Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » Povratak poverenja u zadrugarstvo

Povratak poverenja u zadrugarstvo

U Srbiji se vraća se poverenje u zadrugarstvo. Za godinu i po dana blizu 100 zadruga bespovratno od države dobilo oko milijardu dinara. Osnovano 340 novih zadruga.  Pre akcije ,,500 zadruga u 500 sela” Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga

Branislav GULAN

Prema podacima Agencije za privredne registre u Republici Srbiji, na početku 2017. Godine, kao aktivne vodilo se 1.568 zemlјoradničkih zadruga, od kojih oko 1.100 podnosilo finansijske izveštaje o poslovanja. Broj zadrugara u zemlјoradničkim zadrugama koje se vode kao aktivne iznosio je oko 31.000, od čega je bitno naglasiti da preko četvrtine zadrugara čine zadrugari u zadrugama koje su neaktivne i ne obavlјaju delatnost za koju su registrovane. Broj kooperanata koji sarađuje sa zemlјoradničkim zadrugama je za tri puta veći u odnosu na broj zadrugara i kreće se oko 100.000! Svoje poslovanje prema Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, uskladilo je oko 2.000 zadruga. Tada je u Srbiji potojalo 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza predviđenih Zadružnim savezom Srbije i Zadružnim savezom Vojvodine. U zadrugama radi i oko 10.000 zaposlenih, među kojima su i direktori.

 

Od sredine 2017. godine kada je u Srbiji pokrenuta akcija ,,500 zadruga u 500 sela” do kraja 2018. godine osnovano je više od 340 novih zadruga. To je značajno zbog toga što je Srbija do tada bila zemlјa gde je nestajalo godišnje po 100 zadruga. U prvoj godini sprovodjenja akcije ,,500 zadruga u 500 sela” prvi put posle sedam decenija država je pomogla zadrugastvo sa 197 miliona dinara. Taj novac bespovratno su dobile 22 zadruge. U drugoj godini blizu 800 miliona dinara dobile su 73 zadruge. To predstavlja snažan zadrugarski korak, što govori da smo na putu savlađivanja velikog problema (nepoverenja) u udruživanje. U 2019. godini cilj je da se bespovratno zadrugama dodlei oko 700 milioan dinara. Taj noac treba da dobije oko 70 starih i novi9h zadruga. Do početka 2019. godine  u Srbiji je osnovano 340 novih zadruga. Pre početke akciej Srbiaj je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Tome značajno doprinosi i to što ovaj put zadrugari sa udruživanjem u zadruge unose svoj proizvod ili usluge, a ne kao posle Drugog svetskog rata kada se unosila imovina. Dakle, ovaj put rizik im je znatno manji. Po prvi put osnovane su i dve složene zadruge 2018. godine u Arilju i Slankamenu. One treba da predstavljaju neki prelazni period dok ne stignemo nivo nekadašnjueg ,,Geneksa” i drugih sličnih firmi. Novo zadrugarstvo u Srbiji treba da doprinese ujednačenom regionalnom razvoju u Srbiji. Razvoj zadrugarstva je značajan doprinos jer to predstavlja i otvaranje blizu 100 malih, zadružnih fabrika, najčešće u nerazvijenim delovima Srbije.

 

Iako je akcija spašavanja srpskog sela patriotski, državni – nadpartijski posao, za sada se aktivno u tu misiju uklјučila jedino Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), koja, prvi put od osnivanja, upravo doživlјava programsku reformu. Akcija spasavanaj sela sa novom agrarnom i socijalnom reformom je potreban i zbogt toga što u Srbiji nestaje svako četvrto selo. Akcija spasavanja srpskog sela prvi put je krenula u 2017. godini poznata pod imenom „500 zadruga u 500 sela“. Tako je 11. aprila 2017. godine na „Prolećnom druženju zadrugara“ u Palati Srbija prvi put u novije vreme promovisana ideja revitalizacije zadrugarstva pa je do kraja iste godine na teritoriji centralne Srbije i AP Vojvodine osnovano oko novih 185 zadruga.  Pres je nasavljen pa je do kraja 2018. godine osnovano već 320 novih zadruga. Time je procenat polјoprivrednih zadruga u Srbiji uvećan za čak 20 procenata, što se godinama nije dogodilo. Jer, pre toga Srbija  je bila država u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga! To je, kako procenjuju zadružni analitičari i zvaničnici u Zadružnom savezu Srbije i Zadružnom savezu Vojvodine – direktan rezultat akcije koju je pokrenuo Kabinet za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, koje vodi ministar Milan Krkobabić. To je dobro „prolazno vreme“  za prve dve godine sprovođenja akcije. Time je promenjena zadrugarska mapa Srbije, duh zadrugarstva ponovo kruži našim prostorima i stvoren je povolјan ambijent za nastavak. Akcija je poprimila premise istinske misije za spas srpskog sela.

S cilјem ravnomernijeg regionalnog razvoja, u prvoj godini podelјeno je bespovratno 197 milioan dinara, a novac su (prema urađenim elaboratima) dobile 22 zadruga iz čak 15 upravnih okruga: pet na nerazvijenom jugoistoku zemlјe, prema odluci Vlade Srbije (u Jablaničkom, Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom i Pirotskom okrugu), zatim u Šumadijskom, Rasinskom, Braničevskom, Zlatiborskom, Podunavskom i Moravičkom i četiri u AP Vojvodini – u Južnobačkom, Zapadnobačkom, Srednjebanatskom i Sremskom okrugu. Javnosti je poznato da su novoosnovane mogle da dobiju do 70.000 evra, a „starije“ – postojeće zadruge do 140.000 evra! U 2018. godinu zadrugarima je bespovratno podelјeno oko 800 miliona dinara, ili četiri puta više… To je podelјeno za 73 zadruge. Od toga 53 sa prostora centralne Srbije, 19 iz Vojvodine i jedna sa Kosova i Metohije.

Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas srpskog sela, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.709 naselјa – sela u Srbiji – 1.200 su u fazi odumiranja. Koliko je selo zapostavlјeno u Srbiji najbolјi dokaz je da ono nepostoji ni u Ustavu (gde piše naselјeno mesto)! Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški značaj.

Bez sumnje, najteže je vraćanje poverenja, i među samim zadrugarima, ali i polјoprivrednika – zadrugara u državu. Mislim da smo taj zamajac uspešno preskočili. Uostalom, zagovaramo moderne zadruge po uzoru na one u visokorazvijenim evropskim i drugim zemlјama u koje zadrugari ne udružuju „kuću i okućnicu i sve mašine koje poseduju“, kao njihovi pradedovi pre više od 170 godina, već samo svoje proizvode.

Misija „500 zadruga u 500 sela“ nema opoziciju. Optimistički deluje da se najveće primedbe svode na to da su sredstva za zadruge nedovolјna. I tu postoji konsenzus – svi se slažu s tom konstatacijom. Jedinstvo je bilo i u republičkom parlamentu kada se glasalo da se u 2018. godini za obnavlјanje zadrugarstva u Srbiji iz državne kase izdvoji 804 miliona dinara – ili čak četiri puta više novca, nego prve 2017. godine. U trećoj 2019. godini akcije planirano je da se  za podsticaj razvoja zadrugarstva utroši oko 711 miliona dinara. Taj noac trea bespovratno da dobije oko 70 zadruga.

U 2018. godini bespovratna sredstva dobilo je 73 (novoosnovane i „stare“) zadruge i dve složene, koje su dobile pojedinačno po 500.000 evra. Važeći Zakon o zadrugama, donet krajem 2015. godine, predviđa da složenu zadrugu mogu osnovati najmanje dve zadruge. Ekspertski tim razmišlјa da to budu najmanje četiri zadruge i da svaka specijalizovana zadruga obavezno u složenu zadrugu uloži do 10 procenata ukupnih sredstava. Proena je da se u složenoj zadruzi okupi više specijalizovanih zadruga koje će se baviti višim stepenom prerade. Biće to, u stvari, male fabrike. Sa desetak složenih zadruga mogli bi trajno da rešimo problem malinara kojima nedostaju hladnjače i prerađivački kapaciteti. Jedna od budućih složenih zadruga mogla bi da se bavi izvozom zadružnih proizvoda.

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU)

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>