиња, 1.704 хиљада оваца, 183 хиљада коза и 16,3 милиона грла живине. У односу на исти дан 2016, повећан је број оваца за 2,4%, говеда за 0,7%, живине за 0,6%, и то су добре вести. Лоше вести су смањени број свиња за …

Pročitajte Još »

Organska proizvodnja hrane u Srbiji: struktura obradivog zemljišta po biljkama

Србија је, према подацима Еуростата, у 2016. имала само 0,21% обрадивог земљишта под органском производњом хране и мањи удео од ње, међу земљама за које ова статистичка институција прикупља податке, имали су само БЈР Македонија и Малта. Највећи удео органске производње хране у коришћеном пољопривредном земљишту имали су Швeдска (15,63%), Естонија (14,99%) и Чешка (12,25%). Шведска је 74,4 пута релативно …

Pročitajte Još »

BDP i učešće agrara u njemu

Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje  učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. Ako hoćemo da 2018. godine imamo rast BDP od 3,5 odsto, agrar mora da ima rast najmanje od …

Pročitajte Još »

SVET I SRBIJA: ORGANSKA POLJOPRIVREDA I HRANA

Agrobiznis iz ekološke poljoprivrede Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara   Piše: Branislav Gulan   Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. …

Pročitajte Još »

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU? Ključna uloga zadruga!

Ekonomista tvrdi da se ključ za veliki napredak poljoprivrede krije u zadrugama. Sa trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela bi sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga Piše: Branislav Gulan Holandija ima oko 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane iz mora, i godišnji izvoz …

Pročitajte Još »

Trebaju decenije da Srbija stigne EU

Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statiska beleži ukupan pad od samo 10 odsto? Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je  „zapanjujuća brojka“ kada se zna koliko je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta. Većina …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, deveti deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10] [1] Академик Драган Шкорић, САНУ, Београд [2] Проф. др Зоран Кесеровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад [3] Проф. др Жарко Илин, Пољопривредни факултет, Нови Сад [4] Проф. др Јован Црнобарац, Пољопривредни факултет, Нови Сад [5] …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, osmi deo

ПЧЕЛАРСТВО   Пчеларство у Србији данас је организовано преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларских организација Србије (СПОС) који су, заједно са Министарством за пољопривреду и шумарство, после пописа пољопривреде 2012. године, регистровали 673.651 кошница у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се последњих година извезе од једне …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, sedmi deo

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА И ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА   Након многих година претходног века проведених на маргини, органски производи ушли су на главна тржишта и постали део глобалног тренда у начину живота, здрављу и одрживом развоју. За ову растућу групу потрошача органска храна представља начин да обезбеде здраве прехрамбене производе за себе и своје породице, и да подрже мање пољопривреднике и да заштите …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, šesti deo

ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО   Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградсрство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим захтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашних земљишта у брдско-планинским подручјима која нису погодна за ратарске културе. Као радно интензивна грана виноградарство …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u međunarodnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Par podataka o ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih (PP) proizvoda ništa nam ne govore o mnoštvu trgovinskih detalja koji su neophodni da bi se analizirala pozicija svake pojedinačne zemlje. Na primer, ukoliko je zemlja u deficitu, da li se on pokriva suficitom u trgovini industrijskim proizvodima, rudama i energentima, prilivima doznaka ili prihodima od turizma, zaduživanjem ili putem …

Pročitajte Još »

Hrana i poljoprivredni resursi za 21. vek

Prof. dr Radmilo V. Pešić Univerzitet u Beogradu,Poljoprivredni fakultet Srpska podružnica Rimskog kluba DETERMIN!NTE R!ST! TR!ŽNJE Z! HR!NOM Demografski rast Promene strukture stanovništva (starost, lokacija, ekonomska aktivnost, način života….) Ekonomski rast i povećanje dohodaka Zdravstveni i socijalni kriterijumi   NEIZVESNOST Naučno-tehnički progres (energetika, bio­tehnologija, novi materijali, nano-čestice…..) Politička zbivanja Klimatske promene   Demografski rast (UN World Population Prospects, 2015) Demografske …

Pročitajte Još »

Poziv na putovanje Vocarstvo u Sloveniji od 9-13. oktobra 2017

Поштовани, Еколошко друштво Драгачево – Гуча и Удружење пољопривредника Драгачева из Гуче у сарадњи овлаштеном туристичком агенцијом и са водећим организацијама из Словеније, организују путовање: *ВОЋАРСТВО  У СЛОВЕНИЈИ*  * од 9 до 13. октобра 2017. г., аутобусом* на релацијијама * НОВО МЕСТО  –* *МАРИБОР – **ПТУЈ  **–  ЉУБЉАНА – * *са околинама* Теме  на путовању: *СЕЛО – ПОЉОПРИВРЕДА – ЕКОЛОГИЈА …

Pročitajte Još »

SUŠA JEDE PROIZVODNJU AGRARA

Uništena petina proizvodnje useva   Konačni rezultati ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa ocenom dinamike rasta za 2016. godinu i prva procena pomenutih pokazatelja za 2017. godinu. Poljoprivreda u Srbiji ima poseban značaj za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost Najveći deo proizvodne 2016. godine obeležili su povoljni klimatski …

Pročitajte Još »

MALINA – DECENIJSKO POLITIČKO PITANJE U SRBIJI

Najnovija događanja vezano za cene u otkupu malina ovogodišnjeg roda su samo nastavak decenijske prakse da pre samog početka berbe počinje igra mačke i miša sa jedne strane proizvodjača i sa druge strane otkupljivača. Jedino se uloge otkupljivača kroz decenije menjale, nekada veliki prehrambeni sistemi u preradi voća i povrća, sada privatni hladnjačari koji su uglavnom i izvoznici malina. Malina …

Pročitajte Još »

DRŽAVA I SELO

Rezime Privredni razvoj Srbije danas se nalazi ponovo na prekretnici koja pruža šansu da se na osnovu dosadašnjih iskustava kreira budući razvoj sa manje propusta i grešaka koje su činjene u prethodnom vremenu. Zadaci koji se postavlјaju pred ekonomsku, agrarno – stručnu i naučnu javnost su utoliko veći, jer se od agrara očekuje da nosi privredni razvoj, da uveća bruto …

Pročitajte Još »

Vodič za spas sela i Srbije

Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“   Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“ (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra …

Pročitajte Još »

Kad bi breskve birale… one bi sa Rusijom

На нашем европском путу уништено је десетине бивших индустријских гиганата, и свашта још, остало је још да постанемо странци на сопственој земљи и да се наше основно богатство, компаративна предност, а то је превише блата, тј. плодне земље по глави становника, прода странцима или упарложи. То је предвидљив пут на коме се налазимо и који нема алтернативу. Хтедох да напишем …

Pročitajte Još »

ZADRUGE MOGU DA POMOGNU SPASU SRPSKOG SELA

Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju.Prva zadruga je osnovana u Bačkom Petrovcu(Vojvodina) 1846, a u centralnoj Srbiji u selu Vranovo 1894 godine. Znači, zadrugarstvo u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju sa velikim usponima i padovima. Novi Zakon o zadrugama je usvojen 2015 godine. U ovom kratkom periodu nisu se desile neke krupne promene. Zadrugarima nije vraćeno nekoliko hilјada objekata …

Pročitajte Još »