Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 2:Hitno, agrarna i socijalna reforma!

REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE 2:Hitno, agrarna i socijalna reforma!

U okviru tog koncepta agroindustrija treba da bude nosilac akcije i predstavlјa veliku šansu, jer kroz njegov razvoj i Srbija bi se razvijala.To znači nova strategija mora sadržati multifunkcionalni prilaz, koji uklјučuje i oporavak stočarstva, i organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su i odlike savremene polјoprivrede, kojoj i Srbija teži. Ali, pre svega, moramo obaviti i tranziciju, a najvažnija je tranzicija u našim glavama. Mnoge stvari kojima smo opterećeni treba da izbacimo iz dosadašnjeg sistema i modela! Znači da treba razvijati uspešan porodični biznis na polјoprivrednim gazdinstvima. To pruža šansu da se proizvodi što više  zdravstveno bezbedne hrane, koju traži svetsko tržište. Tako je i Privredna komora Srbije 2007. godine predlagala da se cela Srbija proglasi za region bez GMO, ali Vlada Srbije to nije prihvatila. Cilј je bio da se ta hrana, pre svega, prodaje u EU u kojoj se 10 odsto ili više od 50 miliona žitelјa opredelilo da troši takvu hranu, ali i u bivšem nesvrstanom svetu, gde se godišnje obrne vrednost takve i slične hrane od 650 milijardi dolara! Po tome programu, Srbija je trebala već 2025. godine da ostvari izvoz hrane u vredenosti 10, a na kraju 2030. godine za 30 milijardi dolara! Za sada to su želјe na papiru! U 2017. Godini izvezeno je za 3,1 miliajrdu doalra, a 2018. godine za 3,3 milijarde dolara. Holandiaj, koja je po prostoru veličiejn kao Vojvodina, u 2018. Godini je izvezla hrane u vrednsoti od 94 milijarde dolara.

 

Snovi o parama

Da bi se stvorila ostvarlјiva i realna agrarna politika, ex ministar srpske polјoprivrede dr Velјko Simin ističe, da je polјoprivreda u prvoj deceniji ovog veka imala skroman rast od samo 0,6 odsto! Tekući pregovori sa EU zahtevaju da se polјoprivreda i prehrambena industrija što povolјnije pozicioniraju pre ulaska u EU. Zato u tom periodu treba započeti realizaciju strateških projekata za Srbiju, a to je povećanje proizvodnje mesa, voća i povrća i drugog za tržišta Azije Bliskog Istoka, Rusije i EU. Na tom putu moramo učiti i od drugih. Primer je Rumunija kojoj ne smeta članstvo u EU da realizuje strateško partnerstvo sa Kinom na 700.000 hektara sopstvene zemlјe u oblasti agrarne proizvodnje i naučnim istraživanjima u oblasti bio tehnologije. Slične projekte kod njih imaju SAD, a primera radi u ogromni potencijal Ukrajine uklјučene su investicije iz Kine! Ovi primeri ukazuju na činjenice da nedovolјno razvijene zemlјe ne mogu bez strateškog partnertstva da privuku neophodan kapital za razvoj, uz istovremeno rešena pitanja masovnog izvoza roba na najveća tržišta hrane na svetu.

 

Cilј svake Vlade u Srbiji bio je da obezbedi strane investicije od bar tri milijarde dolara godišnje! To se nikada nije dogodilo! Od demokratskih promena 2000-te godine urađeno je više nacrta zakona o restituciji, ali poslednji je usvojen 2011. godine. U donošenju zakona, koji je obećavan i čekan šest decenija, konsultovane su i evropske institucije. Naime, povraćaj oduzete imovine bivšim vlasnicima je važan korak na putu evropskih integracija, jer povećava pravnu sigurnost za strane investitore, o kojima Srbija još uvek sanja.

Obećanja su bila da se stranim investitorima nude najbolјi uslovi za ulaganje kapitala u regionu, što najčešće nije bilo tačno! U neispunjenju ovih obećanja u predizbornim kampanjama nalaze se i uzroci neispunjenja mnogih drugih obećanja vlasti od demokratskih promena 2000. godine do danas! Od dmokretaksih promena do kraja 2016. godine narod živi u obećanjima da će biti bolјe sutra, koje je na dugačkom štapu.

Strana  direktna ulaganja u Srbiju:

  1. 2005. 1,162 milijardi evra
  2. 2006. 3,242 milijardi evra
  3. 2007. 1,448 milijardi evra
  4. 2008. 1,590 milijardi evra
  5. 2009. 1,304 milijardi evra
  6. 2010. 830 miliona evra
  7. 2011. 1,798 milijardi evra
  8. 2012. 232 miliona evra
  9. 2013. 750 miliona evra
  10. 2014. 1,222 milijardi evra
  11. 2015. 1,8 milijardi evra
  12. 2016. 1,9 milijardi evra
  13. 2017. 2,4 milijarde dolara
  14. 2018. 3,5 milijardi dolara

U doba savremene globalne ekonomske krize, direktne investicije smatraju se faktorom privrednog rasta i predstavlјaju oblik stranih tokova kapitala za koje se zemlјe otvoreno nadmeću. Motiv investitora za dolazak na jedno tržište, nisu samo poreski podsticaji i pojedinačne mere država preduzete u pravcu privlačenja investitora, već je od značaja mnogo širi aspekt transparentnih, predvidivih i stabilnih uslova poslovanja. Osim toga, pozitivna iskustva investitora u prethodnom periodu mogu predstavlјati stimulativni faktor novih ulaganja. Potencijal za nove investicije u Srbiji postoji, posebno u oblasti obnovlјive energije, razvoja informacionih tehnologija, unapređenja zaštite životne sredine i polјoprivrede. Očekivanja svih dosadašnjih vlasti u Srbiji bila su i da će se kroz dolazak stranih investicija pokrenuti privreda, stvoriti nova vrednost i kapital za vraćanje svih vrsta dugova. Među njima su i obaveze iz restitucije. Ali, ta očekivanja do sada se nisu ostvarila, jer, para je sve manje i u tome se vide uzroci zašto obaveze rastu, restitucija se sporo odvija… Polјoprivreda predstavlјa neatraktivnu delatnost za strane direktne investicije (u strukturi ukupnih SDI u Srbiji, polјoprivreda  dobija svega od 0,7 do 1,6 odsto)!

Skromne ekonomske mogućosti Srbije (agrarni budžet je pet odsto zakonski, ali se dobija tek dva odsto novca) i razni skromni oblici podsticaja i finansiranja iz EU, ne mogu nadoknaditi zaostajanje Srbije u oblasti polјoprivrede i prehrambene industrije. Bilo bi dobro da se 300.000 hektara državnog zemlјišta i 400.000 hektara pašnjaka prodaju za oko tri milijarde dolara. Ako se u taj kapital uklјuče i strateški projekti u proizvodnji mesa na rok od 49 godina, to će predstavlјati snažan faktor motivacije stranih ulagača i same Republike Srbije čiji bi farmeri bili uklјučeni u ove projekte. Sadašnji način korišćenja državnog polјoprivrednog zemlјišta (priča se o 680 i 830.000 hektara) pretežno je orijentisan na ekstenzivno korišćenje, a to je proizvodnja žitarica. To je najvredniji kapital kojim raspolaže Srbija, pa bi trebao da bude upotreblјen za pokretanje snažnog ekonomskog razvoja u kojem se favorizuje opšti interes, a istovremeno stvara proces ravnomernog razvoja države. Dakle, u procesu primene zakona o restituciji, važno je da Republika Srbija primeni praksu Slovačke, Češke, Polјske, Nemačke… Takođe je neprihvatlјivo da se državno polјoprivredno zemlјište koristi kao sredstvo za supstituciju po zahtevima za restituciju druge imovine.

 

Očekivanja…

U Republici Srbiji se 2016. godine  proizvedeno je oko 440.000 tona svih vrsta mesa. Pre dve i po decenije proizvodilo se oko 650.000 tona i trošilo godišnje  po stanovniku 65 kilograma. Stočarstvo u bruto domaćem proizvodu agrara učestvuje sa 33 odsto, a u razvijenom svetu kome Serbija teži sa više od 60 odsto! Danas se potrošnja svih vrsta mesa u Srbiji kreće do 38 kilograma godišnje. U strukturi izvoza polјoprivrede meso učestvuje samo sa 2,7 odsto. To ukazuje na zaostajanje u razvoju polјoprivrede i prehrambene industrije.

 

Sa cilјem da se prevaziđe postojeće stanje potrebno je proceniti mogućnosti strateškog ulaganja u izgradnju pet klanica za proizvodnju ukupno od pet miliona svinja godišnje. Za unapređenje izvoza goveđeg mesa i korišćenje preko 1,4 miliona hektara pašnjaka i livada u Srbiji potrebno je još izgraditi klanice za goveda, kapaciteta 200.000 komada junadi. Takođe je potrebno projektovati mogućnost proizvodnje 200.000 tona živinskog mesa godišnje u četiri klanice kapaciteta od po 50.000 tona godišnje. Realizacijom ovih projekata ostvario bi se novi obim proizvodnje od svih vrsta mesa, oko 640.000 tona godišnje. Nova vrednost proizvodnje ovog mesa iznosila bi oko 3,5 milijardi evra. Partnerske investicije u proizvodnji svinjskog i živinskog mesa trebalo bi inicirati sa Republikom Kinom, Rusijom i Evropskom unijom. Proizvodnju goveđeg i živinskog mesa treba organizovati sa Ujedinjenim arapskim emiratima i Evropskom unijom. U Srbiji nam je katastrofalno stanje u stočarstvu, nestaju nam sela, ostaju prazne kuće, prazne staje… I oni koji su do sada tovili i gajili stoku to su značajno smanjili i ostavili je samo za lične potrebe. Inače, mi se hvalimo sa izvozom hrane (čitaj sirovina) u vrednosti od 2,8 milijardi dolara godišnje i suficitom sa 1,3 milijarde dolara. Pa kada nam mladi ne bi odlazili u svet (njih 30.000 godišnje) i kada bi povećali natalitet da nam ne umire više 40.000 lјudi od onih što se rodi (izjednačili natalitet i mortalitet) hrane ne bi imali dovolјno da ishranimo narod u Srbiji! A, da se ne govori i o izvozu, pa bi Srbija od izvoznika hrane postala njen uvoznik! Uostalom to nam predviđa i Svetska organizacija za hranu FAO, da ukoliko nastavimo ekstenzivnu proizvodnju da će Srbija od izvoznika postati uvoznik hrane. Sad već dobrim delom to i jesmo… Primera radi, jedna Holandija je veličine kao Vojvodina, ali izvozi hrane za 94 milijarde dolara godišnje! Dakle, vrednost njenog godišnjeg izvoza je kao dva društvena proizvoda Srbije.

Stočarstvo Srbije

 

Ukupan broj živine (u 000)

Godina Živina Indeks
2014 17.167 96
2015 17.450 101,6

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

 

Razloge teškgo stanje u stočarstvu treba tražiti i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava.

 


 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>