Svetska trgovina PPP, izvoz Srbije, uvoz Kine i uvoz Kine iz SAD, 2008-2019.

Пандемија вируса COVID-19 изазвала је слом светске трговине. Упркос слому, трговина храном и лековима је повећана. И док фармацеутика изазива светске контраверзе, храна несумњиво доказује свој стратешки значај. Опоравак природе услед одсуства загађења додатно упућује на здраву храну као основу здравог живота на Земљи.

Овде ћемо изнети само пар чињеница, међу мноштвом, које се намећу из приложених података.

Светски робни увоз повећан је за 53%, изражено у еврима, док је увоз ППП повећан за 73%, па је удео ППП у укупном светском увозу повећан са 7,4% у 2008 на 8,4% у 2019. Удео хране у светској трговини биће додатно повећан у 2020.

Увоз воће је са шестог места у 2008. у 2019. постао најважнији у трговини храном, што доказује да са старењем становништва у развијеном свету постоји све већа жеља за здравом исхраном, а ради дужег живота. Извоз воћа је вредео 119,4 милијарди евра и био је испред меса (117,8), пића (114,4), и рибе и морских плодова (111,5 милијарди евра). У 2008 су житарице са 81,3 милијарди биле убедљиво најважније у трговини храном испред меса (64,9), пића (63,4) и месних прерађевина (61,2 милијарде долара).

Србија је незнатно брже повећала вредност ППП извоза (+143%) у односу на укупан извоз (+134%). Извоз цигарета је повећан 9,4 пута. По његовом искључивању, извоз ППП је имао нижу (али и даље високу) стопу од 126%. Без житарица стопа се додатно смањује на 101%). Србија је повећала удео у светском робном извозу са 0,067% на 0,103%, док је у извозу ППП повећала удео са 0,161% на 0,226%. Без цигарета и житарица удео је повећан са 0,166% на 0,186%.

Осим извоза цигарета који је повећан 9,4 пута извоз житарица је повећан 5,1 пута, а житарице су имале најмањи раст вредности у свету у посматраном периоду.

Извоз воћа из Србије (543,1 милиона евра) био је испред житарица (528,3 милиона евра) и ово је најповољнија промена у српском извозу јер је у складу са најважнијом светском тенденцијом у трговини храном. Удео Србије се незнатно променио, са 0,415% на 0,455%, јер је српска стопа раста (+138%) била не много већа од светске стопе (+117%).  Удео Србије у светском извозу житарица повећан је са 0,127% на 0,545%, док је код цигарета раст био још већи: са 0,124% на 0,716%. Најзначајнији пад удела догодио се код шећера који је смањен са 0,498% на 0,154%.

Кина брзим растом увоза постаје све више мотор за развој других економија. Увоз Кине повећан је за 140%, а увоз хране за 266%, те је њен удео у светском увозу хране повећан са 4,5% на 6,8%. Допринос Кине укупном расту светског увоза био је 18,4%, а код хране 15,3%, што указује на чињеницу да је раст увоза хране био значајан и код других великих земаља (Индије, Индонезије…).

Кина је повећала увоз ППП са 34,3 на 125,4 милијарди евра. Наших 3,2 милијарде извоза у буквалном смислу значи да бисмо могли да задовољимо тражњу Кине за храном у 9 дана и осам сати.

Најважнији производи у увозу хране у Кину су уљано семе и плодови, где је увоз повећан са 15,8 на 35,9 милијарди евра. Увоз меса повећан је са 1,6 на 16,8 милијарди евра а воћа са 0,8 на 10,4 милијарди евра.

Кина је у 2019 имала највећи удео у светском увозу уљаног семења и плодова (39%), затим код меса (14,3%) рибе и морских плодова (12,3%) и код животињских и биљних масноћа (11,7%).

САД су додате на крају а због трговинског рата САД и Кине који ће бити настављен и кад прође пандемија корона вируса. У 2008 САД су учествовале са 23,2% у укупном увозу хране у Кину и овај удео је нагло оборен на 9% у претходне две године јер је увоз хране из САД смањен са 19,4 милијарди евра у 2017 на 12 у 2018 и 11,3 милијарди у 2019. Трговинске санкције индустријском извозу из Кине у САД заправо су омогућиле Кини да се ослободи зависности од увоза хране из САД.

Русија је такође смањила зависност од увоза хране након 2014, што је у овој ситуацији са покиданим светским трговинским токовима од највећег значаја за безбедност становништва у снабдевању храном.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *